Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani članovi i članice predsedništva, poštovani narodni poslanici, ne želim nepotrebno oduzimati ni trenutak vašeg dragocenog vremena, ali smatram da značaj vaše današnje odluke o izboru zamenika Zaštitnika građana, s obzirom na činjenicu da prvi put Narodna skupština bira zamenika ombudsmana, s obzirom i na činjenicu da Ustav predviđa najveći mogući kriterijum za ovo personalno rešenje, dakle apsolutnu većinu svih poslanika a ne samo prostu većinu, i značaj koji ovaj izbor treba da ima za građane Srbije zahteva da vam se obratim i rečima, a ne samo papirom koji je pred vama.
Ustav Republike Srbije i Zakon o Zaštitniku građana su još 2005. i 2006. godine uspostavili instituciju ombudsmana da bi na novi institucionalni način radila ono što i vi radite, što se zove zaštita građana, i to tako što bi kontrolisala sve državne organe i sve one koji na bilo koji način personifikuju vlast. Time je u istoriju Republike Srbije prvi put uvedena institucija ombudsmana i to, shodno rešenjima svih zemalja koje su to uradile pre nas, institucija parlamentarnog ombudsmana, opšteg, jedinstvenog ombudsmana. Ombudsman je, međutim, dužan da posebnu zaštitu pruži posebno ranjivim grupama građana i zato zakon specijalizuje četiri zamenika Zaštitnika građana.
Propisano je da Zaštitnik građana obezbedi specijalizaciju za zaštitu prava lica lišenih slobode; za ravnopravnost polova; za prava deteta; za prava pripadnika nacionalnih manjina i za prava osoba sa invaliditetom. Primećujete da sam nabrojao, kao što je to zakon učinio, pet oblasti, a zakon predviđa samo četiri zamenika ombudsmana. To je nešto što ćemo, nadam se, uspeti u narednom periodu da promenimo.
Za zamenike Zaštitnika građana predložio sam: Tamaru Lukšić-Orlandić, diplomiranog politikologa, koja je osnivač i aktivista najznačajnijih organizacija u oblasti zaštite i promocije prava deteta, ali ima i zavidno iskustvo u državnoj upravi kao nekadašnji savetnik ministra za ljudska i manjinska prava, kao pomoćnik ministra pravde i pomoćnik ministra kulture.
Predložio sam i Miloša Jankovića, diplomiranog pravnika, koji je, između ostalog, ostavio jako dobar trag za sobom kao direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija u Ministarstvu pravde Republike Srbije. Naravno da će se on baviti pitanjima zaštite lica lišenih slobode.
Predložio sam i doktorku pravnih nauka Zoricu Mršević, uvaženu u domaćim i međunarodnim krugovima zbog ogromnog znanja, iskustva i rezultata koje je postigla u oblasti rodne ravnopravnosti i, takođe, poznavanja problematike osoba sa invaliditetom.
Na kraju, predložio sam i doktora političkih nauka Gorana Bašića, u zemlji i regionu dobro poznatog znalca teorije i prakse međuetničkih odnosa, sa iskustvom, takođe, i u nevladinom i u vladinom sektoru.
Želim da istaknem i da sam ih predložio pre gotovo godinu dana i sa tim predlogom odmah upoznao javnost. Mislim da nije neznačajna činjenica što za ovih godinu dana niti jedan stručni, niti naučni, niti širi aspekt javnosti nije osporio njihove kvalifikacije za ovo značajno mesto, niti iz stručnih razloga, niti iz ljudskih razloga. Nasuprot tome.
Poštovani narodni poslanici, institucija Zaštitnika građana je u međuvremenu zaživela ne samo u pravnoj, već i u društvenoj praksi. Odmah nakon što su se stekli najminimalniji uslovi za rad usledili su i rezultati koji su, čini mi se, pokazali da Republika Srbija ima demokratski kapacitet koji je potreban da bi ovakva suptilna institucija, delikatna institucija uspela da unapredi kvalitet života građana Republike Srbije.
Međutim, nesporno je da oni zahtevaju, i imaju na to pravo, mnogo više. Uveren sam da će konačnim izborom zamenika, ovih koje vam predlažem, i to samo zbog njihovih stručnih i ljudskih kvaliteta, građani Srbije ostvariti svoje pravo na bržu, efikasniju, širu i detaljniju zaštitu svojih prava pred ombudsmanom.
Zato vam predlažem da ih izaberete, nadajući se da će to biti učinjeno ne samo kako Ustav nalaže, apsolutnom većinom, već jednoglasno, što je njihova i moja iskrena želja. Hvala.