Dame i gospodo narodni poslanici, želim da se svima zahvalim na ovoj raspravi. Naravno, u raspravi su se čuli različiti uglovi i prilazi, od jednih kritika koje govore da je zakon pripremljen na brzinu, do drugih koji govore da je on pripreman godinama.
U svakom slučaju, ovaj zakon je prošao i rasprave, ovaj zakon je usaglašen i sa našom Kancelarijom za pridruživanje EU, vezano za evropske standarde, ovaj zakon se i pravi da bi Srbija mogla da uđe na belu šengen listu. Zato sve primedbe koje idu ka tome da se olakša ova procedura i da se izbegnu neki možda zastareli metodi kojih je, kao što znate, bilo godinama u našoj državi, sve te primedbe se mogu otkloniti ukoliko to budemo razmatrali na jedan način kako da ipak uđemo u sistem šengena, a da pri tome ne odemo toliko daleko i da možda ne shvatimo, kojim slučajem, da sistem šengena u stvari postoji zato što ne postoje čvrste bezbednosne mere i kontrola njihovih spoljnih granica.
Inače, to ako neko misli da možete da odete u neku zemlju Evropske unije i da neko ne zna da ste vi došli tamo, mislim da je to dosta naivno razmišljanje. U svakom slučaju, tačno je da Ministarstvo unutrašnjih poslova nije tehnološki opremljeno na takav način i to nisu mala sredstva.
Nisu mala sredstva da se uvede jedinstven informacioni sistem koji bi nam omogućavao da se vodi potpuna evidencija i trajna arhiva ulazaka i izlazaka iz naše zemlje. S druge strane, to bi nam omogućilo onda i da se na takav način evidentira i mesto gde bi oni boravili. To bi omogućilo i da se kontroliše da ako neko prijavi da će izaći iz naše zemlje kroz Makedoniju, izađe kroz Crnu Goru, da se jednostavno taj sistem alarmira.
Znači, praćenje stranaca nije motivisano time da se špijunira njihov privatni život. Svi valjda znate dobro i svesni ste toga da strane bezbednosne službe nama u stvari daju više informacija o strancima koji borave na našoj teritoriji nego što nažalost to rade naše službe. Zato što mi to smatramo zastarelim metodama.
Ali, kontrola delatnosti stranaca se obavlja isključivo iz razloga bezbednosti za ovu državu i za ovaj narod. Nemojte posle da krivite bilo koje bezbednosne strukture ukoliko dođe do određenih propusta koji jednostavno proizilaze iz toga što ne postoji jasna zakonska regulativa.
Kao što znate, naša zemlja je tranzitno mesto za šverc droge, oružja, ljudi. Naša zemlja postaje i tranzitno mesto, a ponekad je izvorište i međunarodnog terorizma. U našem okruženju se sastaju grupe koje planiraju međunarodne terorističke aktivnosti. Kako vi mislite da se mi borimo sa tim ukoliko nemamo zakonsko pravo da iz bezbednosnih razloga pratimo određene aktivnosti stranaca na našoj teritoriji?
Znači, mere Evropske unije, SAD i Velike Britanije su 10 puta oštrije nego ove koje se primenjuju u našoj državi. To valjda svi dobro znate i osećate kad putujete u inostranstvo.
Zahvaljujem se na svim ovim primedbama. Naravno, slažemo se da kada se uoči da negde nešto treba promeniti, dodati, imamo dovoljno vremena da do rasprave i u stvari do samog glasanja vidimo šta možemo uraditi na poboljšanju ovoga teksta.
Suštinski ovaj tekst je i napravljen da bi Srbija mogla spremno da dočeka stavljanje na belu šengen listu. Zbog toga nije ovde reč o nekim naredbodavcima, ovde je reč o nečemu što je valjda interes građana Srbije. Interes građana Srbije je da prestanu da čekaju u ponižavajućim redovima pred ambasadama. Mi možemo da kažemo da ne treba ni da idu tamo, ali veliki broj građana Srbije putuje i normalno je da treba da nam postane cilj ono što je nekada možda bila ona prošla Jugoslavija, a to je da možete da idete celim svetom bez viza.
U svakom slučaju, učinićemo i to da u malograničnom prometu probaćemo da napravimo dogovor sa Bugarskom, Rumunijom i možda Mađarskom, da u nekom malograničnom saobraćaju koji ćemo odrediti sporazumno, to je 30 do 50 kilometara od granice, da građani naših država mogu da idu bez viza, odnosno čak možda i bez pasoša, kada bismo krenuli korak dalje ka Evropskoj uniji išli bi samo sa ličnim kartama.
Naravno, kontrola državne granice je preduslov za sve ovo o čemu govorimo zato što otvorenost granica, ali i zatvorenost za sve oblike kriminalnih aktivnosti, i to nam je cilj koji ćemo pokušati da ostvarimo. Naravno, potrebna nam je pomoć celog ovog društva, cele države.
Znate da iz vojske je ova funkcija prebačena na MUP. To jeste jedan proces, treba i kadrovski osposobiti, treba primiti radnike, obezbediti plate, obezbediti tehnološko-informacione sisteme za tako nešto.
Potpisaćemo do kraja godine sporazum sa Međunarodnom organizacijom koja se bavi kontrolom granica Fronteksom, kao što smo i potpisali Sporazum o strateškoj saradnji sa Europolom, koji će nam umnogome doprineti svemu ovome o čemu ovde govorimo.
Što se tiče izbeglica, razmotrićemo sve ovo. Nama nije cilj da izbeglice budu građani drugog reda, ali to se ne reguliše samo ovim zakonom i ne reguliše se samo ovim propisima, zato što postoji Zakon o izbeglicama, postoji Zakon o državljanstvu, postoji i mnogo drugih stvari koje treba zajedno, i mislim da je neko od poslanika SRS-a to na početku dobro predložio, da treba ovo pitanje sistemski da se reši, gospodin Buha je o tome govorio, apsolutno to podržavam, da se sistemski reši pitanje izbeglica, raseljenih lica, da dođe do određenog inoviranja ovog zakona. Naravno, to pripada sad resorno drugom ministarstvu.
Slažem se da treba da razmotrimo i ova pitanja koja se tiču prijave boravka stranaca i svega ostalog. To su sada detalji koji se inače uređuju odlukom, odnosno podzakonskim aktima, propisima.
I želeo bih takođe da vas podsetim samo, da ne biste mislili da sad ministar želi da on sve to potpisuje, Zakonom o državnoj upravi je regulisano da ministar jednostavno donosi propise, jedino on. Zbog toga vas molim da kad podnosite takve amandmane da to imate u vidu.
Nije ovde reč o tome da li je ministar ili ministarstvo. Normalno da je ministar u ime ministarstva, ali drugim zakonom je regulisano da to može da učini samo ministar, čak ne može ni državni sekretar. Zbog toga vas molim da imate razumevanja da ti zakoni moraju jednostavno da budu međusobno usklađeni.
Gužve na graničnim prelazima; nažalost, to ne zavisi samo od policije, one zavise od carine. Mislim da tu moramo da učinimo, to je jedna od osnovnih stvari.
Kvalitet graničnih prelaza, otvaranje novih prelaza, sprečavanje gužvi, znači novi sistem, moramo da pronađemo način kako da se spreče ogromne gužve i to moramo da imamo u vidu zato što su sada granice Evropske unije u stvari granice prema Srbiji, znači Mađarska, Rumunija i Bugarska.
To naravno ne pripada samo našem ministarstvu, ali to nam je jedan od ciljeva. Nedavno smo potpisali triletarni sporazum o saradnji policijskoj Rumunije, Bugarske i Srbije. Imao sam sastanak sa mađarskim ministrom policije i probaćemo da napravimo jedan sistem da se jednostavno otkoče te gužve i da se pronađe sistem carinjenja koji će omogućiti brži prolaz kroz granične prelaze. Ali, i za to nam je sve potreban određeni program.
Takođe, samo jednu molbu na kraju. Zahvaljujem se na svim primedbama koje ste ovde dali i na ovoj podršci koju ste dali predlozima ovih zakona.
Želim još jednom samo da vas podsetim, mi ćemo naravno do rasprave o pojedinostima pogledati sve ove amandmane, prihvatićemo sve one za koje smatramo da su logični, koji ne narušavaju suštinu svega ovoga i onda ćemo na narednim sednicama Odbora, ne znam da li će se sastajati u međuvremenu, prihvatati neke amandmane ili dati neke nove, tako da se nadam da će na kraju većina poslaničkih grupa i glasati za predloge ovih zakona.
Što se tiče ovoga, želim samo još jednu rečenicu da kažem. Harmonizacija zakona sa Evropskom unijom i naravno sa Ustavom Republike Srbije, ali kad govorimo o harmonizaciji sa Evropskom unijom jeste i jedan tehnološki proces. Neko je o tome isto govorio danas na početku, isto gospodin Buha, mnogo ima zakona i propisa koje moramo da donesemo.
Zaista bih voleo i molio bih sve poslaničke grupe ukoliko bismo oko toga imali dogovor da neke stvari koje su nužne da što pre donesemo, u interesu građana Srbije da donesemo. Konkretno o ovome govorim, interes Srbije i građana Srbije je da se ova dva zakona i ovaj set pravosudnih zakona donesu što pre. Šestog i sedmog novembra se održava jedna međunarodna konferencija u Zagrebu, gde će Evropska unija predstaviti izveštaj o tome dokle smo stigli u svemu ovome.
Ako želimo da idemo dalje i da idemo napred, ako želimo da Srbija sredinom sledeće godine dođe na belu šengen listu, moramo da brže radimo ove stvari, a da političke rasprave u parlamentu ostavimo za neke političke teme.
Bilo bi dobro kada bi postojao tu konsenzus političkih stranaka oko onoga što je nacionalni i državni interes, a sigurno da je interes građana Srbije da mogu da putuju bez viza.
Što se tiče izveštaja o kojem ste govorili, taj izveštaj sam dostavio Narodnoj skupštini, svim članovima Odbora za bezbednost. Nema razloga da bilo ko prikriva bilo šta što se tu desilo.
Ceo taj izveštaj je dostavljen nadležnim državnim i pravosudnim organima i ceo taj proces o kojem ste vi govorili se vodi. Mislim da sada nije mesto da o tome govorim.
Ono što ste vi na kraju rekli oko skupova, za subotu je jedan građanin, koji se zove Zlatan Stojanović, prijavio skup. Znači, nije prijavila nikakva organizacija. Prijavio je građanin, a na to su prijavljeni kontraskupovi. Pošto smo proverom utvrdili da taj građanin Zlatan Stojanović ima veze sa ovim organizacijama o kojima ste govorili, policija je zabranila održavanje tog skupa.
Sa druge strane, ukoliko želite da policija radi svoj posao, a mi ne želimo da zabranjujemo antifašističke skupove, ali ne možemo na istom mestu u isto vreme imati takve skupove, zato što ćemo imati sukobe i policija će se onda baviti razdvajanjem različitih grupa i onda ćete opet da pravite izveštaj o tome ko je šta radio na tim skupovima.
Što se nas tiče, skup organizacija, za koje se može reći da pripadaju profašističkim ili pronacističkim, apsolutno je zabranjen od strane policije, ali to ne znači da se tu neće okupiti ta grupa ljudi gde policija treba da interveniše.
Zato mislimo i molimo organizatore ovih drugih skupova da u isto vreme i u istom mestu ne budu tog dana. To je suština i zato smo govorili o bezbednosnim razlozima.
Inače, policija ne može da radi svoj posao, ona će da stoji između dve vatre. To je javno saopšteno i taj skup je zabranjen u organizaciji Zlatana Stojanovića, pošto ne mogu da kažem u čijoj organizaciji, zato što se on prijavio kao pojedinac.
Samo mogu da kažem još jednom, valjda ne sumnjate u to i sigurni ste u to da je partija, čiji sam predsednik, antifašistička. Mi smo ovde glasali protiv izjednačavanja onoga što je bilo u Drugom svetskom ratu.
Moram da kažem da sam zaprepašćen i što je u Vladi Republike Srbije, na slikama svih predsednika Vlade stoji, zatečena je tu, nisam mogao da verujem, ali tako je, slika Milana Nedića, kao predsednika Vlade Republike Srbije, u Nemanjinoj 11. To već nije stvar za policiju, to je već stvar za politiku ili je ponekad to povezano jedno sa drugim.
