Gospodin Aligrudić.

Uglavnom ću govoriti o čl. 27. i 140. Poslovnika, s tim što zadržavam pravo na repliku gospodinu Čedomiru Jovanoviću, koji se javio po sasvim drugom osnovu, pa ćete da mi date reč kada budete mogli.
Dakle, u poslednjih nekoliko sati mogli smo svašta da čujemo sa ove govornice. Nije to nešto čime bi trebalo da se ponosimo, ali to je atmosfera koju ste vi iz vladajuće koalicije kreirali. Kreirate je od juna, neprekidno, do današnjeg dana, kršenjem Ustava, Poslovnika.
Setimo se nestavljanja tačke dnevnog reda prema članu 106. Ustava, onako kako je trebalo da je stavite, pa je niste stavili, Rezoluciju o Kosovu.
Setite se neke nenormalne dvonedeljne pauze u radu, da biste nas, valjda, trenirali, da bismo dobili psihijatrijski tretman da se smirimo. Sećate se različitih drugih stvari kada je reč o pogrešnom tumačenju Poslovnika – sve to ima veze sa načinom vođenja ove sednice.
Ne verujem da ste vi lično krivi za to, gospođo predsednice, duboko verujem da je vladajuća većina kriva za to, zato što ne samo da pušta, nego vam, verovatno, i daje instruktažu kako i šta treba da radite. Iza toga se sigurno ne krije želja da produktivno radimo, jer da se iza toga krije želja za produktivnim poslom, vi ne biste došli u ovu situaciju.
Demokratska stranka Srbije je do sada bila podrška dvema vladama u ovoj državi i radili smo u dva mandata do sada da bi Skupština efikasno funkcionisala. Uvek smo nalazili izlaz iz određene krize. To samo govori da vi produkujete krizu da biste iz nje izvukli određeni politički profit, za koji će se uskoro pokazati u čemu se sastoji.
Uzmimo samo za primer ovo poslednje, tj. član 140. Poslovnika Narodne skupštine, čiji stav 2. kaže: "Narodna skupština može odlučiti da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana, s tim što se odlučivanje o svakom predlogu obavlja posebno." To je mogućnost koju nam Poslovnik daje.
Šta ste vi uradili? Vi ste spojili sledeće tačke, na primer, Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola uz Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka u vezi sa nadzornim organima i prekograničnim protokom podataka, što može imati veze jedno s drugim, i te kako, međusobno su uslovljeni i povezani, ali kako su međusobno uslovljeno povezani ovi predlozi drugih zakona, npr. Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela? Kakve veze ima Predlog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije s prve dve tačke? Pa, ima samo u snovima.
Dakle, ima veze s ovim da se rasprava skrati i da se onemogući poslanicima da na kvalitetan način raspravljaju o onome što je na dnevnom redu. To je ono što vi, zapravo, želite da izvedete ovde i onda se posle čudite što se neproduktivno troši vreme u toku dana. Jednostavno, narodni poslanici imaju pravo da se bore, da raspravljaju u Skupštini, a vi onda jednom od narodnih poslanika, mislim da je u pitanju potpredsednica Narodne skupštine, odgovarate na njenu primedbu da je javna rasprava mogla da se vodi van sednice Skupštine, i to mnogo ranije.
Pobogu, kakve to veze ima? Narodni poslanici su ovde da raspravljaju o predlogu zakona.
Da bi to kvalitetno učinili, ono što može da se razdvoji da bi se o tome raspravljalo, to mora biti posebno na dnevnom redu. Shvatamo i mi da postoji potreba za racionalizacijom vremena, ali se zna kako se to radi. To je, prosto, nemoguće.
Prema tome, ako se na taj način odnosi vladajuća većina, da ne govorimo o skidanju s dnevnog reda Predloga rezolucije koju je podnela grupa narodnih poslanika, što je danas brutalno učinjeno....

Vreme.

Odmah završavam.
To su stvari koje predstavljaju permanentnu provokaciju i prosto je nemoguće na permanentnoj provokaciji zasnivati kvalitetan rad Narodne skupštine. Ako nastavite to dalje da radite, mene baš briga, vi to činite, ali činite pred građanima Srbije i svi će da znaju, svi će lako prokljuviti da vi, zapravo, i nemate želju za produktivnim radom u Skupštini.

Gospodin Ranđelović Nebojša, zatim gospodin Krasić.

Poštovana gospođo predsednice, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, javljam se shodno odredbama člana 100. Obraćam se i vama, gospođo predsednice, i molim vas da član 100. Poslovnika primenjujete na pravi način, odnosno da se držite njegovog stava 1. Dakle, nema replike dok se vodi rasprava po Poslovniku. Pravo na repliku možete dati tek kada se završi rasprava o povredi Poslovnika.
Vaša dužnost je da sprečite iznošenje neistina s ove govornice, a među neistine spada i proizvoljno tumačenje zakona i, da se tako izrazim, izmišljanje pravnih normi kojih u našem zakonodavstvu nema, što meni, kao prof. Pravnog fakulteta, posebno smeta.
Malopre je vođena diskusija o oduzetim mandatima nekim odbornicima SRS-a, bivšim. Član 102. Ustava Republike Srbije sasvim je jasan. Primenjuje se shodno, preko Zakona o lokalnoj samoupravi, i na odbornike, a u članu 102. stoji da su ostavke, potpisane i overene, neopozive. Jednom dat mandat partiji, više se ne može povući.
Žao mi je što gospodin Nikolić nije u sali, ali obraćam se svim pristalicama tog mišljenja. Ako ste već ginuli za ovaj jalovi i neprimenjivi Ustav i primenjivali krađu glasova da bi on bio izglasan, onda ga bar čitajte i primenjujte. Hvala.

Zahvaljujem. Gospodin Krasić.

Gospođo Đukić-Dejanović, sa svojim prefinjenim ukusom, moram da se pozovem na član 27. Poslovnika, jer, ukoliko bih se pozvao na neke druge članove ovog poslovnika, eventualno bi, prilikom glasanja, sankcije mogle da budu opasne po vas, a ja to ne želim.
Mislim da slabo vodite ovu sednicu i da to tendenciozno radite, da to nije slučajno. Nije Nada Kolundžija kriva za to, nemojte pogrešno da me shvatite, ona je predložila nešto po osećajima, ali je problem u tome što je vaša služba zadužena da primenjuje Poslovnik, a ne da tumači tuđe osećaje.
Ovde, stvarno, ima nespojivih stvari, ali ima nečega što se prvi put dešava u istoriji parlamentarizma u Srbiji, a to je da se zajednički načelni pretres spaja s jedinstvenim pretresom. To do sada nikada nije bilo. Imamo, čak, i obrnutu varijantu, u onoj drugoj varijanti spajanja tačaka dnevnog reda. Da raščistimo odmah zbog čega je to. Svi su u ovoj zemlji svesni da je pitanje KiM-a, državno-pravnog statusa, verovatno, pitanje broj jedan. Pitanje broj dva, koje se nametnulo za proteklih 10 dana, jeste finansijsko tržište i banke.
Nas je zmija pečila, imali smo i Dafinu i Jezdu i znate kako se prošlo. Onda imamo situaciju da je došlo do jednog kraha finansijskog tržišta u SAD-u i prosto sam iznenađen da Cvetković nije predložio Dinkiću da ide da sredi to tamo. On bi to efikasno sredio, ekspert čovek.
Ovo je jedini parlament gde se ne priča ni o KiM-u, ne sme da se priča o finansijskom tržištu i o gubicima, koliki su za jedan dan, već se sve i svašta zbraja, pa se još omogućava da pojedini gledaoci, građani Srbije, koji nisu platili TV pretplatu, a žele da budu prisutni u sali, izađu ovde i počnu da pametuju, imaju nagon pametovanja, bivša desna ruka, pa se još ljuti na poslanike.
Onda imamo situaciju da predsednik Srbije Boris Tadić, on je krivac za sve, hapsi gradonačelnika zbog nečega što javnost ne zna, možda i ne treba da zna, to treba pravosuđe da sazna, a ovde sede lopovi, ukrali izbornu volju građana.
Molim vas, gospođo Đukić-Dejanović, gospodin Jovanović je potpuno u pravu. Na bazi 200 i nešto hiljada glasova, na znam koliko, dali ste mu 15 minuta za šest-sedam zakona. Nama ste ukrali 500-600.000 glasova. Čime? Rekao čovek da postoje ostavke, rekao čovek da je iscepao ostavke.

Gospodine Krasiću, govorite 20 sekundi duže od tri minuta.

Izvinite, molim vas, zbog ovih 20 sekundi.