Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 100 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Prelazimo na 14. tačku dnevnog reda: – PREDLOZI ODLUKA O IZMENAMA I DOPUNAMA ODLUKE O IZBORU ČLANOVA ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE
Za reč se, povodom povrede Poslovnika, javio narodni poslanik Slobodan Samardžić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, ja sam se javio po članu 226. Poslovnika da postavim pitanje – šta će Vlada Srbije učiniti da odvrati talas priznanja Kosova i Metohije koji je usledio neposredno posle prihvatanja naše inicijative da se traži mišljenje Međunarodnog suda pravde o validnosti, legalnoj validnosti proglašenja Kosova kao nezavisne države?
Efekti ovoga što se dogodilo prekjuče u Generalnoj skupštini trajali su manje od 24 časa. Mi smo u medijima i u javnim istupima zvaničnika trijumfalno proslavili ovaj rezultat. Međutim, vrlo brzo, dakle nepuna 24 časa posle toga, usledila su priznanja Kosova i Metohije od strane Crne Gore i Makedonije, dve države suseda Srbije i dve države koje su evidentno podlegle pritisku SAD da priznaju nezavisnost Kosova i Metohije.
Vlada je već preduzela neke mere, ali one se tiču samo Crne Gore, koliko do sada znamo. Međutim, ovde je u pitanju mnogo važnija stvar. U pitanju je, zapravo, verovatni pritisak SAD na druge države, tu se pominje Saudijska Arabija i još neke zemlje, koje bi sada trebalo da priznaju nezavisnost Kosova.
Obrazloženje za inicijativu pred Generalnom skupštinom bilo je da će na taj način doći do smanjenja, ako ne i do potpunog poništenja nastavka priznanja Kosova, međutim, vidimo da se to ne događa, već je na delu potpuno suprotan proces - već su dve države dodatno priznale, a verovatno će i neke druge.
Znači ove mere ne daju ploda, ne daju rezultata, pa je osnovno pitanje šta nadalje učiniti. Sigurno je Vlada imala na raspolaganju i ranije jače mehanizme od ovih, od ovog traženja mišljenja, upravo u smislu odvraćanja od priznavanja Kosova i Metohije, pre svega tužbe protiv država koje su to učinile. U svakom slučaju, takav potez države učinio bi mnogo više nego što je ovo što se dobilo ovim mišljenjem.
S druge strane, Srbija nastavlja svoj proces evropskih integracija iako je Evropska unija veoma prisutna u pojačanju procesa nezavisnosti Kosova i veoma prisutna u sekundarnoj ulozi, dakle u ulozi asistenta SAD u ovom procesu; to je, dakle, više nego jasno.
Ja moram da vam kažem, ako to niste primetili, da evropske integracije Srbije nisu na agendi politike proširenja Evropske unije, nego su na agendi spoljne i bezbednosne politike Evropske unije. A, spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije po pitanju Kosova i zapadnog Balkana ne rukovodi Brisel, nego Vašington.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Znači, mi moramo preispitati kompletno našu politiku integracija, s obzirom na ovo što se događa. Još jednom tražim od Vlade da se jasno izjasni povodom ovoga i da povuče ovaj najjači potez - da pokrene tužbe protiv država koje su nelegalno priznale nezavisno Kosovo. Hvala.

Primili ste predloge odluka koje su podnele poslaničke grupe: G17 plus (broj 02-1529/08 od 15. jula 2008. godine i broj 02-2232/08 od 26. septembra 2008. godine); Nova Srbija (02-1600/08 od 17. jula 2008. godine); Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) (broj 02-1803/08 od 4. avgusta 2008. godine);
Socijalistička partija Srbije (SPS) - Jedinstvena Srbija (JS) (broj 02-1804/08 od 4. avgusta 2008. godine, sa ispravkom od 2. septembra 2008. godine i broj 02-23858/08 od 7. oktobra 2008. godine); Za evropsku Srbiju (broj 02-2021/08 od 9. septembra 2008. godine) i Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica (broj 02-2259/08 od 29. septembra 2008. godine).
Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS – jedan sat, 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" – 22 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; poslanička grupa LDP – 15 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Molim poslaničke grupe da podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, ako to već nisu učinile.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovoj tački dnevnog reda predstavljaju: Milisav Petronijević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS - JS, a u odsustvu predsednika poslaničke grupe tokom razmatranja 14. tačke dnevnog reda Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini; po istom osnovu, narodni poslanik Zoran Krasić je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.
Saglasno članu 160. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o predlozima odluka.
Da li predstavnici predlagača, narodni poslanici Suzana Grubješić, predsednik poslaničke grupe G17 plus, Miroslav Markićević, zamenik predsednika poslaničke grupe Nova Srbija, Konstantin Arsenović, zamenik predsednika poslaničke grupe Partija ujedinjenih penzionera, Milisav Petronijević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija, Nada Kolundžija, predsednica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju, Miloš Aligrudić, predsednik poslaničke grupe Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica, Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS, žele reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Gospođo Čomić, vama je dobro poznato iz prakse Narodne skupštine za proteklih nekoliko godina da kada na dnevni red dođe ova ili slična tačka dnevnog reda obično se niko i ne javlja za diskusiju, jer se na sastanku kod predsednika, kome prisustvuju predstavnici svih političkih stranaka zastupljenih u Narodnoj skupštini, jednostavno dogovorom dođe do tih kvota srazmernog učešća svake političke stranke u nadležnom odboru. Stranke dostave svoje personalne predloge i gotovo po automatizmu takva odluka se ovde izglasa.
Gotovo je identična situacija i kada neka politička stranka unutar nekog odbora ili drugog nadležnog tela menja svog predstavnika, svog člana stranke. To je obično korišćeno u Narodnoj skupštini kao dokaz tolerancije, parlamentarizma, dogovaranja, jer nema tu nekih stvari koje bi bile sporne, s obzirom na to da se i preko radnih tela Narodne skupštine odražava izborna volja građana. Naravno, u odgovarajućoj srazmeri, u zavisnosti od toga koliko članova ima koje radno telo.
Međutim, bilo je situacija kada su i ove tačke dnevnog reda mamile pažnju. Da je na vašem mestu gospođa Slavica Đukić-Dejanović, dao bih joj primer koji je ona kritikovala s pravom. To je primer Branislava Ivkovića. Bilo je ono: SNS, Branislav Ivković; SPS i mnoge druge stranke koje su u to vreme bile opozicione stranke u Narodnoj skupštini protivile su se tome, kritikovale i rekle da je to promena izborne volje građana, da je pod plaštom jedne ideologije, jedne politike ušla grupa poslanika, a onda je u to vreme DOS nekim svojim čarolijama očarao Branislava Ivkovića i on je, sa nekoliko poslanika, jednostavno promenio ideologiju i politiku, način glasanja, način razmišljanja. On je bio svojevrsna rezerva. To je ona kaca sa kupusom, pa kada ti treba raso, ti izvadiš rasola koliko ti zafali da bi se u Narodnoj skupštini demonstriralo neko jedinstvo i prisustvo mnogo veće većine nego što realno postoji.
Sa ovom argumentacijom, gospođo Čomić, ne mogu vas da ubedim jer ste vi to tada podržavali. Zato sam i napravio tu razliku. Da je na vašem mestu gospođa Slavica Đukić-Dejanović, ona bi to vrlo dobro shvatila i ne znam zašto sada ne bi to osudila ako je to kritikovala pre nekoliko godina. Situacija je danas identična. Ako se pogledaju izveštaji RIK-a, ako se pogledaju uverenja koja je izdala Republička izborna komisija, ako se pogleda šta je urađeno na Prvoj konstitutivnoj sednici Narodne skupštine, ako se pogleda redosled sedenja poslanika, onda je svakom razumnom i normalnom čoveku potpuno jasno da SRS - dr Vojislav Šešelj ima 78 mandata u Narodnoj skupštini.
Sada bih vas malo podsetio i na nešto što je opštepoznato. Opštepoznato je čim je objavljeno u svim medijima.
Svi poslanici Srpske radikalne stranke, njih 78, podneli su neopozivu ostavku Srpskoj radikalnoj stranci jer su poslanici Srpske radikalne stranke.
U međuvremenu, desilo se da je jedan od tih poslanika zbog jednog amandmana napustio stranku. Konstatovano je isključenje iz stranke, a onda je obavestio javnost da su sve ostavke kod njega, da ih je izgubio. Da li ih je izgubio, da li ih je zapalio, da li ih je sakrio, za ovu raspravu nije toliko bitno, ali je bitno da je, zahvaljujući, pre svega, predsedniku Narodne skupštine, Demokratskoj stranci i ovima koji čine Vladu i koji čine parlamentarnu većinu u Narodnoj skupštini, tim ljudima omogućeno da budu rezerva, žuta rezerva.
Kako je to urađeno? Urađeno je tako što je grubo prekršena odredba o formiranju poslaničkih grupa iz člana 23. našeg poslovnika. Svi smo svesni da danas ne treba niko da se poziva na ovaj poslovnik ili na neki član, jer se sve svodi na većinu, sve se svodi na to da li ima 126 - 127 ruku u vazduhu za. Ako ima, onda je sve ustavno, legalno, legitimno i tako dalje.
Izašao sam danas da još jednom podsetim predsednika Narodne skupštine i sve predsednike poslaničkih grupa stranaka, i Demokratsku stranku, i Socijalističku partiju Srbije, i G17 plus, i Liberalno-demokratsku partiju, i Demokratsku stranku Srbije, i Novu Srbiju, i Jedinstvenu Srbiju, i stranku penzionera i ove dve-tri stranke pripadnika nacionalnih manjina, da je ovo što se radi, a svodi se na to da se faktički ne priznaje Srpskoj radikalnoj stranci 78 mandata, neustavno, nezakonito i da to mora da se sanira, da se sve vrati u pređašnje, početno stanje.
Mi se borimo za naše mandate jer ti mandati izražavaju glasove građana Republike Srbije. Oni izražavaju koliko je građana Republike Srbije podržalo našu ideologiju, naš program i našu politiku sa kojom smo se ponudili građanima. Sada je to prekrojeno, sada imamo situaciju da Narodna skupština sredstvima građana Republike Srbije iz budžeta osniva stranku. Novu stranku osnivaju.
Moram da vam skrenem pažnju, kao kandidat grupe građana je ovde samo jedan poslanik. Sada imamo dvadesetak poslanika, jer oni nisu poslanici stranke, nemaju tu stranku, ne postoji takva stranka. U registru ne postoji. Nije postojala na dan izbora, nije postala na dan konstituisanja Narodne skupštine. Ako meni ne verujete, pogledajte uverenja o izboru za narodne poslanike. Nigde nećete pronaći neke skraćenice SNS.
Mi smatramo da Srpskoj radikalnoj stranci treba omogućiti da koristi, faktički, 78 mesta i da sve što zavisi od broja poslanika političke stranke u odgovarajućoj razmeri treba da bude preslikano u odborima i komisijama Narodne skupštine.
Vi verovatno imate većinu, verovatno možete sve da uradite. Kažem verovatno jer sam potpuno siguran da ni vi niste sigurni da će ovo da bude dobar potez za vas.
Na bazi nekog iskustva mogu da vas upozorim na vreme. Ovde je bio i Branislav Ivković. Nema ga više u političkom životu. Ovde je bio i "srpski Berluskoni" – Karić; isto je pompezno ušao, otimao poslanike, propao je na izborima. Tako će proći i drugi. Nemojte da potcenjujete građane Republike Srbije, oni imaju mnogo više morala, nego što vi mislite da imaju. Prepoznaju, vide o čemu se radi, jasno im je, i ovo stavljaju u kontekst dnevnopolitičkih događaja vezanih za Kosovo i Metohiju, vezanih za socijalni i ekonomski položaj građana Srbije i za ove "fatamorgana inicijative" o priključivanju, pridruživanju onima koji se instaliraju kao neprijateljska vlast na Kosovu i Metohiji. Prepoznaju građani da je neko osmislio ovo kao temu kojom bismo se mi bavili.
Mi ćemo tom temom da se bavimo samo koliko da vas podsetimo da sve što je oteto, to je i prokleto. Tako učimo decu – sine, nemoj da kradeš, zapamti, u Srbiji postoji izreka "oteto je prokleto". Tako učimo decu u kući. Pa nije valjda da treba deca da nas podsećaju da je tačno to što smo ih učili? Valjda mi, kao stariji ljudi, treba da demonstriramo to, i taj moral, i to poštenje i uvažavanje građana Republike Srbije.
Ovde je na nekom sastanku dogovoreno nešto, naravno, po sistemu preglasavanja, i Srpskoj radikalnoj stranci se ne priznaje ono što joj pripada, već se pravi nova politička stranka. Ona još nije ni registrovana, ali ona, sudeći po predsedniku Narodne skupštine, postoji, vegetira, uživa prava ovde, koristi neosnovano budžetska sredstva da bi se napravila stranka. Kome je ona potrebna? Ona je potrebna Demokratskoj stranci. Samo Demokratskoj stranci je potrebna. Ne vidim razliku između onih ljudi iz DS-a koji sede sa ove strane i njihovih "žutih" kolega koji su se razmestili po nekim drugim klupama. To je ta ista ideologija koja je dobila samo određeni broj glasova, ali ima i dodatak - ukradene glasove.
Mi se nadamo da neka trunka morala mora da postoji i da ova velika nepravda mora da se ispravi. Mi nemamo nameru da se preglasavamo. Mi smo došli ovde da iznosimo stavove SRS i da zastupamo interese građana, svih građana Republike Srbije, a prevashodno onih koji su glasali za nas, koji su prepoznali našu politiku. Time ćemo da se bavimo i podnosićemo, ako treba, i predloge zakona i amandmane i učestvovaćemo u raspravi i kritikovaćemo vas uvek zbog ovog - oteto prokleto. Uvek ćemo vas kritikovati. Tu kritiku nećete moći da izbegnete. U ovom sazivu ne, dok se ne izvrši povraćaj u pređašnje stanje. Pređašnje stanje je normalno stanje. Suprotno normalnom stanju je nenormalno stanje. Ovo je nenormalno stanje.
Bez obzira na to da li će taj dodatak "žutog preduzeća" da glasa za, protiv, da bude u sali ili ne, on stoji kao upozorenje i ovima iz SPS-a, G17 plus i drugih političkih stranaka da rezerva postoji, budite dobri, morate da slušate Borisa Tadića.
Sve ovo stavljamo na teret Borisu Tadiću. Ovo je on lepo osmislio da se ne bi videla pogubna politika prema Kosovu i Metohiji, da se ne bi videla pogubna politika prema susedima, da se ne bi videlo ovo pogubno srljanje prema EU na nekritički način, bez ostavljanja prostora i za jedan nacionalni interes, uz slepo prihvatanje svega što dolazi sa strane, ovo stanje sa bankama, privredom, penzionerima. Dobili povećanje, poradovali se i sutra ga nema. Otišli su u minus.
Tako će biti sa svim socijalnim grupama. Zašto? Zato što ovde u sali Narodne skupštine parlamentarna većina (skupštinska većina, možda je pravilniji izraz, jer sada ste jedinstvo vlasti) demonstrira tu vrstu ne samo nasilja nego i pokvarenosti. Mene lično bi bilo sramota da neki vaš poslanik pređe u SRS. Nikada ga ne bismo prihvatili.
I da se ne bi mnogo bunili, to što je pitanje Srpske radikalne stranke, to je rešeno. Znate vi dobro da je rešeno. Nije rešeno samo pitanje vraćanja mandata i nije rešeno pitanje srazmerne zastupljenosti Srpske radikalne stranke, sa 78, u svim odborima Narodne skupštine, i vi to dobro znate.
Meni odgovara kada vi to osporavate. Meni odgovara kada vi njima aplaudirate, jer je onda to najbolji dokaz te veze koja postoji. Ako na Administrativnom odboru glavni branilac, ne ustavobranitelj, nego branilac lika i dela nekih koji nisu poslanici bude Boško Ristić, onda vam je jasno sve.
Šta je ostalo od svih inicijativa koje je Boško Ristić branio u Narodnoj skupštini? Ništa, Poslovnik unakažen, izbačeni poslanici, pa vraćeni, iz DSS-a. Ustavna povelja - rasturena država. Mnogo je bolje kad on ništa ne radi. Kad on da nekome podršku, onda znate da je nešto nezakonito. Inteligencija je, između ostalog, i ponašanje na bazi nekog iskustva. Elementarno inteligentan čovek se poziva na iskustvo; bio je nekada u toj situaciji i izvlači pouku šta će da se desi. Boško Ristić je prepoznatljiv brend za nezakonje. Kada on nečemu aplaudira, znajte da nije dobro. Ima i drugih, taj sindrom se širi kod vas. Nisam nadležan za to, gospođa Đukić je nadležna za te sindrome.
Iskoristio sam ovih 17 minuta da vas samo upozorim, obavestim i izrazim protest, jer na ovaj način... Ne toliko ovim odlukama, ne mešamo se u personalna rešenja političkih stranaka, da neko pogrešno ne shvati, ali insistiramo da nam se vrati ono što nam je oteto, a oteli su nam predsednik Narodne skupštine, Boris Tadić i DS.
Vratite nam ono što ste nam oteli. Oteli ste tako što čuvate, branite, trudite se da ti ljudi budu ovde, da bi nama bili kamen u cipeli, kamenčić, ali će vama biti kamen oko vrata. Svakodnevno ima da vidite koliko taj kamen teži. On će biti pretežak za vas, potopiće vas. Shvatite, na vreme vas upozoravam.

Reč ima narodni poslanik Dragan Marković, ističe povredu Poslovnika.

Članovi 225. i 226. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, juče se desio jedan događaj u Crnoj Gori i mi koji sedimo u ovom parlamentu moramo da, kao narodni poslanici, tražimo od Vlade da nas obavesti šta će uraditi u narednom periodu. I, šta mi to predlažemo kao narodni poslanici?

Podsetiću vas da je Srbija izdržavala Crnu Goru 50 godina. Moj deda je plaćao preko platnog spiska zbog zemljotresa koji je zadesio Crnu Goru ne znam koje godine, pa smo onda mi preuzeli da to radimo od 2000. godine. Kada je napravljena ona nakaradna država Srbija i Crna Gora, Srbija je plaćala 95% finansijske obaveze što se tiče izdržavanja Srbije i Crne Gore, odnosno Crne Gore, a Crna Gora 5%. Imali su obavezu od 5% koju nisu ispoštovali prema Srbiji.

Šta su još uradili? Čoveka koji je razbio Jugoslaviju, Stipu Mesića, proglasili su za počasnog građanina Podgorice. Mi smo i tada ćutali, ali ja sam znao da Svetozar Marović nije bio predsednik Srbije i Crne Gore, on je bio predsednik Crne Gore i zastupao je interese Crne Gore i zalagao se, još tada, da Kosovo dobije nezavisnost.

Predlažem, pošto se to juče desilo, a nisu građani Crne Gore o tome odlučivali, već dva čoveka, Filip Vujanović i Milo Đukanović, da oni budu "persone non grata", da Vlada Srbije već sutra donese takvu odluku, da se zamrznu ekonomski odnosi između ove dve republike, da prestanu avioni da lete za Crnu Goru do daljnjeg, sve dok ne vidimo šta će reći narod Crne Gore. Ne možemo tek tako, skrštenih ruku, da gledamo ono što se juče desilo. Ovaj parlament bi morao da zakaže sednicu sa jedinom tačkom dnevnog reda – ovaj problem koji se desio u Crnoj Gori.

Molim vas da ovaj moj predlog prihvatite, gospođo predsedavajuća, da prenesete gospođi Slavici Đukić-Dejanović, koja trenutno nije ovde. Mislim da je ovo najhitnije u ovom trenutku i da mi o tome treba da razgovaramo. Zašto? Ako su nas izdali oni koje smo izdržavali godinama... A, moram da vas podsetim da ima mnogo mešovitih brakova između Srba i Crnogoraca; nadam se da će crnogorski narod osuditi jučerašnju odluku i da će Milo Đukanović i Filip Vujanović promeniti odluku koju su doneli, da priznaju nezavisnost Kosova i Metohije. Možda je ovo ucena Mila Đukanovića zato što se pominje u duvanskoj aferi, ali ne treba mi da budemo žrtve zbog toga. Hvala.

Molim službu da stenogram i diskusiju narodnog poslanika uputi Ministarstvu inostranih poslova kao predlog.
Povreda Poslovnika, narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne radi se o klasičnoj povredi Poslovnika.
Zaista je interesantno da sa ove strane i u ovakvim trenucima dolaze dobacivanja - hajde, povreda Poslovnika. Očekivali smo da ćete vi, gospodo iz vladajuće većine, da nam kažete šta ćete da uradite i šta će Vlada Republike Srbije da uradi povodom priznavanja Kosova od strane Vlade Crne Gore. To je razlog zbog kojeg sam se javila da govorim po Poslovniku.
Odavno smo govorili i tražili da Vlada Republike Srbije upozna Narodnu skupštinu sa akcionim planom. Ni danas ne znamo, možemo da pročitamo u novinama da neki zvaničnici Vlade kažu da će se primeniti nešto iz nekog akcionog programa... Uvek smo mislili da akcioni program, kada je u pitanju Kosovo i Metohija, ne sme da bude samo u nadležnosti Vlade Srbije, već da se sa tim morala upoznati i Narodna skupština; i ne samo da se upozna, nego da Narodna skupština da svoje mišljenje o tome. Zaista je bilo neophodno da danas ovde imamo predsednika Vlade. Valjda su očekivali da će narodni poslanici da se interesuju šta će danas i od danas država Srbija da uradi, kada je u pitanju Crna Gora, zbog onog što se juče desilo. Naravno, nemamo nikakve informacije o tome, niti danas ovde sedi neko ko bi mogao da nas upozna sa tim.
Mi srpski radikali insistiramo da nas što pre, i narodne poslanike i javnost, građane Srbije, upoznate sa tim akcionim planom vezanim za Kosovo i Metohiju, da vidimo šta će to Vlada Republike Srbije da uradi kada je u pitanju Vlada Crne Gore, da li će samo da slegnu ramenima i da kažu - šta da radimo, desilo se, da se našale da povuku ambasadore na konsultacije, pa da ih posle mesec-dva dana vrate tamo odakle su ih povukli. Takav neodgovoran odnos Vlade Republike Srbije prema Kosovu i Metohiji je zaista nedopustiv.
Jasno nam je zbog čega niste dozvolili da Narodna skupština raspravlja o predlogu 108 narodnih poslanika o tzv. rezoluciji vezanoj za Kosovo i Metohiju. Želite da sve ono što je istinski problem bacite pod tepih. To, dame i gospodo, više tako ne može. Vlada Republike Srbije mora da položi račune. Ne znam čime će da se pohvale kada se budu ocenjivali povodom 100 dana rada Vlade Republike Srbije, čime će da se pohvale kada je u pitanju Kosovo i Metohija.
Očekujemo najhitniju reakciju Vlade, očekujemo predsednika Vlade u parlamentu, želimo da razgovaramo sa njim, da ga pitamo, da mu sugerišemo i da se ovde na ovom mestu dogovaramo.
Kosovo i Metohija nije ničija prćija, to je deo Republike Srbije. Država Srbija, svi državni organi moraju da imaju krajnje ozbiljan i odgovoran odnos.
Bez obzira na to što ste sramno glasali da ne raspravljamo o rezoluciji 108 narodnih poslanika, insistiramo da se pod hitno to stavi na dnevni red danas, odmah, da se sazovu poslanici koji nisu tu, da se zakaže posebna sednica. Imamo poslovničku mogućnost.
Ali, vas to, dame i gospodo, ne interesuje. Što je najstrašnije, smejete se nama kojima je ovo što se desilo juče, zbog onog dela bratskog naroda u Crnoj Gori... Zbog Vlade Crne Gore nismo, nažalost, iznenađeni, znali smo da Milo Đukanović ne može da uradi ništa nego ono što su uradili juče, ali je sramno da vas iz vladajuće većine to danas ne interesuje.

Povredu Poslovnika izriče narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Gospođo Čomić, ja ću se pozvati na najbenigniju odredbu ovog našeg poslovnika, a to je član 27, a vi ćete shvatiti o čemu se radi.
U parlamentima gde postoji neka tradicija i gde parlamenti nastoje da ispune svoju ustavnu ulogu, a ima država gde ni nema ustava, važno je da je, bez obzira na to da li je u pitanju skupština ili senat, uvek predstavnik vlade prisutan; bez obzira na to da li je na dnevnom redu neka tačka koju je predložila vlada, uvek je prisutan predstavnik vlade. Nešto slično imamo u našem poslovniku. Ne pozivam se na te odredbe i ne želim da raspravu usmeravam ka tome, želim samo da skrenem pažnju narodnim poslanicima – ako postoji neka institucija u Republici Srbiji koja mora da vodi računa o onome što je zapisano u Ustavu Republike Srbije, u članu 2, onda je to Narodna skupština.
Samo da vas podsetim, gospodo poslanici, šta je napisano: "Nosioci suverenosti - Suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana."
Cela mudrost naše današnjice se svodi na ovaj član, cela. Mi ovu temu ne možemo da zaobiđemo. Mi moramo da imamo parlamentarnu raspravu o tome.
Ne treba da se pozivamo na odredbe Poslovnika o dnevnom redu, jer ima i onih odredaba koje omogućavaju da se dnevni red izmeni, da Vlada dođe i da podnese izveštaj, da podnese najosnovniju informaciju, da se građani jednostavno orijentišu u vremenu i prostoru, ne da se orijentišu preko novina, televizije, nego preko onoga što se čuje u Narodnoj skupštini.
Narodna skupština je centralno mesto vođenja politike u jednoj državi. A ovde se izbegava, ovde se pribegava nekim lukavstvima, podvalama i podmuklostima, i zato nas sve sustiže.
Mislim, gospođo Čomić, da Narodna skupština mora pod hitno da traži da ovde dođe kompletna Vlada da podnese odgovarajući izveštaj i elementarne informacije o ovome što se dešava u Republici Srbiji.