Hvala, gospođo Đerić.
O amandmanu, za reč se javio gospodin Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, mislim da je gospođa Zlata Đerić vrlo argumentovano objasnila zbog čega bi trebalo prihvatiti ovaj amandman i, uopšte, sav ovaj trud koji ulažu poslanici opozicionih stranaka da se ova zakonska rešenja koliko-toliko poprave. Motivisan je, pre svega, činjenicom da je u našoj državi jedan od najtežih problema kriminal i korupcija.
Bez obzira na to što vi donosite sve ovo, ili pokušavate da donosite sve ove zakone na preporuku EU, kako biste se približili, navodno, Evropi, postoji nešto što ni u kom slučaju ne možete – ne radite nešto što bi moglo da dovede do rešenja problema s kojim se suočavamo.
U toku ove rasprave sam vam izneo dve konkretne stvari. Za 15 minuta nisam uspeo da nabrojim ni 15-20 najvećih afera od 2001. godine, a vi znate koliko ih ima, a da država do sada ništa nije uradila. Naveo sam vam samo plate direktora javnih preduzeća, predsednika upravnih odbora, članova itd., koliko je to ogromna šteta za Srbiju i za građane Srbije i kako se arči imovina Srbije.
Nema težeg kriminala od kriminala koji se na, praktično, ozakonjen način sprovodi. Meni, prosto, dođe žao, uslovno rečeno, poštenih kriminalaca. Oni rizikuju ili da dobiju batine prilikom izvršenja krivičnog dela, pa onda od policije, pa posle toga da dobiju odgovarajuću zakonsku kaznu, u odnosu na ove kojima ste vi omogućili da nemilice pljačkaju građane Srbije.
Evo, ja ću, da ne bi bilo sve na priči, pokušati da vam na konkretnom primeru objasnim kako se nemilice pljačka ova država.
Gospođo ministar, zamolio bih vas za malo pažnje, mislim da kada budete ovo čuli, ni vi nećete biti mirni, posle ovih činjenica koje ću vam izneti.
Jesmo iznosili ovde neke podatke vezane za Bojana Krišta, člana G 17, koji je direktor Aerodroma "Nikola Tesla". On je na to mesto došao kao partijski kadar pred kraj 2007. godine i odmah posle ''Lutrije'', koju je, takođe, upropastio, krenuo je nemilice, pazite, nemilice da pljačka ovu državu. Bojan Krišto je u decembru, za 141 radnika Aerodroma "Nikola Tesla", isplatio kao otpremninu 135.634.571 dinar.
Dobro, hajde, neko bi rekao – otpremnina je u skladu sa zakonom, šta da se radi.
Ali, pazite, posle te isplate, gospođo ministar, Bojan Krišto je četrnaestoro radnika koji su uzeli otpremnine zadržao, na osnovu ugovora o delu, da urade određene poslove i za to je isplatio, verovali ili ne, sada ću vam reći – 1.493.000 dinara. Od toga su svi linearno dobili po 32.500 dinara, a dvoje, Bauk Milorad i Zec-Gašić Radojka – po 70.000 dinara.
Dobro, jel ima neko od vas ovde zdravorazumskih koji može da veruje da je ovo neko uspeo da uradi? Nisam na tebe mislio (obraća se Srđanu Milivojeviću).
(Srđan Milivojević, s mesta: To mi je jako drago.)
Jel vidite vi kakva je ovo pljačka?! Pazite, među njima je dvoje ljudi koji su, takođe, uzeli otpremnine, a to Rajaković Radivoj i Nikolić Mira, sekretarica. Otpremnina je isplaćena u vrednosti od 3.515.000, a gospođi Nikolić Miri – 1.314.000. Znate šta je problem, gospodin Rajaković Radivoj je odmah po isplati otpremnine zasnovao radni odnos u ''Skijalištima''!
Dobro, ljudi, jel vi možete da shvatite kako se ova država pljačka? To je, prosto, neverovatno! Ovi podaci nisu nikakva tajna. Do svega ovoga ste vi mogli da dođete i možete da dođete bez ikakvih problema, ali to, jednostavno, prolazi. Znate li koliko preduzeća imate, javnih preduzeća, i kako se pljačka imovina građana Srbije i države Srbije?
Ja ovo nisam pretvarao, ali lako to možete, ako pretvorite u evre, to vam je nešto oko dva miliona evra. Uzmite koliko je to kvadratnih metara stanova, za dva miliona evra, samo ovo što je uradio Bojan Krišto, ove tri stvari. Koliko je to kvadratnih metara, ako uzmete da je cena 500 evra, u izgradnji, a to mu dođe oko 4.000 kvadrata, pa podelite sa prosečnom kvadraturom i vidite. Pogledajte koliko oficira i pripadnika Vojske Srbije nema rešeno stambeno pitanje.
Znate li koliko Upravni odbor u Javnom preduzeću Aerodroma "Nikola Tesla", koliko predsednik prima? Juče sam iznosio podatke. Slušajte sada, predsednik Upravnog odbora ima 183.000, članovi – 143.000. Po 143.000? Znate li koliko to mesečno iznosi? Upravni odbor, pazite, molim vas, Upravni odbor je za januar 2008. godine primio 2.039.000.
Ljudi moji, pa, dobro, ali kako vi možete da izađete pred građane Srbije? Vi tražite usvajanje nekih zakona i, navodno, borite se protiv kriminala i korupcije, šta je ovo? Šta je ovo, ko je ovim ljudima omogućio da uzimaju ovolike pare i da pljačkaju građane Srbije? Vi, gospodo.
Dok ovo ne budete rešili, pustite priče o borbi protiv korupcije, o borbi protiv kriminala. Vi omogućavate da se država pljačka a da oni, čak, i ne dolaze pod udar zakona – to je legalizovani kriminal.
To je onaj problem s kojim se naša država suočava. Da vam ne navodim samo, imali ste juče primere, kada je u pitanju Bojan Krišto, ali, koliko to državu košta?
Recimo, pazite, ako je potreban auto, bilo bi normalno da javno preduzeće uzme auto, da ga kupi. Ne, Bojan Krišto je izmislio nov način – pošteno, da poštenije ne može da bude. On uzima u zakup auto. Država na to plaća ogromna sredstva. Samo za godinu dana je 78, odnosno samo da vidim, mesečna rata 3.471 švajcarac, pa za 12 meseci pogledajte koliko je to! To je oko 40.000 švajcarskih franaka, ali to oni nisu kupili, uzeli auto na lizing, nego plaćaju zakup. Posle toga će morati da ga vrate. Plaćaju osiguranje i sve živo, a država od toga nema ništa.
Kako je to moguće? Ko vodi računa o tim parama koje se troše na ovakav način? Ima nešto što već može da liči na neko krivično delo. Znate, evo, ja ću vam ovde kazati – Nacionalni program za integraciju u Evropsku uniju. Nema omiljenijeg puta i želje nego da se dođe u Evropsku uniju.
Elem, kažu, zajednička investiciona grupa Aerodroma Beograd i Tuske kompanije ''Tehnotes'' pobedila je u avgustu 2007. godine na tenderu za operacionalizaciju Aerodroma Bodrum. Vrednost posla je oko 100 miliona evra, a početak realizacije planiran je za tekuću godinu.
Čudi me da se ne hvale. Hvale se ''Zastavom'', hvale se izvozom autodelova itd., a ćute o ovome. Pazite, 100 miliona evra, a niko živi da kaže jednu jedinu reč. Ono što je interesantno u ovom pitanju, to je što je gospodin Krišto, 27. decembra, pred Novu godinu, sa svojom porodicom otišao u Bodrum. Baš tako, plaćeno sve, lepo, sve je u redu, nije nikakav problem.
Na osnovu Zakona o dostupnosti javnih informacija, tražili smo papire – dajte da vidimo, ljudi, šta to ima iza tih 100 miliona evra, a ne hvalite se. Morate da priznate da je čudno, tako vredan posao, toliko para, a oni ćute kao zaliveni.
Mi smo, u skladu sa Zakonom, podneli zahtev da nam se dostave informacije o tome, da dobijemo uvid koji je to posao, jer je to posao veka za ovu državu. Međutim, odgovorili su nam ovako.
Kažu – pomenutim zahtevom, koji je u Aerodrom "Nikola Tesla" primljen 30. aprila 2008. godine, zahtevali ste uvid u spise predmeta koji se odnosi na projekat Bodrum - Milas i na realizaciju istog projekta, kao i fotokopiju dokumenata i spisa po izboru podnosioca ili ovlašćenog lica. ''Na osnovu člana 15. st. 2. i 5. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, potrebno je da zahtev precizirate.''
Pa, šta hoće preciznije? Da kažemo – dajte nam taj i taj dokument?
Pa, mi hoćemo uvid u sve dokumente, da vidimo šta se iza toga krije. Oni kažu – potrebno je da precizirate. Pa, molim vas, o čemu mi pričamo? Na šta to liči?
Normalno, mi smo se, u skladu sa Zakonom, kao i uvek kada je u pitanju SRS, obratili Povereniku za informacije. Rešenje kojim je naložio Aerodromu "Nikola Tesla" da nam omogući uvid u spise poslato je 26. marta. Jel mislite da smo dobili pravo na uvid u te spise? Nismo.
Sada opravdano sumnjam da se iza ovoga, znajući ko je u pitanju, kojoj stranci pripada, iz iskustva s tom strankom, krije ogroman kriminal. Dok nemam uvida, mogu samo to da mislim. Razlog zbog čega se ne da uvid u materijal može biti samo to da se nešto skriva. Ne verujem da je nešto drugo.
Gospođo ministar, mislim da je ovo najbolji mogući primer, iz koga možete da zaključite da u ovoj državi mnoge stvari ne štimaju. Kako da se izborimo s kriminalom i korupcijom, na jednoj strani, kad na drugoj strani imate ovakvo nemilosrdnu i brutalnu pljačku, koja je potpuno po zakonu? Kako mislite da uzmete imovinu koja je oteta od građana Srbije od strane lica kao što je Bojan Krišto, a koja je potpuno potrošena, poarčena, ili kako već sve možete da kažete? Kako možete s tim da se izborite?
Sistemski morate da nađete mogućnost da se borite protiv ovoga. Kada budete ovo iskorenili, onda ćete imati mnogo lakši posao s kriminalom i korupcijom, onda ćete imati prilike da pred građane stanete čista obraza i da kažete – mi se borimo za ovu državu, za građane Srbije. Sve do tada, to će biti EPP, odnosno farsa.
U toku rasprave o ovom zakonu, i o sledećem, zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, izneću vam još jedan konkretan primer, ne rekla-kazala itd., izneću vam jedan lep primer u kome ćete moći da vidite spregu i saradnju najviše vlasti i onih kojima su omogućili da opljačkaju ovu državu. Već sam vam rekao da je, u toku procesa privatizacije, država prihodovala ukupno oko 2 milijarde 700 miliona evra za imovinu koja se procenjuje između 40 i 50 milijardi evra. Na ovom primeru kojim ću vam pokazati videćete kako, gde i kome se odlio taj novac. Hvala vam.

Hvala vama. Da li se povodom ovog amandmana još neko javlja za reč?
Reč ima gospođa Snežana Malović, ministar za pravdu u Vladi Republike Srbije

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, prvo, moram da izrazim zadovoljstvo što se rasprava u Parlamentu vratila na amandmane zakona, ali, s druge strane, moram da kažem da je za mene bilo izuzetno korisna i rasprava koja je bila vezana za povrede Poslovnika.
Ministarstvo pravde priprema paket pravosudnih zakona, koji će se, nadam se, u narednom periodu naći na prvoj narednoj sednici Parlamenta, tako da je za sve ono što je juče iznošeno, možda, to pravi način da se reguliše.
Pre nego što kažem svoju ocenu vezanu za amandmane koji su podneti, moram da kažem da ću, svakako, saslušati sve predloge i primedbe koje se odnose na zakon i sve ono u šta me budete ubedili, nemam problem da prihvatim, kao predlagač zakona, ali se, svakako, neću složiti s paušalnom ocenom da su zakoni izvađeni iz fioke, da je sa njih izbrisana prašina i da su kao takvi podneti ovom parlamentu na usvajanje.
To mogu da obrazložim i činjenicama, ukoliko je potrebno, ko je radio na zakonu, koliko puta se radna grupa sastajala, koliko vremena je potrošeno, kome je upućeno na mišljenje, koji okrugli stolovi su organizovani i koliko se, povodom mišljenja i okruglih stolova, radna grupa ponovo sastajala, a potom zakoni podneti Narodnoj skupštini na usvajanje.
Dozvolite mi još jednu digresiju da vam kažem vezanu za ovaj zakon, a tiče se ljudi koji su radili na Predlogu zakona. U svom prvobitnom izlaganju, vezanom za raspravu u načelu, rekla sam da su na ovom zakonu radili naši najeminentniji profesori krivičnog procesnog prava, s jedne strane, kao teoretičari koji ovu oblast poznaju, ali, s druge strane, radili su ljudi praktičari, koji ovaj zakon svakodnevno primenjuju u praksi.
Pored imena, bez želje da izostavim bilo koga, spomenuću jedno ime koje je javnosti dosta poznato, a to je sudija Radmila Dragičević-Dičić, poznata po tome što je izrekla, uz osnovnu sankciju, oduzimanje imovine u slučaju ''Zarubica''. To je osoba koja je, zaista, kompetentna da radi na izradi ovakve vrste zakona.
Svrha zakona je oduzimanje imovine, kao što sam rekla, a rekla sam i da je u dosadašnjim propisima, Zakoniku o krivičnom postupku i Krivičnom zakoniku, regulisano oduzimanje imovine stečene krivičnim delima, ali je tražena neposredna veza.
Ovaj zakon se odnosi na celokupnu imovinu okrivljenog, što podrazumeva da ako je neko stekao imovinu čineći krivična dela, šverc cigara, duvana ili bilo kojih deficitarnih proizvoda, koji su bili, nažalost, praksa u našoj zemlji prethodnih 15 ili 20 godina, i to uložio u neki drugi posao, i ta imovina će doći pod udar.
Takođe, u čl. 2 ovog zakona, pod tačkama 6) i 7) je regulisan krug lica na koji se imovina primenjuje. To nije imovina samo vlasnika ili okrivljenog, to je imovina i lica na koga je on preneo takvu imovinu, pokušavajući da izbegne zakon. Znači, to može da bude imovina i ostavioca, i pravnog sledbenika, i trećeg lica. Pod trećim licem se smatra svako fizičko ili pravno lice.
To je bila intencija zakona. Znači, da ne oduzimamo imovinu ako je neko ukrao auto, pa da se taj auto oduzme, nego onaj ko je stekao imovinu švercom ili nekim drugim nelegalnim poslovima, uložio to u drugi posao, da i ta imovina može doći pod udar zakona.
Što se tiče rasprave povodom amandmana koji je podnet, u vezi s mogućnosti ostavljanja određene imovine onome koji dolazi pod udar ovog zakona, to je najnužnija imovina i to se odnosi na lične stvari. To je regulisano Zakonom o izvršnom postupku. Svakako da se ono što je neko ukrao ne može smatrati ličnom imovinom i najnužnijim delom i to ne spada pod zakon.
Što se tiče izvršenja rešenja, u čl. 34. Predloga zakona je regulisano kako će se izvršavati rešenja i kako se dostavlja Direkciji. Citiraću član: "Po prijemu rešenja iz stava 2. ovog člana, Direkcija odmah preduzima mere za čuvanje i održavanje oduzete imovine. Oduzetom imovinom Direkcija upravlja do pravosnažnog okončanja postupka za trajno oduzimanje imovine". Ne postoji situacija gde sud ne može da uruči rešenje Direkciji.
Dozvolite mi da se vratim na iznete tvrdnje vezane za krivično delo prodaje nepokretnosti, da pojasnim, u odnosu na raspravu od juče, pošto očigledno nije bilo jasno iz onoga što sam iznela. Krivično delo kao takvo, kao prodaja nepokretnosti, ne postoji, međutim, to ne znači da ne postoji krivično-pravna zaštita u slučaju da dođe do takvog inkriminisanog događaja. Ta krivično-pravna zaštita je regulisana u okviru drugih krivičnih dela. Prema tome, još jednom molim i apelujem da se moje reči ne izvrću i da se ne smatraju onakvim kakve ih nisam iznela.
Dozvolite mi jednu digresiju, s obzirom na to da se ovde koristi takva mogućnost, u jednoj rečenici ću reći, vezano za lica kojima je Odbor za sprečavanje sukoba interesa izrekao javne opomene. Nadam se, danas ili sutra, kada budemo raspravljali o Predlogu zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, upravo ćete videti da će postojati mnogo efikasnije sankcije u slučaju da dođe do kršenja, neprijavljivanja imovine ili nepostupanja po nalozima u slučaju sukoba interesa, i da će taj zakon biti mnogo efikasniji od zakona koji sada postoji.
Hvala vam.

Hvala vama.
Reč ima gospođa Zlata Đerić, pa gospodin Čedomir Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarko Malović,  nije bilo nikakvog izvrtanja reči. Vi ste rekli da krivično delo kao takvo ne postoji, međutim, rekli ste sada da krivično-pravna zaštita građana postoji. Ona u praksi, doslovce, ili ne postoji ili, jednostavno, ne živi.
Ne bismo, inače, imali desetine hiljada građana koji ne mogu ovaj problem da reše pred pravosudnim organima, koji budu privedeni ako ovi prevaranti, na bilo koji način, zatraže svoja prava, prvo kod njih, pa onda kod pravosudnih organa. Takvi procesi se vode minimalno deset godina, s tim da građani nikada ne ostvare svoja prava, niti povrate svoju imovinu.
To je veliki problem i očigledno da, ako postoje, ta rešenja nisu zadovoljavajuća, ali moraju da se traže nova ili da se nađe novo zakonsko rešenje, koje će to brzo, efikasno i potpuno u korist zaštite građana rešavati. Hvala.

Hvala lepo.
Reč ima gospodin Čedomir Jovanović.

Gospodine potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Malović, problem ovog zakona je u tome što su međusobno suprotstavljeni članovi, što je kontradiktoran.
Zašto su zakoni izvađeni iz fioke? Pa, zato što to kaže predsednica Saveta za borbu protiv korupcije. Ovaj zakon kritikuju tela koja su se do sada bavila pitanjima koja uređuje ovaj zakon. Znači, Odbor za zaštitu sukoba interesa, za borbu protiv sukoba interesa i, s druge strane, Savet za borbu protiv korupcije, to su jedina dva tela u našoj zemlji koja se bave ovim pitanjima, uređenjem tog segmenta našeg života. Jedina dva. Oba kritikuju ovo što se sada dešava i oba kritikuju po onim osnovama po kojima kritikuje LDP.
Gospodin Beljanski kaže – dobro je što se, recimo, unapređuje, ako govorimo o zakonu o antikorupcijskoj agenciji, taj segment sprečavanja sukoba interesa, i to ste vi pomenuli. Šta je loše? Loša je uzurpacija prava, prevelika ovlašćenja.
Govorili smo toliko puta – kako se formira Agencija? Tako što svog predstavnika delegira predsednik, pa Skupština, pa Vlada, pa Državna revizorska institucija, u kojoj sede predstavnici većine, koji su izabrani suprotno osnovnoj nameri tog zakona. Zato danas Državna revizorska institucija nema prostor, ili je dobila prostorije posle godinu dana, a ništa još ne radi. Onda imamo novinarska udruženja, koja će se, jel da, dogovoriti oko svog predstavnika. Kako će se to dogovoriti novinarska udruženja oko svog predstavnika?
Imamo Advokatsku komoru, pa imamo Vrhovni sud, pa pošto znamo kako se ovde biraju i sudije, Državna revizorska institucija i kako će delegirati predstavnici novinara, imamo, zapravo, Vladu. Na to ukazuje gospodin Beljanski. Prevelika prava, odsustvo kontrole, mogućnost zloupotrebe. Da li bi to bilo nešto novo u odnosu na ono što smo preživeli? Ne bi bilo novo.
Šta je problem, veliki problem ovog zakona? Na koga se odnosi ovaj zakon – organizovani kriminal, prikazivanje pornografskog materijala, iskorišćavanje dece za pornografiju, krivična dela u privredi počinjena, pa se onda kaže ....
To se zove glava, tačno.
Mi možemo da pogledamo u šta se pretvorio Specijalni sud. Specijalni sud se pretvorio u sud koji, uglavnom, otkriva kriminal u privredi, i to u onom delu privrede koji je u konfliktu s nekim drugim delom privrede.
Ne možemo da ignorišemo, nismo mi usvojili Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala da bi se na kraju karikirao taj zakon i kompromitovala ta institucija.
Imamo slučaj jednog poslovnog čoveka koji je iskorišćen u političkoj kampanji i obračunu, danas mu se sudi u sudu u Zrenjaninu zbog mita, zato što je platio 20 hiljada dinara prenoćište čoveku koji je ostao bez automobila u pola noći, a dva ili tri meseca je bio u pritvoru na osnovu zahteva Specijalnog tužioca. Da li, isto tako, možemo da kažemo da postoji mogućnost za zloupotrebu, to treba suziti.
Nema razumevanja za ove zakone u telima koja su se do sada bavila uređenjem tih odnosa, Savetu za borbu protiv korupcije i Odboru. Nijedna odluka Odbora nije primenjena. Sada će biti efikasnije. A što bi bilo efikasnije? Što će poslanici koji ovde čine većinu, u vladajućoj koaliciji, sami sebe da hapse? Neće zbog toga biti efikasnije, pošto efikasnost ovog zakona zavisi od političke volje, to je problem. Zavisiće od političke volje, zato neće biti efikasnije. Zato je moguće ovo o čemu govori poslanik Todorović, zato je moguće da se izvrgne ruglu jedna institucija u nastajanju, institucija Poverenika.
Kako može efikasno Poverenik delovati bez zakona o klasifikaciji informacija? Sve je državna tajna, evo, slušali smo poslanika vladajuće koalicije, gospodina Čanka, koji se pridružio našim jučerašnjim zahtevima.
Hoćemo da dobijemo odgovor na pitanje o strukturi cene gasa. Hoćemo da dobijemo odgovor na to pitanje. Jel ne može Skupština da dobije odgovor na to pitanje? Nemojte više da dolazite ovde kod nas, neka niko ne dolazi kod nas, idite u Predsedništvo, idite u Vladu, recite – nema Skupštine; nemojte da dolazite kod nas.
Zašto mi postojimo? Ako nas neko pita šta radimo – pa, ništa. Mi ovde sedimo da bi ovaj prostor imao neki sadržaj. Da li možemo da dobijemo odgovor na to pitanje? Vi ste ministar pravde. Ništa, lično, vama ne zameram i nemam nikakvu kritiku na vaš dosadašnji rad, ali vi sedite u jednoj vladi. To je ponižavanje demokratskog poretka.
Državna tajna je cena gasa. Zašto se plaća provizija 5%, i to je državna tajna. Državna tajna je koncesija, državna tajna je ugovor sa "Fiatom", pa se objavi pošto se ugovor potpiše, državna tajna je Akcioni plan Vlade po kome se proteruju ambasadori i onda dođemo do toga da će se zakon primenjivati, ali od sutra.
Zašto bi to bilo tako? Postoji mogućnost zloupotrebe ovog zakona.
Tačno je da je nešto rešeno Zakonom o izvršnom postupku, to je tačno, ali da li mi možemo da se složimo sa činjenicom da je kod nas, različitim intervencijama i odsustvom bilo kakve koordinacije, napravljen pravni haos u zemlji? Da li možemo oko toga da se složimo, da je nešto kažnjivo po jednom zakonu, a nije po drugom, da se pozivamo na jedan zakon, da bismo izbegli odgovornost po drugom zakonu? To nam se sada dešava, o tome se radi. Zbog toga, ovo mora biti precizno.
Koja imovina, u kom iznosu, kome se ostavlja? Niko od onih kojima se bavimo ovim zakonom nema imovinu na sebe. Pablo Eskobar nije imao imovinu na sebe, bio je skroman čovek, živeo je kod prijatelja. Potreban nam je efikasan zakon. To je ono na čemu mi insistiramo i zato pišemo te amandmane.
Juče smo toliko puta govorili da je potrebno ne mišljenje, nego saglasnost tužioca; ako ga nije bilo do sada, hajde da ga sad uvedemo. Kako se afirmiše tužilačka funkcija? Ovako, ko postavlja tužioca? Vlada. Šta o tome misli Venecijanska komisija, kolokvijalni naziv, ili Komisija za demokratiju putem prava – to je njeno puno ime? Šta kaže Venecijanska komisija? Kaže da je to skandal, da je procedura izbora tužioca skandalozna.
Kakva su naša iskustva? Republički tužilac uvede stanje, pravosuđe je razoreno, sedam godina različitih prolongiranja primene zakona, ne mislim da ste vi za to odgovorni, ali to mora biti rešeno. Sada ćemo imati Zakon o izvršnom postupku, ali ćemo imati i zakon koji kaže – u redu, za moj život, ovakav kakav je, potrebno mi je baš to, pa će neki sudija procenjivati da li jeste ili nije.
Možete da odmahujete glavom, gospodine, ali mi vrlo dobro znamo u kojoj zemlji živimo. Mi vrlo dobro znamo da se iz pisarnice vadila napisana presuda Vrhovnog suda kojom se poništava očigledno krivično delo – ubistvo na Ibarskoj magistrali. Mi to znamo, pa je ponovo pisana. Znamo da nam se hapse sudije Vrhovnog suda, znamo u kom položaju žive naše sudije, tužioci, od koje plate. Predsednik Sudskog veća koji je vodio najznačajniji proces u ovoj zemlji je bio maltretiran, mislim na Marka Kljajevića.
U kom statusu sada funkcioniše predsednica sudskog veća koja je potpisala sudsku presudu za ubistvo predsednika Vlade? Kakav je njen položaj u Vrhovnom sudu? Gde je ona u našoj sudskoj praksi danas?
Hajde da nabrojimo desetine takvih sudija. Ko je odgovoran za napad na advokata u Valjevu, sjajnog sudiju, mislim na gospodina Đukanovića? Ne možemo to da ignorišemo. Nećete imati ljude koji će primenjivati ovaj zakon onako kako želite.
Mislim da je dobra namera, ali puno praznog prostora, a kritike koje izričemo, to su kritike koje izriče stručna javnost. Mislim da Savet za borbu protiv korupcije, to je moje političko mišljenje, nekad i previše gunđa, ali je njegova funkcija da to radi, da svakog dana skreće pažnju, pa može da pogreši. On može da pogreši, ali njegova funkcija to radi.
Činjenica je da je zakon o Antikorupcijskoj agenciji napisan da bi se ućutkao taj savet, i to je napisano u periodu prve vlade Vojislava Koštunice, da bi se ućutkao Savet. Bili su veliki pritisci, neki drugi prioriteti su nametnuti i to je ostalo po strani.
Sada se aktuelizovala ta tema. Možemo li da znamo zašto? Na kakav način? Potreban je dogovor s tim ljudima. Da li će biti mesta i za jednog člana Saveta za borbu protiv korupcije u Antikorupcijskoj agenciji?
Može da izađe predlagač zakona i kaže – mi smo razgovarali, dobili smo podršku Saveta, neki članovi Saveta žele da ostanu da rade u Savetu, neki žele da pređu u Agenciju, uvažićemo to, predsednik će predložiti, Vlada će predložiti. Razgovarali smo s parlamentarnim strankama, one će nekog predložiti. Onda je to neka ozbiljnost. Ovako će ti ljudi biti žrtve.
Gledao sam jučerašnju njihovu konferenciju za novinare u Vladi. To nije ohrabrujuće.
Šta možemo da kažemo o ovim članovima zakona na koje smo toliko puta ukazivali? To je napisano na takav način da ostavlja jako širok prostor za primenu. Nekome je za život potrebno nešto, nekome nije.
Protiv ove zemlje se vode sudski procesi zbog toga što je srušena nelegalno izgrađena imovina, vlasništvo osoba koje su osuđene za najteža krivična dela. Sudi se Republici Srbiji zbog rušenja u Šilerovoj ulici. Ta imovina je stečena fudbalom. Kako reaguje država na to? Kakva je posledica svega toga? To je ruglo.
Potrebna je inicijativa, ali biće sve od sutra. Mora danas to da bude. Neka reši vladajuća koalicija taj problem i neka primeni to, neka zahvali gradonačelniku Jagodine, gradonačelniku Kragujevca, njegovom zameniku i predsedniku opštine u Žagubici, i neka kaže – svaka čast, imate sjajne rezultate, zato ste pobedili na izborima, ali morate da izaberete da li ćete biti poslanici ili ćete biti ljudi koji se bave poslom u lokalnoj samoupravi. Inače, vi kršite zakon, vlast ga krši.
Ako se taj princip uvede sada, što bi obavezivao bilo koga ubuduće. Ako mi odlučimo da to ne bude tako, kao opozicija, onda to neće biti tako, jer ne možete da uhapsite 120 poslanika opozicije zato što neće da vam predaju svoje izveštaje. Ako treba nekome to da predamo, ja želim da budem siguran da je takav tretman, tretman koji svojim primerom uliva sigurnost u život svakog čoveka u ovoj zemlji. Ako je to izvrgavanje ruglu, kao Zakon o finansiranju stranaka, onda u tome nećemo da učestvujemo.
Svi znamo koliko košta jedna izborna kampanja. Parlament je glasao za jedan zakon da bi sa sebe skinuo odgovornost, pa sad dobijamo, primenjujući taj zakon, iz budžeta novac koji je dovoljan za jednu nedelju kampanje, ako govorimo o velikim strankama koje idu s ambicijom da pobede na izborima. Kako može da se pobedi na izborima u Srbiji s budžetom koji dobijete od države? Kako može stranka da dobije milion i po glasova tim sredstvima?
Dve trećine biračkog tela je na selu. Možemo da dođemo u Leskovac i da držimo jedan skup u Leskovcu, ali 140 sela ima ta opština. U svako selo treba da se uđe, ako hoćete u njoj da pobedite. To košta. Onda su sada političari kriminalci zato što krše zakon, a taj zakon su doneli isti ti političari. To je mimitrija, to je licemerno, i zato treba da se zavede red i da se kaže – zakon postoji jer obavezuje, prvo, vlast, koja, inače, zakon sprovodi, a onda obavezuje nas iz opozicije koji vlast kritikujemo, pa mi te zakone poštujemo.
Imamo i mi predsednika opštine, ne sedi ovde u Skupštini. Možda bi za nas bilo korisno da imamo još jednog predstavnika opštine iz Vojvodine koji bi govorio, imaju i druge stranke. Oni zakon poštuju, neko ga ne poštuje.
Žao mi je, nemamo razumevanja ni za žirafu, ni za gospodina Palmu. Cenimo njegov doprinos formiranju evropske koalicije, ali mora da izabere između Jagodine i Skupštine, jer je takav zakon, ili da se zakon povuče.
Uslov za glasanje o ovom zakonu je spremnost Vlade da poštuje postojeće zakone i da uvaži naše amandmane, koji su dobronamerni, nikako protiv vas. Ne mislimo vas da omalovažavamo, formulacija – skinuta je prašina i izvađeno iz fioke, jeste formulacija predsednice Saveta za borbu protiv korupcije, gospođe Barać, i mislim da je ispravna. Ako je Vlada krenula u borbu protiv korupcije, onda se ta borba vodi na drugi način, tako što postoji negde demokratski poredak i institucija Poverenika, koji traži informacije, poslanika, koji imaju pravo, s obzirom na to da nas prati velika odgovornost.
Čuli smo sada da jedan član upravnog odbora ima duplo veću platu od predsednika države. Kako posluju ta preduzeća? Na šta to liči?
Neka se tu zavede red, pa država neka stegne kaiš, a ne da govorimo – nema para za studente. Ako zvuči kao demagogija, žao mi je, ali na kraju se to u to pretvori, a ne da profesori sada pišu amandmane, kao da oni žele da isteraju studente, a profesor postoji zbog studenata.
Sada tu Jagoda Jorga piše amandman kojim se konfrontira sa studentima, kao profesor Medicinskog fakulteta, jer nema novca u budžetu za realizaciju obećanja, ili politike koju Vlada želi da realizuje, a, s druge strane, ima para za njih da se poigravaju s nama.
To tako ne može. Ako nema para, hajde da vidimo da li postoji negde višak, pa da se iseče i prebaci na drugo mesto. To je rebalans budžeta i to je rasprava za koju vas čekamo. Ako smo vas bilo čime povredili tokom naše diskusije, nije to bila želja. Svaka čast svemu što radite, nadam se da ćete biti uspešni, to nam je potrebno i imaćete našu podršku u tom svom nastojanju, ali ovi zakoni imaju mnogo šupljih mesta da bi mogli da budu efikasni.
Država mora biti beskompromisna u tome, a da bi bila beskompromisna, mora da bude jasna. Nema milosti za počinioce krivičnih dela, nema arbitraže o tome koliko je potrebno za život. Ako se arbitraža vrši, u ovom zakonu mora da piše u skladu s kojim zakonom se to radi, pa da se kaže – u skladu sa Zakonom o izvršnom postupku, pri čemu to mora da bude vrlo jasno, i onda će ova zemlja početi da liči na društvo koje mi želimo da stvorimo. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Za ovaj amandman ova poslanička grupa više nema vremena.
Gospodin Jojić, po Poslovniku.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku da zatražim obaveštenje od prisutne gospođe ministra, da nam kaže koliko je EU dala donacija za reformu našeg zakonodavstva? Kada, u kojim iznosima i kome su isplaćene naknade za učestvovanje u pisanju predloga i nacrta zakona koji nikada nisu videli svetlost dana i nisu stigli pred Parlament? Ko su ti koji su iz tih donacija nagrađeni i primili pare, a, prema mojim saznanjima, u pitanju je oko dva miliona evra?
To je ono na šta želim da skrenem pažnju i poslanicima.
Gospođo ministre, da li se uskoro priprema izrada novog zakonika o krivičnom postupku? Odredbe Zakonika o krivičnom postupku, koji je usvojen, u 78 članova su u suprotnosti sa važećim ustavom Republike Srbije.