Reč ima narodni poslanik Branko Ružić.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, zaista bih vas zamolio, reklamiram član 101. Poslovnika.
Želeo bih da repliciram, kao i uvek, kumulativno, s obzirom na to da je u više navrata pominjan SPS od strane više predstavnika, pre svega, opozicionih partija. Takođe, čisto iz civilizacijskih razloga i zbog kućnog vaspitanja, molim one koji pominju zamenika šefa Poslaničke grupe SPS - Jedinstvena Srbija da kritike koje imaju iznesu ili na konferenciji za štampu, ili za ovom govornicom, ali u trenutku kada se gospodin Marković nalazi u sali.
Takođe, zahvaljujem i predstavnicima, tj. predstavniku DSS-a, koji je dao jednu analizu kako je to SPS uspeo da se izbori i kako je sada u situaciji da će neka bogomoljka da ga pojede.
Nemojte se brinuti za SPS, a nadam se da ste svi zajedno svesni činjenice da je, bez obzira na to što je predsednica Parlamenta iz redova SPS-a, ona prva među jednakima, među svima nama, i da je predsednik Parlamenta i predsednik svih nas ovde. U tom smislu, ona ne predstavlja predsednika parlamentarne većine, niti oponira parlamentarnoj manjini, već, upravo, teži da na jedan civilizovan i kulturan način, što je imanentno nama socijalistima, pruži svima priliku da, čak, i kršeći Poslovnik, iznesu svoje političke stavove.
Što se tiče mandata u Skupštini grada Beograda, to, naravno, nije tema za ovu govornicu, kao ni sve ostale teme koje ste ovde pominjali u prethodna četiri sata. Gospodin Milisav Petronijević je sasvim jasno rekao, činjenično, šta se desilo u Skupštini grada Beograda i za nas postoji isključivo zakon, a to je nešto što je definisano zakonom i Ustavom. Situacija u Narodnoj skupštini Republike Srbije je nešto različita i, takođe, usklađena sa zakonom i Ustavom.
Molim vas, zaista, da pređemo na dnevni red. Dajte argumente, dajte kritiku, kritikujte sve ove zakone, sve objedinjene i neobjedinjene tačke, ali dajte da pređemo da razgovaramo o onome što nas vodi napred. Ako i dalje budemo razgovarali o 1991. godini, koliki je ko doprinos dao Srpskoj radikalnoj stranci, možda ćemo se vratiti u vreme kada je Srpska radikalna stranka nudila dobrovoljce za ''Zalivski rat'' SAD-a.
Dakle, dajte da budemo u 21. veku i da se bavimo 21. vekom. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Gospodin Krstin, a zatim gospodin Aligrudić.

Da odgovorim gospodinu koji je ovde poluzvanično, bivšem zameniku predsednika Srpske radikalne stranke. Trudio sam se da se ne mešam u njegov odlazak iz naše stranke dugo vremena, evo, sve do sada.

Oprostite, samo mi recite da li je to povreda Poslovnika?

Član 104. stav 1 – dostojanstvo.
Znači, trudio sam se da, zaista, ne odgovorim tom čoveku koji za sebe govori da je visokomoralan čovek, da misli na sve nas, toliko misli da želi da mu priđemo, da mu pojačamo ono što treba da bude neka partija, ali još uvek nije. Sve vreme, govoreći nam to, vređa nas, blati nas i, čak, maltretira ovde, sa skupštinske govornice. Rekao je da bismo više voleli da on dođe u stranku, nego da dođe dr Vojislav Šešelj.
Neverovatno. Da smo voleli da budemo s njim, mi bismo bili s njim.
Pošto smo prepoznali njegove tragove, koji nečoveštvom smrde, mi smo ostali tu gde smo ostali. Ja imam prava da govorim u svoje lično ime i u ime Srpske radikalne stranke, a on više nema. On je ovu kuću napustio i ovoj stranci je objavio rat, svakodnevnim pozivima preko mobilnih telefona našim članovima širom zemlje Srbije, preko pretnji i mita.
Zaista, molim određene vlasti, iako im ovog momenta godi da on radi to što radi, da nas uzmu u određenu zaštitu, jer ovo je politički terorizam koji on sprovodi nad nama.
Govori o moralu. Ovde nam je par puta rekao da želi da preuzme odgovornost da vodi zemlju Srbiju, da mi nismo prepoznali njegove reformske ideje.
Ljudi moji, pa da sam hteo da se učlanim u nešto što nije Srpska radikalna stranka, pa, pogledajte kolika je ova leva strana. Mogao sam da se učlanim u bilo koju stranku u koju sam hteo. Hteo sam da budem član Srpske radikalne stranke i time se ponosim, stojim iza toga. Kada bi, ne daj Bože, čak i sam Vojislav Šešelj razbio Srpsku radikalnu stranku, ja bih ostao u najmanjem komadu, jer ne znam gde bih otišao. Ovo je prva i poslednja stranka u koju sam ušao i želim da dam najbolje od sebe ovde.

Gospodine poslaniče, govorite, uglavnom, o osećanjima vezanim za pripadnost partiji. Zamolila bih vas da pokušate da govorite u skladu sa članom Poslovnika.

Govorio sam o povredi Poslovnika, o dostojanstvu Skupštine, jer nas je jedan čovek s ove govornice izvređao. Moram da kažem šta nas to boli i u čemu smo izvređani, da biste vi shvatili o čemu se radi, pa kada sledeći put taj čovek dođe za ovu govornicu, da ga opomenete.

Prekoračili ste vreme, gospodine Mijaljeviću.

Hvala.