Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 140 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u ovom momentu u sali prisutno 100 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da sednici prisustvuju gospodin Milorad Todorović, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, Aleksandar Veljković, načelnik u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Nenad Banović, načelnik Uprave u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Pre nego što nastavimo rad, obaveštavam vas da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da sednici prisustvuje prof. dr Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete. Pozdravljam i ministra.

Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU GARANCIJE SRBIJE KFW-u PO ZADUŽENjU JP EPS - MERE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U TERMOELEKTRANAMA NA LIGNIT (pojedinosti)

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto na Predlog zakona nisu podneti amandmani, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 13. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENI I DOPUNI ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANjU (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Goran Mihajlović i Jagoda Jorga.

Primili ste i mišljenje Vlade i izveštaje Odbora za prosvetu i Zakonodavnog odbora o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Gospodin Dragan Todorović, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dejanović, imam osećaj da se vi plašite da pogledate poslanike. Otkako ste seli za sto i krenuli, nikako da podignete glavu. Ne znam koji je razlog. Mi smo juče imali problem u Skupštini kada je predsedavala potpredsednik Skupštine gospođa Gordana Čomić. Ona je vodila sednicu i postupala potpuno drugačije u odnosu na vas, pa mi ne znamo šta je važeći poslovnik.
Gospođo Dejanović, da li gospođa Čomić (po mom mišljenju) krši Poslovnik ili vi (po njenom mišljenju)? Nemoguće je da i vi i ona o istoj stvari postupate na različit način, a da se poštuje Poslovnik Narodne skupštine. Te stvari bismo morali da razjasnimo jer dovodite poslanike Skupštine Srbije u zabunu. Vi ste omogućili, što je potpuno u redu, između ostalog, imate tok sednice gde se kaže: pre prelaska na dnevni red, usvaja se zapisnik. To je potpuno u redu, kao što može neko da se javi i po Poslovniku. Ako može pre prelaska na dnevni red da se usvaja zapisnik, sigurno je da može da se dobije reč po Poslovniku. Vi ste to, u skladu sa Poslovnikom, radili.
Međutim, mi smo juče imali ogroman problem sa gospođom Čomić, koja ni na koji način nije htela to da dozvoli.
Imao sam osećaj da će gospođa Čomić da istrči pred govornicu, ako treba, da brani govornicu do zadnje kapi krvi i da ne dozvoli da se, pre nego što se pređe na dnevni red, vodeći valjda računa o tome da nas Evropa čeka, pa da ne izgubimo vreme i da što pre krenemo u Evropu.
Prema tome, stvarno molim da se vi u predsedništvu sa vašim potpredsednicima dogovorite, sednete i kažete: ovo je po Poslovniku, ovo nije po poslovniku i da to kažete poslanicima. Imali ste drugu situaciju juče, da je jedan potpredsednik drugom potpredsedniku oduzeo reč, a da, po Poslovniku, na to uopšte nije imao pravo. Niti je bio za govornicom, niti u stenogramu ima jedna jedina reč...

Po Poslovniku, gospođa Radeta.
Htela bih da kažem samo da se uopšte ne plašim nego, prosto, čitam tekst koji je planiran za početak sednice. Nema razloga da se plašim svojih kolega poslanika.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 27. Poslovnika. Pitanje koje je započeo gospodin Dragan Todorović može da se razreši samo na jedan način. Predlažem da se to u Danu za glasanje i uradi.
U Danu za glasanje treba da stavite na dnevni red pitanje da li ste vi, gospođo Đukić-Dejanović, prekršili Poslovnik kada ste gospođi Suzani Grubješić dali reč pre nego što ste otvorili sledeću tačku dnevnog reda. Mi mislimo da niste, ali treba da stavite na dnevni red. Drugo pitanje koje treba da stavite na dnevni red u Danu za glasanje je da li je gospođa Čomić povredila Poslovnik kada gospodinu Todoroviću nije dala reč pre otvaranja rasprave po tački dnevnog reda.
Da ne bismo trošili vreme i ubeđivali se oko toga šta mi pojedinačno mislimo, jer je nedopustivo ono što je gospođa Čomić juče ovde rekla, da ona misli da je u skladu sa Poslovnikom onako kako ona radi, a da predsednik parlamenta možda misli drugačije i da je to njena stvar i njeno mišljenje. Dakle, možete samo na isti način i morate na isti način da tumačite Poslovnik. Možda imate neka lična mišljenja, ali lična mišljenja predsednik parlamenta i potpredsednik parlamenta kada sedi na tom mestu nikako ne može i ne sme da iznosi.
Dakle, da raščistimo trajno to pitanje da li narodni poslanik može da govori po Poslovniku pre otvaranja tačke dnevnog reda, a ponavljam, mi tvrdimo da može, morate da stavite na dnevni red u Danu za glasanje i to je sada moj zahtev, moja intervencija po Poslovniku.
Prvo, da se Narodna skupština pita da li ste vi, gospođo Đukić-Dejanović, povredili Poslovnik kada ste dali reč Suzani Grubješić. Drugo pitanje - da li je gospođa Gordana Čomić povredila Poslovnik kada nije dala reč Draganu Todoroviću?
Posle tog glasanja u Danu za glasanje mi, narodni poslanici ćemo poštovati ono što vi budete glasanjem odlučili. Jedna od vas dve jeste prekršila Poslovnik. Ono što odluči skupštinska većina ili narodni poslanici, svi koji budu glasali, za nas će važiti kao pravilo tumačenja ovog poslovnika. Hvala.

Zahvaljujem.
Služba će, naravno, pripremiti vaš predlog i u Danu za glasanje će se parlamentarci izjasniti.
Gospodin Zoran Krasić, po Poslovniku. Izvolite.

Gospođo Đukić-Dejanović, mislim da je krajnje vreme, s obzirom da je javnost dobro upoznata, da vi pozovete vaše potpredsednike i da se dogovorite kako da se primene čl. 27. i 31 (čini mi se) Poslovnika Narodne skupštine jer je nemoguće da se u istoj situaciji donesu dve različite odluke i da to sve bude u skladu sa Poslovnikom.
To je moglo samo u jednoj anegdoti Nikole Pašića, gde su bile dve suprotstavljene strane, a on je rekao jednima - u pravu ste, pa je onda rekao i drugima - u pravu ste, pa je ovaj treći rekao - pa kako i jedan i drugi mogu da budu u pravu?, a on kaže - i ti si u pravu.
To je moglo da bude na početku 20. veka interesantno. Danas to više nije interesantno. Ljudi koji predsedavaju sednicama Narodne skupštine ne mogu da budu uzrok nesporazuma ili nešto što stvara konflikte u jednom normalnom radu Narodne skupštine. Smatramo da, jednostavno, to morate da rešite ili, u protivnom, da tražimo da u Danu za glasanje Narodna skupština konstatuje da je gospođa Čomić izvršila povredu Poslovnika i da konstatuje da ste vi izvršili povredu Poslovnika. Naravno, većina će da odluči da nije bilo povrede Poslovnika. I, koja je onda situacija?
Stičem utisak da ovaj poslovnik treba malo i da se doradi. Ovde treba da se uvedu povrede Poslovnika dok predsedavajući kući spava, jer stičem utisak da gospođa Čomić ne sanja oblake, ptičice, nego kako sledećeg dana da što bolje prekrši ovaj poslovnik, da maksimalno dođu do izražaja retoričke sposobnosti po sistemu ''kumrovačke škole'', pričam ti priču a ništa ti ne kažem, i neke kupovine vremena. Vi iz Kumrovca kasnije se javite i izađite ovde. Znam da ste tu skoncentrisani, od Mojevićke, pa nadalje. Izvinjavam se na prezimenu, hajde.
Znači, ovo mora principijelno da se reši. Ukoliko se ovo principijelno ne reši, onda je moguće da mi u Skupštini imamo jednu smešnu situaciju, da utrči neko iz obezbeđenja i kaže - imamo dojavu da je postavljena bomba, pa da bude kao vežba protivpožarne zaštite juče u Hagu. Kada više nisu imali šta protiv Vojislava Šešelja, ušao policajac i rekao - svi napolje, požarna vežba. Beže sudije, beži Tužilaštvo, Voja sedi i smeje se i gleda šta sve preko noći može neki blistav um da smisli.
Znači, ova kršenja Poslovnika dok se spava ...
(Predsednik: Prošlo je tri minuta.)
... Samo dve sekunde, zbog onog što sam dao prošli put mnogo više. Znači, dok se spava, razmišlja se o kršenju Poslovnika. Ne bi me iznenadilo da utrči šef obezbeđenja i da kaže - imamo dojavu da je bomba, samo da se razbeže ljudi, da javnost u Srbiji ne bi čula kojim putem ide Srbija sa ovakvom vlašću.

Gospodine Krasiću, potpuno ste u pravu. Nov zakon o Skupštini i izmene Poslovnika će sve eventualne nedoumice rešiti. U Danu za glasanje će, po predlogu gospođe Radete, poslanici odlučiti ko je eventualno i prekršio Poslovnik.
Narodni poslanik Goran Mihajlović podneo je amandman kojim je predložio da se ispred člana 1. doda novi član.
Vlada i Odbor za prosvetu predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospođa Radeta najpre, pa onda gospodin Veselinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je Zakon o visokom obrazovanju donošen u Narodnoj skupštini, kada je bio tema ozbiljne rasprave, tada smo mi, srpski radikali, izneli svoj stav da je ovakav zakon izuzetno loš, da će taj tzv. bolonjski način studiranja, koji, uzgred rečeno, nije prihvaćen u većini zemalja EU, biti nešto što će uništiti generacije studenata, odnosno budućih diplomaca u Srbiji.
Tada smo podsećali na ono vreme uvođenja tzv. Šuvarovog sistema u srednje obrazovanje u Srbiji. Svi, barem oni koje ja poznajem, osećaju se oštećenim za jedno opšte srednjoškolsko obrazovanje koje su u tom periodu propustili. Mislim da se, ministre, s tim slažete. Uostalom, kada smo govorili o tom zakonu i vi ste delili naše mišljenje.
Kada je u pitanju visokoškolsko obrazovanje i kada je donošen ovaj zakon, upozoravali smo i tada vladajuću većinu koliku štetu će naneti primena ovog zakona u Srbiji. I tada smo govorili i sada ponavljamo da je mnogo manja šteta koja je u Srbiji za ovih osam godina nastala zbog kriminalnih privatizacija, zbog raznih afera, provizija itd., jer će sve ono što je materijalno jednog dana odgovorna vlast u Srbiji polako, za duži niz godina, svakako moći da vrati ili bar da dovede do neke granice koja će građanima Srbije omogućavati život dostojan čoveka, od čega su građani Srbije danas daleko.
Ono što uništi Zakon o visokom obrazovanju, to su generacije mladih ljudi koji studiraju i koji se obrazuju po sistemu koji će od njih napraviti poluobrazovane ljude. Nemam nameru da uvredim nijednog studenta kada ovo kažem, jer sam sa mnogima razgovarala i svi dele to mišljenje.
Dakle, mi smo prihvatili, inače to tako radimo, prihvatamo ono što niko neće. Podsećam, Bolonjska deklaracija nije obavezujuća. Da je obavezujuća, ne bi se zvala deklaracija. Nismo morali da srljamo i da sada dođemo u situaciju da menjamo zakon (samo dva člana).
Čula sam, gospodine ministre, ili sam pročitala negde, da ste najavili donošenje novog zakona o visokom obrazovanju i zaista očekujem, s obzirom da su mi vaši stavovi iz ovog parlamenta kada smo bili kolege poslanici poznati, da će taj predlog zakona biti nešto što će uvesti jedan zdraviji i normalniji vid obrazovanja u Srbiji.
Sada smo ovde, pred ovim izmenama zakona, tri člana, rekao bi čovek - pa, šta sad, tri člana zakona formalno se menjaju, ali ta tri člana zakona ili, bolje reći, jedan amandman gospođe Jorga, napravili su opšti haos i pometnju među studentima u Srbiji. Imamo najavu da će i danas studenti da se okupe. Ali, o čemu se tu radi?
Evo, ja ću da vam pročitam, recimo, šta je urađeno na jednom od fakulteta, na koji je način, primenom ovog zakona i tom, rekla bih, pogrešno shvaćenom autonomijom na fakultetima, kako će se desiti da neki studenti nikako neće moći da završe započeti fakultet u roku koji predviđa ovaj zakon, a u svakom slučaju, veliki broj studenata, ne svojom krivicom, nego zbog nekog prelaznog roka, zbog nekih odluka koje donose studentski parlamenti, koje donose dekani fakulteta itd., desiće se da neki studenti uopšte neće moći da upišu ovu narednu godinu i da će ostati, da će u njihovom životu jednu godinu ukrasti Zakon o visokom obrazovanju, dakle bez njihove krivice.
Recimo, na Stomatološkom fakultetu uslovni predmet za upis na četvrtu godinu do onog prošlog četvrtka bili su: anestezija, dermatovenerologija, bolesti zuba, stomatološka protetika, oralna patologija, a bezuslovni su: hirurgija, interna medicina, oftalmologija, genetika, ORL, neuropsihijatrija i infektivne bolesti. Odlukom Nastavničkog veća od 16. oktobra 2008. godine odlučeno je da je za uslov potrebna i anestezija, dermatovenerologija, bolesti zuba, stomatološka protetika i još neka druga dva predmeta po izboru, koji do 16. oktobra nisu bili uslov.
Šta to sad znači? Da su studenti o ovome obavešteni na vreme, krajem prošle školske godine, možda bi imalo opravdanja i smisla, pa su možda mogli, imali su vremena da spreme još neke ispite, ali ovako su dovedeni u jednu neverovatnu zabludu, da oni od 16. oktobra za nekoliko dana moraju da spreme, na tom Stomatološkom fakultetu, još dva ispita, a zna se da su to teški ispiti, koji god da izaberu, i da je zaista nemoguće to da se uradi. Jedini način, gospodine ministre, da se prevaziđe ovaj problem jeste da se u ovoj nekakvoj prelaznoj godini omogući da svi studenti bezuslovno upišu narednu godinu, da to ne važi samo za apsolvente.
Znate, isto je da li će neko da izgubi godinu života u toku druge godine studiranja ili u vreme kada je apsolvent. Potpuno je svejedno, on gubi tu godinu, pa gubi. Dakle, ako želite zaista da pomognete svim studentima, jedini način jeste taj da se omogući da se bezuslovno upišu sve godine, jer ako tako ne uradite, onda neće svi studenti, odnosno jedan popriličan broj studenata neće imati šanse da završi fakultet.
Jedna grupa studenata, sa jednog fakulteta, bila je, gospodine Obradoviću, kod vas na razgovoru. Verovatno ste imali više grupa studenata, ali ja, iskrena da budem, ne želim da prepoznate o kome govorim, jer ne želim da ti studenti imaju bilo kakvih problema zbog toga što su se obratili poslaničkoj grupi SRS sa zahtevom da im pomognemo bar ovako što ćemo javno da iznesemo njihove probleme i zbog činjenice da studenti znaju kakav je stav SRS kada je u pitanju visoko obrazovanje i srednje obrazovanje i sada ću radi javnosti da ga ponovim.
Stav SRS je, mislim ni srednje škole ni fakultete, da studenti ne treba da se upisuju polažući prijemni ispit, već da im vrata na fakultetu otvaraju diplome srednje škole. Mnogo smo govorili o tome, znate kako se jednim prijemnim ispitom može poništiti sve znanje koje su brucoši postigli u toku srednjoškolskog obrazovanja, i mi i dalje mislimo da svi treba da imaju istu šansu, da svi treba da upišu fakultet, da svi redovni studenti treba da se školuju besplatno, a oni koji nisu u stanju, iz bilo kog razloga, da završe fakultet u roku, onda oni, naravno, treba da plaćaju školarinu i to je način da se fakulteti finansiraju.
Vi ste, gospodine ministre, nešto slično pre neki dan, odnosno ovih dana, pošto je to vrlo aktuelno i često ste davali izjave, takođe rekli da ćete se založiti i zalagati za besplatno školovanje i to je svakako nešto što zaslužuje podršku, ali nije dobro da se čeka sa tim. Opet se vraćam na ono što je sada sporno studentima koji ne mogu da upišu godinu zbog ovih promenjenih uslova.
Može se desiti, recimo, da neki student, koji je inače dobar student, marljiv, vredan, u ovoj prethodnoj školskoj godini iz objektivnih razloga nije mogao da položi sve te predmete koji su uslov za upis godine, može se desiti da su imali neku tragediju u porodici, da su bili bolesni, da su morali da odu sa roditeljima jer su morali da idu poslom u inostranstvo. Dakle, postoje zaista objektivni razlozi protiv kojih mi ne možemo ništa i niko ne može ništa i takvi mladi ljudi će ostati bez mogućnosti da upišu narednu godinu, odnosno, u krajnjem ishodu, bez mogućnosti da završe fakultet u roku koji predviđa ovaj zakon.
Nama je jasno, naravno, a jasno je, verujte, i studentima zbog čega se to tako radi.
Iz jednog prostog razloga, što su fakulteti uveli enormno visoke školarine, nadam se da se s tim slažete, i da je to način da od studenata, odnosno njihovih roditelja, uzmu neviđeno visoke cifre novca.
Mi to moramo da zaustavimo. Bez obzira što je to jedan od izvora načina finansiranja studenata, samofinansirajućih studenata, ali mi ne možemo na taj način da krpimo rupe i da teramo roditelje da prodaju imovinu da bi im deca mogla da upišu narednu godinu studija, kao samofinansirajući studenti. A neki ni to nemaju, pa će jedan broj vredne, pametne i inteligentne dece ostati bez mogućnosti da završi fakultet.
S druge strane, ovo što je planirano ovim zakonom, opet podsećam, kada smo mi govorili da ćemo doći u ovu situaciju, do nemogućnosti primene zakona, tada nam se skupštinska većina smejala, a evo došlo vreme za naplatu i došlo, nažalost, ono što smo mi pričali da će se desiti.
Zašto smo još došli u ovu situaciju? Zato što se studenti teraju, uslovno rečeno teraju, posredno, da studiraju na privatnim fakultetima. To nije dobro. Naravno, imamo mi svoje mišljenje i o tome, ali sad nije ni vreme niti imamo vremena da govorimo toliko o tome, ali u svakom slučaju nema razloga. Znate, ovo što se sada dešava je apsolutna i čista zloupotreba autonomije fakulteta. Ne možete vi nikoga da terate da studira na privatnom fakultetu ako on želi da studira na državnom.
Ako pitate nas, državni fakulteti su još uvek prestižni u odnosu na privatne fakultete. Možda će jednog dana to da se promeni, ali kako sada stvari stoje, mi smo poprilično daleko od toga. Vi znate da svako može da otvori privatan fakultet. Znate kako se dobijaju akreditacije. Sve je to poznato svakom u Srbiji. Kolika je to zloupotreba, koliko je samo bivših ministara otvorilo fakultete, nikad nismo saznali, ni kako to oni dođoše do sredstava da direktno iz ministarske fotelje otvaraju fakultete (znate već koji ministri su u pitanju).
Posebna je priča kako su to oni svi dobili akreditacije i kako su to svi njihovi fakulteti priznati, ali su priznati sve dotle dok student, završen, sa diplomom, ne dođe da se negde zaposli – e, tu onda postoji, naravno, problem.
Evo, 15 minuta je zaista brzo prošlo. Izvinjavam se što sam prekoračila malo vreme. Reći ću samo još jednu rečenicu, zapravo postaviću pitanje ministru.
Šta će se desiti sa fakultetima koji nisu izašli u susret studentima, kao što je ovaj Stomatološki, ima ih još, i da li je Ministarstvo spremno, i da li ima neku strategiju da pomogne studentima da svi bezuslovno ovu godinu upišu da bi mogli dalje da nastave da studiraju po zakonu?
Ako to ne uradite, bićete odgovorni što će jedan veliki broj studenata izgubiti jednu godinu života zbog primene Bolonjskog procesa. Hvala i izvinjavam se zbog vremena.

Povredu Poslovnika reklamirao je narodni poslanik Zoran Krasić i ima reč.

Gospođo Đukić-Dejanović, vi znate da se, kada ja ukažem na povredu Poslovnika, radi o nekoj teškoj povredi.
Zamolio bih vas da pogledate član 136. našeg Poslovnika i da bolje shvatite o čemu se radi. U predlogu ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju navedeno je da je Zakon o visokom obrazovanju usvojen 2005, da je bila 2006. godine jedna izmena i neko autentično tumačenje 2008. godine.
Smatram da naš član 136. Poslovnika Narodne skupštine treba da se tumači i na sledeći način – da ukoliko Vlada, kao predlagač zakona, u roku od tri godine od dana donošenja nekog zakona predloži izmene i dopune zakona, onda ministar koji je bio na toj funkciji u vreme donošenja zakona treba da odgovara. To je vrlo prosto i jednostavno. Zašto? Zato što Narodna skupština nekih 70 zakona vrti već godinama. Izmene i dopune, izmene i dopune, izmene i dopune - čega? - istih zakona.
Kada se ovde razmatra predlog zakona i kada mi ukažemo na probleme, onda ova strana, bez obzira na agregatno stanje, kaže - ne znate, niste evropski, ovo je najbolje, može na leba da se maže. Prođe godinu dana, onda se seti ministar da nešto nije u redu pa predloži izmene i dopune zakona. Hajde što se troši papir, hajde što se troši vreme, hajde što se troši vreme poslanika, ali dođe poneki amandman i ispadnu štrajkovi, demonstracije u državi. Zbog čega? Zato što prvi ministar, kada je predlagao ovaj zakon, verovatno nije bio razuman ili pri čistoj svesti, a mi smo ukazivali na probleme koji će da se dese.
I evo, danas posle ove izmene i dopune koju ćete da usvojite, a ja se nadam sa tri-četiri povrede Poslovnika da ćete da se i skupite u dovoljnom broju, znači to što reklamiramo povredu Poslovnika je u funkciji da se skupite, pošto se teško skupljate, i stvarno pitanje je da li mi sad uopšte imamo Bolonjski proces u našem zakonu. Proces imamo, ali proces može biti benigan, a može biti i onaj drugi, ne daj bože.
Ono što su se kleli ovde demokrate - to je najbolje, to će da bude - evo ga, sad se začepilo, stalo. Sad su naši studenti u jednom međuprocesu. Nisu u poziciji u kakvoj je bio, recimo, Srđan Milivojević, o trošku države se finansirao, završio fakultet, video gde se konji potkivaju i rekao - hajde evropske zakone ovde. E, sad ti evropski zakoni pogađaju moju decu, a ne tvoju decu. O tome se radi.
Zato treba ovaj Poslovnik restriktivno da se tumači i da se ministri kažnjavaju ukoliko posle dve godine steknu naknadnu pamet i vide da su nešto loše uradili.