Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Željko Tomić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Petković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman su podneli narodni poslanici Zoran Kasalović i Dejan Radenković.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Kasalović.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Milićević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Samofalov.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Saša Dujović.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Narodni poslanik Sreto Perić podneo je amandman kojim je predložio da se naziv poglavlja četiri i čl. 40. do 43. brišu.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Gordana Pop-Lazić podnela je amandman kojim je predložila da se naziv poglavlja pet i članovi 44. do 50. brišu.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Samo bih skrenuo pažnju na član 46. i njegovu vezu sa članom 44. ovog predloga zakona. Tu nešto nije u redu. Skrenuo bih pažnju na član 44. stav 2, gde je rok od 30 dana da izveštaj o svojoj imovini i prihodima odnosno pravo korišćenja stana za službene potrebe i tako dalje i sve što stoji u članu 44. odnosi se na obavezu prijavljivanja imovine funkcionera.
Član 45. nešto drugo reguliše, ali je član 46. interesantan. U prvom stavu kažete da, odbornici i članovi upravnog i nadzornog odbora javnog preduzeća, ustanove i druge organizacije čiji je osnivač opština ili grad, nisu dužni da podnesu izveštaj. Da li tako stoji? Tako sam protumačio.
U stavu 2. ste rekli za grad Beograd isto, ali ako ne ostvaruje prihode po osnovu članstva. Ne znam zašto pravite razliku. Ne znam sa kojim pravom se pravi ta razlika. Zašto? Čime to može da se opravda? To ne odgovara onim prvim članovima, gde ste, mislim da je to bio član 2, značenje pojedinih izraza, tamo imate generički šta znači funkcioner, je l' tako? Tu ste već odstupili nešto, ne znam zbog čega. Možda je ovo greška neka. Ali dobro, to ćete vi da procenite i da vidite.
Mnogo više sam se javio pošto treba ovu raspravu da ubrzamo, pošto ona na momente nema apsolutno nikakvog smisla. Skrenuo bih vam pažnju na odredbu člana 73. i 74. Molim vas, obratite pažnju šta je napisano ovde – krivično delo neprijavljivanja imovine ili davanja lažnih podataka o imovini, član 73. "Funkcioner koji ne prijavi imovinu Agenciji ili daje lažne podatke o imovini, u nameri da prikrije podatke o imovini, kazni će se zatvorom od šest meseci do pet godina". Ovakva vrsta formulacije i preciziranja u čemu se ogleda krivično delo je neprihvatljiva.
A šta je polazište za to? To je upravo ona odredba o prijavljivanju. Tu se kaže da mora da se prijavi imovina supružnika, vanbračnog partnera, maloletne dece itd. To je i do sada bilo, nema nikakvog spora. Manje-više takve obaveze i postoje prema ovom Odboru za sprečavanje sukoba interesa, znate onaj veliki izveštaj na 20 stranica, koji se popunjava itd.
Ne pričam zbog toga. Pričam zbog ovog načina kako ste definisali krivično delo. Ovde ste dali i proceduru da je organ gde dolazi funkcioner, dužan da obavesti Agenciju, pa u roku od 30 dana da prijavi itd, ali ova vrsta formulacije, ovakav način određivanja svih elemenata krivičnog dela, kao jedne blanketne norme itd, jeste potpuno neprihvatljiv, jer je ovde čovek uvek kriv.
Kriv je i ako napravi gršku. Vi ćete biti u mogućnosti da na bazi ovakve formulacije i slučajnu grešku iskoristite da bi nastupile pravne posledice, da se neko 10 godina ne bavi politikom. Pa to je ono što su ovi Čedini tražili sa lustracijom. To je Čanak i ta varijanta. Čanak ne može da prođe na izborima i Svilanović u to vreme kaže, napravićemo lustraciju, ovde ne mogu da se bave politikom, ne mogu ni da se kandiduju, a onda, naravno, mi smo najlepši pa će nas da izaberu. To je isto i ovde. Ali i ovo će da prođe Zakon o lustraciji. Nešto što je i Bogu i zemlji teško ne može da preživi.
Radi javnosti, pošto nemam potrebe više da se javljam, ako se ovaj zakon ne usvoji i dalje postoje obaveze prijavljivanje imovine itd. Ovde je Predlog zakona kojim se u stvari menja jedan zakon i Odbor prerasta u Agenciju, sa nekim novim, navodno, nadležnostima.
Morate da znate da ne može nadležnost jednog državnog organa da se zasniva, da vas vratim na član 5 – Agencija nadzire sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, Akcionog plana za primenu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, sektorskih akcionih planova itd.
Ovo su sve programska dokumenta. Ona mogu da budu obavezujuća za Vladu, mogu da budu na neki način obavezujuća za Narodnu skupštinu, u kom smislu – da određeni predlozi zakona proizilaze iz ovih programskih dokumenata, ali je nemoguće da programski dokument bude pravna norma, da on bude osnov za nešto.
Program političke stranke je idejni vođa za političku stranku, a to šta će stranka da radi kad bude na vlasti, na bazi tog svog programa, to su predlozi zakona koji se usvajaju u Narodnoj skupštini itd.
Agencija, upravni organ prati sprovođenje neke nacionalne strategije. Nacionalna strategija se menja kad hoćete. Koga ona obavezuje? Ona obavezuje Vladu da pripremi predloge zakona u skladu sa tom strategijom, da bi se ti zakoni ovde u Skupštini doneli. Kraj priče. Vi sada od jednog stvarnog opšteg političkog akta ili neke deklaracije koja je nešto idejno, koje aktivnosti i u kom pravcu treba da se ostvaruju, od toga pravite opšti akt, pa još obavezujući, pa još neki paradržavni organ obavezujete da on to prati.
Što se tiče javnosti, ako se ne usvoji ovaj zakon i dalje postoje rešenja, u Zakonu o sprečavanju sukoba interesa. Postoji i onaj organ, to već nekoliko godina manje ili više uspešno ili neuspešno funkcioniše. Ali ovi ne žele da se taj zakon izmeni, doradi, uredi. Ne, nego idu na nešto što je bombasto, umesto sprečavanja sukoba interesa sada kažu to je borba protiv korupcije, savet zamenjuju agencije sa svojim organima. Ubacuju još nekoliko odredbi, da bi imali, navodno, neku malo veću težinu kada stiskaju i zavrću. I to je kraj priče.
Znači, ovo je nemoguća misija, ovo je loša misija, od ovoga neće biti ništa dobro, neće biti istinske borbe protiv korupcije, jer u krajnjem slučaju cilj ovog zakona nije to nego je legalizovanje dostignutog nivoa korupcije. A dostignuti nivo korupcije se meri prema vlasti i prema ljudima koji su bliski vlasti. I to je ta manipulacija koja se već danima sprovodi u Narodnoj skupštini, po hitnom postupku, kako su obavestili mediji – ako se danas izglasa zakon sutra nema više korupcije u Srbiji.
A vidite i sami, i kada bi se izglasao, zakon bi stupio na snagu na kukovdan. Pa viste ga propisali tako!
Ovo je stvarno nemoguća misija, ovo je stvarno, da ne upotrebim neku tešku reč, manipulacija sa Narodnom skupštinom i, kako reče jedan od predsedavajućih, zato što je neko procenio da ovo treba da bude na dnevnom redu, a taj je isto procenio da pitanje KiM i druga vrlo važna pitanja ne treba da budu na dnevnom redu. Eto, kako se borimo protiv korupcije.

Da li još neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović, vreme na raspolaganju SRS je šest minuta.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, da je zaista ovaj zakon, pre svega, neustavan i da predstavlja farsu u pravom smislu reči, kako bi se građanima predstavila navodna želja DS i stranaka koje čine ovu koaliciju, da se upusti u borbu protiv kriminala i korupcije, govori i ovaj predlog zakona i sve što je do sada rečeno i što su iznosili naši poslanici, aspekte neuspelih odredbi i stvaranje jednog, praktično, paradržavnog organa, ne samo da je tačno nego je i namera vaša da se samo na takav način predstavite, zbog početka, navodnog, obračuna Borisa Tadića sa kriminalcima iz svojih redova.
To je samo bacanje prašine u oči narodu, jer onda bi morao, gospođo Malović, pohapsi pola vaših kolega koji sede u Vladi Republike Srbije, da ne govorimo o nekima koji su narodni poslanici. Baš je indikativno da bivši ministar za privatizaciju, koji je učestvovao u pljačkaškoj privatizaciji i poslanik, ne dolazi kada je set ovih zakona. Valjda da nam ne bude negde u vidokrugu i da se mi ne dosetimo šta je bilo sa ''Sartidom'', šta je bilo sa otpuštanjem radnika u Kragujevcu, kako je izvršena privatizacija preduzeća "Knjaz Miloš".
Ovo što je predložila gospođa Pop-Lazić ima svoje ustavno utemeljenje, zato što je nemoguće da Agencija radi neki posao koji je propisan za druge državne organe, zato moram da se osvrnem, a budite svi iskreni pa recite da nisam u pravu i vi koji vršite vlast, na ono što je bila mogućnost da uradi Odbor za sprečavanja sukoba interesa.
Šta su oni do sada uradili i ko ih sapliće? Pre toga Savet za borbu protiv korupcije, na čelu sa gospođom Vericom Barać, i kako će onda da završi ovaj zakon i kako ćete i sa kim morati da se obračunate.
Pomenuo je kolega Krasić i ja sam danas tokom izlaganja pominjala taj obrazac za prijavljivanje imovine funkcionera koji su izabrani.
Znate da postoje građani koji ne znaju koliko ima, nekoliko hiljada odbornika, narodnih poslanika, pokrajinskih članova, predstavnika izvršne vlasti koji moraju da izvrše prijavu imovine. Da bi građani znali, tu počinjete od imena i prezimena, imena roditelja, datuma rođenja itd, pa vas tamo pitaju kada ste izabrani, na kojoj ste funkciji, od kada itd. Onda krećete sa prijavljivanjem po rubrikama onoga što vi posedujete. Ne samo vi, nego i vaša najbliža porodica i po vertikalnoj i po bočnoj liniji.
Tako je koleginica Radeta morala u tom obrascu da napiše da su ustaše u Guberu, njenom rodnom mestu, okupirale imovinu njene porodice i njenih roditelja, svih njenih komšija i prijatelja. Dakle, iznosim samo jedan primer, i to sam prvi put tada i videla, kada je koleginica popunjavala upitnik, da se radi o imovini od 66 hektara zemlje. Kome ona da se žali i ko to da joj vrati. Bila je potpuno iskrena i rekla – pod okupacijom ustaške hrvatske vlasti, odnosno Federacije BiH, i kuća i sve to što su imali.
Hajde da postavimo to pitanje – kako će funkcioneri koji imaju tu imovinu, ili su imali, da je povrate? Da li je država stala iza takvih ljudi? Imamo tu i kolegu Buhu i druge ljude, možda i među vama, koji su prognana, odnosno raseljena lica, izbeglice koje su ostale bez ičega.
Sa druge strane, paradoksalna je situacija, imate funkcionere, čovek se uči dok je živ, mi smo sada saznali da smo i mi imali u redovima naše stranke i to na najvišim funkcijama ljude koji nisu prijavljivali svoju imovinu na način na koji je to propisano obrascem. Tamo vas lepo pita: ''Da li imate kredit, kolika vam je mesečna rata, da li imate dugovanja po platnim karticama, da li imate nešto na štednji?
Znate za onu Dinkićevu izjavu, ne znam koliko on i žena imaju, 50, 60 hiljada evra – ma, hajde, molim vas, toliko je prijavio. Šta će da dobije? Javnu, nejavnu opomenu i ko će da ga kontroliše? Da li je prijavio Đelić da je opljačkao, odnosno da je jednom transakcijom sebi strpao u džep za godinu dana 11 miliona evra, i priznao je posle toga da nije i Odbor se oglasio.
Sada da pođete tragom ovih informacija koje mi iznosimo, ne iz neke zluradosti, kako bi jedan, sada već bivši, funkcioner naše stranke rekao – neću da odgovaram, žao mi je njih itd.
Ne radi se o tome da li je neko u takvom "emotivnom stanju", pa se tako prepodobi, pa skrsti ruke, pa, kao – neću ja tako.
Hajde da vidimo šta vi imate i šta imaju članovi vaših porodica? Jeste li vi to prijavili u obrascu? Niste. Šta se desilo? Da li im je falila dlaka sa glave? Nije.
Kako je moguće da ljudi koji imaju, koji su odbornici, koji su po drugom osnovu izabrana lica, funkcioneri, uzimaju ljudi stambene kredite i prijavljuju kolika im je imovina, pa se oni pitaju da li se taj iznos rate menjao od te do sledeće godine.
Sada ljudi, a najviše je takvih među, pre svega, odbornicima, verujem i u klupama narodnih poslanika, osim onih koji su građani, a oni nisu i tu, imaju jednog, svog vođu te organizacije – hajde, zgrabi šta možeš, da li vi verujete u to da su oni koji su bili u stanju da sopstvenu stranku opljačkaju i dovedu u takvu situaciju, prijavili šta sve imaju i njihove žene, deca ili već ko, ili vanbračni drugovi, kako se to ovde kaže, odnosno partneri.
Znači, sve je farsa. Da li je i kada je, to je amandman gospođe Pop-Lazić, Odbor izašao pred Narodnu skupštinu da nam podnese izveštaj?
Ne znam, koleginice, da li ste vi nešto čuli ili niste, ali ja vam govorim istinu. Ako vas istina pogađa, to je vaš problem. Isto tako, ne mislim da ste vi osoba koja se bavi tim stvarima, bez obzira...
(Predsedavajuća: šesnaest minuta.)
... vama se, koleginice Lovrin, obraćam, bez obzira na naša suprotna politička uverenja, ali ne delujete mi kao osoba koja bi muljala na takav način. Tadić, Đilas, naravno, da, oni to rade i rade mnogi drugi iz redova DS. Vi mi nekako ne ličite na to.
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi SRS je iskorišćeno.)
Evo, završavam. Sve je farsa, izveštaj Odbora nikada nije stigao ovde i vi vidite koliko se i dalje bahato ponašaju državni funkcioneri. Imate primer gradonačelnika Kragujevca. Juče je izjavio da i pored takvog eksplicitnog stava, utemeljenog na osnovu zakona i Ustava, neće da podnese ostavku na mesto narodnog poslanika. Još se sili pa kaže – šta mi mogu, da vidim šta će da odluči Vrhovni sud.
Dakle, sve je farsa i budite sigurni, gospođo ministar, iako ste celog dana sedeli i pratili naše amandmane i verujem...
(Predsedavajuća: sedamnaest minuta.)
Šta kažete, sedamnaest? Osam minuta, ali recite da sam prekoračila dozvoljeno vreme. U redu, evo, završavam, vidim, gospođo Čomić, da vam ne odgovara ova tema...
(Isključen mikrofon.)

Narodna poslanica kaže da je malo zloupotrebila. Nisam rekla da ste zloupotrebili, ni da niste. Narodni poslanik Zoran Krasić je govorio devet minuta.
Pre nego što ste dobili reč rekla sam da poslanička grupa ima na raspolaganju još šest minuta i u 16. minutu sam vas obavestila o tome da je vreme iskorišćeno.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Arsen Đurić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe DSS podneo sam amandman na član 44. Predloga zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. U stavu 2. člana 44. stoji da je funkcioner dužan da u roku od 30 dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja podnese Agenciji izveštaj o svojoj imovini i prihodima, odnosno pravu korišćenja stana za službene potrebe i o imovini, prihodima supružnika ili vanbračnog partnera, kao i maloletne dece, ukoliko žive u istom porodičnom domaćinstvu.
Svojim amandmanom sam predložio da se pored supružnika, vanbračnog partnera i maloletne dece dodaju i ''punoletna deca'', jer postoji mogućnost da se imovina prenese na punoletnu decu i bio sam ubeđen da će taj amandman biti prihvaćen.
Međutim, kada sam video da je Vlada odbila da prihvati taj amandman, zaista mi nije jasno zbog čega nije prihvaćen kada čini ovo predloženo zakonsko rešenje sveobuhvatnijim i boljim? Smanjuje mogućnost zloupotreba tako da, neprihvatanjem ovog amandmana, počinjem da sumnjam da je razlog za donošenje ovog zakona skupljanje jeftinih političkih poena, a ne suštinska borba protiv korupcije.
Mislim da je amandman potpuno smislen i očekujem da ćete ga do glasanja prihvatiti, jer je sveobuhvatniji od predloženog zakonskog rešenja.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, mislim da je amandman koji je podneo narodni poslanik Arsen Đurić prihvatljiv i da on na sveobuhvatan način ovu materiju zaokružuje, a time će ovaj zakon biti, ukoliko bude usvojen, delotvorniji u praksi i sprečiće se prikrivanja i zloupotrebe.
Dame i gospodo narodni poslanici, podsetio bih vas na neke institute vezane za korupciju u međunarodnom i uporednom krivičnom pravu, na šta se oslanja i naše zakonodavstvo. Naša zemlja je potpisnica i ratifikovala je brojne ugovore kada je u pitanju suzbijanje kriminaliteta i kada je u pitanju borba protiv korupcije, borba protiv terorizma, jer smo i mi potpisnici ugovora o saradnji sa Interpolom, čije je sedište u Parizu. Među službenim krivičnim delima se posebno izdvajaju krivična dela korupcije, koja predstavljaju samo različite oblike i vidove ispoljavanja zloupotrebe službenog položaja.
Radi se o različitim oblicima i vidovima, aktivnog davanje mita i pasivnog primanja mita, podmićivanja koja poznaje veliki broj savremenih krivičnih zakonodavstava, ali i više međunarodnih akata u prvom redu akata Ujedinjenih Nacija, Saveta Evrope i Evropske Unije.
Zbog izuzetne opasnosti od koruptivnog ponašanja pojedinaca i grupa posebno u zemljama tranzicije – međunarodna zajednica i univerzalna međunarodna organizacija oličena u Ujedinjenim nacijama kao i regionalne organizacije kroz niz međunarodnih pravnih akata, postavljena je solidna pravna osnova i instrument za organizovanu zajedničku akciju u otkrivanju i progonu izvršilaca krivičnih dela i njihovo privođenje pravdi.
Međutim, još uvek ne postoji jedinstveni i opšteprihvaćeni pojam definicija korupcije, iako se radi o pojavi davnašnjeg porekla u pravnoj, sociološkoj, filozofskoj, bezbednosnoj, politikološkoj i drugoj literaturi mogu se naći različita određena pitanja i određeni pojmovi ove materije. Pri tome, pojedini autori daju jasne i precizne definicije, za razliku od onih koji pod pojmom korupcije podrazumevaju širi krug različitog oblika manifestovanja korupcije. Međunarodna zajednica se rano suočila sa opasnošću od korupcije. Naime, korupcija predstavlja jedan od osnovnih oblika ispoljavanja organizovanog kriminaliteta i to kriminaliteta izuzetno visokog stepena, težine i opasnosti, sa teškim posledicama po pojedinca i po državu.
Ovde se, naime, radi o organizovanim, često prikrivenim dugotrajnim aktivnostima pojedinaca, grupa i organizacija u zemlji i u inostranstvu, sa ciljem da putem novca ili druge imovinske koristi podriju temelje zakonitosti, odnosno vladavinu prava i da na taj način ugroze čak i ljudska prava drugih lica.
U preduzimanju različitih mera i radnji u cilju suprotstavljanja i sprečavanja različitih oblika i vidova korupcije, kao i kriminaliteta uopšte, posebno je značajna uloga organizacije, Međunarodne kriminalističke policije, poznata kao Interpol, koja je osnovana 1923. godine, čijem je osnivanju prisustvovalo 19 država sa 135 delegata, čiji smo mi potpisnik
Cilj ove organizacije je uspostavljanje efikasne i kvalitetne međunarodne saradnje među pojedinim državama na planu suzbijanja i sprečavanja kriminaliteta međunarodnog karaktera. S toga je potpuno logično da ova organizacija, koja ima sedište u Francuskoj, a nacionalne biroe u svakoj pojedinoj državi članici, dakle, i kod nas ima svoje sedište, u borbi protiv korupcije i kriminaliteta.
Korupcija u uporednom pravu – dakle, osnovu za organizaciju, društvenu reakciju protiv učinilaca krivičnih dela korupcije čine akti međunarodne zajednice. U cilju potpunijeg i svestranijeg sagledavanja krivičnopravne problematike korupcije, kao antipoda pravne države i vladavine prava, s toga nije dovoljno da se posvetimo teorijskoj i praktičnoj analizi ispoljavanja obeležja karakteristika krivičnih dela.
Vlast u Srbiji samo pokušava da simulira borbu protiv korupcije i kriminala.
Sve dosadašnje mafije koje su otkrivene u Srbiji, otkrivene su na način koji podseća više na političku kampanju nego reakciju državnih organa. Postavljam pitanje – zašto se neki slučajevi korupcije otkrivaju, a neki ne? Zašto se sada govori samo o korupciji u Zrenjaninu, a ima mnogo ozbiljnijih povreda zakona u mnogim gradovima i opštinama širom Srbije?!
Šta se zna o uticaju tajkuna na političke i ekonomske prilike u Srbiji? Na ovo ne reaguju državni organi, a javnost nema o tome odgovarajuća saznanja. Kod nas se simulira borba protiv korupcije, što se da videti kroz osnivanje brojnih institucija za borbu protiv korupcije i kriminala, a rezultata nema.
Kada je u pitanju korupcija, treba nešto reći o Upravi za javne nabavke, koja je osnovana 2002. godine. Njena nadležnost je propisana – da kontroliše postupak javnih nabavki, dok je za druge dve podjednako važne materije, planiranje nabavki i kontrolu izvršenja ugovora zaključenih u nabavkama, rečeno da će se to regulisati i Zakonom o Državnoj reviziji. Međutim, iako je prošlo šest godina od osnivanja Revizorske institucije ona još uvek nije otpočela sa radom.
Osnovni problem kod javnih nabavki jeste zaključivanje osnovnih ugovora pod jednim uslovima, da bi se aneksom ugovora sasvim drugačije ugovor realizovao, ali pod novim i nepovoljnim uslovima za poreske obveznike, odnosno državu.
Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije praktično neće rešiti ništa, on će samo doprineti razvoju korupcije u većem obimu, jer predviđa ukidanje Republičkog odbora za rešavanje sukoba interesa. Ovim se zakonom neće ništa unaprediti, niti će se bolje postići.
Gde je u Srbiji korupcija bila najveća proteklih godina?
U Srbiji je najveća tamo gde su najveća diskreciona ovlašćenja i gde ima najviše novca!
Podsetimo se gde je kod nas bilo korupcije, o čemu su građani bili obavešteni, a i radnici koji su vodili bitku da spasu svoja preduzeća i svoja prava stečena tokom decenijskog rada.
Korupcija u Trgovinskom sudu u Beogradu, slučaj stečaj ''Sartida'', ''Veterinarski zavod'' u Zemunu, ''Agroseme'' Sremska Mitrovica, ''PKB transport'' Kragujevac, afera o izvozu šećera u zemlje Evropske Unije, ''Jugoremedija'' iz Zrenjanina, afera vezana za ''Nacionalnu štedionicu'', afera o prodaji ''Mobtela'', korupcija u ''Carini'', slučaj ''C marketa'', ''Putnika'', ''Dunav osiguranja'', ''Ineks intersport'', ''Robne kuće Beograd'', privatizacija šećerana: Žabalj, Crvenka, Kovačica, Donji Srem, Pećinci, Bač.
Ove šećerane su prodate oktobra 2002. godine na tenderima sa samo jednim ponuđačem, u Žablju i Crvenki kupio je najveći proizvođač šećera na Balkanu, grčka firma, dok je ostale tri kupila kompanija ''MK komerc'' iz Novog Sada, koji je postao jedini vlasnik i najveći trgovac šećerom iz Srbije, kupovinom tri šećerane za samo 183 dinara.
Nešto o propisima Republike Srbije iz oblasti korupcije, kriminala, a posebno sa osvrtom na privatizaciju.
Navešću sledeće propise: Zakon o preduzećima, Zakon o privatizaciji, Zakon o Agenciji za privatizaciju, Zakon o radu, Uredba o postupku i načinu restrukturiranja preduzeća i drugih pravnih lica, Uredba o metodologiji za procenu vrednosti kapitala i imovine, Uredba o prodaji kapitala i imovine javnim tenderom, Uredba o prodaji kapitala i imovine javnim aukcijama, i drugi.
Dame i gospodo, već sam rekao da je najveća korupcija u našem društvu tamo gde su diskreciona prava najveća. A koje su to institucije?! Najveća korupcija jeste u javnim preduzećima. U javnim preduzećima niko ne kontroliše potrošnju para poreskih obveznika. Zašto? Zato što mi imamo u Republici Srbiji, prema mojim saznanjima, samo 12 budžetskih inspektora, a imamo 7.500 poreznika koji naplaćuju porez i ubiraju poreze. Dakle, u javnim preduzećima imate ogromne plate članova upravnih odbora i ogromne plate rukovodilaca.
I kada postavite pitanje – a, zašto se određene stvari u tim javnim preduzećima ne izvršavaju u skladu sa zakonskim propisima i što je u interesu građana, te podatke ne možete dobiti? Zbog toga mi ne možemo da znamo, jer je to tajna, koliko koji direktor u kom javnom preduzeću u Srbiji ima platu, koliko koji šef i kolika su davanja i primanja, i koliki je broj članova upravnih odbora. Ovim bih, povodom ovog zakona, završio.
Sada bih se obratio gospođi ministru, s obzirom na to da je ispoljila veliku korektnost i upornost da bude sa poslanicima u Parlamentu do kraja okončanja ovog današnjeg rada.
Gospođo ministre, molim vas za obaveštenje, jer me pitaju svakodnevno radnici iz uprave u sudovima – da li Ministarstvo pravde predviđa mogućnost povećanja plata radnicima zaposlenim u upravi? Jer, radnici u upravi u pravosuđu imaju izuzetno niske lične dohotke.
Oni nisu motivisani da rade, ja jesam za to da se poštuje Poslovnik o radu sudova, a vi učestvujete u njegovom pisanju i donošenju, i vi i Vrhovni sud Srbije, sa predsednicima sudova nadzirete poštovanje radnog vremena organa uprave, ne u onom smislu kada je u pitanju materija suđenja, nego, sudsku upravu.
Ja sam mislio da vam predložim da iznađete mogućnost da izađete pred Parlament da se izmeni propis da se sudske takse 100% daju za poboljšanje materijalnog položaja pravosudnih organa, tj. njihovih zaposlenih, jer ako nema budžet drugih izvora sredstava, ono, bar, sudske takse, koje se u sudu naplaćuju i tu se realizuju, da ne idu u budžet, neka idu za materijalno poboljšanje položaja zaposlenih u pravosuđu, naročito, onih sa manjim ličnim dohocima.
Još jednu stvar ako mi dozvolite, rekao bih da je u ovoj skupštini sramota da vozač ili čistačica i zaposleni u ovom parlamentu imaju 15 ili 18 ili 20 hiljada dinara, a da u javnim preduzećima ista kategorija takvih izvršilaca poslova ima po pet do deset puta veće lične dohotke. Tu treba nešto učiniti.
Ako smo pred zakonom jednaki, onda i u tom delu, u nagrađivanju ovi radnici koji su sa niskim ličnim dohocima zaslužuju pažnju da budu nagrađeni, a ne neke da nagrađujemo i da ih odlikujemo, a ne rade pola radnog vremena u odnosu na ono što rade organi u pravosuđu i ovi što rade u organima Skupštine. Hvala vam.

Na član 49. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Petković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Petković.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, stav 2. člana 49. glasi: ''Agencija obavezno proverava tačnost podataka iz Izveštaja prema godišnjem planu provere za određeni broj funkcionera i kategorije funkcionera.''
U ime poslaničke grupe DSS podneo sam amandman na 2. stav ovog člana gde predviđamo da se ova provera odnosi na sve funkcionere i na sve kategorije funkcionera. U obrazloženju Vlade o tome da se ne prihvata ovaj amandman kaže se da – Vlada ne prihvata amandman iz razloga što Predlog zakona značajno proširuje broj funkcionera koji su dužni da prijavljuju imovinu. Agencija proverava tačnost podataka iz izveštaja o imovini funkcionera u skladu sa godišnjim planom provere, celishodnije i jedino moguće rešenje.
Mi smo upravo imali nameru da proširimo broj funkcionera čija imovina, odnosno njihovo koruptivno delovanje može da se proverava. Nadovezao bih se na član 46. Predloga ovog zakona, gde kaže da se odredbe čl. 44, 45. ovog zakona ne primenjuju na funkcionera koji je odbornik, član upravnog i nadzornog odbora javnog preduzeća, ustanove i druge organizacije čiji je osnivač opština ili grad. To je ono što smo imali primer da vidimo u medijima u prethodnih nekoliko dana šta se dešavalo u Zrenjaninu, u nekim drugim gradovima.
Nadamo se da će se ova borba protiv korupcije nastaviti od strane nadležnih državnih organa. Naš cilj jeste upravo da se svi funkcioneri provere, da se njihova imovina proveri, kako su stekli svoju imovinu. Mislim da na internetu nećemo dobiti prave podatke koje će funkcioneri objaviti vezano za svoja primanja, štedne uloge, nepokretnosti i pokrenu imovinu koju imaju.
Upravo zbog toga da sve bude javno, da sve bude transparentno, da sve bude pregledno, na kraju želim da se u ime poslaničke grupe DSS zahvalim svim narodnim poslanicima i gospođi Malović koja je bila sa nama. Žao nam je što je na ovaj zakon prihvaćeno 11 amandmana, od toga samo jedan iz opozicije, 10 amandmana je prihvaćeno od strane vladajuće većine, ali nadam se da ćemo po nekim budućim zakonskim projektima imati bolju saradnju i bolje razumevanje. Hvala vam.