Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5. razdeo 2. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Gospodin Perić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, gospođo ministre, želim da se obratim vama, vas kao damu izuzetno cenim, međutim vaš dolazak, najpre u Odbor za finansije Skupštine Republike Srbije, a potom i obrazlaganje zakona o izmenama  dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu malo me je podsetio kao na mladića koji treba da se oženi, pa ode u susedno selo i hvali sebe.  Vi niste hvalili sebe, vi ste hvalili onaj dokument o kojem sada treba da razgovaramo.
Moram da vam kažem da se, pošto pratim vaše izjave koje dajete medijima, a pre nego što dođete ovde u Skupštinu, s njima slažem. Međutim, vi ste ovde govorili o ovom rebalansu budžeta sve najbolje. Ako se neki zakon odnosi na sve građane Republike Srbije, to je ovaj.
Zakon o šarenim lažama, odnosno zakon o besplatnoj podeli deonica, on se ne odnosi na sve, on je bio bacanje prašine građanima Srbije u oči, ali znate, tamo je bio uslov da su punoletni, da imaju biračko pravo, da imaju državljanstvo, ali ovo se odnosi i na one beskućnike koji su usred ratnih dejstava i drugih pritisaka na Srbe i druge sa KiM da dođu u Srbiju, oni i te kako s pažnjom očekuju šta ćemo mi doneti povodom tog zakona.
Da potvrdim, mada ne volim da koristim tu izreku - selo gori, a baba se češlja, predsednik Republike Srbije, pošto se moj amandman upravo odnosi i na trošenje sredstava u tom delu, ne vodi računa o tome. Vi znate kada se pojavi kriza u domaćinstvu, u jednoj porodici ko prvi počinje da štedi i organizuje štednju – domaćin? Kako se ponaša predsednik Republike Srbije? Ne tako.
Mi iz SRS nemamo ništa protiv, to je regulisano i Zakonom o visini plate koju ima predsednik Republike. Mi zahtevamo da on radi ono što mu je Ustavom i zakonom naloženo i da vodi računa o svim građanima Srbije. Predložio sam svojim amandmanom da se u članu 5. razdeo 2, funkcija 110, smanje sredstva sa 54.358.000 na 34.358.000, a odnosi se na plate i dodatke zaposlenih u kabinetu predsednika Republike.
Gospodine Krasiću, ne mrzi mene Vlada što nije prihvatila taj amandman. Sad ću pročitati šta oni kažu u obrazloženju.
Kaže - amandman se ne prihvata iz razloga što je budžetski korisnik, dakle predsednik Republike, izvršavao rashode u proteklom delu godine koji su po obimu izvršenja veći od obima rashoda koji se predlaže u amandmanom. Veći, pa mi upravo i predlažemo ovaj amandman da ta sredstva izmestimo, jer taj čovek, taj kabinet mogu da potroše onoliko koliko građani Srbije ne mogu nikada ni da zarade, ni da maštaju o tom novcu.
Mi upravo zato i tražimo da se ta sredstva usmere prema onim licima o kojima su koleginica Nataša Jovanović i narodni poslanik Zoran Krasić govorili. Imaju dva razloga u obrazloženju Vlade zbog čega se ne prihvata moj amandman. Prvi sam već rekao, a drugi kaže - amandman se ne prihvata iz razloga što bi predloženo smanjenje rashoda kod budžetskog korisnika, predsednika Republike, na navedenoj aproprijaciji moglo ugroziti finansiranje plata za postojeći broj zaposlenih do kraja 2008. godine.
Dakle, moglo bi da ugrozi finansijski i materijalni položaj zaposlenih u kabinetu predsednika Republike, a vidite koje su nam obaveze po osnovu neisplaćenih penzija poljoprivrednicima – šest milijardi 127 miliona 342 hiljade.
Kolega Vujadinoviću, koristimo se ciframa i prihvatio sam deo cifre ispred politike, ali ne mogu u svemu. Ponegde se cifre stave da bi se opljačkali građani Srbije i mi iz SRS nikada nećemo biti saglasni s tim. Vidite koliko dugujemo za neisplaćene penzije poljoprivrednicima.
Gospodo penzioneri, žao mi je što nije narodni poslanik Konstantin Arsenijević ovde, on je čestit i pošten čovek i pravi predstavnik svojih građana iz sela Košalja kod Ljubovije.
On je vredni marljivi, čestiti, on je general, časno je obavljao svoju funkciju, a njega je neko zaveo, kao i vas četvoro koji sedite trenutno tu, i vaš doprinos stvaranju bruto društvenog proizvoda Srbije izuzetno cenim.
Znate li šta će ovaj režim da kaže na kraju? Mi smo u finansijskoj, ekonomskoj i u svim drugim krizama zabog penzionera, zato što su njima povećane penzije, a to apsolutno ne može biti tačno.
Mi se ne slažemo sa predsednikom stranke Ujedinjenih penzionera, a kako bi se mogli složiti, neću reći u kojem listu je on dao intervju, ali on kaže, na pitanje kako gledate na hapšenje Radovana Karadžića, reč je o gospodinu Krkobabiću: ''Nemam nikakvu predstavu o tome, pošto sam potpuno van tih dešavanja, na desetine ljudi je uhapšeno i privedeno u Haški tribunal, zašto se u Ševeningenu ne bi našao još jedan. Nemam nikakav uvid, niti me to interesuje.'' U najmanju ruku sramno.
Hoće li uskoro biti uhapšena i dvojica preostalih haških optuženika, Mladić i Hadžić? Vodim računa, odgovara Krkobabić, o milion i 600 hiljada penzionera, a to je dovoljan broj ugroženih ljudi. Sigurno mi nisu potrebna još dvojica na leđima.
Znam sigurno dvojicu penzionera koji nisu ugroženi, to su Jovan Krkobabić i Milan Krkobabić. Možda je i unuk negde potpredsednik, to ne mogu sa sigurnošću da ustvrdim. Ali, vidite jednu stvar, penzioneri to kažu, ne ja. Nepotizam, pa zar od milion i 600 hiljada penzionera nije bio neki drugi, hajde Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade. Zar nije neko drugi mogao da bude zamenik gradonačelnika Beograda?
Mislim da je to sramno i s pravom, kada budu kritikovali penzije, moći će da upute samo na adresu Jovana Krkobabića, ostalima svaka čast, tu nema nikakve dileme.
Gospodine Krasiću, mislim da je unuk najstariji. U prilivu, u punjenju budžeta kaže se da porez na dodatu vrednost iz uvoza iznosi 222 milijarde 762 miliona i ostalo u hiljadama, a porez na dodatu vrednost u zemlji 88 miliona, i mi se ponosimo i dičimo što je taj odnos. Ne bi smeli to, gospođo ministre, da činimo, a znate iz kog razloga, mnogo više uvozimo nego što proizvodimo. Ako nam se to dešava, onda imamo problem nezaposlenosti. Trebalo bi obrnuti. Mene raduje što verovatno u tom delu ima i repromaterijala, pa se stvaraju uslovi za zapošljavanje građana Srbije i to pozdravljam. Ali, gotovi finalni proizvodi, o čemu se tu radi?
Kada smo govorili o ovom zakonu u načelu vi niste razumeli pitanje. Moram da vam postavim pitanje vezano za razlike u cenama proizvoda iz Srbije koji su drastično skuplji kod nas, nego što su u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori. Na to pitanje mi tražimo odgovor, a ne na cene letovanja.
Imam jednu sugestiju za vas. Sada imate mnogo posla i u Narodnoj skupštini i u Ministarstvu, al' kada prođe rebalans, kad usvojimo zakon o budžetu za 2009. godinu prošetajte malo Srbijom. Ona je lepa, otiđite do Malog Zvornika, Krupnja, Ljubovije, otiđite do Trgovišta, pa da vidite kako se tamo živi. Videćete koja su tamo primanja i onda će vaša priča o tome da je sve ovo sjajno pasti u vodu.
Vi ste dobar stručnjak, ali na planu ministra ekonomije teško vam polazi za rukom da se suprotstavite onima koji samo troše sredstva. I vidite zašto je Jovan Krkobabić 29. oktobra bio saglasan da se penzije ne povećaju u 2008. godini? Zato što su predstavnici MMF došli u Srbiju 28. oktobra. Pozvao ih je ekonomski deo vlade, da pokažu da ne smemo da izdvajamo za penzije, da ne smemo previše da trošimo tu.
A to koliko imamo potpredsednika Vlade, koliki su njihovi kabineti, što ste vi jedne prilike rekli da u odnosu na okruženje mi imamo mnogo manje zaposlenih. Nije problem mnogo veliki, ni broja zaposlenih, nije problem ni njihove visoke plate, ali nam mnogo kradu, i to osiromaši građane Srbije i u tome se ogleda siromaštvo i beda u Republici Srbiji.
Kolega Marko Milenković je govorio o izgradnji, odnosno obustavljanju radova kod izgradnje jedne škole. Moram ovaj put da vas zamolim, ukoliko imate imalo spremnosti, da se odvoji nešto sredstava za dovršetak jedne škole u Ljuboviji, gde već šest godina ni jedan jedini dinar nije uložen, i ako prođe još neko vreme, a pravi se jedna vrlo moderna i lepa škola, započela se gradnja, to može samo da posluži kao spomenik školstvu.
Školi koju sada pohađaju učenici u Ljuboviji istekao je rok upotrebe pre 20 godina. Da nam se ne bi desila situacija kao što je u Požegi pre nekoliko dana, jer i direktor škole, nastavnici i profesori, kao i deca i roditelji, strahuju kada deca odu u školu da li će se povređena vratiti iz škole.
Nemojte to dozvoliti, a mislim što je ministar prosvete, iako ga gospođa predsednik ishvali kada je predstavljao ovde zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, on je to lepo uradio i ministri koji su proveli određeno vreme u poslaničkim klupama imaju malo bolju komunikaciju sa poslanicima nego oni koji to nisu.
Ali on sada u oktobru priča da ćemo besplatno deliti udžbenike za prvi razred osnovne škole u školskoj 2009. godini. To je dobro, ali hajmo sada da uradimo ono što je gorući problem, ono što nas sada muči, a to ćemo reći neposredno ili dva-tri meseca kada bude trebalo da počne školska godina.
U nedostatku efekata, u lošem predstavljanju Vlade građanima Srbije vi pokušavate sada jeftinim trikovima da pokažete kako vi vodite veliku brigu o građanima Srbije i kako nešto i radite.
Tek u poljoprivredi su najveći problemi. Slažem se s vašom izjavom u kojoj kažete "dajte da prihvatimo neke norme ponašanja iz EU i neke standarde, a kada je u pitanju ukidanje carina za poljoprivredne proizvode, da se suspenduje jednostrana primena trgovinskog ugovora sa mnogim zemljama". Vi ste videli da se u EU po glavi stanovnika za poljoprivredu izdvaja 137 evra, a u Srbiji je to 29. Subvencije za poljoprivredu u Srbiji su po jednom hektaru 120 evra, a u Hrvatskoj, u Mađarskoj su 400 evra.
Onda mi dođemo na odgovor zbog čega je ovolika razlika između PDV od proizvoda koji su uvezeni u odnosu na one koje mi proizvedemo ovde. Da ne bi mnogo strahovali ovi zaposleni u ministrovom kabinetu, moram da vas podsetim na činjenicu da je ove godine kupina, a ima je dosta, dosta se proizvodi u Azbukovici, u Mačvi, u Tamnavi, 10 dinara je bila cena za kilogram, i niko nije bio spreman da otkupi to, i niko nije bio spreman da obere.
Usled nemanja strategije vezano za poljoprivrednu proizvodnju pojavljuju nam se mnogi problemi. To sad imamo sa kukuruzom, sedam do osam dinara prodaja, a cena mesa je drastično skočila, ali uništena je baza za proizvodnju. Ni u čemu nemate strategiju i ne vodite ozbiljno računa o građanima Srbije, a krajnje je vreme da se o tome povede računa.
Zbog čega mi to ne zapošljavamo? Mi imamo kontigent za 8.700 tona junetine da izvezemo, a izvezli smo 2.000 tona. U sledećoj godini se pretpostavlja da bi to mogla da bude samo hiljada, a kada bi uložili u poljoprivredu, kada bi uštedeli na ovim stavkama gde se nemilice troši budžet, stvorili bi bazu za zapošljavanje i ne bi nam bila prevelika javna potrošnja, gospodo penzioneri.
Onda bi društveni proizvod bio na znatno većem nivou i iz realnih prihoda bi mogli da finansiramo penzije i druga socijalna davanja. Morate se složiti, kolega Vujadinoviću, da o realnom sektoru, kako vi kažete, u ovoj vladi niko ne vodi računa, a predsednik Republika najmanje.
Još jednom predlažem, izvucimo ova sredstva iz kabineta Predsednika Republike, a da ih podelimo onima koji mnogo više zaslužuju i koji vape za tim.

Na član 5. razdeo 3. amandman je podneo narodni poslanik Mileta Poskurica.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 92. Ustava Republike Srbije i članom 2. stav 1. tač. 1. i 6. Zakona o budžetskom sistemu.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. razdeo 3. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Andrić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 92. Ustava Republike Srbije i članom 2. stav 1. tač. 1. i 6. Zakona o budžetskom sistemu.
Da li neko želi reč? Gospodin Ostojić.

Uvažena predsednice, uvažena ministarko, koleginice i kolege narodne poslanice i poslanici, od svog osnivanja LDP se zalaže za smanjivanje javne potrošnje, ali ne na taj način da se ukinu prava korisnicima, nego da se ekonomska politika prilagodi osnovnom cilju, a to je rast, a da se stečena prava zadrže na istom nivou, što bi za četiri do pet godina, da smo mi u prilici da vodimo ekonomsku politiku, dovelo do smanjivanja javne potrošnje u društvenom proizvodu na 40 odsto, a možda i ispod toga.
Kada smo počeli da pričamo o stezanju kaiša i smanjivanju javne potrošnje, i jeftinoj i efikasnoj državi, bili smo usamljeni. Sada svi o tome pričaju. Odmah po stupanju na dužnost i uvažena ministarka je dala nekoliko izjava, a onda naglo zaćutala.
Ovaj rebalans budžeta je cena koalicije Cvetković-Dačić. On je rasipnički i ovaj amandman to najbolje pokazuje. Ovim našim amandmanom tražimo da se ukinu dva kabineta potpredsednika Vlade, jednog prvog potpredsednika i zamenika i jednog potpredsednika, zato što ta dva čoveka obavljaju ministarske funkcije i tu imaju kabinete. Znate ko je prvi potpredsednik, zamenik, što nema u Ustavu, ali će se Ustavni sud o tome verovatno izjasniti negde 2013. godine, dakle, Ivici Dačiću i Mlađanu Dinkiću.
Zbog tih komplikovanih odnosa oni su i ministri i potpredsednici Vlade. U svom megaministarstvu Mlađan Dinkić ima čak šest državnih sekretara, 11 pomoćnika i neutvrđeni broj savetnika. To mu je u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. Ovaj rebalans budžeta predviđa da sada on ima još jedan kabinet kao potpredsednik Vlade zadužen za ono za šta je zadužen ministar.
Vlada, odbijajući naš amandman da se ukinu ova dva kabineta, kaže da je to u skladu sa Zakonom o Vladi, pa kaže za Dinkića da on ima posla kad nije ministar, kad je potpredsednik Vlade, ne prvi nego drugi, treći ili četvrti, ne znam da li je Cvetković podelio i te brojeve.
Znači, ovlašćuje potpredsednika Vlade, predsednik Vlade, Dinkića, za privredni razvoj da, čitam samo glagole, "usmerava i koordinira". Pa sad šta? "Rad ministarstava i posebnih organizacija u oblasti formulisanja i sprovođenja ekonomske politike i politike privrednog razvoja".
Zar ovo ne može iz onog svog ministarskog kabineta da radi? Zašto bi morao da ima poseban kabinet za ovo? Valjda i kao ministar isto ovo radi - usmerava i koordinira. Zato nam nije jasno zašto Vlada to odbija.
Na kraju, apelujem na svest prvog i drugog ili trećeg potpredsednika, da oni uštede pare poreskih obveznika, jer kad je pisan budžet, to je bilo negde skoro pola miliona evra, 37 miliona dinara za ta dva kabineta koja nisu potrebna. Zamislite kada Dinkić ima ovoliko državnih sekretara, pomoćnika i savetnika, očigledno ima potrebu da zameni zavod za zapošljavanje ili bar da delimično olakša zavodu za zapošljavanje. Ako ostane u onom kabinetu, ima još jedan kabinet, možda neće biti dovoljno ovih pola miliona evra.
S druge strane, možda i razumem da ministar policije Dačić treba da ima kabinet kao zamenik predsednika Vlade, jer policija je policija. Zamislite da on, npr, razgovara s nekim sindikalcima ili nekom strankom koja nema nikakve veze i sada mu dođu policajci i kažu "uhapšen ovaj, videli smo Mladića, eno ga šiša se". To možda i ne može da se radi u jednom kabinetu, ali Dinkić, odnosno ministar, to je nedopustivo.
Zbog toga još jednom apelujem ili da Vlada prihvati naš amandman ili ova dvojica gospode da se odreknu ovih privilegija jer, na kraju krajeva, to su zaista pare svih nas.

Gospodin Maraš, takođe po amandmanu.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, ovaj amandman je od strane Vlade odbijen i rečeno je da nije pravno moguć. Apsolutno se ne kosi, odnosno u skladu je sa zdravim razumom.
Imamo četiri potpredsednika Vlade, s tim što je za jednog apsolutno neverovatno da ministarstvo koje on pokriva da pokriva i njegovo potpredsedničko mesto. Reč je, naravno, o ministru Mlađanu Dinkiću, potpredsedniku Vlade Mlađanu Dinkiću.
Malopre je moj kolega Ostojić pomenuo da bi ukidanjem ova dva potpredsednička kabineta se sva sredstva koja su predviđena za te kabinete, a što je negde oko 37 miliona dinara, ako već pokušavamo, a to sam više puta rekao kada smo pričali o rebalansu budžeta, da neke stavke u rebalansu budžeta ojačamo, odnosno da podignemo penzije 10%, da subvencionišemo poljoprivredu itd, ne vidim razlog za bahatost i širenje kada je u pitanju ova dva kabineta potpredsednika. O tome smo pričali i kada je gospodin Cvetković ovde branio svoju vladu, odnosno toliki broj ministarstava, odnosno ta četiri potpredsednička mesta.
Hajde da razumemo, gospodin Dačić je raširio svoju delatnost, ne samo što je ministar policije, nego njegovi savetnici su ljudi veoma poznati široj javnosti i o tome smo pričali.
Ukoliko smo mogli da pozdravimo njegovu ideju da se bavi i sportom i svim ostalim, pa je angažovao gospodina Divca kao svog savetnika, bili smo malo iznenađeni da on, kao ministar policije, za svog savetnika angažuje advokata koji je veoma istaknut u odbrani haških optuženika, odnosno gospodina Tomu Filu. Da ostavimo za trenutak gospodina Dačića na miru.
Zaista je potpuno neverovatno, podvlačim još jednom, da ministar Dinkić u isto vreme i potpredsednik Vlade, istu delatnost, odnosno isti dijapazon i njegovo ministarsko mesto i potpredsedničko obuhvataju, ali čovek mora da ima dva kabineta.
Malopre je gospodin Ostojić spomenuo nešto što je opštepoznato i hteo bih samo da ga dopunim. Znači, tačno je da gospodin Dinkić ima šest državnih sekretara, 11 pomoćnika. Vi ste rekli da ne znate koji mu je broj savetnika. Mogu da vas dopunim da pretpostavljam da mu je broj savetnika između 360 i 3.600, pošto gospodin Dinkić je zaista poznat kao osoba koja je veliki rasipnik.
Sve bih mogao da razumem samo da vidimo jedan rezultat njegovog rada u ministarstvu, šta je to što je gospodin Dinkić uradio. Šta je to što je doneo bolje ovoj državi? Da li su to skijališta? O aferama koje su vezane za skijališta ćemo pričati narednih dana kada dođe amandman na red kojim se povećavaju sredstava u rebalansu budžeta, predviđena i za skijališta Srbije.
Znači, gde god dotaknete bilo koje javno preduzeće, gde su ljudi iz G17 koja je postavio Dinkić, vi ćete naići na veliki broj malverzacija, na neverovatno visoke plate, na strahovito veliki krug ljudi koji se okorištava o javna preduzeća.
Da zaključim, da ostavim još vremena i svojim kolegama. Hteo sam samo da kažem da mi zaista nije jasna samo jedna stvar, znamo da gospodin Dačić ima sklonosti kao Hudini, te kofer kod njega u rukama, te kofer nije kod njega u rukama. Znamo da gospodin Dinkić isto tako ima sklonosti kao Hudini i da pare sa Kipra su čas pronađene, čas nisu pronađene. Samo jedna stvar mi nije jasna, kako njih dvojica misle da sede u isto vreme na dve fotelje, jednu potpredsedničku i jednu ministarsku, odnosno u dva kabineta.
Molim vas da ovaj amandman, ako je ocenjen da nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu zbog toga što nije predviđeno gde će sredstva koja su predviđena ovim amandmanom otići, molim vas da iznađete neku mogućnost i da bar kada je u pitanju potpredsedničko mesto ministra Dinkića, jer bukvalno je ista nadležnost kao i njegovo ministarstvo, te pare preusmerite u krajnjoj liniji za penzije, pa da manje o tome pričamo. Ovo nije demagogija, ovo je jednostavno zdrav razum. Ako smo hteli da povećamo penzije, nemojte da širite državni aparat. Hvala.

Gospodin Krasić, a zatim gospodin Lapčević.

Ova tema o kojoj se priča je vrlo jednostavna i ona se zasniva na principu koliko rupa treba da ima kaiš Mirka Cvetkovića. Sada imamo situaciju da se broj rupa na tom kaišu povećava, što znači da nam se Vlada goji. Više jedu, pa se goje i zato imamo kao posledicu nešto što nema pokriće u Ustavu.
Niti Ustav zna za prvog potpredsednika, zamenika predsednika, niti Ustav, bez obzira na svoju odredbu o tome da Vlada ima predsednika, potpredsednika i ministre, kako god da se tumači reč potpredsednika, da li kao jednina ili kao množina, to ne može da bude opravdanje za ove pozicije o kojima se priča već nekoliko minuta.
Prvo bih se vratio na onaj prethodno rasipnički deo budžeta, tiče se predsednika Republike. Da li vi znate koliko predsednik Republike ima zaposlenih u svojoj službi? Ima preko sto, tačnije 103: 71 zaposleni u kabinetu i 32 u Narodnoj kancelariji. Da li ste vi primetili da poslednje dve godine se izbacuje reč - Narodna kancelarija?
Više nema priče o Narodnoj kancelariji. Završena je misija Narodne kancelarije. Međutim, ona je ostala u budžetu. Ostao je broj zaposlenih. O Narodnoj kancelariji sada Boris Tadić više ne želi da priča. On je pričao kada je trebalo da napravi poziciju za njegovog Đilasa za sledeće izbore. Sada više nema Narodne kancelarije.
Iz Narodne kancelarije je veliki broj kadrova DS isplivao. Tu su se oni odškolovali, sredili. Sećate se koliko je bilo problema u onom prethodnom sazivu vlade kada je predsednik rekao da on hoće narodnu kancelariju. Jedne godine Narodna kancelarija je postojala kao anonimna organizacija, pa je sledeće godine počela da koristi budžetska sredstva, ono daj detetu neka se igra, samo da ga zadovoljimo. Sada je on tu napravio monstrume, pa je Đilas zagrabio itd.
Slična je situacija i sa ovim kabinetima. Ta veza postoji. Postoji neka unutarstranačka podela, koaliciona podela i sada, naravno, potreban je kabinet sa određenim troškovima, ministarstvo gde je takođe taj potpredsednik Vlade zadužen i tera se dalje.
Ova dva kabineta predstavljaju trošak, ali predstavljaju i ona druga dva kabineta. Nećete vi da pričate o Đelićevom kabinetu. Šta radi taj kabinet? Hajmo, hajte, da li ste ga videli pre dva meseca ovde. Vi, sa ove strane, hajmo, idemo u Evropu, idemo, ode u ponedeljak, dobi šamarčinu i onda ga je Vesna Pešić kritikovala, ne treba da deli to uveravanje građanima, niti da daje nepotrebna i ničim utemeljena očekivanja da će biti sve med i mleko, jer je dobio odmah po ćuši. Da l' diže moral, da l' ubija moral, to je pitanje.
Preko ovih kabineta se finansira nešto što je stvaranje lažne slike o svemu i svačemu. Ranije u tom kabinetu, stalno pominjem tog Mileta Drekavca.
On je bio stručnjak za sekundarne sirovine, Mile u tranziciji. Eto, tako funkcioniše ova vlada, tako funkcionišu kabineti. Velika sredstva se odvajaju.
Mlađan Dinkić je planetarna priča, odmah da budemo načisto. Sada ga vidiš, sada ga ne vidiš, pukne mu ovo sa bankama, a on ide odmah na Fijat, pukne mu sa Fijatom, a on ide na skijališta. On uvek drži pažnju građana. Imamo investicije, imamo akcije, pa MMF, pa ovo, ono. Mislim da to samo gospođa Slavica Đukić-Dejanović može da smiri. Ne možete vi da smirite.
Dva puta sam sa ove govornice prilikom formiranja prethodne dve vlade ukazao na vreme da će on prvi da pobegne iz Vlade, tako je prvi put pobegao iz Koštunicine vlade. Na vreme sam ukazao. Evo i sada, čim oseti da ovde nema ništa, da bi se ispozicionirao on prelazi u opoziciju dok je u Vladi, dva-tri meseca pred izbore pravi trte-mrte i ulazi.
Tako je bilo i u vreme Đinđića. Samo da vas podsetim, krajem 2002. godine kada je bilo ono, sećate se gospođo, da li će biti guverner, da li neće biti guverner NBS, on je rekao, čim nema više državne zajednice, to se podrazumeva, a Đinđić mu je rekao, pa dobro, ako je to tako, onda i Koštunica treba da bude predsednik Republike jer se podrazumeva.
Tri meseca pre smrti ili ubistva Zorana Đinđića, samo sa Mlađanom Dinkićem se on svađao preko novina. Gde su pare sa Kipra, da li će biti guverner, šta je obećao, kako je obećao? Čitajte "pres kliping". Štedionica je posebna priča. Samo su se njih dvojica svađali oko toga. Dušan Mihajlović ga je napadao, Batić ga je napadao, apsolutno sve. Predstavio se kao opozicija, uhvatio priključak, ušao sa 15, 16, bio vlast, odmah mi eksperti, mi stručnjaci, mi ćemo finansije, vi drugi ne znate da baratate parama, samo G 17 zna da barata parama, sad niko drugi ne zna da leči, samo G 17 zna da leči. Dokle to tako?
Sad ste mu dali kabinet. Mislim da je prošli put imao 17 državnih sekretara, sada je verovatno to smanjio. Možda sam i pogrešio, možda se to odnosi na pomoćnike ministra. Raširio se, što bi rekli oni u vicu, razbaškario se, baška tamo, baška ovamo, baška ovo, baška ono, sve je dohvatio.
Da li neko može u ovoj zemlji da napravi preciznu razliku, pa i neka čita Zakon o ministarstvima i neka čita ove propise koji su doneti, kakva je razlika između ministra za kapitalne investicije, za ekonomiju i regionalni razvoj, za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, to je ta neka posebna konstrukcija, i ministra za Nacionalni investicioni plan?
Da li vam to ne deluje da je to jedno isto? Ali, više nema ministarstva saobraćaja i telekomunikacija, nema drugih ministara.
Pazite, u ovoj vladi urbanizam i prostorno planiranje vodi ortoped. Dulić je po profesiji ortoped i rekao je ovako - pošto često moram da sklapam noge ljudima koji su pali u šahtu zato što nema poklopca, ja ću da budem ministar građevine, pa ću da donesem propis da se stave svi poklopci kako bi se smanjio poso ortopedima. To je njegova veza sa prostornim planiranjem i sa građevinom. To je njegova veza.
Ali, ima on mnogo jaču vezu, to je Sonja Liht. Kada ona tresne rukom o sto, vi se tresete svi. I ortoped ima da bude stručnjak za prostorno planiranje. Građani, takva nam je vlada, takav nam je Cvetko, ne Cvetković, nego Boris Tadić.
Videli ste ga pre dva dana. Set pravosudnih zakona – gde? "Medija centar". Na drugo mesto neće, ne sme. Je l' vi znate da Boris Tadić neće ni da dođe na sednicu Narodne skupštine ako se održava ovde u zgradi? Ne, mora da bude u Domu. Zašto? Smeta mu bliska komunikacija, a tamo je malo dalja. Ne može da gleda.
Kako on kaže, kada se susretnem sa predsednicima republika, pa kažem s njima nešto, a oni kažu, naš kolega Tadić se muči, on ne zna ni kolika mu je država, a mi u Češkoj i Slovačkoj razmatramo poreze. On već zavozio film da je suveren, nasledni.
Šta je ovde u njegovim troškovima ti bazeni, te posete bazenima, te žurke na bazenima, te bazeni na VMA, te bazeni ovamo, te "Montera", te ovo, te ono. Da li će neko to da raspravi? Neće. Zašto? Zato što mora da se promeni vlast, mora.
Mora na sledećim izborima sve ovo što je s leve strane da ide u debelu opoziciju. Zašto? Da bi javnost čula šta je sve urađeno pod plaštom lepog evropskog puta prema Evropi, umiveno, da bi se čulo ko je vojvoda od Meridijan banke, 11 i po miliona. Doduše, imamo mi i drugog vojvodu i on je isto otišao na isti šalter da uzme pare kao i ovaj.
To je naš problem. Plaćamo svoje uništenje, građani Republike Srbije. Niko vas ne pita, građane, da li ćete vi to dobrovoljno da platite, ne, otme se, uzme se u skladu sa propisima, kako se to kaže, ali se preusmeri na onu stranu koja je zadužena da loše stvari radi.
Naše banke ne postoje. Postoje naše naše sa stranim imenom banke, ali još nismo dobili odgovore na ona važna pitanja, i oko Nacionalne štedionice, i oko ovih banaka. Gde su pare? Da ne vređamo, to svi građani znaju.
Nismo dobili odgovor na pitanje zašto se sputava i uništava naša proizvodnja. Nismo dobili odgovor na pitanje ko kupuje poljoprivredno zemljište u Vojvodini. Nismo dobili odgovore na mnogo, mnogo, mnogo važnih, životno značajnih pitanja.
Ali će nam se držati priča preko televizije, preko medija, evropski put, evropski put.
Najveća laž koja je mogla da se saopšti u toku ove godine je bila da su građani na izborima 11. maja glasali za evropski put. To je mogao da kaže samo čovek koji nema pojma sa politikom i sa matematikom? Zašto? Boris Tadić je tokom kampanje podelio političku scenu. On je rekao - ko je za evropski put glasaće za ZES, ko nije on će da glasa za ovo drugo.
Kad se sabere ovo drugo što je dobilo, po broju glasova i po broju mandata, to je više nego ovo ovamo. Ali ne, tu su odmah politički analitičari i ovi drugi koji su rezultat političke perverzije koji to tumače na svoj način. Sad su ovi dobri, sad su se ovi umili, pa više nisu ovamo.
Evropska unija puca, a vi terate građane Republike Srbije da poštuju i Oli Rena, i Solanu, i Misiju MMF-a, i OEBS, i Euleks i Natoleks. Sve polako, mirno, fino, korak po korak. Šta? Ubija se volja, ubija se mogućnost da građani pruže otpor prema nečemu što im ne odgovara i ide se dalje.
Sve se to finansira i građani Srbije treba da shvate da oni sami finansiraju svoju propast, jer parama koje oni daju ovi ne vuku poteze u korist naroda i države, nego protiv naroda i države. Zato njih nema ovde. Dođe poneki ministar, ne možete da grešite dušu, da ih optužite, da ih prozovete, kakve oni veze imaju sa nečim što se dešavalo, jer oni glavni su u kabinetima, zaštićeni.
Kada oni prolaze ulicom, to sve mora da se raščisti, a niko da ih natera da ubuduće voze samo "fijatova" vozila iz Kragujevca. Nemaju potrebe da voze avione, jer ne pravimo avione. Nemaju potrebe da voze helikoptere jer ne pravimo helikoptere. Znači, sve treba da ih smestimo u "fijata" i tu je možda Đelić bio najiskreniji. On je kupio jednog "jugića". Ali, zato što je samo on kupio, niko mu nije verovao da je to ozbiljno.
Sad treba da nateramo Vladu da, kada menja vozni park, kupuje samo "fijata", "fijata" proizvedenog od juna 2008. godine pa nadalje. Ako nema tog "fijata", ne smete da kupujete kola. Zašto bi mi verovali u nešto u šta vi ne verujete?
Predlažem da se ovaj amandman uzme u razmatranje, jer stvarno ovako kako je koncipiran on je u suprotnosti sa Zakonom o Vladi, Zakonom o ministarstvima i nekim drugim propisima. Ali, ono što se amandmanom predlaže jeste opravdano i to morate da imate u vidu, i dajte neku uredbu o organizaciji Vlade, suzbite to, pa kažite - kabinet potpredsednika da ima sekretaricu, eventualno još dvojicu-trojicu, a ne po 15,16, 17 ili koliko već ovih, nisam namerno ovo čitao, tu ima i po 30 ljudi zaposlenih u kabinetu, iako čovek već ima ministarstvo.

Zahvaljujem. Gospodin Lapčević po ovom istom amandmanu, zatim gospođa Judita, pa Saša.

Gospođo predsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, čitajući ovaj amandman učinio mi se vrlo interesantnim, pa sam pokušao da pregledam šta je zaista suština ovog amandmana. Mogu da kažem da on zaista ima smisla, a objasniću i zbog čega.
U amandmanu se predlaže da se potpuno izbriše kabinet potpredsednika Vlade za privredni razvoj pošto taj kabinet vodi ministar ekonomija i regionalnog razvoja, gospodin Mlađan Dinkić, koji pored ovog kabineta ima i kabinet u sopstvenom ministarstvu. Kao troškovi za kabinet potpredsednika Vlade za privredni razvoj predviđaju se sredstva od skoro 30 miliona dinara, a u okviru tih sredstava, recimo za usluge po ugovoru, potrebno je izdvojiti 12 miliona dinara, a za troškove putovanja tri miliona dinara.
U Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj, dakle za istog ministra Mlađana Dinkića, potrebno je izdvojiti za troškove putovanja 10 miliona dinara, a za usluge po ugovoru ni manje ni više nego 80 miliona dinara, odnosno milion evra. Znači, nije dovoljno 10 miliona dinara odnosno 130.000 evra ministru Dinkiću za putovanja u okviru sopstvenog ministarstva, nego su mu potrebna dodatna sredstva od tri miliona u kabinetu potpredsednika.
Ili nije dovoljno 80 miliona dinara, milion evra za usluge po ugovoru. Zaista ne znam koje su to usluge po ugovoru za milion evra u kabinetu ministarstva ministra Dinkića? Šta se troši za milion evra, pa su potrebna i dodatna sredstva u kabinetu potpredsednika Vlade, opet Mlađana Dinkića?
To je jedan od ilustrativnih primera kako ovaj rebalans budžeta koji je predložila Vlada, a koju predstavlja ovde u Skupštini gospođa ministarka Dragutinović, pokazuje na sopstvenom primeru kako stalno priča demagošku priču da javnu potrošnju treba smanjiti dok ona sama povećava sopstvene izdatke za rad same Vlade, u situaciji kada imamo spoljnotrgovinski deficit od 4,5 milijardi dinara, koji je nikada veći i beleži rast do 18%, kako već reče gospođa ministarka, ako se sećam, rast spoljnotrgovinskog deficita.
PDV po osnovu robe koja je uvezena iznosi 222 milijarde dinara ili trećina ukupnog budžeta Srbije od uvoza, od PDV-a od uvoza. U takvim okolnostima Vlada je donela odluku pre dve nedelje da se od nove godine počne sa jednostranom primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što će reći da ćemo od nove godine smanjiti ili ukinuti potpuno carine na ono malo proizvoda koji nisu oporezovani iz Evropske unije.
Što će reći da ćemo imati u novom budžetu Republike Srbije za 2009. godinu mnogo više sredstava od PDV-a po osnovu uvezene robe, možda i čitavu polovinu budžeta ćemo ubrati po tom osnovu.
Šta to implicitno dalje znači? To znači da će biti mnogo manje PDV-a od robe i usluga koje se stvore ovde u zemlji, što će dalje značiti da će biti mnogo manje posla ovde i mnogo manje privrednih aktivnosti. Ako vi na ovaj način pokušavate da prikažete da će veći priliv u budžetu i eventualno manje cene po osnovu smanjenja carina za uvozne proizvode da budu dobro za građane, a da pri tom nanosite ogromnu štetu privredi koja naravno, nedovoljno jaka, neće moći da se izbori na tržištu pored velikih kompanija kada je tržište potpuno otvoreno, to znači samo da Srbija, odnosno da srpska privreda možda očekuje teške dane i da će privredna aktivnost naših domaćih firmi biti potpuno devastirana, a radnici verovatno mogu da očekuju i smanjivanje plata, i eventualno otpuštanje.
Javna potrošnja se takođe povećava zadovoljenjem predizbornih obećanja, između ostalog i predizbornog obećanja da će biti povećane penzije do nivoa od 70%. Za ovu godinu smo već čuli da se penzije povećavaju za 10% i kaže se ovde u ovom materijalu da za to treba iznaći dodatnih 12 milijardi dinara.
To se delimično nadomeštava presipanjem sredstava odnosno spajanjem fondova i presipanjem viška sredstava iz onog fonda samostalnih delatnosti u ovaj fond koji ima manje sredstava, što će implicitno reći da sada ni oni osiguranici koji su bili u Fondu samostalnih delatnosti ne mogu da budu sigurni da će im penzije ubuduće biti isplaćivane na vreme i da će im te penzije uopšte biti redovno izmirivane, odnosno da će njihov rast biti usklađivan sa rastom inflacije i zarada.
Potpredsednik Vlade, gospodin Krkobabić, gostujući pre neki dan na televiziji "Avala", rekao je da on neće ništa učiniti što je protivno nacionalnim interesima, a jedini nacionalni interes po njemu je opstanak Vlade. Ako je to nacionalni interes, to znači da gospodin Krkobabić neće dalje insistirati na povećanju penzija, što naravno znači da od toga nema ništa jer je misija MMF-a bila u Srbiji i naravno jasno rekla da to ova država ne može da izdrži.
Dakle, gospodin Krkobabić je time nedvosmisleno rekao da se šalio kada je pričao da će biti penzije povećane i da od toga nema ništa, i da naravno milion i po penzionera mogu da se smatraju prevarenim.
Nije sve tako crno. Dakle, tih milion i po penzionera, u njihovoj strukturi ima, kako pre neki dan reče jedan govornik ovde, oko 400.000 onih koji imaju ispod 10.000 dinara primanja, a 900.000 onih koji imaju ispod 19.000 primanja. Dakle, može reformom odnosno promenom zakona da se uskladi tako da se penzije najveće ograniče, a da one penzije koje su najniže dobiju neku iole pristojnu sumu, kako bi i oni koji žive samo od te penzije, od tih deset ili manje hiljada dinara, pomenuo sam i mog oca koji prima 8.000 dinara, mogli da od tog novca pristojno žive.
Nasuprot tome, ove priče oko kabineta potpredsednika Vlade Dinkića i njegovog ministarstva i javne potrošnje u tim ministarstvima, imamo pomenuti juče i prethodnih dana Aerodrom, koji je u žiži interesovanja zbog visokih zarada direktora, predsednika i članova Upravnog odbora.
Direktor Aerodroma gospodin Krišto to opravdava time da je na tom aerodromu povećan profit, pa kaže da aerodrom ove godine treba da zabeleži povećanje profita na 18 miliona evra ukupno i da će broj putnika ove godine biti rekordan, preko 1,1 milion putnika, što onako zvuči jako lepo. Aerodrom je naravno monopolska kompanija u ovoj zemlji, ne postoji nijedan više aerodrom u ovoj zemlji koji može da prihoduje po osnovu davanja usluga, zato što jedini osposobljeni civilni aerodrom u zemlji, a to je niški aerodrom, već godinama nema dozvolu za rad, odnosno nema dozvolu i sputavaju se letovi nacionalne aviokompanije baš zbog tog Aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu – da bi svi putnici iz čitave Srbije morali da dolaze na taj aerodrom gde su takse jedne od najviših u Evropi.
Taksa za korišćenje aerodromskih usluga je 18 evra iako je prošle godine zaključeno da se ona mora smanjiti na 4 do 6 evra, to naravno nije učinjeno. Onda direktor kaže da ima 18 miliona evra Aerodrom. Pa, kako neće da ima kada tolike takse nametnete putnicima, naravno da ćete imati profit. Šta će putnik? Pa, ne može da ide u Sofiju ili Budimpeštu da leti, on mora da dođe ovde, kad već nema niški aerodrom iz poznatih razloga.
Moćni lobi u avio-kompanijama i na aerodromu ne dozvoljavaju da se bilo koji drugi aerodrom razvije, ne dozvoljavaju niškom aerodromu da pruža usluge za preko 2,2 miliona građana na tom području, koji gravitiraju u tom aerodromu, baš iz razloga što je potrebno da se ovde zadovolje interesi beogradskog aerodroma i onih lobija koji to zastupaju. Sasvim je opravdano da se ovaj amandman usvoji. Naravno, nije predložen onako kako je trebalo da bude, ali Vlada je morala da ima na umu ovakve primedbe i da uradi nešto da sopstvenim amandmanom promeni stavke u budžetu kako bi smanjila javnu potrošnju. Ne možete pričati demagogiju da je prevelika javna potrošnja i da treba nešto na tome uraditi, a da pri tom sami svojim primerom to ne pokažete.
Vlada je morala u svom rebalansu budžeta da maksimalno stegne kaiš za svoja ministarstva, za svoje potpredsednike Vlade, da u tome uštedi i da, recimo, ta sredstva preusmeri za, na primer, 26 škola u Niškom, Topličkom i Pirotskom okrugu koje se nalaze na selima, a i dan-danas, u 2008. godini, u 21. veku nemaju mokre čvorove, nego deca idu napolje i kada je minus 20, i minus 15, i kada je kiša, i kada je sneg, u neke razrušene barake da zadovoljavaju svoje fiziološke potrebe. To je nedopustivo.
Nedopustivo je da se Vlada razmeće prevelikim troškovima u kabinetima, u vozilima, u putovanjima, u uslugama po ugovoru, koje su verovatno predviđene da se plaćaju oni ljudi koji ne mogu da se prikažu u ovom razdelu koji kaže - broj zaposlenih u javnoj administraciji, u državnim službama, u ministarstvima, koji je inače i pored svega toga povećan za 300 za ova tri meseca.
Na strani 109. predloženog rebalansa stoji objašnjenje koje kaže sledeće, prosto jedna neverovatna rečenica. Zakonom o ministarstvima obrazovana su ministarstva i posebne organizacije i utvrđen je njihov delokrug. Pored organa koji su nastavili sa radom, određeni državni organi prestali su sa radom, a neki su novoformirani, što je dovelo do promene u broju izvršilaca i potrebe obezbeđivanja dodatnih sredstava u iznosu od 153,5 miliona dinara.
Pazite, mnoge organizacije i državni organi su prestali sa radom, neki su novoformirani i zato je potrebno novih 153,5 miliona dinara. Da li je to socijalno odgovorna Vlada? Da li je to socijalni odgovorni budžet? U ovakvom stanju recesije, u ovakvom stanju deficita spoljnotrgovinskog i deficita budžeta vi povećavate broj izvršilaca i po tom osnovu 153 miliona samo u ovoj godini treba da izdvojite novih para, pa to je potpuno neodgovorno.
Dakle, gospođo ministarka, znam da to nije samo vaše delo, ali morali ste da budete oštri prema svojim kolegama iz Vlade, da sputate njihove prevelike apetite za javnom potrošnjom i da im kažete da kada hoćete da se smanji javna potrošnja i da se tegne kaiš, onda moraju prvo oni, pa i vi, da pokažete to na svom primeru.