Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su podneli narodni poslanici: Judita Popović, Ivan Andrić, Kenan Hajdarević, Nebojša Ranđelović i Slobodan Maraš.
Da li neko želi reč?

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, gospođo ministarko, predloženim članom 10. se Narodnoj skupštini daje pravo da većinom glasova bira troje od predloženih kandidata sa liste svakog ovlašćenog predlagača. Slična pravna ideja postoji u čitavom nizu zakona kojima se reguliše kandidovanje i izbor članova organa i institucija čije članove bira Narodna skupština.
Iskustvo pokazuje da ovakav model u većini slučajeva nije doveo do zadovoljavajućih rešenja i da je kroz mogućnost da politička većina samostalno i suvereno bira između više kandidata, u velikom broju slučajeva, narušena nezavisnost i kredibilitet tako izabranih organa. Ukoliko je osnovna ideja da različiti predlagači odlučujuće učestvuju u kreiranju sastava budućeg saveta Agencije onda oni to svoje pravo i zakonom određeno poverenje treba da uživaju u potpunosti. Činjenica da će većina odlučivati o konačnom izboru, već unapred stvara sliku o tome da će uglavnom biti izabrani oni kandidati koji imaju podršku parlamentarne većine.
LDP smatra da je korisnije rešenje po kojem bi Narodna skupština samo formalno potvrđivala predloge ovlašćenih predlagača po opštim pravilima za odlučivanje u Narodnoj skupštini. Time bi se ojačao uticaj predlagača i potvrdilo da država, ako im je već kroz zakonsko pravo dala mogućnost da predlože kandidate, zaista ima poverenje u kvalitet i procenu tih predloga. Hvala.

Ima reč gospođa Judita Popović.

Poštovana predsednice, predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, samo da dopunim obrazloženje LDP u vezi ovog amandmana. Faktički, cilj našeg amandmana jeste da rasteretimo malo ovaj zakon. Jer cilj je svakog zakona da bude efikasan, da pored toga što ispunjava određene formalne pretpostavke, da ujedno ima i neku sadržinu i to svrsishodnu sadržinu.
Time što mi u stvari fingiramo jednu vrstu demokratskog odlučivanja u pogledu postavljanja članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije i to što ćemo te članove birati, od troje predloženih od strane svakog ovlašćenog predlagača, mi ne dokazujemo da time zaista i demokratski odlučujemo o tome ko će sve biti član ove agencije. Time što se faktički ispunjavaju formalne pretpostavke za demokratsko odlučivanje i postavljanje članova Agencije ne znači da mi dobijamo neki suštinski značaj i sadržinu ovog člana koji bi opravdavao njegovo postojanje.
Svrha je svakog zakona da na kraju realizuje ono što je i bio cilj zakona, a to je, pre svega, zaštita ovog društva od korupcije, koja je očigledno jako veliki problem i opterećuje ga. Znamo po nekim međunarodnim merilima na kom mestu se nalazimo što se tiče korupcije.
Ta demokratska forma ne znači da će uvek da se dobije i rezultat koji se očekuje. To, u stvari, potvrđuje i ovaj današnji događaj kada je ministar za energetiku došao u Skupštinu Republike Srbije, doduše ne ovde kod nas u ovu salu, nego u Odbor za industriju i to po zvaničnom pismenom predlogu LDP kao poslaničke grupe u smislu člana 199. stav 2. Ispoštovana je ta demokratska procedura, koja je predviđena Poslovnikom. Zaista je pristupio ministar, dao je određene odgovore.
Dakle, što se tiče demokratije sve je tu. Međutim, mi očekujemo i rezultate. Kada bi se rezultati pojavili nakon pojave ministra energetike mi bismo bili zadovoljni, jer tada bi ta demokratija i ta procedura dobila istinski sadržaj.
Prema tome, ovaj naš amandman koji je veoma kratak, kaže –''Član 10. se briše'', ima upravo tu svrhu da pojednostavimo stvari i da ne fingiramo demokratiju, nego da, zaista, svaki član ovog veoma bitnog zakona ima svoj smisao i ispunjava cilj postojanja zakona.

Zahvaljujem. Reč oma gospodin Dimitrijević, po Poslovniku.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 17. oktobar, Svetski dan borbe protiv siromaštva. U ruci držim jedan ključni dokument, to je ekspoze gospodina premijera Mirka Cvetkovića, gde on kaže: "Jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije biće jačanje socijalne odgovornosti prema građanima Republike Srbije. U tom društvu će besplatno visoko obrazovanje biti dostupno svim marljivim učenicima i studentima, besplatna zdravstvena zaštita garantovana svim siromašnim građanima i svi građani Srbije biće zaštićeni od ekstremnog siromaštva".
Šta je problem? Prva stvar, besplatno visoko obrazovanje za sve marljive studente i učenike. Zašto je danas bio studentski protest? Šta je nekoliko hiljada studenata radilo ovde ispred Skupštine Republike Srbije? Protiv čega su protestovali? To sam vas pitao i pre neki dan i nemate odgovor.
Zatim, socijalna odgovornost. Građani će biti zaštićeni od ekstremnog siromaštva. Zašto je gas skuplji 60%? Zašto telefonske usluge treba da poskupe 100%? Zašto namirnice poskupljuju? Da li je to zaštita od ekstremnog siromaštva? Da li je to socijalna odgovornost Vlade?
Biće besplatna zdravstvena zaštita. Vladajuća koalicijo, što skinuste zakon o otpisu mirovanja dugova na neuplaćena sredstva za osnovno zdravstveno osiguranje?
Šta da rade ti ljudi, ko zna koliko ima hiljade koji ne mogu da overe svoje zdravstvene knjižice? Da li je to besplatna zdravstvena zaštita? Da li je to socijalno odgovorna Vlada?
A spajate tačke dnevnog reda? Što reče neko pre nekoliko godina, babe i žabe. Nama se očigledno negde žuri.
Dali ste nekome neko obećanje, neku reč, a onda kada treba da ispunite ona obećanja koja ste dali pre izbora, onda imate studentske proteste, onda imate ova poskupljenja, onda nemate besplatnu zdravstvenu zaštitu, onda za vas ne postoji ništa.
Dakle, vi ste jedna neozbiljna i neodgovorna vlada. Ta vlada nije napravljena u nekom dogovoru. Zna se ko je pravio tu vladu. Prave je ambasadori i tajkuni. To je vaša odgovornost prema ovom narodu.

Gospodin Čedomir Jovanović ima reč o amandmanu.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zapravo je ovaj član 10. suština i svih slabosti i svih šansi koje postoje u ovom predlogu zakona o obrazovanju antikorupcijske agencije. Zašto država formira Agenciju za borbu protiv korupcije, kad postoje tolike institucije u našem društvu koje bi morale, sprovodeći poslove iz okvira svojih nadležnosti, da daju odgovor na tako rasprostranjen društveni problem kakav je problem korupcije?
Zašto sada uvodimo posebnu Agenciju za borbu protiv korupcije, pored policije, tužilaštva, sudova, pored Odbora za sprečavanje sukoba interesa, pored Saveta za borbu protiv korupcije? Zato, što se očigledno svi postojeći institucioni mehanizmi nedovoljno, neefikasno bore protiv korupcije.
Zbog čega su nedovoljno efikasni? Pre svega zbog prenaglašenog uticaja politike izvršne vlasti, Vlade, lokalne samouprave, čak i Parlamenta, jer je nezamisliva korupcija na tako krupnom nivou i stepenu na kojem je ova naša bez te okolnosti koja govori o sistemu kao osnovu takve korupcije.
Mi ovde ne govorimo o otklanjanju nekih anomalija, nego o činjenici da je kod nas korupcija oblik društvenog života. Idejom da Parlamentu uputi Predlog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, Vlada pokušava valjda da na organizovaniji i efikasniji način povede borbu protiv korupcije, ali čini istu onu grešku koju su prethodne vlade činile, otvara previše prostora za izvršnu vlast, Vladu, za parlamentarnu većinu, za stranke, a sve te institucije su adrese iz kojih potiče korupcija.
Rekli smo da Agenciju za borbu protiv korupcije vodi Savet i taj odbor Agencije koji ima devet članova.
Svaki od tih članova predstavlja neku od institucija našeg društva: predsednika, Vladu, Parlament, Advokatsku komoru, Udruženje novinara, medije, Socijalno-ekonomski savet, vrhovni kasacioni sud, koga nemamo, ali valjda ćemo imati, do tog trenutka Vrhovni sud.
Gde dolazimo do problema? Ko je taj ko donosi odluku? Da li su to sve te institucije koje pokušavamo da uvedemo u borbu protiv korupcije kako bi onda ta borba bila efikasnija jer je politički nezavisna ili stvaramo jedan novi paravan iza koga će ostati nepromenjeni odnosi. O tome se radi.
Nemojmo da karikiramo zakon o borbi protiv korupcije. Imamo neka iskustva. Imamo Zakon o radio-difuziji. Tada je bila definisana, manje ili više, slična procedura izbora članova Saveta Republičke agencije za radio-difuziju. Različiti segmenti društva predlažu više kandidata, a onda ih Skupština bira. Po kojim kriterijumima ih bira parlament? Tako što merimo nečiju stručnost.
Hajde sad da primenimo ovaj zakon. Odakle nama pravo da mi arbitriramo ko je kvalitetniji od ona tri predložena kandidata ispred predsednika Republike ili Vlade? Vladajuća većina, koja je izabrala Vladu, treba da procenjuje da li je Vlada bila u pravu kada je predložila nekoga od tri kandidata koji će sedeti u Savetu Agencije za borbu protiv korupcije.
Mislimo da parlament može da preuzme odgovornost samo za svog predstavnika, jednog. Legitimitet tog predstavnika gradiće se na činjenici da je za tog predstavnika glasala ne prosta većina ovde u Skupštini ili Vladina većina, nego da je, recimo, mnogo širi konsenzus ostvaren pa iz toga proizilazi taj legitimitet, npr dve trećine. To bi onda bio ozbiljan ulog. Postoji opasnost da se takav kandidat nikad ne bi izabrao, ali bi se onda znalo ko je odgovoran za nepostojanje elementarnih preduslova za borbu protiv korupcije.
Ne znam ko bi se usudio ovde u parlamentu da uskrati podršku osobi koja tu podršku zaslužuje, ali znam da smo bili apsolutno u pravu kada smo uskratili podršku nekim članovima Državne revizorske institucije.
Sada se vidi da smo bili u pravu. Tada smo rekli, ne može se na takav način formirati tako važno telo u našem društvu. Sada imamo isti slučaj ovde. Predsednik će predložiti tri kandidata, Vlada tri kandidata, Advokatska komora tri kandidata, Socijalno-ekonomski savet tri kandidata, a onda ćemo mi odlučivati o tome ko je najbolji od ta tri kandidata.
Zamislite kako će izgledati, recimo, realizacija naše obaveze u okviru ovog zakona. Administrativni odbor treba da predloži tri kandidata.
Kojim postupkom ćemo mi doći do ta tri imena? Stranke će, valjda, predložiti, ko drugi. Stranke jedino mogu da se pojave kao predlagači pred Administrativnim odborom. Na šta će ličiti, recimo, ozbiljan razgovor predstavnika vladajuće većine sa nekim od onih koje ne žele da vide u savetu?
Jedino pitanje će biti, da li vi stojite iza mene ili ne? A sa druga dva kandidata? Ti budi ovde zec, pojavi se da bude popunjen broj, a mi ćemo ti se revanširati na nekom drugom mestu. Dobićeš neki upravni odbor, zaposlićemo ti nekog iz porodice, hajde da ispoštujemo zakon, to je tako.
Ne sumnjam unapred da neće biti dobar kandidat iz vladajuće koalicije. Možda će biti dobar, ali hajde da pojednostavimo te odnose i da možemo da preuzmemo odgovornost. Neka predsednik predloži jednog, ali pravog kandidata. Vlada jednog, ali ozbiljnog, to isto da uradi i Advokatska komora.
Pogledajte kako je definisana procedura izbora predstavnika Udruženje novinara u Republici Srbiji.
Prvo, vi znate da su kod nas ta udruženja napravljena tako što se jedno udruženje delilo i da je mnogo realnije očekivati da se sutra LDP pridruži potpisivanju deklaracije o pomirenju DS i SPS, nego da se dogovore NUNS i Udruženje novinara Srbije. Vi znate koliko je realno očekivati da mi potpišemo tu deklaraciju, još je manje realno očekivati da će se udruženja novinara Srbije dogovoriti oko tri kredibilna kandidata o kojima mi treba da raspravljamo. Tog dogovora nema. To je nemoguće.
Zato moramo da potpuno drugačije tretiramo ovaj član zakona i zato je dobra inicijativa koja kaže da treba izbrisati ovaj član zakona i pojednostaviti proceduru.
Vlada jednog ozbiljnog kandidata, parlament jednog ozbiljnog kandidata. Nema skrivalica i nema fingiranja konkurencije. Svaka institucija neka stane iza svog predloga, pa da znamo o čemu se ovde radi. Ovako ćemo od toga napraviti pozorište, a borba protiv korupcije ne sme da bude estrada.
Loše su posledice prethodnih rešenja koja su prisutna u Zakonu o radiodifuznoj agenciji i o Ratelu i sve ove situacije u kojima smo imali više kandidata. Setite se izbora za sudije Ustavnog suda. Setite se kako je to izgledalo, kao, više kandidata ali je preduslov – hajde da se dogovorimo oko onih koji će proći.
E, tako ne može da se vodi borba protiv korupcije.
Pet naših, pet vaših, pa će onda biti valjda sve u redu. Mora Vladin da prođe, mora predsednikov da prođe, mora opozicija da ima nešto, to onda nije dobro, jer ozbiljni ljudi sa kredibilitetom u ovakvom nečemu neće učestvovati.
Zbog toga mi skrećemo pažnju na član 10. i predlažemo ministarki da prihvati brisanje člana koji kaže: ''Svaki predlagač predlaže listu od tri kandidata za jednog člana Odbora Agencije.''
To je ono što bi dalo novu težinu tim predlozima i što bi nas dovelo u poziciju da možemo apsolutno da vežemo odgovornost predlagača za kandidata.
Ako predsednik predloži tri a mi izaberemo jednog, predsednik nije odgovoran za kredibilitet tog jednog, jer je on možda više računao na nekog drugog, koji nije izabran. Ako Skupština raspravlja o tri kandidata i izabere jednog, tu je samo vladajuća većina odgovorna za taj izbor i niko više. Novinari isto tako, advokati isto tako, Socijalno-ekonomski savet isto tako.
Jedan predlog, a mi tom predlogu dajemo formalni legitimitet da može da radi svoj posao. Ko snosi odgovornost? Ne parlament, mi snosimo odgovornost za dobar zakon. Odgovornost snose predlagači.
Mi ćemo preuzeti za Administrativni odbor, a neka Vlada preuzme odgovornost za svog, pa da se zna ukoliko je Vlada napravila grešku, Vlada snosi odgovornost. A ovako, svi smo krivi i niko nije kriv. To nije dobra osnova za efikasnu borbu protiv korupcije.

Zahvaljujem. Gospodin Krasić, o amandmanu.

Naravno, kada je sada rasprava samo o amandmanima. Da bi ova grupa poslanika koja opstruiše Narodnu skupštinu i uporno sedi i ćuti, umesto u parlamentu da parla, da priča, moram da im skrenem pažnju na neke stvari, jer očigledno vi niste protumačili šta piše ovde. Mi se nalazimo kod amandmana na član 10. Predloga zakona.
Samo nešto da objasnim, pre nego što krenem sa tim. To je sve
u poglavlju koje se zove Odbor Agencije, i samo vas podsećam, ako niste poneli ovo onda ćete kod kuće da pročitate, član 3. kaže da, u postupku pred Agencijom koji nije uređen ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe Zakona koji uređuje opšti upravni postupak. Taj zakon primenjuju svi državni organi, organi Uprave i po ovome što ste vi napisali to je državni organ koji se bavi upravnim poslom.
Da li je prijavljivanje imovine i ovo što ste stavili u nadležnost upravna stvar? Kažem vam da nije, ali ne mogu da vas ubedim.
Zašto sam vam rekao ovo – Zakon o opštem upravnom postupku, reko sam vam zbog toga što ste u članu 7. Predloga zakona zapisali sledeće: ''Odbor Agencije bira i razrešava direktora Agencije, odlučuje po žalbama na odluke direktora kojima se izriču mere u skladu sa ovim zakonom...'' i tu ću da stanem. Ovo je odredba o nadležnostima Odbora Agencije.
U sledećem članu ste napisali koje uslove treba da ispunjava kandidat koga treba da izaberete da bude član Odbora agencije. ''Za člana Odbora Agencije može da bude izabrano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, državljanstvo'', opšta zdravstvena sposobnost i ima završen fakultet.
Pa, kako može sa mašinskim fakultetom da bude drugostepeni upravni organ? Objasnite mi, molim vas. Kako? Ovde ste napisali završen fakultet, niste rekli pravni fakultet.
Znači, da ima završen fakultet, najmanje devet godina radnog iskustva i da nije osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za vršenje funkcije člana Odbora Agencije.
Odbor Agencije je drugostepeni upravni organ. To ste napisali ovde. Ko može da vodi drugostepeni postupak? Diplomirani pravnik sa položenim državnim ispitom za rad u organima uprave, da ne ređam dalje ove druge uslove.
Ovde je teoretski moguće da izaberete čoveka koji je završio ''fakultet hortikulture'', može i ovaj ''bolonjac''. Ne pokazuje diplomu, smo se pohvalio da je završio fakultet.
Znači, formalno-pravno svako ko je završio fakultet može da bude izabran, naravno, uz ove druge uslove.
Kako će on da bude član drugostepenog upravnog organa? Mi biramo drugostepeni upravni organ. Vi ste kod direktora lepo stavili pravni fakultet, a za članove Odbora ste rekli fakultet – hortikultura, šumarski, drvoprerada. Kakve taj veze ima sa ovim? Kako će on da ceni zakonitost rešenja iz prvostepenog postupka koji se vodio kod direktora? Kako? Na bazi čega?
Sada o amandmanu na član 10. Ako ćete na silu da izgurate ovaj zakon, a zapeli ste, kad zapnete sve možete da uradite, onda se postavlja pitanje – kako ćete ta tri kandidata da definišete i šta će da odlučuje prilikom izbora jednog, člana, od te trojice? Da li će biti pismo-glava, pošto je politička podobnost navodno izbačena, to je zabranjeno ovde po vašem Predlogu zakona, šta će biti kriterijum?
Drugostepeni organ u upravnom postupku ne zavisi od ovih kriterijuma koje ste napisali u ovom predlogu zakona. Drugostepeni postupak vode ljudi koji su u radnom odnosu u državnom organu, onaj operativni deo, a potpisuje samo ovlašćeno lice.
Sve ste pobrkali zato što ne poštujete državu, ne poštujete državnu strukturu, ne poštujete sistem vlasti. Vama sistem vlasti kao nešto što treba da štiti sistem vrednosti u društvu, to vama, nije potrebno. Vi ste sistem vrednosti, vaš interes, vaša volja, vaša želja. Ovo je samo forma u kojoj se uobličava nešto, pa još demonstrirate apsolutno neznanje.
Neko će pogrešno da shvati da, ukoliko postoji Agencija za borbu protiv korupcije, onda postoji efikasna borba u društvu protiv korupcije. To je laž, to je podvala. Ovo je Agencija koja treba da zaštiti korupciju. Ovo je svojevrsna negacija nečega u šta se kunete. Preko ove agencije ima sve da legalizujete. Tadić će biti najlepši i najpametniji, i Boža će biti najsiromašniji. Sve to može preko ove agencije. Tako ste napravili.
Da vas podsetim, nekada je bio nestranački kandidat, predsednik Gradskog odbora DS u Novom Sadu, pa izabran za sudiju Ustavnog suda. Zamislite tu koncepciju, kada se birao Čiplić za sudiju Ustavnog suda, kaže – ne, on nema veze sa DS. Bio je predsednik Gradskog odbora – da, kao nestranačka ličnost. Vaš Bora Novaković pričao ovde u Skupštini. Kada je bilo ono – ko mu je dao stan, da ne pričam dalje šta je bilo. Evo ga, sad je ministar za nešto.
Sad on kaže – pod nekim uslovima je moguće poslaniku i oduzeti mandat u Narodnoj skupštini, nezavisno od ostavke i ovih drugih stvari, nego zbog reči koje pričaju sa skupštinske govornice. Čiplić ode dalje od Haškog tribunala, samo da ubaci u formu kako da se prikrije suština.
Kod ovog predloga zakona smo suočeni sa nakaradnim rešenjima, ali to nije omaška, greška, promaklo im. Ne, to je tendenciozno. Neko bi se naljutio kada bih ja sa ove govornice rekao nešto što bi remetilo ili dovodilo u pitanje pravo narodnog poslanika, recimo, kada bih ja rekao – molim vas, zamolite gospođu Jorgu da više ne piše amandmane. Kad napiše amandman, odmah demonstracije po Beogradu. Zbog njenog amandmana dva dana štrajkuju deca, demonstriraju.
Sada pričaju – ko je sa nama, dobro je, ko nije sa nama, platiće. Mislite na školarinu – platiće. I ja plaćam školarinu i mogao bih sa njima da stanem da protestujem, ne zbog sebe, mogao bih kao roditelj i puno roditelja bi moglo da dođe da demonstrira. To bi stvarno bilo maliciozno sa moje strane da kažem – gospođo Jorga, nemojte da pišete amandmane, vidite demonstracije, samo što još konjica ne krene kroz Beograd. To je njeno legitimno pravo, neka piše.
Stičem utisak da tu nešto opet muvate, znam vas kao svoj prazan džep. Gde god postoji neka šansa da prevarite, da smuvate, tu ste najosposobljeniji.
Gospodin Jovanović je postavio pitanje – kako će se usaglasiti dva ili možda tri novinarska udruženja, ko zna koliko će da bude, pošto oni idu kao amebe. Ako su, recimo, dva udruženja, mogli bi otprilike ovako – mi ćemo predložiti jednog kandidata, vi predložite drugog, a oko trećeg ćemo da se usaglasimo. Moguća je i takva varijanta.
Zašto terate Narodnu skupštinu, kao državni organ, da saučestvuje u nečemu što je glupost? Niste vi krivi za ovo stanje.
Neko se pre vas, još pre 17 godina, dosetio jednog štosa – uhapsi poslanika, skini mu imunitet, pa neka budu helikopteri prisutni kada se skida imunitet, pa tu je Desimir Tošić, pa Žarko Jokanović, itd, omalovaži Narodnu skupštinu, pa ćemo onda sve ono što je problem Vlade da prebacimo, potiče od Narodne skupštine.
Građani, napad na Narodnu skupštinu, ne valja Narodna skupština, tamo nije dobro! To je ono – držite lopova. Lopov sedi u Vladi. Povika na vuka, a lisica odnese.
Ovo je još jedan u nizu takvih zakona. Nemojte da se iznenadite ako ove ''žute'' novine sutra kažu – tokom rasprave juče u Narodnoj skupštini, povodom zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, narodni poslanici su oštro kritikovali taj koncept, jer taj zakon pogađa njih. Nije tačno, ne pogađa narodne poslanike! Ovaj zakon daje vama ''žutima'', koji ste na vlasti, nešto što ne sme da pripadne nikome, da držite sve u svojim rukama i da ceo život u Srbiji vi smišljate. Ovo je samo sredstvo pritiska.
Isto je bilo i kod RRA. Zna se, kanali, frekvencije, dodeljeni – kako? Korupcijom, ali ta korupcija je legalizovana preko te Radiodifuzne agencije. Ovde će sve da se legalizuje preko ove agencije. Ako treba i svađu ima da napravite u toj agenciji. Sve može biti predmet diskusije, o svemu može da se piše u novinama, o svemu mogu da se prave televizijske emisije, ali ne sme da se dira srž DS. Znate vi dobro ko!
E, osujetili smo vas i zato građanima dajemo samo takva obaveštenja, da shvate da sve što leti ne jede se. I sve što dolazi od ovog ''žutog'' preduzeća, znajte, nije dobro niti za građane Srbije, niti za Republiku Srbiju, niti za naš položaj. Od toga mi treba da se otkačimo, od tog načina razmišljanja, od tog sistema u kome ne postoji sistem vrednosti. Postoji samo ''žuti'' sistem vrednosti. Šta njima u džep – to je dobro. Šta nije njima u džep - ne valja. Ako zafali, evo vam ga SNS, nema više napada. Milivojević je sve iz DS prebacio u SNS, čak i kućne prijatelje.
Vi što potpisujete neku deklaraciju, pređite u SNS, tamo su se pomirili i demokrate i socijalisti koji su ušli kod Tome u stranku. Što reče Čeda, nema potrebe da se mučite oko tog sporazuma. Svi u SNS, tamo je pomirenje. Dokle? Videćemo!