Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 56. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Markićević.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć .
Gospodin Krasić ima reč.
Izvolite, gospodine Krasiću.

Ova dva amandmana su gotovo identična, neću sad da ulazim u rešenja koja se njima nude, ali stvarno mislim da neke stvari zaslužuju pažnju da se prokomentarišu, jer se radi o poljoprivrednom zemljištu uz granicu. To je tema.
Prvo, mislim da je to zemljište zaštićeno i da nikakva šteta neće biti tom zemljištu. Policija, kada je preuzela ovu granicu, zna tu nešto malo oko graničnog prelaza, ovo drugo i ne zna gde se nalazi. To je faktičko stanje, jer oni nisu bili ni osposobljeni, pa su uzeli nešto iz Vojske, zato što je neko u državnoj zajednici procenio, ovo nije novina, to je bilo i ranije, da, ako želite prema Evropi, onda granicu ne sme da kontroliše vojska, nego policija.
Onda se granična služba rasturila, nešto malo tih službenika je prešlo u policiju, počeli su da rade. One karaule tamo zvrje prazne, policija je na nekim punktovima. Neću sada o kvalitetima da pričam, pošto dosta skitam po Srbiji, obilazim. Na jednom takvom lokalitetu sam razgovarao i sveštenik mi kaže – ma, pusti, dve godine oni nisu prošli tu, oni ne znaju gde je granica.
Markićeviću, Krstinu, nemojte da se sekirate za poljoprivredne useve; tu nema ko da prođe, da vidi gde se to nalazi. Ove uopšte ne interesuje državna granica. Oni imaju nove sisteme, avakse, satelitsko praćenje, praćenje mobilnim telefonima i imaju dubinsku kontrolu. Na 650 km od bugarske granice, oni prate šta se dešava na bugarskoj granici.
Moram da se šalim s vama, jer je to apsolutno neozbiljno. Ako želi neko da se bori protiv globalizma, onda mora sarkazmom, cinizmom, jer zdravom argumentacijom ne možete da se borite protiv globalizma.
Nešto postoji tamo gde ne treba da postoji. Ta zaštita postoji, granična prava itd., u Kopnenoj zoni prema KiM-u. Kada bi se tako kontrolisao i ostatak granice, to bi bila druga stvar. Ove druge stvari su čiste, imaju nove bele džipove, na kojima piše – pogranična policija, granična policija, Rambo tipovi, kao da su juče pobegli sa onog skupa, voze ona kola, razgovaraju sa seljacima tamo gde ima puta, gde nema puta, nema šanse da pređu. To je kraj priče. To je naša realnost. Nešto se tu malo oko graničnog prelaza koristi, i to je kraj .
Sa gledišta pravnog sistema, mislim da je ovo što je predloženo u članu 56. neodrživo. Zašto? Moram da vas podsetim da je jedna od tih, navodno, evropskih tekovina, i privatna svojina kao svetinja. Vlasnik ima puna prava.
To znači pravo korišćenja, upravljanja i raspolaganja svojim dobrom. I, ako ga neko ograničava u korišćenju, upravljanju i raspolaganju svojim dobrom, on mora tom čoveku da da neku satisfakciju i da naknadi štetu koju trpi zato što ne može svoje dobro da koristi na način kako mu je zakonom priznato. To je postulat.
Kada ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, ili ministar nadležan za unutrašnje poslove procene da treba u zakonu da stoji da se oni pitaju o tome kakva će se kultura sejati sa gledišta vidljivosti granične linije, onda je to neka mera ograničenja.
Mi imamo i Zakon o korišćenju poljoprivrednog zemljišta. Sada se to drugačije zove, Zakon o poljoprivrednom zemljištu, čini mi se. Tu je, u krajnjoj konsekvenci, priznato svojinsko pravo, neprikosnoveno pravo vlasnika da koristi, upravlja, raspolaže, a kod poljoprivrednog zemljišta, čak, ima i obavezu da ga koristi i da ga obrađuje.
Sad je Srbija, zahvaljujući Borisu Tadiću, u fazi kada prodaje traktore, jer su zemlju već prodali, ne samo ovu poljoprivrednu u Vojvodini, nego i ovu koja se ne obrađuje. Sada su traktori višak u Srbiji.
U tu situaciju upada MUP, koji ima, stvarno, bezbednosne razloge zašto treba da je, ne znam, 100 metara granična linija, da postoji neka optička vidljivost, neka kontrola. Ali, toga nema, faktički, kod nas, nema. Ne postoji. Ovo je odredba radi bele šengen liste. ''Ne lipši magarče do zelene trave''. Nema ništa od ovoga, od ovoga nema ništa.
Šta mislite, koji se propisi primenjuju u Kopnenoj zoni, gde postoje naše snage koje kontrolišu i štite Srbiju od terorizma, koji može da se prenese s one teritorije?
Vidite kako je to lepa igra reči. Tu se primenjuje Kumanovski sporazum i Rezolucija 1244. U kom delu? Ovamo, od Merdara, prema užasu, unutrašnjosti Srbije, užoj Srbiji. Od koga se mi štitimo? Od UN-a, jer oni su vlast tamo.
Ajde, idite tamo, pa kažite da se neka kultura ograniči. Pa, teritorija opštine Kuršumlija ima najdužu, ajde da kažem, administrativnu liniju prema teritoriji KiM-a. Najdužu. Pa, na celoj toj teritoriji ne možete da nađete 500 stanovnika. Ko obrađuje to? Nema ko da obradi. Ko će iz Ministarstva da ide tamo da vidi koja kultura treba da se sadi? Ivica Dačić da ide da juri po gorama i šumama, da vidi ko je šta sadio?
Pustite to, to je samo radi reda ubačeno ovde. Ovo ne postoji ni u jednoj državi EU.
Interesantna je stvar s kojim nipodaštavanjem se gleda na pojam granice. Granice između dve države, ili između država, isto su kao međe između parcela komšija, u istom su rangu, u potpuno istom rangu. Zar se mi kao privatna lica tako ponašamo prema našim međama? Ajde da je to teritorija Kuršumlije, tamo neka zabit, gde i ne zna gde je kamen.
Kad bi se ova građevinska mafija u Beogradu, sa Đilasom, ponašala na način kako piše u ovom zakonu za granice, da se oni tako ponašaju kod međa, pa oni bi oči povadili ovde. Ovde je svaki santimetar dragocen. Ali, samo u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu.
Eto koja je devalvacija naših propisa – da bi ''žaba digla nogu jer je videla da se konji potkivaju''. To je cela naša priča. Zbog te priče, sve i svašta može da trpi ovaj papir. Budite uvereni, selektivno ima da se primenjuje.
Recimo, neka kupi zemljište pored neke državne granice neko od braće Nicovića, ili Peconi, ili Pacoli, ili ovi što finansiraju Tomislava Nikolića.
Znate li vi kada bi njemu rekli šta da sadi na kojoj parceli? Nikada. Nego ste uhvatili nekog jadnog seljaka tamo, da ga plašite ovim papirom, kao, nešto može da se desi. Pa, jedino ozbiljno shvataju državu ovi naši seljaci. Prate ove prenose, pa kažu, zar je moguće da nam ovo pripremaju. Jedini su koji čuvaju zemlju.
Prošetajte se po tim pograničnim selima, evo, uzmite Bosilegrad, Vlasotince, Surdulicu itd. Vidite ko stanuje u pograničnim selima. I s jedne, i s druge strane granice, ljudi od 70, 80 i više godina, nema ko da ih pogleda. Ali, oni moraju da se drže u strahu, jer, da li će biti ova straža, zavisi od Ministarstva, zavisi da li će ono da kaže može ili ne može. Ali, Ministarstvo neće ni da prođe tim putem, neće da prođe.
Dok je bilo Vojske, tu je i bile neke kontrole. Od kad je preuzela policija, nema kontrole. Nema kontrole. Vrte se ovi džipovi uz Drinu, niz Drinu, a Drina nije granica. To smo se svi zaklinjali, valjda. Zašto tako ne idete dole prema Makedoniji, ili prema Bugarskoj, ili prema Rumuniji, ili prema Mađarskoj, gore?
Evo, da krenete prema granici ka Mađarskoj, odmah ima da uhvatite Gojka Radića, i to u Carini kako muva. Pohapsite Carinu, sa Gojkom Radićem. Sa dve kese je došao kao izbeglica u Suboticu, sada ima odmarališta.
Pa, dobro, Dačiću, jesmo li mi toliko nesposobni, jesmo li mi toliko nesposobni, a on toliko sposoban? Ja ne znam šta smo ja i ti Bogu zgrešili.
Ovo je u suprotnosti s osnovnim principima prava svojine i zato je bio i podnet ovakav amandman. Ako već neko ograničava vlasnika u korišćenju poljoprivrednog zemljišta, onda bi, verovatno, moralo i Ministarstvo poljoprivrede da se pita, a onaj ko ga ograničava, treba na neki način i da mu pruži satisfakciju u vidu neke odštete za štetu koja mu se pričinjava zbog naloga države, mere koju država sprovodi. To je osnovni princip prava, a to vi ne poštujete ovim predlogom zakona.

Zahvaljujem.

Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne)

Na član 64. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.

Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Reč ima gospođa Lidija Dimitrijević, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS-a, podnela sam amandman na član 64. Predloga zakona o zaštiti državne granice. Članom 64. Predloga zakona o zaštiti državne granice propisane su kaznene odredbe za pravna lica.
U stavu 1. kaže se: ''Novčanom kaznom od 100.000 do milion dinara kazniće se za prekršaj pravno lice'', a u tački 20) – ako seje određene vrste poljoprivrednih kultura, odnosno sadi određene vrste voćaka i drveća i drugo rastinje, kada je to aktom ministra nadležnog za unutrašnje poslove zabranjeno.
Član 56. stav 1. ovog zakona: ''Radi vidljivosti granične linije, ministar nadležan za unutrašnje poslove može zabraniti setvu određenih vrsta poljoprivrednih kultura, odnosno sađenje određenih vrsta voćaka, drveća i drugog rastinja, u dubini 100 metara od granične linije, a ako to zahtevaju razlozi bezbednosti – i na većoj udaljenosti''.
Amandman na član 64. stav 1. tačka 20) podnet je s predlogom da se reči: "ministra nadležnog", zamene rečima: "ministarstva nadležnog", jer je stav SRS-a da akt o zabrani setve poljoprivrednih kultura, sadnji voćaka i drveća i drugog rastinja u dubini od 100 metara od granične linije, a radi vidljivosti granične linije, treba da donese Ministarstvo, kao državni organ, a ne ministar kao pojedinac.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, uz obrazloženje da je po Zakonu o državnoj upravi ministar ovlašćen da donosi propise, a ne Ministarstvo, pa samim tim ni Ministarstvo unutrašnjih poslova ne može biti donosilac podzakonskih propisa.
Poslanička grupa SRS-a je podnela više amandmana s ovim istim sadržajem. Namera nam je da se u svim članovima Predloga zakona u kojima se to pominje izvrši izmena, kako bi se regulisalo donošenje akata od strane Ministarstva, a ne od strane ministra, jer je naš stav da nadležnost pripada Ministarstvu a ne ministru.
Zakon o državnoj upravi, kojim je ministar ovlašćen da donosi propise a ne ministarstvo, treba izmeniti, kao i druge zakone s ovakvim rešenjima. Ipak, ne treba da ministar ima tako široko ovlašćenje. On jeste prvi čovek tog organa i on potpisuje akt, ali to je akt ministarstva, a ne ministra.
U Ustavu Republike Srbije, u članu 136, kaže se da poslove državne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi državne uprave određeni zakonom.
Znači, Ustav je primat dao kolektivnom organu. Ova vlada bi, barem, donošenjem zakona o zaštiti državne granice trebalo da prihvati odgovornost i, bukvalno, zaštiti državnu granicu, da ne dozvoli nastavak razmeštanja civilne misije Euleks na KiM-u, jer ova misija je deo Ahtisarijevog plana za nezavisnost Kosova.
Iskreno se nadam da gospodin ministar neće dozvoliti da Srbija izgubi nijedan milimetar svoje granice, jer tu su i neke novonastale opasnosti i po druge delove naše zemlje, pa da ne dođemo u situaciju da nam državna granica bude mnogo kilometara kraća.
O još nečemu bi Vlada trebalo da se pobrine – da se nikada više preko granice države Srbije ilegalno u Albaniju ne prebacuju živi oteti Srbi, koji se tamo zverski ubijaju, vade im se organi, srce, bubrezi, a onda se trguje tim nasilno izvađenim organima. Zastrašujući su podaci da prilikom krijumčarenja i trgovine ljudima 12% žrtava čine deca. I o tome bi Vlada malo više trebalo da brine, a nadam se da će i gospodin ministar dati svoj doprinos, jer on rukovodi radom Saveta za borbu protiv trgovine ljudima.
Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi srpski radikali uporno pokušavamo da Vladu Republike Srbije uvedemo u ustavne okvire, ali to, izgleda, baš ne ide.
I juče sam govorila, kolega Krasić i danas, dakle, ne radi se samo o tome kada su u pitanju ovi amandmani, gde mi predlažemo da se umesto reči "ministar" piše "ministarstvo".
Ne radi se samo o tome da je to stav SRS-a, a jeste, jer mi ne mislimo da bilo kome treba dati preterana ovlašćenja, pogotovo kad imamo iskustvo s nekim ljudima koji su mislili da imaju preterana ovlašćenja, pa su ih zloupotrebili tako da, reče Krstin malopre, stavi Nikolić u džep naše ostavke, drugim rečima, ukrao ih, i onda sinoć, na onom ''igrokazu'', koji je prenosilo četiri ili pet televizija, kaže – otišao je i nije odneo ništa nego ideje.
E, pa, ideje ne može da odnese. Ideologija je ostala u SRS-u, ideologija SRS-a i dr Vojislava Šešelja je besmrtna.
Otišlo je, kolega Krasiću, sve ono što je sadržano u krivičnim prijavama koje si pre neki dan podneo, otišle su naše ostavke koje su, takođe, predmet tih krivičnih prijava i otišao je šljam iz SRS-a, kao što su ove dve dole što napadaju koleginice kroz hodnik, ne mogu da prođu od njih, jer, Bože, da potpišu njihovu pristupnicu. Pa, ovo su ozbiljni ljudi, ne pada im na pamet da se učlanjuju u cirkus, ovo su članovi SRS-a i nemojte više da se igrate i tako da gledate ispod oka, žvaćući žvaku, progovorite neku. Da ste ostali u SRS-u, bili bi od vas poslanici, a ovako – iš svi troje koji tu sedite, a i ostali koji nisu tu.
Dakle, član 136. Ustava, gospodine Dačiću, u stavu 2, kaže da poslove državne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi državne uprave određeni zakonom. Dakle, jasno kao dan. Zaista, ne vidim zašto vi u Vladi, imate li vi tamo Sekretarijat za zakonodavstvo? Izgleda da, od kad je otišao Balinovac, koliko god da smo ga kritikovali, tek sad tamo ništa nije usklađeno s Ustavom.
Da li neko vodi računa o tome da morate da predlažete zakone u skladu s Ustavom? Mi smo vama, možda, dosadni, ali mi moramo, pre svega, radi zapisnika, radi istorije ovog parlamenta, radi građana Srbije, radi pravničke javnosti, da vam skrećemo pažnju na to da nam predlažete zakone koji nisu u skladu s Ustavom.
Kada je u pitanju, uopšte, ovaj zakon, cela filozofija ovog zakona je da državne granice, koje su, kada je u pitanju Srbija, nažalost, vrlo diskutabilne, s obzirom na političko delovanje nekih iz vrha vlasti, umesto da čuva Vojska, kao što je to normalno, vi ste poslušali EU, SAD, ko vam sve izdaje naloge, ovim zakonom uspostavljate da granice države čuva policija. Prevarili su vas pričom da, kada se uđe u EU, tamo nema granica, da je tamo sve otvoreno.
Najpre je trebalo da ih pitate da li je to tako u njihovim zemljama, da li njihove zemlje imaju granice, ili ih nemaju, da li oni ozbiljno čuvaju svoje granice, ili se šale s tim.
S druge strane, prolazili ste, pretpostavljam da prolazite, videla sam u nekim novinama, u izveštaju, gde su sve bili ministri za ovih 100 dana, gospodin Dačić je, između ostalog, rekao da je bio u Banjaluci.
Znači, ako niste leteli avionom, morali ste da prođete na graničnom prelazu ili preko Rače, ili preko Pavlovića ćuprije. Da li ste videli koliko se čvrsta granica, u fizičkom smislu, pravi između Srbije i Republike Srpske?
Prošle godine je Federacija BiH dobila od nekih zemalja EU ogromna sredstva ne bi li napravila što je moguće čvršću granicu između ove dve srpske države. Ove godine su tamo započeti radovi.
Ovo želim da vam postavim i kao pitanje, možda ne znate sad odgovor, ali vas molim da nam date odgovor na to pitanje u što skorije vreme. Postoje neke indicije da se, bez obzira na ta sredstva koja su dobijena iz Federacije, koja je dobila Federacija BiH iz EU, sada sredstvima iz Srbije grade ona utvrđenja na Rači i na Pavlovića ćupriji.
Dakle, ne radi se samo o tome i ne bismo intervenisali samo zato što to košta i što ne znamo odakle su ta sredstva, ko to finansira itd., nego se radi o tome što, verujte, svakog Srbina iz Srbije koji prelazi te granice zaboli duša kad vidi na šta liči taj granični prelaz, bilo jedan, bilo drugi, između Republike Srbije i Republike Srpske.
Dakle, ta priča, ona iz izborne kampanje, između Dodika i Tadića itd., to nema veze sa stvarnošću. Ljudi su ojađeni i kada ljudi iz Republike Srpske dolaze u Srbiju, kažu da svaki put kada prelaze tu granicu hoće da umru od tuge, pogotovo kad vide šta se tamo gradi, kakva će to utvrđenja biti između Republike Srbije i Republike Srpske, kao da su u pitanju dve najneprijateljskije države u svetu, kao da smo, ne daj Bože, u ratnim odnosima i u ratnom stanju, pa treba da se naprave što čvršće barikade između ove dve države.
Trebalo je da vodite računa, gospodine Dačiću, vi i ostali članovi Vlade, kada ste predlagali ovaj zakon. Zašto ovako labav odnos prema graničnim prelazima nije primenjen baš u Republici Srpskoj? Šta će nam tamo takve granice? S druge strane, Srbi koji prelaze administrativnu liniju, koji žive na Kosovu i Metohiji, u svojoj državi imaju problem da pređu, jer zavise od toga da li će tamo nekome pasti na pamet da ih pusti, ili neće pasti na pamet da ih pusti.
Sećate se koliko je bilo problema, koliko je autobusa vraćeno, koliko je studenata, koji su želeli da odu u Gračanicu i da obiđu srpske svetinje, bilo vraćeno s tog administrativnog prelaza, sve s intencijom da, iz dana u dan, to što je samo privremeni administrativni prelaz, sve više poprima formu čvrste državne granice.
O tome mora država Srbija da vodi računa. To je tema, između ostalog, onog predloga rezolucije 108 narodnih poslanika, koja nikako da vidi svetlost dana.
U međuvremenu se svašta dešava. Opet sinoć čujemo Tadića, opet prihvata Euleks, pod nekim određenim uslovima.
Ne znam šta mu znače ti određeni uslovi, da li će ovako da mu kažu, ili da ga povuku za uvo da bi ispunio te određene uslove i da bi prihvatio raspoređivanje Euleksa na teritoriji države Srbije.
Dakle, učestvujete u radu ove vlade i verujem, gospodine Dačiću, da se sve ovo što se dešava ne uklapa u stavove političke partije koju vi predstavljate. Pokušajte tamo da se izborite za ono za šta se borio vaš bivši predsednik Slobodan Milošević, za šta se, pre svega, borio i u Haškom tribunalu. Nemojte da dozvolite, samo zato što ćete ostati tu gde jeste, da se uništava država, a to se, nažalost, dešava na delu. Ne može da se računa na to da će Boris Tadić da uradi bilo šta dobro za Srbiju.
Kada je juče bio u Šumaricama, napravio je presedan. Nataša Jovanović je govorila o tome. Ne znam koliko imam vremena, ali u dve rečenice. Govorila je o tome da se prvi put desilo da neko na takvom memorijalnom skupu drži nekakav govor, to je, naravno, bio Boris Tadić. Prvi put u istoriji se desilo da neko stavi venac pre nego što to urade predstavnici Prve kragujevačke gimnazije, čiji su đaci streljani u Šumaricama. Sada je i ta čast data Borisu Tadiću.
Onda su namestili dva penzionera, možda i nisu penzioneri, članove DS-a, sedeo je s njima na klupi u pešačkoj zoni u Kragujevcu, kamere su snimale kako ćaska s njima i onda je prošao čovek koji nije namešten i rekao: "Čekajte, gospodine Tadiću, imam nešto da vas pitam", a on, je verovali ili ne, rekao: "Ej, ljudi, ajde, zdravo, moram da idem da pijem kafu".

Vreme.

Završavam i izvinjavam se. Toliko o odnosu predsednika države, državnih organa, o onome što je interes Srbije, a to je Srbija u granicama predviđenim ovim ustavom.

Da li se još neko javlja za reč povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 68. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada nije prihvatila amandman, Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.
Reč ima gospodin Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u amandmanu koji je uložio narodni poslanik Sreto Perić, diplomirani pravnik, koji je ovaj član sagledao sa svog stanovišta, u ime SRS-a je predložio da se u članu 68. reči: "jedne godine", zamenjuju rečima: "šest meseci". To je dovoljan rok da ministar može doneti podzakonske propise na osnovu kojih će se primenjivati određene odredbe ovog zakona.
Dame i gospodo, kada je u pitanju bila granica, samo dve-tri stvari koje bih želeo da pojasnim.
Naime, u članu 8. Ustava Republike Srbije propisano je i regulisana je teritorija i njene granice. Teritorija Republike Srbije, u stavu 1, normira se da je jedinstvena i nedeljiva. U stavu 2: "Granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku predviđenom za promenu Ustava".
Vidite koliko smo u pravu. Poslanici SRS-a ukazuju, opravdano, da ovo što se predviđa u odnosu na granicu i u odnosu na zaključenje međunarodnih ugovora i davanje ovlašćenja ministru inostranih poslova da on, s nekim drugim organima, ali se ne kaže kojim, može pripremati promenu granica, u skladu s nekim međunarodnim ugovorima, ne može biti. Ustav je brana. Ustav je Ustav. Za ovaj ustav su glasale sve stranke u ovom parlamentu.
Kada se kaže da je granica teritorije nepovrediva, a menja se po postupku predviđenom za promenu Ustava, šta sada sa članom 50, šta kada je u pitanju granica?
U pogledu određivanja granice, ostajem pri svojoj tvrdnji. U to možete da se uverite i na osnovu drugih tumačenja stručne javnosti. Advokatura, profesori pravnih fakulteta, dugogodišnji pravnici mogu dati svoje mišljenje i protumačiti ovu odredbu. Po mom mišljenju, granica je nepromenljiva, a drugi stav – granica se menja po postupku kako se menja Ustav Republike Srbije, jeste ono što nedostaje i što je trebalo popraviti u ovom predlogu zakona, jer bi u tom slučaju država bila obezbeđena od mogućih zloupotreba, da li neko može da izvrši delo zloupotrebe s umišljajem ili ne, čak je u sudskoj praksi predviđeno da i iz nehata može da ga izvrši.
Dame i gospodo, malopre je gospodin Krstin govorio o izdavanju u zakup poljoprivrednog zemljišta. Ako mi dozvolite, samo bih napomenuo i tražio odgovor od ministra poljoprivrede, u to vreme je bio ministar Slobodan Milosavljević.
On je 10.12.2007. godine potpisao ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Radi se o državnom zemljištu u katastarskoj opštini Omoljica. Ovim ugovorom je Republika Srbija, dakle, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede zaključilo ugovor sa PD ''Omoljica'' a.d, koju zastupa Nikolaj Dimitrov. Prema mojim saznanjima, radi se o državljaninu bugarske narodnosti.
Gospodine ministre, ovde ima teškog kriminala, ukazao je na to i gospodin Krstin. ''Zemljišna mafija'', ozbiljna stvar. Stotine hiljada hektara se izdaje u zakup, niko ne kontroliše da li se poštuju ugovorne obaveze.
Ovaj ugovarač je ovim ugovorom uzeo u zakup 731 hektar poljoprivrednog zemljišta. Prema mojim saznanjima, on ne plaća zakupninu, kako je to predviđeno ugovorom.
Tražim objašnjenje, jer me pitaju građani iz Omoljice.
Dobro, ovaj čovek, stranac, ne znamo ni ko je, ni šta je, dođe s tašnom i mašnom, uđe u poljoprivredno gazdinstvo, dadoše mu 731 hektar zemljišta, on to ne plaća uredno, ugovor je potpisao ministar Milosavljević, i šta je sad? Zašto ova parcela, odnosno ovih tridesetak parcela nije moglo biti dato individualnim poljoprivrednim proizvođačima iz Omoljice, koji bi uredno plaćali zakupninu?
Ovaj milione ne plaća i, da zlo bude veće, u članu 3, dame i gospodo narodni poslanici, zemljište iz člana 1. ovog ugovora daje se u zakup na period od tri godine. Stav 2 – zemljište iz člana 1. ovog ugovora zakupac je dužan da oslobodi po skidanju useva, a najkasnije do, pa nema ništa. Nema određenog roka kad je on dužan da preda ovaj posed, državi da ga vrati.
Dakle, o ovim lopovima koji uzeše zemljište pod ovim uslovima, olakšavajućim, država ne vodi računa. Milijarde i milijarde dinara su ovde u pitanju. Tražim da se po ovom ugovoru izvrše provere i da se utvrdi da li zakupac poštuje odredbe ugovora ili ne.
Drugo, tamo gde je malopre gospodin Krstin naveo primer u slučaju Zrenjanina, da na desnoj strani nema potpisnika kao zakupodavca, mene čudi kako može da ostane taj ugovor na pravnoj snazi. Taj ugovor je ništav. Što se ne uključuju pravobranioci, tužioci?
Molim pripadnike policije da uzmu stvar u svoje ruke, jer dok oni ne budu ušli i proverili određene stvari u određenim institucijama, kada je u pitanju sumnja na kriminal i korupciju, nema pomaka ni koraka. Verujem samo u to da policija što pre uđe i otpočne da vodi istrage protiv takvih, da li izvršavaju ugovore ili ne.
Napomenuo bih samo još jednu sitnicu. Kada je bilo reči o amandmanu koji se odnosio na granični pojas, kada se građanima ograničava pravo da mogu da seju određene poljoprivredne kulture, postavlja se jedno pitanje.
Ovaj zakon nije u skladu s Ustavom i nije u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, u odredbi koja govori o naknadi štete, niti sa Zakonom o svojinsko-pravnim odnosima. To je čudno, posebno, dame i gospodo narodni poslanici, zbog vas demokrata, jer vi težite da se poštuju standardi Evropske unije i tražite da na taj način izvršimo i reformu zakonodavstva.
Da, ali kako je moguće, kada je čovek do danas imao voćnjak pored granice? Šta će taj čovek da radi sutra? Ne verujem da će to ministar policije Dačić da učini, ali neko bi to i uradio; mislim da će ministar Dačić da promisli i da proceni da li treba da se seče voćnjak koji je uz granicu.
Ne, nije dobro. Ima mana ovde. Mogao je ovaj zakon, ipak, da bude popravljen, da su prihvaćeni neki amandmani poslanika u Republičkom parlamentu.
Poslanici SRS-a su reagovali dobronamerno, u želji, bona fide, da se popravi tekst, da niko ne trpi štetu, u dobroj nameri i u dobroj veri, pri čistoj savesti, da na neki način možemo da verujemo i državi i državnim organima. Prema tome, ovo je problematično.
Kaže se – može neke kulture. Koje? Sme li šećerna repa, ili kukuruz, ili krompir, ili jagode? Šta ćemo da radimo ako granična linija prolazi kroz šumu?
Molim vas, prolazi granična linija kroz šumu i sad neko, iz nekih razloga bezbednosnih, kaže – e, sad moramo da posečemo šumu, a ovi iz Evropske unije, Zeleni, kažu – ne dirajte nijedan list, nijednu grančicu nemojte da sečete. A ovi iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, takođe, kažu – ne secite šume, jer ovako i onako, zagađena je Srbija svim i svačim.
Zbog toga je, dame i gospodo, ovaj zakon mogao da pretrpi određene popravke i izmene.
Gospodo iz DS-a, imate obavezu da SRS-u vratite mandate. Nemojte da saučestvujete u onom nečasnom poslu, nedozvoljenom, jer je 20 mandata SRS-a oteto, vi to dobro znate. Da je vama to učinjeno, principijelno, SRS nikada ne bi prećutala, niti bi saučestvovala s onima koji nisu izlazili na izbore, u Skupštini nemaju ni političku stranku koja je registrovana, a imaju poslanike.
Gde to ima? U kom to parlamentu ima? Hajde u uporednom pravu da vidimo koja je to politička stranka. Da li to može u Nemačkoj? Ne može. Da li to može u Engleskoj? Ne može. Da li to može u Francuskoj, u Belgiji, u Holandiji, u Americi? Ne može. Ne može u Rusiji, Belorusiji. Samo kod nas može.
Ljudi, ako mislite da ova skupština autoritativno deluje i radi, moraju se urediti odnosi u Skupštini, u poslaničkim klubovima, i moraju se poštovati izborne liste političkih stranaka. Nepostojeće političke stranke nemaju šta da traže u ovom parlamentu. Poslanici koji se tako predstavljaju, mogu da se predstavljaju lažno, ni u kom slučaju nisu poslanici. Oni su priznali da su postojale ostavke. Kad su postojale ostavke, čija je namera bila da te ostavke ne budu dostavljene SRS-u? Koje su namere?
Namera je da neko izvuče korist od toga, a mi smo protiv korupcije, protiv takve koristi. To je nemoralno. Nije moralno oduzeti jednoj političkoj stranci, tj. SRS-u dr Vojislava Šešelja, 20 mandata, pokupiti se u jedno ćoše, otići tamo da šurujemo i mi ćemo da se predstavljamo danas kako smo velika politička snaga. Kaže – mi smo druga ili, čak, prva politička stranka u Srbiji, snaga.
Dajte, molim vas, gospodo iz DS-a. Pa, vi ćete se vatati uskoro za gušu s njima ako ne budete preduzimali odgovarajuće mere. Ovo su obmane i prevare što se radi.
Drugo, danas je bilo reči ovde o medijima. Kada je reč o medijima, zašto medije niko ne kontroliše? Ko je dozvolio medijima? Da li oni to rade džabe?
Hajde da vidimo te ugovore. Hajde da vidimo ko je platio ugovore, ko je platio prenose? Odakle?
Molim vas, u Parlament mora da se uvede red, mora da se poštuje svaka politička stranka. Moraju da se poštuju glasači, biračko telo koje je glasalo proporcionalno, kako za koju političku stranku.
Znate da je SRS – dr Vojislav Šešelj, ne neko drugi, ostvario 78 mandata na prethodnim republičkim izborima. Niko od bilo koje individue nije išao samostalno na listu, niti se predstavio građanima pojedinačno, a da su građani za njega glasali. To su obmane, to su laži, prevare, to je nešto što u našem parlamentu ne sme da zaživi. Očistimo ono što za nas i za Parlament nije. Moramo da uspostavimo parlamentarni život u našem parlamentu.
Gospodo demokrate, ne budete li preduzimali odgovarajuće mere, saučesnici ste u ovom rđavom, lošem poslu za Republiku Srbiju. Hvala vam.