Ovaj stav 3, zapravo, definiše proceduru i utvrđuje pravo onoga ko može da pokrene postupak razrešenja člana Odbora Agencije.
Predlogom zakona je definisano da na predlog predsednika Odbora Agencije najmanje tri člana Odbora Agencije, direktora Agencije, kao i predlagača tog člana Odbora Agencije može biti započet postupak razrešenja. Mi mislimo da nije dobro da predlagač člana Odbora pokreće inicijativu za razrešenje. Reći ćemo zašto. Zbog toga što na takav način stalno član Odbora zavisi, zapravo, od onoga ko ga je predložio.
Ako želimo da afirmišemo tu nezavisnost u što većoj meri, onda moramo raskinuti tu vezu između predlagača člana Odbora Agencije i procesa razrešenja. Predlaganje je jedno pravo, a razrešenje na trajan način vezuje onoga ko predlaže i onoga ko predstavlja predlagača u Savetu, tj. Odboru Agencije.
Zato mi mislimo da postupak razrešenja naravno da mogu da pokrenu predsednik Odbora Agencije, iz razloga koje smo malopre utvrdili, najmanje tri člana Odbora, direktor Agencije, ali ne i onaj koji je bio predlagač.
Dakle, isključivo pojedinci iz ravni u kojoj se nalazi onaj ko se razrešava dužnosti. Na takav način se taj odbor Agencije štiti od bilo kakvog spoljnog pritiska. Sve dok postoji mogućnost spoljnog pritiska, ti ljudi neće biti apsolutno nezavisni.
Mislim da to što predlažemo nije samo po sebi novina, da postoji još situacija u kojima predlagač nema pravo razrešenja, ima pravo kandidovanja. Ne mislimo da degradiramo sudijsku funkciju, ali vi znate da je sudiju moguće izabrati, ali postupak razrešenja je potpuno drugačiji od postupka izbora.
Zbog toga bismo mi želeli da se na takav način dodatno osigura nezavisnost članova Republičkog odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Samo članovi Odbora, direktor, predsednik Odbora Agencije mogu pokrenuti postupak razrešenja, a sve drugo bi bilo rušenje nezavisnosti i ostavljanje prostora za nekontrolisani uticaj.

Narodni poslanik Zoran Krasić.

Moram samo da vas upozorim na činjenicu da je ovo nenormalno rešenje. Kako može prvostepeni upravni organ da ubija drugostepeni upravni organ? Kako može direktor, kao prvostepeni organ u upravnom postupku, da predlaže razrešenje člana drugostepenog upravnog organa? Po vama, to bi bilo da sudija, pojedinac, opštinskog suda može da traži da se razreši sudija okružnog suda koji je član nekog KV veća. U prevodu to tako znači.        
Da budem precizniji, ako hoćemo baš upravni postupak, ako bi jedinica lokalne samouprave radila neku poverenu upravnu stvar iz nadležnosti Republike, bila prvostepeni organ, da onaj koji je vodio prvostepeni organ predlaže prestanak radnog odnosa onome koji radi u drugostepenom upravnom organu. To je nenormalno. Zašto? Zato što ste i Odbor i direktora stavili u Agenciju i jedna Agencija ima i prvostepeni i drugostepeni organ.
Ovo pričam zato što se vi trudite da ovo liči na nešto, da bude ozbiljno. Ovo je sve apsolutno neozbiljno. Vidite, vi ste našli problem ako predlagač prilikom izbora traži razrešenje, ali on ne traži razrešenje, on traži pokretanje prethodnog postupka unutar Odbora, jer formalnopravno, po ovom članu, razrešenje se završava u Narodnoj skupštini, na predlog Odbora.
Ovo o čemu ste vi pričali, o ovom amandmanu, to je prethodni postupak, postupak u kome treba da se utvrdi da li je nastupio razlog za razrešenje.
Da to bude još jasnije, mi imamo nešto slično i ovde u Narodnoj skupštini, po Ustavu. Formalnopravno, mi možemo da skinemo predsednika Republike ukoliko je grubo prekršio Ustav, a da li je taj razlog nastupio utvrđuje Ustavni sud. To ima nekog smisla. Ovo što ste predložili oko ovog odbora, to nema apsolutno nikakvog smisla.
Mislim da ste vi prešli olako preko nečega što je poslanik Martinović još na početku rekao. Da li ste vi svesni šta pravite? Da li je ta agencija državni organ? Nije. Da li je upravna organizacija? Nije. Šta je?
Parapolitički organ, sredstvo prinude, ali je napravljen sistem da prinuda važi i prema paraorganu, pa, ili ćeš da budeš dobar ili gotovo.
Neko shvata da je greška ovo što je u ovom članu napisano, a LDP traži da se briše. Nije to greška, to je način razmišljanja. Ako je Udruženje novinara predložilo nekoga, pa je taj izabran da bude član Odbora Agencije, predlagač smatra da taj koji je predložio tog člana i on je izabran, ima pravo i da predloži u prethodnom postupku da se utvrdi da su nastupili razlozi za razrešenje. Nije ovo nedoslednost, oni su potpuno dosledni svom sistemu stvaranja paradržavnih organa i parapolitičkih snaga, sredstava za pritisak.
Ne daj bože ako napravite, pa kad krene to po medijima, pa kada počnete da ih predstavljate, da ih dižete u visine, kao što je bilo sa ovim savetom za borbu protiv korupcije. I on je neustavan, nezakonit. Ne izvire iz Ustava, ne izvire iz zakona, ne izvire iz sistema državne vlasti.
Umesto da se korupcija rešava na relaciji: policija – tužilaštvo – sud – ''Zabela'', vi je rešavate unutar Agencije. Samo da vas podsetim, mi smo imali Savet za borbu protiv korupcije, a da bi neki doskočili tom savetu, oni se sete pa na RIK, mimo svih ovlašćenja, sećate se, RIK da obavezno tumačenje, mislim oko gradonačelnika, da li ima sukoba interesa itd, a onda Odbor za rešavanje sukoba interesa kaže "molim vas, to što je RIK napisala, oni nisu nadležni, mi ne delimo to mišljenje, mi imamo potpuno drugačije mišljenje". Vi ćete to ponovo da imate, zato što niko ne ceni ovaj organ da je nešto ozbiljno i niko ne ceni da će on nešto da reši.
Verovatno će da reši registar funkcionera i registar imovine funkcionera. Izvinite, molim vas, to je najmanji problem. Da ste mene pitali, mogao sam da dam moj registar funkcionera i imovine koju svaki funkcioner ima.
Ovde sam se šalio sa vama i pričao za jednog vašeg poslanika ovde. Tačno znam u kom stanu je pisao koji član svog predloga zakona od 35 članova, koliko stanova ima. U jednom stanu je pisao član 1, u drugom stanu član 2, član 3. i to što nije koegzistentno, to je zato što je bilo jedno u Nišu, drugo u Beogradu, a treće je bilo u Ivanjici.
Znači, ako vam treba popis imovine funkcionera, javite se i daću vam. Nemojte da pravite nešto, pa još im dajete neke mizerne plate, da može svaka šuša da ih kupi.

Reč ima narodni poslanik Ivan

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, iako je ovaj amandman kratak i naizgled jednostavan, on će suštinski promeniti način rada Agencije, to je stvar za koji ćemo se princip odlučiti.
Čedomir Jovanović, šef naše poslaničke grupe, dao je jedno viđenje, ali ako mogu da vam uzmem minut ili dva da ukažem na neke dalje posledice.
Prihvatanje ili neprihvatanje ovog amandmana odlučiće da li će taj odbor, kao i cela Agencija, funkcionisati po predstavničkom principu, i odluke će se donositi kod predlagača, ili će sam Odbor donositi odluke vezane za rad Agencije. Naime, mi smo taj metod primenili u nekoliko slučajeva.
Ukoliko želimo da ta institucija ima autoritet i da se ona sastoji od ljudi koji su jako kvalitetni, ljudi od integriteta, poslanička grupa LDP misli da je to možda i najvažnija stvar – autoritet tih ljudi koji odlučuju o tim pitanjima mora da bude nesumnjiv.
Onda, njima treba dati mogućnost da oni sami donose odluke. A, oni će sami donositi odluke samo ako ne zavise od onoga ko ih je predložio.
Prihvatanjem ovog amandmana bi svaki predlagač bio prinuđen da jako dobro razmisli o tome ko ga predlaže. Taj neko bi morao da bude nepotkupljiv, da ima autoritet, da je dovoljno pametan, inteligentan, vispren, da može da donosi odluke. Posledice će biti ukoliko se ne prihvati ovaj amandman, a što nije katastrofa, prosto, samo moramo da imamo to u vidu, da će svaki član Odbora, pojedinačno, kada donosi ili kada učestvuje u donošenju nekih odluka morati da razmišlja i o interesu onoga ko ga je predložio. Zato, što će ta i ta institucija ili organ ili udruženje moći da pokrene njegovu smenu. Otuda smo mi predložili ovo.
Takođe, još jedan aspekt ovog je jako važan, s obzirom na to da nekoliko članova Odbora predlažu institucije koje su čisto političke, usvajanje ovog amandmana bi omogućilo nezavisnost u odnosu na promene unutar tih institucija. Dakle, ako parlament nekoga predloži i dođe do promene u parlamentu prihvatanje ovog amandmana bi omogućilo da to automatski ne znači izbor nekog novog u taj odbor. Takođe, ne znam, i predsednik Republike, i kasacioni sud, koje god da su ove institucije koje već postoje.
Suštinski, prihvatanje ovog amandmana će odrediti i autoritet same institucije, Agencije za borbu protiv korupcije.
Ukoliko želimo da to budu ljudi koje će svi poštovati i kojih će se, na neki način, uslovno rečeno, i plašiti, treba prihvatiti ovaj amandman. Ukoliko želimo da to bude predstavnički dom nekakvih drugih institucija, onda ne treba.
LDP misli da bi bilo jako dobro da se ovaj amandman prihvati. Hvala.

 Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman su podneli narodni poslanici: Judita Popović, Ivan Andrić, Kenan Hajdarević, Nebojša Ranđelović i Slobodan Maraš.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, prihvatajući amandman na član 14, amandman koji su podneli narodni poslanici na član 21. je istog sadržaja. Dakle, ''odnosno učestvuju u aktivnostima političkih stranaka'', te reči se zamenjuju rečima – ''narušava ugled ili političku nepristrasnost Agencije''.
Poslanička grupa Za evropsku Srbiju će, u danu za glasanje, glasati za ovaj amandman. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 23. amandman je podneo poslanik Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, bilo bi mi draže da je moja draga koleginica Nada Kolundžija prihvatila, ali nemam ništa protiv, pošto je Vlada prihvatila ovaj prethodni amandman, malo šale.
Podneo sam amandman na član 23, da se briše stav 1. Potpuno je neprihvatljivo da se plata direktora Agencije izjednačava sa platom ministara. U raspravi u načelu više puta sam to istakao, pre svega, konstatacija, ''direktor ima pravo na platu jednaku...'' i mislim da bi bilo prigodnije da se kaže, ako već mora tako, ''u visini plate ministra''. Šta hoćemo sa izjednačavanjem plata direktora i ministra.
Da li je to polako neki uvod ili možda hoćemo, pošto smo sjedinili neke stvari Odbora za sprečavanje sukoba interesa kroz ovaj zakon, da jednog dana kažemo, evo, mnogo nekih odbora, mnogo članova tog odbora, direktori, zamenici direktora, možda u jednom trenutku kada se nekom ne bude svidelo kako ova agencija funkcioniše da se formira neko novo ministarstvo. Samo u tome prepoznajem da se jedna ovakva agencija izjednačava bilo u čemu sa rangom ministra.
Zaista ne želim da se bavim time kolike su plate ministara. Međutim, neprihvatljivo je i nije imalo nikakvog razloga, mislim da je to ipak trebalo spustiti na neke niže lestvice, pa da direktor, ako već mora da bude na nekom nivou, da bude u nivou zamenika državnog sekretara, a njegov zamenik da bude na nivou pomoćnika ministra.
Upravo, zbog svega toga mi je drago da je ovaj prethodni amandman na član 22. prihvaćen, jer je bilo predviđeno da direktor direktno bira svog zamenika na njegov predlog i, eto jedne lepe stvari, odjedanput zamenik tog direktora, neki njegov prijatelj, odjedanput se nađu u poziciji državnog sekretara, bar po nečemu, onda po plati.
Mislim da je bilo drugog puta, Zakon o državnim službenicima na položaju, Zakona o platama, tu je trebalo naći neko rešenje.
Po meni je neukusno da se na ovaj način određuje plata ovog funkcionera, koji ima sve one privilegije kada mu prestane mandat, od šest meseci, što u principu nije sporno. Gospodin Krasić je jako dobro rekao o onoj piramidi vlasti – od vrha ka dole.
Šta je sudbina ovog zakona? Sudbina ovog zakona se polako već može primetiti, već je prihvaćen jedan amandman da se primena odlaže od 1. oktobara na 31. decembar 2009. godine.
Uopšte, ceo set ovih zakona koji su pred Parlamentom ima neke rokove, naravno, po hitnom postupku. Neki će da se primenjuju od 1. marta, neki osam dana po objavljivanju, neki uz ovaj amandman uz ispravku poslanika, mislim, SPS, ali, potpuno sam siguran da će ovi zakoni više puta biti odlagani. Jer, nisam siguran da će 1. januara kada bude trebalo da stupi na snagu ovaj zakon, da počne da se primenjuje, da će biti ispunjeni uslovi i da će moći da se postupa po njima.
Videli smo kako je to sa državnom revizijom, videli smo da mnogi od njih ne samo da imaju problem u funkcionisanju, nego i sa smeštajem. Srbija je zemlja koja ima toliko agencija i direkcija i nekih regulatornih tela, da kada uđete na sajtove to je stvarno začuđujuće.
Mnogi od nas ovde i ne znaju koje su sve to agencije i direkcije, a kada smo govorili o krivičnom delu za oduzimanje imovinske koristi, tamo smo već formirali jednu direkciju, sada formiramo ovu agenciju, a moram, gospođo ministre, da vam kažem, ukidamo sudove, pa, to je – malo mnogo!
Daj bože da ovo sve što govorim ne bude tačno i da sve profunkcioniše na vreme. Suština svake direkcije i agencije jeste da bude neko regulatorno telo i da donosi neke podzakonske akte, pravilnike. Danas sam rekao za onu direkciju da mi liči na magacin, na neko stovarište gde treba neku imovinu da tamo obezbeđujemo, dok se o njenoj sudbini definitivno ne odluči.
A, ova agencija sigurno da je dobro da postoji, sigurno da smo svi mi za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, ali čini mi se da put do tog direktora ima mnogo filtera, a kada budemo došli do njega, čini mi se da će tu da se nađe jedan čep, da će taj čovek biti pod velikim uticajem.
Jer, kako početi sa izborom tog direktora? Ko njega bira? Njega bira: Administrativni odbor Narodne skupštine, predsednik Republike, Vlada, Vrhovni kasacioni sud, koji još nije osnovan, Državna revizorska institucija, Zaštitnik građana, Socijalno-ekonomski savet, Advokatska komora Srbije i udruženja novinara.
I dok sve vi to lepo uskladite, dok sve to lepo objedinite mislim da taj rok koji je dat sa amandmanom, koji sam već pomenuo, neće biti sigurno ispunjen. Biće tu dosta poteškoća, kao što sam rekao sudbina i ovog zakona i mnogih drugih zakona, npr. državnih službenika, na položaju, njihov izbor, koji je još 2005. i 2006. došao na red, odloženo za maj 2006. a sada vidimo da odlažemo za 31. decembar 2009. godine.
Što se tiče ovog amandmana, mislim da apsolutno nije trebalo da se, u ovom članu, bavimo visinom plate. Moglo je to na jedan elegantniji način da se reši.
Tačno je da tamo moraju da se ispune neki uslovi, ali to može kroz Zakon o platama, kroz jedan takav oblik određivanja plata, mnogo bi bilo funkcionalnije i bolje. Zato sam predložio da se ovaj član briše i nadam se da ćete to prihvatiti. Hvala.

Narodni poslanik Zoran Krasić.