Zahvaljujem, gospodine Periću.
Niste pomenuti. Dobro, izvolite, gospodine Krasiću. Može biti da nisam razumela da se nešto uvredljivo odnosilo na vas u kazivanju prethodnog govornika.

Gospođo Đukić, niste čuli? Svi su čuli da sam pomenut, ali dobro, ne možete vi da pratite baš svaku reč. Tu su vaši pomoćnici, pa neka vas oni obaveste o čemu se radi. Naravno da koristim ovo pravo da obavestim, pre svega javnost, na koji način se dovodi u pitanje dostojanstvo Narodne skupštine.
Sada će, posle ove diskusije, ljudi iz ove penzionerske stranke da shvate da gospodin Janković donosi rešenje o penzionisanju, da on donosi rešenja o isplati, da se kod njega vode evidencije o isplatama i da on daje Poštanskoj štedionici i bankama naloge kada će koji penzioner da dobije penziju. Pa, nije tačno. Nemojte da me terate da branim sada gospodina Jankovića. Kao što nije potrebno ni da se gospodin Janković angažuje da smiri to što radi Krkobabić. Ne može, on je član Vlade, on je zaštićen k'o međed. To je zabranjena zona, ne može nikako.
Ali, molim vas, ako ste baš toliko konstruktivni da rešite problem penzionera i kažete da su vam svi davali podršku, naročito SRS, koja ima i više razloga od vas da daje podršku za takva temeljna rešenja, onda neka gospodin Krkobabić, kao potpredsednik Vlade Srbije, iskoristi svoje pravo koje ima po Zakonu o Vladi i Zakonu o ministarstvima i neka u okviru državne uprave i u okviru onoga što su paradržavni organi, kao što je fond PIO, naloži da se reše ta pitanja.
Nemojte sada ovde da dezavuišete ovaj skup. Kao vi se trudite, a ne može. Kako se trudite? Trudite se, pa ne može, pa neko drugi opstruiše, pa dajte, gospodine Jankoviću, vi jurite fond PIO, poslodavce itd. Imate inspekciju rada, imate poresku, imate i ovu Dačićevu, imate i Tadićevu, imate i ovu policiju Mikija Rakića, ovog Tadićevog savetnika koji komanduje, imate i ovog vašeg Vukadinovića, pa svi koji ne plate doprinos – u zatvor neka idu. Evo, novi zamenik Zaštitnika građana biće ekspert za zatvore.
Rešite hitno i efikasno to pitanje. Ne mogu penzioneri da čekaju neku budućnost. Kako da čeka budućnost? On traži svoje, što je ostvario. Ko mu je uzeo? Vaš koalicioni partner. Vaš koalicioni partner je doneo zakon kojim je unakazio penzionere. Drugi vaš koalicioni partner je rekao: MMF i Svetska banka insistiraju da se iz budžeta Republike Srbije ništa ne donira, ništa ne uplaćuje, nema transfera sredstava fondovima PIO. To je uslov da bismo ušli – gde? – u Atlantski okean. I ko ovde koga dezavuiše? Gde treba da pokažete vašu konstruktivnost...

Tri minuta je prošlo.  
Ima reč, po Poslovniku, gospođica Nataša Jovanović.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo poslanici, javljam se po čl. 161. Poslovnika koji reguliše hitni postupak za donošenje zakona i javljam se po čl. 225. s obzirom na činjenicu da se osećam i moralno odgovornom, jer imam jednog penzionera u kući, zbog milion i šeststo hiljada penzionera.
Ova pitanja pokrenuta u skladu sa ova dva člana Poslovnika postavljam gospodi iz ''ujedinjene penzionerske stranke'' dr Krkobabića koji je potpredsednik Vlade.
U stvari, ja ću shodno čl. 225. Poslovnika ovo pitanje uputiti vama i pre svega gospodinu Krkobabiću.
Ako je tačno sve ovo što govore gospoda iz ''stranke ujedinjenih penzionera'', ako su oni očekivali da će ulaskom u ovu novu dosovsku vladu, u kojoj komanduje Boris Tadić i ''žuto preduzeće'' DS, tako lako da se izbore za prava penzionera, a ako su sada ometeni u tome, recimo neko ih opstruiše u Vladi, onda kao poslanička grupa mogu da iskoriste pa da to bude inicijativa i da kao predlog zakona i u skladu sa članom Poslovnika koji sam pomenula i članom 162. ne čekaju, kao što je kolega rekao tamo kraj godine, januar ili ne znam već kada, nego – ako vi imate urađen zakon o izmeni i dopuni Zakona o PIO, izvolite, izađite pred narodne poslanike.
Da li mislite da ste vi, kada ste ušli u Narodnu skupštinu, prvi put u Srbiji pokrenuli pitanje penzionera? Ko se borio osam godina za prava naših najstarijih i najsiromašnijih građana? Samo Srpska radikalna stranka, jer svi ostali su se smenjivali na vlasti. Kako je bilo u periodu kada su doneti ti (blago je rečeno - monstruozni) zakoni, o kojima je govorio gospodin Krasić? Ko je, jedino, amandmanima pokušao da zaštiti penzionere?
Mi smo periodično morali sa skupštinske govornice, jer dobijamo one ''frizirane'' izveštaje iz Republičkog zavoda za statistiku, da upoređujemo, dakle da pravimo tu jasnu komparaciju - šta može jedan penzioner sa minimalnom penzijom da uradi, koliko može da kupi kilograma hleba, litara mleka, pod uslovom da nije bolestan, a nažalost mnogi su oboleli, jer treba da plate participacije, lekove koje moraju da plate od svoje jadne i bedne penzije.
Ako već govorite o tome da želite što pre da poboljšate položaj i onih koji su vaše kolege i prijatelji, onda dajte lepo po hitnom postupku zakon, pa da vidimo kada to može najbrže da se uradi.
Nemojte da čekate da se smiluje Vlada, da to dođe na dnevni red Vlade. Ajde vi to pokrenite kao poslanička grupa i mi ćemo onda da vidimo da li je taj zakon dovoljno dobar za penzionere, o kojima mi, kao SRS, brinemo.
Ali, tu se, uvaženi kolega, pojavljuje drugi problem. Problem je u činjenici što je Albert Jeger iz MMF-a, prilikom posete Srbiji, otprilike rekao da na to ne možete da računate sledeće, 2009. godine.
(Predsednik: Vreme.)
Nije konkretno pomenuo taj zakon, ali s obzirom na to da je novi ministar finansija Diana Dragutinović i sama priznala da se budžet Republike Srbije nalazi u teškom tekućem deficitu, da Srbija, po Jegerovim rečima, troši 500 milijardi više nego što imamo naših prihoda, onda ...
(Predsednik: Privedite kraju, gospođice Jovanović.)
... evo, završavam, gospođo predsedniče ... postavljam pitanje kako mislite da sprovedete zakon ako je tako restriktivna politika MMF-a prema nama i zašto da čekamo do kraja godine.
Ali, ne bi me čudilo da se to otegne u nedogled, s obzirom na onu ciničnu izjavu gospodina Krkobabića kada je rekao, kada su ga pitali o hapšenju dr Karadžića i generala Mladića – pa, ja brinem o milion i šeststo hiljada penzionera, još bi mi bio teret da brinem o dva penzionera više.

Zamolila bih da se vratimo dnevnom redu. Ima reč, po Poslovniku, gospodin Marković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam mislio da se javljam po Poslovniku. Mislim da je gospodin Krasić plastično objasnio i politiku pojedinih političkih stranaka koje se nalaze u vladajućoj strukturi, međutim, diskusija gospodina iz ''stranke ujedinjenih penzionera'' me je podstakla.
Moram da podsetim građane Srbije, moram da podsetim vas, gospodo narodni poslanici, ne na predizborna obećanja, jer su predizborna obećanja bila onakva da ih ni Rokfeler ne bi mogao ispuniti...
(Predsednik: Izvinite, samo mi recite koji je član Poslovnika.)
To je član 226. Obećaste, gospodo, 17% povećanja penzija. Odnosno, obećaste prvo da će penzije biti 70% od plate u najskorije vreme. Slagaste penzionere. Obećaste 17 % od avgusta, pa nije ni od avgusta nego će biti u septembru. Pa nije u septembru nego u oktobru i tako će biti do Nove godine, a posle Nove godine - nova godina i nova obećanja. Obećaste 15,5%, a ne rekoste kada. Obećaste penziju u celosti od jula. Vaš predsednik stranke je u Vladi zadužen, njegov resor je upravo ovo. Obećaste penzije u celosti od juna, pa od jula, pa ništa. Sada kažete - sledeće godine.
Gospodo, raspravite to vi sa onim ko vodi resor. Penzioneri su gladni. Imam i ja penzionere u kući i znam kolika su im primanja, i znam koliko su verovali tim vašim obećanjima, i znam koliko su prevareni i koliko se sada osećaju izneverenim, upravo zbog vaših praznih priča u predizbornoj kampanji. Kada sam im govorio da su to prazne priče, rekao sam – gospodo, u predizborna obećanja gospodina Krkobabića i u Deda Mraza nemojte više da verujete.

Ima reč gospodin Buha, u skladu sa čl. 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, a u sklopu prijavljenih članova poslaničke grupe SRS.
Dakle, Milorad Buha, a neka se pripremi gospodin Veselinović.
MILORAD BUHA: Dame i gospodo narodni poslanici, koliko Vlada i aktuelna vlast brinu o Zaštitniku građana i zaštiti građana, najbolje govori podatak da smo mi poslednja država u Evropi koja je dobila Zaštitnika građana.
Onda, kada se to dete rodilo, za očekivati je da će država, odnosno vlast, obezbediti sve personalne, kadrovske, tehničke i sve druge preduslove da taj Zaštitnik građana bude u funkciji zaštite građana.
Prvo su čekali nekoliko meseci da se usele u određeni prostor. Dobili su određeni prostor, normalno, neadekvatan. Posle toga dolazi obezbeđenje tehničkih preduslova – ni dan-danas nisu tehnički obezbeđeni.
Da ne govorimo dalje, o personalnim rešenjima, jer to upravo govori o karakteru ove vlasti. Dopis kojim se od Zaštitnika građana traži da Skupština Republike Srbije izabere četiri zamenika došao je u ovu skupštinu 19. oktobra prošle godine.
Evo, gotovo godinu dana. Godinu dana ova skupština, odnosno ova država se ne udostoji da stavi na dnevni red da popunimo taj državni organ, vrlo značajan državni organ, i da se krene u normalan rad ovog organa.
Kada govorimo o zaštiti građana, iskoristiću ovu priliku da Zaštitnika građana upozorim na jednu kategoriju građana koja je najugroženija. To su ljudi iz Republike Srpske Krajine, prognana i izbegla lica koja su u ovom periodu, u poslednjih 15 godina, najveći tragičari političke i društvene scene u Srbiji i na prostoru Balkana.
S obzirom da je to u nadležnosti Zaštitnika građana, zatražiću i zamoliti u ime Krajišnika one kategorije koje inače spadaju u zakonom utvrđene kategorije, a to su osuđena lica, deca, invalidi. Kada govorimo o osuđenim licima, Srbima iz Republike Srpske Krajine koji tavore u hrvatskim zatvorima, imamo ih nekoliko kategorija. Lica koja su uhapšena u toku ratnih događaja u periodu od 1991. do 1995. godine, koja su i dan-danas u zatvoru, trenutno imamo, čini mi se, pet Srba, pa evo prilike Zaštitniku građana da se zainteresuje za te slučajeve, da vidi po kom osnovu, da preispita, pre svega, presude hrvatskih organa koji su diskriminatorski sprovodili postupak i osuđivali Srbe za najmanju sitnicu. Bilo je dovoljno da uhvate Srbina i odmah da ga strpaju u zatvor i tako je već 17-18 godina.
Druga kategorija su lica sa tzv. ratnih spiskova koje Hrvati imaju. Svaki njihov državni organ ima svoj spisak, iščupa ga onda kada mu zatreba i nemilice hapsi. Imamo na stotine Srba uhapšenih za "učinjen ratni zločin". Dovoljno bi bilo da neko od hrvatskih građana upre prstom u Srbina koji uđe u tu evidenciju ratnih zločinaca i on dolazi na određene liste, privodi se, hapsi itd.
Sledeća kategorija su lica koja se u ovom periodu od 1995. godine, od najvećeg egzodusa Srba sa prostora Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske, vraćaju u Hrvatsku, koja idu da obiđu svoje zapaljene kuće i uništena imanja, žele da ih obiđu, obnove itd., nailaze tamo na državne organe Republike Hrvatske koji ih saslušavaju, pozivaju na informativne razgovore, organizuju politička suđenja, u kojima mnogobrojni nastradaju i završe u zatvoru. Brojni su primeri, vi to jako dobro znate.
Evo odlične prilike da Zaštitnik građana zaštiti ove građane, koji su građani Republike Srbije (dobili su državljanstvo, dobili su ličnu kartu, punopravni su građani Republike Srbije), koje ova državna institucija Republike Srbije mora zaštititi. Jer, sve ono što se organizuje od strane hrvatskih državnih organa su diskriminatorski sudski postupci koji nemaju veze ni sa međunarodnim pravom, a očito je da se radi o odmazdi prema Srbima.
Kada govorimo o penzijama, moramo reći da se Zaštitnik građana time takođe mora pozabaviti. Dobili smo informaciju od Ministarstva rada i socijalne politike da se trenutno u međudržavnim organima Hrvatske i Srbije paralelno vode postupci za one Srbe koji su otišli iz Republike Hrvatske, u postupku pokrenutom kod njihovih državnih organa, ali paralelno teku postupci i u Republici Srbiji. Dvadeset četiri hiljade Srba koji su ostvarili pravo na penziju ne može dobiti tu penziju zato što hrvatski organi ne žele završiti postupak ostvarivanja prava na penziju.
Izvodio sam, ja i vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu, računicu da je to ukupna svota od stotinak miliona evra. Ti ljudi, građani Republike Srbije, ostvarili su to pravo, treba da im se dodeli ta penzija, ali je ne mogu dobiti. Radi se samo o jednoj godini. S obzirom da su ljudi smrtni, nakon izvesnog vremena oni i umiru. Ti Srbi, Krajišnici prognani, koji su ostvarili to pravo, ne mogu ga dobiti zbog toga što hrvatski državni organi ne žele završiti postupak i dati im zasluženu penziju. Radi se o ogromnim sredstvima i, normalno, ta sredstva bi došla u Republiku Srbiju i oplođivala bi se u normalnom postupku u Republici Srbiji. Evo još jednog zadatka za Zaštitnika građana.
Pored toga, moramo reći za ogromne probleme koje imaju porodice, a posebno porodice koje imaju invalide. U nekoliko navrata sam za ovom govornicom govorio o problemima koje imaju invalidi u postupku pred državnim organima Republike Srbije. Na koji način? Ima tu nekoliko kategorija.
Oni koji su to pravo stekli u Republici Hrvatskoj pre 1991. godine to pravo su dobili u Republici Hrvatskoj, a penzija im je isplaćivana od strane penzionog organa u Republici Srbiji.
Kada je usvojen i ratifikovan sporazum o socijalnom osiguranju između dve države, trebalo je da ti penzioneri penziju ostvare u Republici Hrvatskoj. Hrvatski penzioni organ je izdao rešenje o penziji, ali penzija ne stiže. Evo, prošlo je pet godina, u nekim slučajevima, ne u svim, ali u nekim slučajevima, na desetine je takvih slučajeva, da ti ljudi koji su 1991. godine ostvarili to pravo, sada ga ne mogu materijalizovati zato što hrvatski organ, jednostavno, u proceduralnom smislu, odbija stranku, odbija da joj izađe u susret i dodeli ono što joj po zakonu pripada.
Imamo invalide koji su postali stvarno invalidi u periodu ratnih sukoba 1991-1995. godine. Postupci traju i pred hrvatskim organima i pred srpskim organima. Na stotine i hiljade je takvih slučajeva i ljudi ne dobijaju nikakvu naknadu bez obzira što su stvarno invalidi. I tako dalje.
Zato pozivam Zaštitnika građana da uzme u određeni prioritet sve one Krajišnike koji imaju takva nerešena pitanja. To su kategorije penzionera, invalida, lica koja se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne u Hrvatskoj. Čak i oni koji dolaze ovde sada, prebačeni su u Mitrovicu. Njih, čini mi se, osam izdržavaju kaznu na temelju političkih procesa u Republici Hrvatskoj, a to su procesi koji su organizovani na način da vas optuži bilo ko od strane Hrvata i vi se danas nalazite u zatvoru, a to je već 15, 16, 17 godina. Hvala.

Po Poslovniku, gospodin Krasić.

Članovi 225. i 226. našeg poslovnika daju nam mogućnost da, dok je prisutan Zaštitnik građana, od njega tražimo  obaveštenje i objašnjenje za sve ono što je neophodno da bi poslanici i građani koji su nelegalno ovde mogli da rade.
Gospodine Jankoviću, vi ste u ovom predlogu odluke predložili četiri zamenika Zaštitnika građana i pokrili ste četiri od pet oblasti koje predviđa odgovarajući član Zakona o Zaštitniku građana. Međutim, postoji jedna oblast koja nije pokrivena – iz toga izvlačim zaključak da tu oblast pokrivate vi – a to je korpus sloboda i prava čoveka i građanina, što je mnogo bolji termin nego ovaj sada što ovi koriste, borci za ljudska prava, koji se odnosi i na nešto opšte, što ne može da se smesti ni u jednu od ovih pet kategorija.
Recimo, to je sloboda i pravo čoveka i građanina da se mirno okupi, to je pravo građanina da bira i da bude biran. Taj deo nije obuhvaćen ili, da budem precizniji, obuhvaćen je samo u onom delu koliko se pita organ državne uprave. Neću sada oko ovih prava na mirno okupljanje, na političko udruživanje i biračko pravo da razrađujem dalje. Nadam se da ste shvatili dokle se odnosi ova moja intervencija. Znači, samo do onog dela koliko se pita odgovarajući organ državne uprave.
Sada bih vam skrenuo pažnju, pošto svako može kod vas da pokrene postupak, pa smatrajte da je ovo predlog za pokretanje postupka. Vidite, u članu 55. Ustava Republike Srbije, najnovijem (svi su ga hvalili, nisu ga hvalili jedino ovi Čedini, ali kad su ušli u Skupštinu, računajte da su i oni prihvatili Ustav), kaže se da su zabranjena tajna i paravojna udruženja.
Mi sada ovde imamo situaciju da imamo tajno i paravojno udruženje i to su mediji prihvatili. Kažu - napred Srbijo, napred Srbija. Kažu - kako da ne, mi smo politička stranka. Nisu ni osnovani. Ako neko deluje a nije osnovan, kakva je to organizacija? To je neka tajna organizacija.
Ali, gospodine Jankoviću, još je veći problem kada predsednik Narodne skupštine da za pravo toj paravojnoj i tajnoj organizaciji da bude prisutna ovde, pa državni mediji forsiraju itd. Znate zbog čega, gospodine Jankoviću? Da bi se zloupotrebila odgovarajuća odredba krivičnih propisa, jer ovako imamo građane koji imaju imunitet i ne mogu krivično da odgovaraju. Znate, vi ćete imati...

Tri minuta je prošlo.