Gospođo predsedavajuća, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kada se tumači član zakona ili konkretno ovog poslovnika onda bi bio red da se pročita ceo član.
Stav 1. člana 85, na koji se inače i pozivam zbog povrede Poslovnika, predviđa i konkretizuje kada Skupština radi: Skupština radi utorkom, sredom i četvrtkom u vremenu od 10 do 18 časova. Stav 4. kaže da izuzetno predsednik Narodne skupštine, ako postoje opravdani razlozi, može da produži radno vreme i posle 18 časova. To znači da je predsednik Skupštine, odnosno osoba koja predsedava i zamenjuje predsednika Skupštine ovlašćena da produži radno vreme do 18.05, 18.06 itd.
Dakle, prema ovom članu Poslovnika, predsednik Skupštine je ovlašćen da tačno označi dokle traje to radno vreme.
Stav 5. ovoga člana ograničava predsednika Skupštine, odnosno predsedavajućeg samo u pogledu trajanja kada se radi o raspravi u načelu, odnosno pojedinostima. To znači da ne može da produži radno vreme nakon što je završena rasprava u načelu ili o započetoj tački dnevnog reda u pojedinostima.
Prema tome, ovaj član 85, podvlačim i naglašavam, neka svako pročita, ovlašćuje predsednika Skupštine da odredi do kada će da traje radno vreme po započetoj tački dnevnog reda. Ne može samo da prekorači ako je završena tačka dnevnog reda.
Inače, apelujem da mi konstruktivno radimo i konstruktivno sarađujemo. To znači da predlažem da se odredi pauza od 10 do 15 minuta, kako bi se predstavnici poslaničkih klubova dogovorili sa predsedavajućom Narodne skupštine o trajanju današnjeg rada.
Inače, mi smo u petak uveče, dok smo ovde sedeli i raspravljali o rebalansu budžeta, u poslaničkom klubu dobili saziv Treće sednice za 5. novembar 2008. godine, sa početkom u 12.00 časova. Za dnevni red je predviđeno 14 tačaka. To su sve ozbiljni pravosudni zakoni. Kada mi možemo da pripremimo te zakone, amandmane i sve u ovom kratkom vremenskom periodu, do srede, posebno ukoliko budemo iscrpljeni zbog ove tačke dnevnog reda i ukoliko budemo radili do zore?

Narodna poslanice, nije povređen nijedan član. Mislim da to sada znamo svi, sasvim je očigledno. Dakle, kada se pozivam na član 85. stav 5, jasno piše šta to znači; sve ostalo je dobra tradicija u Skupštini i niti sam jednog trenutka osporila dobru tradiciju, niti je sporim sada. Dakle, kada se radilo o prvom izricanju povrede Poslovnika rekla sam - kako god se dogovore predsednici poslaničkih grupa, svi poslanici saglasni, cela Skupština zna dokle se radi; ja nemam poslovnički osnov da kažem do koliko sati će biti, ako se pozivam na član 85. stav 5. To svi mi znamo.
Ovde su svi predstavnici poslaničkih grupa i dogovorite se, u zajedničkom interesu, o nekoj satnici, da radimo do tog vremena. To je u skladu sa dobrim običajima, ali nema veze sa povredom Poslovnika. Molim vas da razgraničimo te dve stvari. Ili ćemo imati povrede Poslovnika ili tražite primenu dobre tradicije koju smo zajedno izgradili, o čemu nema ništa u Poslovniku. Nemojte da se pozivamo na povrede Poslovnika.
Ako su tu svi predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa onda vas poimence molim da napravite sastanak i da se dogovorite šta je optimalno da se danas radi. Kako god to bude, ja ću kao predsedavajuća (ili ko god bude predsedavao) reći - do toliko i toliko sati. Stvarno vas molim da ne izgubimo meru u ovom što su povrede Poslovnika. Ako je za išta kristalno jasno da povrede Poslovnika nema, onda je to ovaj slučaj.
Narodni poslanik Slobodan Maraš dobacuje da su prošla tri minuta. Prošao je minut i četrdeset pet sekundi, pošto je koleginica Judita Popović govorila tri minuta i četrdeset pet sekundi. Molim vas da ne dobacujete i molim vas da ne kršimo Poslovnik više nego što svi možemo da tolerišemo, a sve radi dobre atmosfere u ovoj sali.
Narodni poslanik Zoran Nikolić želi da govori o povredi Poslovnika.

Mi smo krajnje dobronamerno ovde izašli i od vas tražili da nam kažete dokle ćemo raditi večeras. Vi uporno insistirate na članu 85. stav 5, a mi vas podsećamo da postoji i član 85. stav 4. i da možete odlučiti dokle radimo. Ako ste doneli ovu odluku a niste se konsultovali u ovoj pauzi sa šefovima poslaničkih grupa, onda vam je ovde dat predlog da napravimo pauzu od deset minuta, može da traje i pet minuta, i da se šefovi poslaničkih grupa dogovore dokle radimo večeras.
Mi pričamo ovde već preko pola sata, možda i sat vremena, i za to ste isključivo vi odgovorni. Vi ovde negirate da postoji član 85. stav 4, na osnovu kojeg možemo da definišemo dokle ćemo raditi večeras. Mogu da budem i maliciozan i da kažem da sumnjam da vi ne znate ili da niste planirali da se radi do određenog roka, a da niste obavestili poslanike. Šta ako ste vi to planirali do okončanja ove sednice? To može da bude i u tri sutra popodne.
Zar zaista ima smisla da radimo 40 sati u kontinuitetu zato što ste vi možda tako odlučili ili ste se možda dogovorili sa određenim šefom poslaničke grupe, a da ostali šefovi poslaničkih grupa o tome nisu obavešteni? Onda nam ovde dajete predlog da se dogovorimo. Ko da se dogovori? Sastanke za tu vrstu dogovora valjda inicira predsednik Skupštine, odnosno ovlašćeni potpredsednik, odnosno predsedavajući. Dakle, na vama je ta inicijativa. Ja nisam potpredsednik Skupštine, vi ste, vi ovde sada predsedavate, ne predsedavam ja. Da sam na vašem mestu i da predsedavam, dao bih pauzu i organizovao bih sastanak šefova poslaničkih grupa.
Hajde još jednu stvar da razmotrimo ovde. Šta ako, recimo, šefovi poslaničkih grupa ne mogu da se dogovore? Šta u tom slučaju? Dokle ćemo tada raditi? Ko je taj ko je merodavan da kaže - dotle ćemo raditi? Dakle, odluka se mora doneti. Mi jesmo za dogovor, jesmo za to da nastavimo da radimo po amandmanima, kao što smo ceo dan danas radili, ali dajte da definišemo, da možemo da isplaniramo naše vreme.
Jednostavno, krajnje tolerantno i krajnje uljudno, na jedan pristojan način mi vam otvaramo mogućnosti, krajnje dobronamerno, da vam olakšamo posao kao trenutno predsedavajućoj ove skupštine. Vi tu pomoć uporno odbijate, uz komentare koji su samo vama svojstveni.
Dajte da u što kraćem vremenskom periodu, mi se zalažemo da to bude u narednih pet ili deset minuta, sednemo i da se dogovorimo da li radimo do 20, 22 časa ili već ne znam do koliko. To je moj predlog i nemojte, molim vas, više komentarisati i davati komentare koje apsolutno niko ne razume i koji iritiraju i ove poslanike i celokupnu srpsku javnost koja ovo gleda.

Narodni poslaniče, neverovatno, ali istinito, napravićemo pauzu u ime nepisane tradicije i nepisanih pravila u Skupštini, a ne zbog kršenja pisanih pravila.
Pošto to inače ne radim, molim sekretara da mi kaže gde treba da sednu predstavnici poslaničkih grupa i da se dogovore dokle će da rade. Sala na prvom spratu, predsednici, zamenici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa. Do 16.35 časova će trajati dogovor o tome dokle ćemo raditi. Nastavljamo sednicu u 16.35 časova.
(Posle pauze – 16.40)

Nastavljamo rad u 16.40 časova, nakon pauze na kojoj su se predsednici, zamenici predsednika i predstavnici poslaničkih grupa dogovorili da, na osnovu člana 85. stav 5, radimo posle 18 časova, a do okončanja rasprave o sledećih 20 amandmana koji su na dnevnom redu u raspravi u pojedinostima. Ovakav dogovor je donet uz protivljenje zamenice predsednika SRS narodne poslanice Gordane Pop-Lazić. To je način na koji ćemo raditi večeras posle 18 časova. Da li još neko želi reč o amandmanu koji je na član 5. podneo narodni poslanik Arsen Đurić?
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Poštovane kolege narodni poslanici, zaista uvažavam razloge poslaničke većine i Vlade Srbije da se sutra popodne ili u večernjim satima mora da izglasa ovaj rebalans budžeta, ali, kao što vidite, mi postajemo taoci Vlade Srbije.
Samo vas pitam, a među vama sigurno ima lekara, da li je sa fiziološkog aspekta moguće da čovek radi od osam ujutru do dva noću i da sutra opet dođe na posao? Razumem da ćemo mi uskoro svi postati robovi zahvaljujući ovom novom svetskom poretku i politici koja se vodi u ovoj našoj zemlji. Ovde među vama ne vidim nijednog Limenka, nema Robokapa ovde. Imamo neke granice izdržljivosti dokle možemo da radimo. Ako vi želite da mi odemo kući i da ne radimo posle 9, 10, kada osetimo već takvu iscrpljenost da ovde možemo da kolabiramo, onda je to druga stvar. Onda recite - ne želimo da opozicija obrazlaže svoje amandmane. Nateraćete nas da potražimo pomoć lekara ili da odemo kući da se odmorimo.
Dozvolićete, pored ovih obaveza koje imamo ovde, mi kao narodni poslanici imamo i druge obaveze. Naravno, kao porodični ljudi i živa bića imamo i neke porodične obaveze.
Prema tome, naše granice izdržljivosti postoje. Ne znam, kod nekoga su one manje, kod nekoga su veće, ali nemojte da vas grize savest posle zbog toga što će neko zbog toga što oseća odgovornost prema biračima, prema svom zvanju narodnog poslanika, ovde da se iscrpljuje, ne znam, do ponoći, a posle toga da ode kod lekara. Povedite malo računa.
Zašto mi moramo da radimo tim tempom? Zato što je to Vlada rekla. Da li je morala Vlada da nam dostavi Predlog budžeta do prvog? Jeste, pa nije. Pa šta sada što nije, šta da joj radimo? Koje mi mehanizme imamo da sada Vladi dostavimo neke uslove i da kažemo - vi ste morali da nam dostavite to do prvog, pa niste dostavili? Šta da im radimo? Da odemo da protestujemo ispred Vlade? Baš ih briga. Tako i mi. Ko je ovde stariji u ovoj državi, Vlada ili mi? Hajde sada, neka radi poslanička većina i mi da odemo kući. Poslanička većina nema amandmane. Ima opozicija. Ne uvažavate demokratiju u parlamentu. Neka ovo bude na vašu dušu. Prosto sam imala obavezu da zbog javnosti ovo kažem. Dakle, nije da nećemo, nego mora da se zna i neki red i u ovom parlamentu i u ovoj državi.

Narodni poslanik Miloš Radulović želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite, imate reč na osnovu člana 100. stav 1, pa narodni poslanik Srđan Spasojević.

Član 85. Poslovnika Narodne skupštine kaže: "Izuzetno, predsednik Narodne skupštine može odlučiti da se sednica Narodne skupštine održi i drugim danima, odnosno da Narodna skupština produži rad i posle 18 časova, ukoliko za to postoje opravdani razlozi koje predsednik saopštava narodnim poslanicima."
Ovde je indikativno da prilikom rasprave o rebalansu budžeta izuzetak postaje pravilo. Mi smo i u petak, kada smo raspravljali o rebalansu budžeta, produžili rad i radili smo u gluvo doba noći, do 1.15 časova, znači, sat i petnaest minuta po ponoći. Danas nam se već nagoveštava duži rad, jer imamo još 20 amandmana, tako je dogovoreno, koje treba da pređemo. Ako po svakom amandmanu imamo 15 minuta, to je 300 minuta, što znači da imamo produžetak rada od nekih šest sati. To znači da će se voditi rasprava posle ponoći. Ono što brine jeste to što se o amandmanima i o rebalansu budžeta vodi rasprava u kasnim noćnim satima. Plašim se, gospodo iz vladajuće koalicije, da vi nešto želite da sakrijete od građana, na šta ukazuju narodni poslanici opozicije kroz svoje amandmane, jer to je jedina mogućnost da oni iznesu mišljenje o rebalansu budžeta koji je na dnevnom redu.
Na taj način pokazujete da nemate ni minimum odgovornosti prema onima koji iz svojih poreza i obaveza popunjavaju ovaj budžet, a prema kojima se vi ovako ponašate.
Plašim se da na ovaj način uskraćujete građanima mogućnost da dobiju pravu informaciju o suštini zašto se rasprava o rebalansu budžeta vodi i koje su to stavke o kojima mi raspravljamo.
Samo da zaključim, kao što sam rekao kada sam podnosio svoj amandman, ova vlast se izuzetno rasipnički ponaša i to je razlog zašto mi vodimo rasprave do duboko u noć, da građani ne bi saznali suštinu ovog rebalansa budžeta.

Narodni poslanik Srđan Spasojević želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1, a nema povrede člana 85. stav 1.

Poštovane kolege, poštovana predsedavajuća, javio sam se malopre, pre one pauze, i zaista sam želeo da podržim koleginicu Juditu Popović.
Kada je u pitanju dnevni red koji je predviđen za sledeću sednicu zakazanu za sredu, izuzetno je nekorektno da nam Vlada ovakav dnevni red dostavi u petak u ponoć. Kada smo svi očekivali da ćemo dobiti budžet, dobili smo set pravosudnih zakona, izuzetno važnih, oko kojih se u Srbiji u pravosuđu velika prašina diže. Pravosuđe je uznemireno, sudije su uznemirene, administrativni radnici su nesigurni, mnogi će izgubiti posao itd.
Sve to govorim jer je apsolutno bio rezon da se 9. tačka - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita stavi kao posebna tačka, da građani budu sigurni u svoje devizne uloge. To je apsolutno dobro za Vladu, državu, svi mi želimo stabilnost. Nikako ne možemo prihvatiti da se o ovoj tački dnevnog reda govori posle seta zakona o pravosuđu.
Zašto ovo govorim? Sve ovo upućuje, ova brzina, ovaj rad po ovim i ovakvim amandmanima, noćni rad, iscrpljivanje, na to da je želja vladajuće koalicije da nas izmori i da mi "pretrčimo" preko ovih vrlo važnih zakona. Svaka država ima zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, a mi ćemo ovo pretrčati i napravićemo mnogo problema jer Srbija nije sazrela da se ovakav zakon primeni na naše pravosuđe, pogotovo što je to za 2010. godinu. Možda će ovo biti u redu kada Srbija jednoga dana bude u Evropskoj uniji, ali sada apsolutno nije moguće da se tako nešto radi.
Da napomenem još jedanput, trebalo je osiguranje depozita izdvojiti; mislim da bi tu postojala saglasnost svih poslanika. Ovako ispada da smo stalno pritisnuti, kao opozicija, da brzo radimo. Eventualno, ako ne prihvatimo ovakvu tačku ili brzinu, ispada da kočimo, da nikada nećemo doći do osiguranja depozita. Hvala vam.
Vrlo je nekorektno, još jedanput ponavljam, što smo umesto da dobijemo budžet dobili set zakona u ponoć u petak, a 5. novembra treba da nastavimo o tome. Hvala.