Hvala, predsednice. Na osnovu člana 100. stav 1, a u vezi sa čl. 225. stav 1. i 226.
Vrlo uskoro krećem na KiM da bih se susreo u svojstvu potpredsednika Parlamentarne skupštine Saveta Evrope sa članovima porodica nestalih lica, u okviru parlamentarne istrage koju Savet Evrope upravo sprovodi i povodom navoda u knjizi Karle del Ponte.
U vezi sa tim, pošto ću uskoro morati da odem, a član 225. stav 1. kaže da narodni poslanici moraju da budu obavešteni, imaju pravo da budu obavešteni o svemu što je od značaja za njihov rad, ovu priliku koristim da ih obavestim o svom stavu o zakonu koji je na dnevnom redu, a povodom amandmana koji se danas raspravljaju, što garantuje da ću biti jako kratak u okviru vremena koje mi je na raspolaganju.
Osnovni tekst zakona kada je donet, a donet je za vreme prve vlade Vojislava Koštunice, bio je posledica konsenzusa zainteresovanih grupa, počev od univerzitetskih radnika do studentskih organizacija. Na kraju krajeva, više ljudi u Ministarstvu prosvete je bukvalno danonoćno radilo na tekstu tog zakona dok on nije usvojen.
Tada je bio postignut jedan dogovor, što mora javno da se kaže, između univerziteta s jedne strane, Studentske organizacije s druge strane i Ministarstva prosvete, da taj zakon, takav kakav je donet, u obliku u kojem je bio iznedren, može kasnije i treba kasnije da trpi određene izmene u zavisnosti od toga šta praksa pokaže od deficita tog zakona u njegovoj praktičnoj primeni.
Taj dogovor ne treba da se zaboravi. On je bio sastavni deo jednog konsenzusa kada je reč o zakonodavnoj inicijativi. Jer, iako je Ministarstvo, Vlada, zapravo inicijator tog zakona, Skupština ga je donela. Očigledno je da se i određeni drugi faktori u ovom društvu, drugi segmenti društva, moraju pitati kada je reč i o samom tekstu zakona, i o samoj primeni tog zakona i o eventualnim promenama.
Pošto je ovo što je sad učinjeno, amandman Jagode Jorge i prihvatanje tog amandmana od strane Vlade Republike Srbije, zapravo pokvarilo taj konsenzus i razočaralo jednu veoma značajnu zainteresovanu grupu kada je reč o primeni ovog zakona, to znači da DSS svakako za ovaj zakon sada neće glasati, bez obzira na pozitivne namere koje su postojale u samom početku, kada je predlog teksta izmena zakona došao pred nas, jer tada smo imali drugačiju nameru.
Ali, moram ponoviti ono što je prof. Šami pre mene rekao, da će DSS, išavši za tragom ovoga o čemu sam maločas govorio, čim ovaj zakon stupi na snagu, a verujem da će biti većinom glasova donet, jer vladajuća većina uvek tako radi, svakako podneti novi predlog zakona o izmenama i dopunama ovog istog zakona, ali polazeći pre svega od komunikacije, za koju se nadamo da ćemo je imati i sa studentskim organizacijama i sa nadležnima iz univerziteta kako bi se došlo do nečega što je konsenzus u primeni ovog propisa.
Jedino na taj način možemo da funkcionišemo, a ovo što je vladajuća većina proizvela (da li namerno ili slučajno) ovom prilikom svakako je nešto što našem društvu i univerzitetu uopšte ne treba. Hvala.