Gospođo Čomić, vama je dobro poznato iz prakse Narodne skupštine za proteklih nekoliko godina da kada na dnevni red dođe ova ili slična tačka dnevnog reda obično se niko i ne javlja za diskusiju, jer se na sastanku kod predsednika, kome prisustvuju predstavnici svih političkih stranaka zastupljenih u Narodnoj skupštini, jednostavno dogovorom dođe do tih kvota srazmernog učešća svake političke stranke u nadležnom odboru. Stranke dostave svoje personalne predloge i gotovo po automatizmu takva odluka se ovde izglasa.
Gotovo je identična situacija i kada neka politička stranka unutar nekog odbora ili drugog nadležnog tela menja svog predstavnika, svog člana stranke. To je obično korišćeno u Narodnoj skupštini kao dokaz tolerancije, parlamentarizma, dogovaranja, jer nema tu nekih stvari koje bi bile sporne, s obzirom na to da se i preko radnih tela Narodne skupštine odražava izborna volja građana. Naravno, u odgovarajućoj srazmeri, u zavisnosti od toga koliko članova ima koje radno telo.
Međutim, bilo je situacija kada su i ove tačke dnevnog reda mamile pažnju. Da je na vašem mestu gospođa Slavica Đukić-Dejanović, dao bih joj primer koji je ona kritikovala s pravom. To je primer Branislava Ivkovića. Bilo je ono: SNS, Branislav Ivković; SPS i mnoge druge stranke koje su u to vreme bile opozicione stranke u Narodnoj skupštini protivile su se tome, kritikovale i rekle da je to promena izborne volje građana, da je pod plaštom jedne ideologije, jedne politike ušla grupa poslanika, a onda je u to vreme DOS nekim svojim čarolijama očarao Branislava Ivkovića i on je, sa nekoliko poslanika, jednostavno promenio ideologiju i politiku, način glasanja, način razmišljanja. On je bio svojevrsna rezerva. To je ona kaca sa kupusom, pa kada ti treba raso, ti izvadiš rasola koliko ti zafali da bi se u Narodnoj skupštini demonstriralo neko jedinstvo i prisustvo mnogo veće većine nego što realno postoji.
Sa ovom argumentacijom, gospođo Čomić, ne mogu vas da ubedim jer ste vi to tada podržavali. Zato sam i napravio tu razliku. Da je na vašem mestu gospođa Slavica Đukić-Dejanović, ona bi to vrlo dobro shvatila i ne znam zašto sada ne bi to osudila ako je to kritikovala pre nekoliko godina. Situacija je danas identična. Ako se pogledaju izveštaji RIK-a, ako se pogledaju uverenja koja je izdala Republička izborna komisija, ako se pogleda šta je urađeno na Prvoj konstitutivnoj sednici Narodne skupštine, ako se pogleda redosled sedenja poslanika, onda je svakom razumnom i normalnom čoveku potpuno jasno da SRS - dr Vojislav Šešelj ima 78 mandata u Narodnoj skupštini.
Sada bih vas malo podsetio i na nešto što je opštepoznato. Opštepoznato je čim je objavljeno u svim medijima.
Svi poslanici Srpske radikalne stranke, njih 78, podneli su neopozivu ostavku Srpskoj radikalnoj stranci jer su poslanici Srpske radikalne stranke.
U međuvremenu, desilo se da je jedan od tih poslanika zbog jednog amandmana napustio stranku. Konstatovano je isključenje iz stranke, a onda je obavestio javnost da su sve ostavke kod njega, da ih je izgubio. Da li ih je izgubio, da li ih je zapalio, da li ih je sakrio, za ovu raspravu nije toliko bitno, ali je bitno da je, zahvaljujući, pre svega, predsedniku Narodne skupštine, Demokratskoj stranci i ovima koji čine Vladu i koji čine parlamentarnu većinu u Narodnoj skupštini, tim ljudima omogućeno da budu rezerva, žuta rezerva.
Kako je to urađeno? Urađeno je tako što je grubo prekršena odredba o formiranju poslaničkih grupa iz člana 23. našeg poslovnika. Svi smo svesni da danas ne treba niko da se poziva na ovaj poslovnik ili na neki član, jer se sve svodi na većinu, sve se svodi na to da li ima 126 - 127 ruku u vazduhu za. Ako ima, onda je sve ustavno, legalno, legitimno i tako dalje.
Izašao sam danas da još jednom podsetim predsednika Narodne skupštine i sve predsednike poslaničkih grupa stranaka, i Demokratsku stranku, i Socijalističku partiju Srbije, i G17 plus, i Liberalno-demokratsku partiju, i Demokratsku stranku Srbije, i Novu Srbiju, i Jedinstvenu Srbiju, i stranku penzionera i ove dve-tri stranke pripadnika nacionalnih manjina, da je ovo što se radi, a svodi se na to da se faktički ne priznaje Srpskoj radikalnoj stranci 78 mandata, neustavno, nezakonito i da to mora da se sanira, da se sve vrati u pređašnje, početno stanje.
Mi se borimo za naše mandate jer ti mandati izražavaju glasove građana Republike Srbije. Oni izražavaju koliko je građana Republike Srbije podržalo našu ideologiju, naš program i našu politiku sa kojom smo se ponudili građanima. Sada je to prekrojeno, sada imamo situaciju da Narodna skupština sredstvima građana Republike Srbije iz budžeta osniva stranku. Novu stranku osnivaju.
Moram da vam skrenem pažnju, kao kandidat grupe građana je ovde samo jedan poslanik. Sada imamo dvadesetak poslanika, jer oni nisu poslanici stranke, nemaju tu stranku, ne postoji takva stranka. U registru ne postoji. Nije postojala na dan izbora, nije postala na dan konstituisanja Narodne skupštine. Ako meni ne verujete, pogledajte uverenja o izboru za narodne poslanike. Nigde nećete pronaći neke skraćenice SNS.
Mi smatramo da Srpskoj radikalnoj stranci treba omogućiti da koristi, faktički, 78 mesta i da sve što zavisi od broja poslanika političke stranke u odgovarajućoj razmeri treba da bude preslikano u odborima i komisijama Narodne skupštine.
Vi verovatno imate većinu, verovatno možete sve da uradite. Kažem verovatno jer sam potpuno siguran da ni vi niste sigurni da će ovo da bude dobar potez za vas.
Na bazi nekog iskustva mogu da vas upozorim na vreme. Ovde je bio i Branislav Ivković. Nema ga više u političkom životu. Ovde je bio i "srpski Berluskoni" – Karić; isto je pompezno ušao, otimao poslanike, propao je na izborima. Tako će proći i drugi. Nemojte da potcenjujete građane Republike Srbije, oni imaju mnogo više morala, nego što vi mislite da imaju. Prepoznaju, vide o čemu se radi, jasno im je, i ovo stavljaju u kontekst dnevnopolitičkih događaja vezanih za Kosovo i Metohiju, vezanih za socijalni i ekonomski položaj građana Srbije i za ove "fatamorgana inicijative" o priključivanju, pridruživanju onima koji se instaliraju kao neprijateljska vlast na Kosovu i Metohiji. Prepoznaju građani da je neko osmislio ovo kao temu kojom bismo se mi bavili.
Mi ćemo tom temom da se bavimo samo koliko da vas podsetimo da sve što je oteto, to je i prokleto. Tako učimo decu – sine, nemoj da kradeš, zapamti, u Srbiji postoji izreka "oteto je prokleto". Tako učimo decu u kući. Pa nije valjda da treba deca da nas podsećaju da je tačno to što smo ih učili? Valjda mi, kao stariji ljudi, treba da demonstriramo to, i taj moral, i to poštenje i uvažavanje građana Republike Srbije.
Ovde je na nekom sastanku dogovoreno nešto, naravno, po sistemu preglasavanja, i Srpskoj radikalnoj stranci se ne priznaje ono što joj pripada, već se pravi nova politička stranka. Ona još nije ni registrovana, ali ona, sudeći po predsedniku Narodne skupštine, postoji, vegetira, uživa prava ovde, koristi neosnovano budžetska sredstva da bi se napravila stranka. Kome je ona potrebna? Ona je potrebna Demokratskoj stranci. Samo Demokratskoj stranci je potrebna. Ne vidim razliku između onih ljudi iz DS-a koji sede sa ove strane i njihovih "žutih" kolega koji su se razmestili po nekim drugim klupama. To je ta ista ideologija koja je dobila samo određeni broj glasova, ali ima i dodatak - ukradene glasove.
Mi se nadamo da neka trunka morala mora da postoji i da ova velika nepravda mora da se ispravi. Mi nemamo nameru da se preglasavamo. Mi smo došli ovde da iznosimo stavove SRS i da zastupamo interese građana, svih građana Republike Srbije, a prevashodno onih koji su glasali za nas, koji su prepoznali našu politiku. Time ćemo da se bavimo i podnosićemo, ako treba, i predloge zakona i amandmane i učestvovaćemo u raspravi i kritikovaćemo vas uvek zbog ovog - oteto prokleto. Uvek ćemo vas kritikovati. Tu kritiku nećete moći da izbegnete. U ovom sazivu ne, dok se ne izvrši povraćaj u pređašnje stanje. Pređašnje stanje je normalno stanje. Suprotno normalnom stanju je nenormalno stanje. Ovo je nenormalno stanje.
Bez obzira na to da li će taj dodatak "žutog preduzeća" da glasa za, protiv, da bude u sali ili ne, on stoji kao upozorenje i ovima iz SPS-a, G17 plus i drugih političkih stranaka da rezerva postoji, budite dobri, morate da slušate Borisa Tadića.
Sve ovo stavljamo na teret Borisu Tadiću. Ovo je on lepo osmislio da se ne bi videla pogubna politika prema Kosovu i Metohiji, da se ne bi videla pogubna politika prema susedima, da se ne bi videlo ovo pogubno srljanje prema EU na nekritički način, bez ostavljanja prostora i za jedan nacionalni interes, uz slepo prihvatanje svega što dolazi sa strane, ovo stanje sa bankama, privredom, penzionerima. Dobili povećanje, poradovali se i sutra ga nema. Otišli su u minus.
Tako će biti sa svim socijalnim grupama. Zašto? Zato što ovde u sali Narodne skupštine parlamentarna većina (skupštinska većina, možda je pravilniji izraz, jer sada ste jedinstvo vlasti) demonstrira tu vrstu ne samo nasilja nego i pokvarenosti. Mene lično bi bilo sramota da neki vaš poslanik pređe u SRS. Nikada ga ne bismo prihvatili.
I da se ne bi mnogo bunili, to što je pitanje Srpske radikalne stranke, to je rešeno. Znate vi dobro da je rešeno. Nije rešeno samo pitanje vraćanja mandata i nije rešeno pitanje srazmerne zastupljenosti Srpske radikalne stranke, sa 78, u svim odborima Narodne skupštine, i vi to dobro znate.
Meni odgovara kada vi to osporavate. Meni odgovara kada vi njima aplaudirate, jer je onda to najbolji dokaz te veze koja postoji. Ako na Administrativnom odboru glavni branilac, ne ustavobranitelj, nego branilac lika i dela nekih koji nisu poslanici bude Boško Ristić, onda vam je jasno sve.
Šta je ostalo od svih inicijativa koje je Boško Ristić branio u Narodnoj skupštini? Ništa, Poslovnik unakažen, izbačeni poslanici, pa vraćeni, iz DSS-a. Ustavna povelja - rasturena država. Mnogo je bolje kad on ništa ne radi. Kad on da nekome podršku, onda znate da je nešto nezakonito. Inteligencija je, između ostalog, i ponašanje na bazi nekog iskustva. Elementarno inteligentan čovek se poziva na iskustvo; bio je nekada u toj situaciji i izvlači pouku šta će da se desi. Boško Ristić je prepoznatljiv brend za nezakonje. Kada on nečemu aplaudira, znajte da nije dobro. Ima i drugih, taj sindrom se širi kod vas. Nisam nadležan za to, gospođa Đukić je nadležna za te sindrome.
Iskoristio sam ovih 17 minuta da vas samo upozorim, obavestim i izrazim protest, jer na ovaj način... Ne toliko ovim odlukama, ne mešamo se u personalna rešenja političkih stranaka, da neko pogrešno ne shvati, ali insistiramo da nam se vrati ono što nam je oteto, a oteli su nam predsednik Narodne skupštine, Boris Tadić i DS.
Vratite nam ono što ste nam oteli. Oteli ste tako što čuvate, branite, trudite se da ti ljudi budu ovde, da bi nama bili kamen u cipeli, kamenčić, ali će vama biti kamen oko vrata. Svakodnevno ima da vidite koliko taj kamen teži. On će biti pretežak za vas, potopiće vas. Shvatite, na vreme vas upozoravam.