U ovim zakonima obično predlagači prave veliku grešku i dobro je što je podnosilac amandmana primetio da postoji ta velika greška. Ona je sadržana i u članu 23. stav 1, gde kaže: ''Direktor ima pravo na platu jednaku plati ministra, a zamenik direktora platu jednaku plati državnog sekretara''.
Ne znam zašto bi se pitanje plate i naknada rešavalo nekim drugim zakonom kada imamo Zakon o platama državnih službenika i nameštenika? Zašto bi to posebno trebalo da se reguliše nekim članom ovog zakona, jer ako ubacujete u svaki zakon tako, poneku odredbu, kojom regulišete, između ostalog, i platu onda se postavlja i pitanje čemu Zakon o platama državnih službenika i nameštenika?
Drugo, nismo dobili odgovor na pitanje kolika je plata ministru? Samo 100.000? Bolje da idete u kontrolu letenja tamo imaju 450.000. Sada vi što primate 100.000, onaj prima 450.000 i taj što prima 450.000 treba da se trese kod vas, kako to, to je nemoguće?
Nekada je bilo –do ministra se teško dolazi. Ministar je vlast, je l' znate, nije Vlada nego ministar? On je u suštini najveći predstavnik vlasti, a kod nas je to devalvirano.
Eto, ministar prima 100.000 platu, onaj u kontroli letenja ima 450.000, a da ne pričam kako je po javnim preduzećima. Evo Miković zna kako je to u Pančevu – vodovod, kanalizacija, đubre, zelenilo i oni se ne grabe da budu ministri, vidite kako je to.
Sada je takva situacija – privedeš ga, staviš ga da bude ministar, a grabiš se da budeš direktor kontrole letenja, direktor JAT-a ''Aerodroma'', ''Gasproma'', EPS. Nemoj EPS da diraš, to je katastrofa. Sve vam je jasno. Sada ovaj koji bi dobio platu ministra od 100.000 treba da rešava u sukobu interesa kod onoga što prima 450.000 – pa za kusur će da ga kupi, bre, ljudi je l' vam jasno? Za kusur ima da ga kupi. Vidite kako to deluje smešno.
Znači, ako već imate zakon koji reguliše plate primenite taj zakon. Nemojte u ovaj zakon da ubacujete odredbe o platama – prava i osnovna stvar. Ali, s obzirom na to da se nalazimo na terenu zakona i nečega što treba da oslikava državnu organizaciju, već na nivou nečega što bi trebalo da znači – pišem ti pismo, želim ti dobro, onda nije ni čudo što se ovakve odredbe ubacuju.
Vi morate da shvatite jednu stvar, možda i shvatate, ali ne želite da prihvatite. Nije sve podobro da bude zakonska norma. Nije svaka konstrukcija reči dovoljna da bi se na vrhu stavilo – to je član taj i taj, nije, ali vi to terate po sistemu drži vodu dok majstori odu. Kakav vam je zakon – takva će vam biti i Agencija.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 26. amandman je podnela poslanik Maja Videnović.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Narodni poslanik Milorad Buha podneo je amandman kojim je predložio da se naziv poglavlja III i članovi 28. do 39. brišu.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Milorad Buha je podneo amandman da se naziv poglavlja III - sukob interesa, iznad člana 28. i čl. 28. do 39. brišu.
Dame i gospodo, ako Vlada želi da spreči korupciju, suzbije kriminal, to može odmah nisu joj potrebni ni posebni sudovi ni neke nove agencije. Osnivanjem ove agencije neće se apsolutno ništa postići ni promeniti.
Treba se obračunati sa korumpiranim ministrima, sa članovima Vlade i sa drugima iz vlasti koji su umešani u bilo kakvu aferu, u bilo kakav vid kriminala i korupcije.
U okviru postojećih državnih organa se svi ovi problemi mogu rešiti.
Šta će nam agencija? Postoje zakoni koji sprečavaju korupciju, ali se oni ne sprovode. Zato ne razuzmem ni šta će se dobiti osnivanjem agencije.
Zakon je jasan – kriminal zabranjen, korupcija zabranjena, treba ga poštovati i sprovoditi. Ko nam i šta garantuje da će neko poštovati i sprovoditi ono što agencija donese i odluči? Kako će ona funkcionisati? Da li će njen direktor i ostali članovi podleći raznim pokušajima korupcije i slično?
Ta agencija će biti organ gde će biti najviše pokušaja korupcije. Svi ovi ministri i članovi Vlade koji su umešani u kriminal uticaće svim silama na rad Agencije, koja neće moći da radi nezavisno i samostalno. Svi će je pritiskati i uticati na njen rad.
Kako će agencija da spreči Vladu i njene članove da prestanu sa korupcijom i kriminalom? Neverovatno je da mislite da će ona sprečiti Dinkića, Đelića i ostale u svojim namerama.
Prosto je neverovatno da neko misli da Agencija može sprečiti nove afere. Neće Agencija moći da spreči da ne dođe do novog Janjuševića, Kolesara, do nove afere "kofer", do nove carinske i drumske ili građevinske mafije, do skandaloznih privatizacija, prodaje šećerana za par evra, prodaja cementara za budzašto, prodaja Poslovnog centra ''Ušće'', ''Sartida'' za potpuno nerealne niske cene.
Neće moći Agencija da spreči nove afere u vezi javnih nabavki, kao što su se desile u vojsci, u policiji, na ''Aerodromu'' i drugim mestima, niti će moći da spreči da ne dođe do nove afere "Indeks" i slične.
Ako policija, tužilaštvo, sudstvo ne mogu da spreče korupciju, neće sigurno moći to ni Agencija, jer će i ona biti pod uticajem Vlade – to je svima jasno. Neće Agencija moći da sprovede efikasniju borbu protiv korupcije.
Stoga predlažem da se ovaj amandman, kao i svi drugi amandmani koje je predložila SRS usvoji, jer smatramo ovu agenciju nepotrebnom.

Da li se još neko javlja za reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Podsetio bih vas na nešto što je opšte poznato. U vreme prve, naravno demokratske, Vlade Zorana Đinđića isto su se ministri hvalili da rade zato što mnogo vole državu, male plate imaju, a onda su jedan potpredsednik i ministri svakog meseca uredno trčali i čekali da sa nekom kesom prođu Janjušević i Kolesar, da im doture i dopune ono, pa su formalnopravno bili pošteni sa malim platama.
Ali, onda se od privatizacije Cementare ''Popovac'' i nekih drugih privatizacija pojavio jedan iznos, i to prilično veliki iznos, sredstava koga nije bilo ni u jednoj knjizi, ni u jednoj evidenciji i onda su lepo ministri dobijali daleko više nekoliko puta veće plate nego što su u to vreme po propisima bile plate.
To nije razrešeno, a svi znaju. Čak je bio i jedan skeč o jednom potpredsedniku Vlade koji se naljutio što su jedan dan zakasnili ovi što donose. Naljutio se čovek, kaže, gde si bre Kolesar, trebalo je juče da date ovaj dodatak plate! To je ostalo zabeleženo.
Tresla se gora rodio se miš. Pišete ovde neke zakone. Pokušavate nešto da napravite, pričate o nekom sukobu interesa, vezujete ga između javne funkcije i nekih privatnih poslova ili nešto drugo još ubacujete, potpuno nebitno što ubacujete, jer Agencija i ne može da zna i ne može da dobije informaciju o onome što se dešava a čega nema u papirima.
Vi ste ovaj set tzv. antikorupcijskih zakona lepo pripremili, samo da vas podsetim, pripremili ste i Predlog zakona o javnim nabavkama, pa ste se potrudili da više nepokretnosti ne budu predmet javnih nabavki. Znate zbog čega? Zato što ovi vaši funkcioneri, koji su četiri, pet, šest, a što se tiče DS već deset godina, možda i više, u Beogradu na vlasti, oni već imaju čitave spratove po osnovu korupcije. Dali su građevinsku dozvolu te nekom Dejanu, te nekom ovom, te nekom onom, te nekoj babi, te Alibabi, te ovome, te onome i pojavili se spratovi i Alimpić, i Bojan Stanojević i tako dalje.
Sada pošto ne može čovek istovremeno u 16 stanova da spava već samo u jednom, to treba da se izda u zakup, pa ako bi se to izdavalo u zakup zašto neizvesnost ako se izdaje u zakup fizičkom licu, kad to može lepo da se izda u zakup javnom preduzeću ili nekoj državnoj ustanovi. Sada ćemo to da izbacimo iz javnih nabavki, da se završi u tišini, neposrednom pogodbom.
Ako ništa više, nemojte više da pričate o borbi protiv korupcije, jer ako stvarno hoćete da se izborite sa korupcijom ili podnesite ostavke ili neka vas narod napokon promeni, pa da pokušamo nešto novo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Željko Tomić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Petković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman su podneli narodni poslanici Zoran Kasalović i Dejan Radenković.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Kasalović.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Milićević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Samofalov.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Saša Dujović.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Narodni poslanik Sreto Perić podneo je amandman kojim je predložio da se naziv poglavlja četiri i čl. 40. do 43. brišu.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Gordana Pop-Lazić podnela je amandman kojim je predložila da se naziv poglavlja pet i članovi 44. do 50. brišu.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Samo bih skrenuo pažnju na član 46. i njegovu vezu sa članom 44. ovog predloga zakona. Tu nešto nije u redu. Skrenuo bih pažnju na član 44. stav 2, gde je rok od 30 dana da izveštaj o svojoj imovini i prihodima odnosno pravo korišćenja stana za službene potrebe i tako dalje i sve što stoji u članu 44. odnosi se na obavezu prijavljivanja imovine funkcionera.
Član 45. nešto drugo reguliše, ali je član 46. interesantan. U prvom stavu kažete da, odbornici i članovi upravnog i nadzornog odbora javnog preduzeća, ustanove i druge organizacije čiji je osnivač opština ili grad, nisu dužni da podnesu izveštaj. Da li tako stoji? Tako sam protumačio.
U stavu 2. ste rekli za grad Beograd isto, ali ako ne ostvaruje prihode po osnovu članstva. Ne znam zašto pravite razliku. Ne znam sa kojim pravom se pravi ta razlika. Zašto? Čime to može da se opravda? To ne odgovara onim prvim članovima, gde ste, mislim da je to bio član 2, značenje pojedinih izraza, tamo imate generički šta znači funkcioner, je l' tako? Tu ste već odstupili nešto, ne znam zbog čega. Možda je ovo greška neka. Ali dobro, to ćete vi da procenite i da vidite.
Mnogo više sam se javio pošto treba ovu raspravu da ubrzamo, pošto ona na momente nema apsolutno nikakvog smisla. Skrenuo bih vam pažnju na odredbu člana 73. i 74. Molim vas, obratite pažnju šta je napisano ovde – krivično delo neprijavljivanja imovine ili davanja lažnih podataka o imovini, član 73. "Funkcioner koji ne prijavi imovinu Agenciji ili daje lažne podatke o imovini, u nameri da prikrije podatke o imovini, kazni će se zatvorom od šest meseci do pet godina". Ovakva vrsta formulacije i preciziranja u čemu se ogleda krivično delo je neprihvatljiva.
A šta je polazište za to? To je upravo ona odredba o prijavljivanju. Tu se kaže da mora da se prijavi imovina supružnika, vanbračnog partnera, maloletne dece itd. To je i do sada bilo, nema nikakvog spora. Manje-više takve obaveze i postoje prema ovom Odboru za sprečavanje sukoba interesa, znate onaj veliki izveštaj na 20 stranica, koji se popunjava itd.
Ne pričam zbog toga. Pričam zbog ovog načina kako ste definisali krivično delo. Ovde ste dali i proceduru da je organ gde dolazi funkcioner, dužan da obavesti Agenciju, pa u roku od 30 dana da prijavi itd, ali ova vrsta formulacije, ovakav način određivanja svih elemenata krivičnog dela, kao jedne blanketne norme itd, jeste potpuno neprihvatljiv, jer je ovde čovek uvek kriv.
Kriv je i ako napravi gršku. Vi ćete biti u mogućnosti da na bazi ovakve formulacije i slučajnu grešku iskoristite da bi nastupile pravne posledice, da se neko 10 godina ne bavi politikom. Pa to je ono što su ovi Čedini tražili sa lustracijom. To je Čanak i ta varijanta. Čanak ne može da prođe na izborima i Svilanović u to vreme kaže, napravićemo lustraciju, ovde ne mogu da se bave politikom, ne mogu ni da se kandiduju, a onda, naravno, mi smo najlepši pa će nas da izaberu. To je isto i ovde. Ali i ovo će da prođe Zakon o lustraciji. Nešto što je i Bogu i zemlji teško ne može da preživi.
Radi javnosti, pošto nemam potrebe više da se javljam, ako se ovaj zakon ne usvoji i dalje postoje obaveze prijavljivanje imovine itd. Ovde je Predlog zakona kojim se u stvari menja jedan zakon i Odbor prerasta u Agenciju, sa nekim novim, navodno, nadležnostima.
Morate da znate da ne može nadležnost jednog državnog organa da se zasniva, da vas vratim na član 5 – Agencija nadzire sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, Akcionog plana za primenu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, sektorskih akcionih planova itd.
Ovo su sve programska dokumenta. Ona mogu da budu obavezujuća za Vladu, mogu da budu na neki način obavezujuća za Narodnu skupštinu, u kom smislu – da određeni predlozi zakona proizilaze iz ovih programskih dokumenata, ali je nemoguće da programski dokument bude pravna norma, da on bude osnov za nešto.
Program političke stranke je idejni vođa za političku stranku, a to šta će stranka da radi kad bude na vlasti, na bazi tog svog programa, to su predlozi zakona koji se usvajaju u Narodnoj skupštini itd.
Agencija, upravni organ prati sprovođenje neke nacionalne strategije. Nacionalna strategija se menja kad hoćete. Koga ona obavezuje? Ona obavezuje Vladu da pripremi predloge zakona u skladu sa tom strategijom, da bi se ti zakoni ovde u Skupštini doneli. Kraj priče. Vi sada od jednog stvarnog opšteg političkog akta ili neke deklaracije koja je nešto idejno, koje aktivnosti i u kom pravcu treba da se ostvaruju, od toga pravite opšti akt, pa još obavezujući, pa još neki paradržavni organ obavezujete da on to prati.
Što se tiče javnosti, ako se ne usvoji ovaj zakon i dalje postoje rešenja, u Zakonu o sprečavanju sukoba interesa. Postoji i onaj organ, to već nekoliko godina manje ili više uspešno ili neuspešno funkcioniše. Ali ovi ne žele da se taj zakon izmeni, doradi, uredi. Ne, nego idu na nešto što je bombasto, umesto sprečavanja sukoba interesa sada kažu to je borba protiv korupcije, savet zamenjuju agencije sa svojim organima. Ubacuju još nekoliko odredbi, da bi imali, navodno, neku malo veću težinu kada stiskaju i zavrću. I to je kraj priče.
Znači, ovo je nemoguća misija, ovo je loša misija, od ovoga neće biti ništa dobro, neće biti istinske borbe protiv korupcije, jer u krajnjem slučaju cilj ovog zakona nije to nego je legalizovanje dostignutog nivoa korupcije. A dostignuti nivo korupcije se meri prema vlasti i prema ljudima koji su bliski vlasti. I to je ta manipulacija koja se već danima sprovodi u Narodnoj skupštini, po hitnom postupku, kako su obavestili mediji – ako se danas izglasa zakon sutra nema više korupcije u Srbiji.
A vidite i sami, i kada bi se izglasao, zakon bi stupio na snagu na kukovdan. Pa viste ga propisali tako!
Ovo je stvarno nemoguća misija, ovo je stvarno, da ne upotrebim neku tešku reč, manipulacija sa Narodnom skupštinom i, kako reče jedan od predsedavajućih, zato što je neko procenio da ovo treba da bude na dnevnom redu, a taj je isto procenio da pitanje KiM i druga vrlo važna pitanja ne treba da budu na dnevnom redu. Eto, kako se borimo protiv korupcije.

Da li još neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović, vreme na raspolaganju SRS je šest minuta.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, da je zaista ovaj zakon, pre svega, neustavan i da predstavlja farsu u pravom smislu reči, kako bi se građanima predstavila navodna želja DS i stranaka koje čine ovu koaliciju, da se upusti u borbu protiv kriminala i korupcije, govori i ovaj predlog zakona i sve što je do sada rečeno i što su iznosili naši poslanici, aspekte neuspelih odredbi i stvaranje jednog, praktično, paradržavnog organa, ne samo da je tačno nego je i namera vaša da se samo na takav način predstavite, zbog početka, navodnog, obračuna Borisa Tadića sa kriminalcima iz svojih redova.
To je samo bacanje prašine u oči narodu, jer onda bi morao, gospođo Malović, pohapsi pola vaših kolega koji sede u Vladi Republike Srbije, da ne govorimo o nekima koji su narodni poslanici. Baš je indikativno da bivši ministar za privatizaciju, koji je učestvovao u pljačkaškoj privatizaciji i poslanik, ne dolazi kada je set ovih zakona. Valjda da nam ne bude negde u vidokrugu i da se mi ne dosetimo šta je bilo sa ''Sartidom'', šta je bilo sa otpuštanjem radnika u Kragujevcu, kako je izvršena privatizacija preduzeća "Knjaz Miloš".
Ovo što je predložila gospođa Pop-Lazić ima svoje ustavno utemeljenje, zato što je nemoguće da Agencija radi neki posao koji je propisan za druge državne organe, zato moram da se osvrnem, a budite svi iskreni pa recite da nisam u pravu i vi koji vršite vlast, na ono što je bila mogućnost da uradi Odbor za sprečavanja sukoba interesa.
Šta su oni do sada uradili i ko ih sapliće? Pre toga Savet za borbu protiv korupcije, na čelu sa gospođom Vericom Barać, i kako će onda da završi ovaj zakon i kako ćete i sa kim morati da se obračunate.
Pomenuo je kolega Krasić i ja sam danas tokom izlaganja pominjala taj obrazac za prijavljivanje imovine funkcionera koji su izabrani.
Znate da postoje građani koji ne znaju koliko ima, nekoliko hiljada odbornika, narodnih poslanika, pokrajinskih članova, predstavnika izvršne vlasti koji moraju da izvrše prijavu imovine. Da bi građani znali, tu počinjete od imena i prezimena, imena roditelja, datuma rođenja itd, pa vas tamo pitaju kada ste izabrani, na kojoj ste funkciji, od kada itd. Onda krećete sa prijavljivanjem po rubrikama onoga što vi posedujete. Ne samo vi, nego i vaša najbliža porodica i po vertikalnoj i po bočnoj liniji.
Tako je koleginica Radeta morala u tom obrascu da napiše da su ustaše u Guberu, njenom rodnom mestu, okupirale imovinu njene porodice i njenih roditelja, svih njenih komšija i prijatelja. Dakle, iznosim samo jedan primer, i to sam prvi put tada i videla, kada je koleginica popunjavala upitnik, da se radi o imovini od 66 hektara zemlje. Kome ona da se žali i ko to da joj vrati. Bila je potpuno iskrena i rekla – pod okupacijom ustaške hrvatske vlasti, odnosno Federacije BiH, i kuća i sve to što su imali.
Hajde da postavimo to pitanje – kako će funkcioneri koji imaju tu imovinu, ili su imali, da je povrate? Da li je država stala iza takvih ljudi? Imamo tu i kolegu Buhu i druge ljude, možda i među vama, koji su prognana, odnosno raseljena lica, izbeglice koje su ostale bez ičega.
Sa druge strane, paradoksalna je situacija, imate funkcionere, čovek se uči dok je živ, mi smo sada saznali da smo i mi imali u redovima naše stranke i to na najvišim funkcijama ljude koji nisu prijavljivali svoju imovinu na način na koji je to propisano obrascem. Tamo vas lepo pita: ''Da li imate kredit, kolika vam je mesečna rata, da li imate dugovanja po platnim karticama, da li imate nešto na štednji?
Znate za onu Dinkićevu izjavu, ne znam koliko on i žena imaju, 50, 60 hiljada evra – ma, hajde, molim vas, toliko je prijavio. Šta će da dobije? Javnu, nejavnu opomenu i ko će da ga kontroliše? Da li je prijavio Đelić da je opljačkao, odnosno da je jednom transakcijom sebi strpao u džep za godinu dana 11 miliona evra, i priznao je posle toga da nije i Odbor se oglasio.
Sada da pođete tragom ovih informacija koje mi iznosimo, ne iz neke zluradosti, kako bi jedan, sada već bivši, funkcioner naše stranke rekao – neću da odgovaram, žao mi je njih itd.
Ne radi se o tome da li je neko u takvom "emotivnom stanju", pa se tako prepodobi, pa skrsti ruke, pa, kao – neću ja tako.
Hajde da vidimo šta vi imate i šta imaju članovi vaših porodica? Jeste li vi to prijavili u obrascu? Niste. Šta se desilo? Da li im je falila dlaka sa glave? Nije.
Kako je moguće da ljudi koji imaju, koji su odbornici, koji su po drugom osnovu izabrana lica, funkcioneri, uzimaju ljudi stambene kredite i prijavljuju kolika im je imovina, pa se oni pitaju da li se taj iznos rate menjao od te do sledeće godine.
Sada ljudi, a najviše je takvih među, pre svega, odbornicima, verujem i u klupama narodnih poslanika, osim onih koji su građani, a oni nisu i tu, imaju jednog, svog vođu te organizacije – hajde, zgrabi šta možeš, da li vi verujete u to da su oni koji su bili u stanju da sopstvenu stranku opljačkaju i dovedu u takvu situaciju, prijavili šta sve imaju i njihove žene, deca ili već ko, ili vanbračni drugovi, kako se to ovde kaže, odnosno partneri.
Znači, sve je farsa. Da li je i kada je, to je amandman gospođe Pop-Lazić, Odbor izašao pred Narodnu skupštinu da nam podnese izveštaj?
Ne znam, koleginice, da li ste vi nešto čuli ili niste, ali ja vam govorim istinu. Ako vas istina pogađa, to je vaš problem. Isto tako, ne mislim da ste vi osoba koja se bavi tim stvarima, bez obzira...
(Predsedavajuća: šesnaest minuta.)
... vama se, koleginice Lovrin, obraćam, bez obzira na naša suprotna politička uverenja, ali ne delujete mi kao osoba koja bi muljala na takav način. Tadić, Đilas, naravno, da, oni to rade i rade mnogi drugi iz redova DS. Vi mi nekako ne ličite na to.
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi SRS je iskorišćeno.)
Evo, završavam. Sve je farsa, izveštaj Odbora nikada nije stigao ovde i vi vidite koliko se i dalje bahato ponašaju državni funkcioneri. Imate primer gradonačelnika Kragujevca. Juče je izjavio da i pored takvog eksplicitnog stava, utemeljenog na osnovu zakona i Ustava, neće da podnese ostavku na mesto narodnog poslanika. Još se sili pa kaže – šta mi mogu, da vidim šta će da odluči Vrhovni sud.
Dakle, sve je farsa i budite sigurni, gospođo ministar, iako ste celog dana sedeli i pratili naše amandmane i verujem...
(Predsedavajuća: sedamnaest minuta.)
Šta kažete, sedamnaest? Osam minuta, ali recite da sam prekoračila dozvoljeno vreme. U redu, evo, završavam, vidim, gospođo Čomić, da vam ne odgovara ova tema...
(Isključen mikrofon.)

Narodna poslanica kaže da je malo zloupotrebila. Nisam rekla da ste zloupotrebili, ni da niste. Narodni poslanik Zoran Krasić je govorio devet minuta.
Pre nego što ste dobili reč rekla sam da poslanička grupa ima na raspolaganju još šest minuta i u 16. minutu sam vas obavestila o tome da je vreme iskorišćeno.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Arsen Đurić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić.