Da li se još neko javlja? (Ne.)

Na član 5. razdeo 16 amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Nebojša Ranđelović.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć.

Da li neko želi reč? Gospođa Judita Popović.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Liberalno-demokratska partija je podnela ovaj amandman u pogledu dodatnog finansiranja Ministarstva rudarstva i energetike. Naime, rebalansom budžeta predviđena su dodatna 54 miliona dinara za ovo ministarstvo.
Podsećam vas, to je ono ministarstvo koje treba da odgovori na nekoliko bitnih pitanja koja su mu postavljena u vezi sa naftno-gasnim sporazumom, u vezi sa prodajom, odnosno ustupanjem "Gaspromu" većinskog paketa akcija, većinskog vlasništva u "Jugorosgasu". To je ono ministarstvo koje treba da odgovori zašto je došlo do enormnog poskupljenja gasa od 60% za domaćinstva. To je ono ministarstvo koje treba da odgovori zašto je uveden posrednik u trgovini gasom od 2001. godine, sada 2007. godine.
Normalno, odgovore za sada još nismo dobili, ali smo dobili ovaj predlog zakona o rebalansu budžeta, koji predviđa dodatna 54 miliona dinara. Zaista je vreme da se uradi budžetska kontrola ovog ministarstva rudarstva i energetike. Naime, ovo ministarstvo traži da se budžetski finansira, a ujedno je saglasno sa naftno-gasnim sporazumom koji je zaključen sa državnom firmom Rusije "Gaspromom". Vrlo dobro znate da je tim sporazumom ustupljen većinski paket akcija NIS-a, i to po jednoj veoma nepovoljnoj ceni što se države Srbije tiče.
Prema tome, tu se neka bitna pitanja postavljaju i čoveka dovode u situaciju da se zapita čemu toliko finansirati iz budžeta jedno ministarstvo koje dozvoljava da se na taj način šteti interesima države Srbije.
Ovim amandmanom predvideli smo da se smanje izdaci za specijalizovane usluge sa 39.000.000 na 30.000.000, troškovi putovanja sa 6.500.000 na 5.000.000 dinara, neke usluge po ugovorima sa 8.000.000 na 6.000.000 i slično, jer smatramo da se pod ove stavke može svašta podvesti. Novac se troši bez ikakve kontrole, bez ikakvog pokušaja štednje. Ovim amandmanom smo predložili da se smanji subvencioniranje Ministarstva rudarstva i energetike, odnosno subvencioniranje javnih preduzeća koja su u njegovoj nadležnosti, i to sa 235.000.000 dinara na 150.000.000 dinara. Postavlja se pitanje, čemu subvencionirati javno preduzeće koje za upola manji iznos ustupa drugoj državi svoju imovinu?
Prema tome, mi predlažemo da se ovaj amandman usvoji, baš iz tog razloga da država malo kontroliše te izdatke u javnim preduzećima, a ujedno da se omogući i neka štednja.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)

Na član 5. razdeo 17 amandman je podneo narodni poslanik Kenan Hajdarević.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima gospođa Judita Popović.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ponovo se pojavljuje ista situacija: jedno javno preduzeće, to je Železnica, u nadležnosti Ministarstva za infrastrukturu, koje je predvidelo 500.000.000 dinara subvencije za JP Železnica. Smatramo da je to preveliki iznos za ovo javno preduzeće, koje takođe posluje bez neke validne budžetske kontrole i nikako ne primenjuje neku štednju koja bi mu omogućila eventualno poslovanje i bez ove velike subvencije.
Inače, predviđa se 11.123.000.000 dinara za subvencioniranje Ministarstva za infrastrukturu. To je zaista preveliki iznos, koji omogućava javnim preduzećima da slobodno raspolažu, bez obaveze da budu odgovorni u tom raspolaganju prema bilo kome.
Mi znamo vrlo dobro kako funkcionišu "Železnice Srbije". U poslednje vreme se pronela vest o tome da se obnavlja vozni park. Čemu vozni park ako Železnica raspolaže voznim sredstvima kojima raspolaže, a to su vozovi pre svega? Obrazloženje koje je dao direktor Javnog preduzeća je u najmanju ruku iritantno, zato što se poziva na to da je mnogo jeftinije da se kupe nova vozila umesto da se stara popravljaju i servisiraju.
Kada se na taj način polažu računi o tome kako se troši novac iz budžeta, onda normalno da smo mi prinuđeni da predlažemo amandmane, pa i ovaj amandman, u smislu toga da se smanji iznos subvencija koji je predviđen za ovo javno preduzeće.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)

Na član 5. razdeo 19 amandman je podneo narodni poslanik Predrag Mijatović.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 26. st. 1. i 3. Zakona o budžetskom sistemu.

Reč ima narodni poslanik Predrag Mijatović.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, u ime Srpske napredne stranke podneo sam amandman da se u članu 5. razdeo 19, funkcija 40, ekonomska klasifikacija 472 - naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta, u koloni 6 iznos od 25.600.500.000 zamenjuje iznosom od 75.600.500.000... (Poslanici SRS lupaju u klupe za vreme govora narodnog poslanika.) U koloni 8....
(Predsednik: Molim narodne poslanike da ne ometaju poslanika koji govori.)
U koloni 8 iznos od 25.600.600.000 zamenjuje se iznosom od 75.600.600.000.
Vlada je ovaj amandman glatko odbila, sa obrazloženjem da se povećanje naknada za socijalnu zaštitu iz budžeta u okviru funkcije 040 - porodica i deca, odbija, jer se ne predlaže u okviru kojih aproprijacija i budžetskih korisnika se vrši smanjenje rashoda za navedeni iznos, tako da je predloženi amandman suprotan članu 26. tačka 1. Zakona o budžetskom sistemu.
Sredstva koja bi trebalo da se dodaju za ovaj budžetski rashod u svakom slučaju su ovde već mnogo puta spominjana, a to su sredstva za skijališta gospodina Dinkića, zatim kabinet, takođe Dinkićev, za koji se daju ogromna sredstva i bahatost, ako tako mogu da kažem, uz koju se novac troši u Nemanjinoj 11. Skoro je iznesen podatak da se za plate u Nemanjinoj 11, za kabinet gospodina Dinkića, potroši 500.000 evra za godinu dana. Takođe se navodi da se potroši 200 kilograma kafe, 4500 litara vode itd.
Možda vam ovo izgleda smešno, međutim, socijalna zaštita nimalo nije smešna, gospodo radikali koji mi sada lupkate i smejete mi se itd. Napraviću jednu malu digresiju, ako mi dozvolite: ovo što radite radite sebi, polako klizite nizbrdo na političkoj lestvici, tako da vam predlažem da za iduću....
(Predsednik: Gospodine Živanoviću, molim vas da ne ometate govornika.)
Predlažem vam samo slogan, promenjeni slogan koji smo ranije imali, a to je - 5% plus tvoj glas. Mislim da će vam to biti dobar slogan, jer ne verujem da ćete imati više od 5% sa ovim što radite sada.
Dakle, iz ovih budžetskih sredstava za koja sam predložio povećanje finansira se smeštaj u neke od ustanova socijalne zaštite, dečije domove, dom za stare, dom za odrasla trajno nesposobna lica, ustanove za domski smeštaj mentalno zaostale dece i omladine, kao i podmirivanje troškova smeštaja. U ovu kategoriju budžetskih sredstava spadaju i sredstva koja se izdvajaju za obezbeđenje materijalnih potreba pojedinaca ili porodica koje nemaju prihode ili imaju manji prihod od minimalnog nivoa socijalne sigurnosti.
Obratite pažnju samo na količinu para koja se sada izdvaja: minimalni nivo socijalne sigurnosti za mesec april 2008. godine za pojedince iznosi 4.825 dinara tj. 160 dinara dnevno; za porodicu sa dva člana 6.630 dinara, odnosno 221 dinar dnevno; za porodicu sa četiri člana 9.039 dinara, odnosno 301 dinar dnevno; za porodicu sa pet i više članova 9.667 dinara, odnosno 322 dinara dnevno. Pitam vas i pitam takođe Vladu, kako može porodica od četiri člana da preživi sa 301 dinarom dnevno? Koje se potrebe mogu zadovoljiti sa ovom svotom novca?
Takođe bih vam skrenuo pažnju na jednu studiju koju su uradili Republički zavod za statistiku, Savet za prava deteta i Kancelarija Unicefa, koja je pokazala da 300.000 dece u Srbiji živi u siromaštvu; od toga 150.000 dece živi u porodicama koje dnevno imaju 150 dinara, a 155.000 dece živi ispod te linije siromaštva.
Prema ovoj studiji, u najgoroj situaciji nalaze se romska izbegla i raseljena deca, odnosno deca koja žive u ustanovama socijalne zaštite. Više od 80% dece živi u romskim naseljima i siromašno je i zbog neuhranjenosti, bolesti i gladi četiri puta više zaostaje u razvoju od nacionalnog proseka. Svako sedmo romsko dete živi u kartonskoj kutiji ili u limenoj kući. Trećina dece osnovnoškolskog uzrasta uopšte ne ide u školu, a samo 13% romske dece završava osnovnu školu. Stopa smrtnosti odojčadi i dece do pet godina starosti u romskoj populaciji tri puta je veća od nacionalnog proseka. To je tužno, nije smešno. Tužno je koliko naša vlada, država ne vodi računa o deci, koja predstavljaju budućnost Srbije.
Takođe, ova sredstva obezbeđuju i materijalnu sigurnost 7.500 dece bez roditeljskog staranja.
Nadam se da ćete u danu za glasanje ovaj amandman prihvatiti, jer cinično je i nemoralno davati sredstva za žirafe, za bazen sa fokama, za kabinete, a ne brinuti se o deci koja predstavljaju budućnost Srbije. Hvala lepo. Hvala, gospodo radikali, na lupkanju.

Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne.)

Na član 5. razdele 19 i 54 amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Pejčić.

Aleksandar Pejčić, izvolite. Molim da omogućimo gospodinu Pejčiću da nam se obrati.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, ministre, evo, deset dana na dnevnom redu je rebalans budžeta, konglomerat želja i obećanja vladajuće koalicije, tj. stranaka iz vladajuće koalicije. Kako reče ministarka Dragutinović, do ovog rebalansa budžeta došlo je iz dva razloga: da se pokaže odnos između rashoda i prihoda po jednoj modernoj metodologiji, evropskoj; drugi razlog je, što ni ona sama nije znala, nenadani prihod od deset milijardi dinara. Upravo taj nenadani prihod od deset milijardi dinara je zaostavština iz vremena Vojislava Koštunice, Vlade Vojislava Koštunice koja se ponašala izuzetno domaćinski i socijalno odgovorno.
Podsetiću vas da je u periodu od tih pet godina svake godine bruto društveni proizvod rastao od 6% do 7%; zatim, stvoren je takav ekonomski ambijent da su došle strane investicije, godišnje otprilike od četiri do šest milijardi; rastao je ekonomski standard građana; usvojeno je oko 250 evropskih zakona. Ova vlada se ponašala sasvim odgovorno prema svakom građaninu Srbije i zato kažemo da je upravo ta vlada bila odgovorno socijalna vlada, vlada Vojislava Koštunice, dok ova vlada, vlada Mirka Cvetkovića, socijalno neodgovorna vlada, za ovih sto dana, koja je sama sebi dala ocenu pet, ništa nije uradila.
Naime, za tih sto dana podigla je cenu gasa za 60%, čujemo informacije da to nije prava cena, da će u toku iduće godine ta cena gasa da poraste još 30%, zatim je za 200% podigla cenu telefonskih impulsa, povećala je cene namirnica i, ono što je najbitnije, izgubila međunarodni kredibilitet. Naime, ova vlada je poništila koncesiju Horgoš-Požega, ako znate. Na taj način je poslala jasnu poruku investitorima koji žele da ulažu u Srbiju da je ovo jedna nesigurna vlada i da sa ovom vladom ne treba praviti nikakve ugovore. Takođe, neki ministri iz ove vlade hteli su da ponište naftno-gasni sporazum, međutim, to im nije uspelo. To je sve ono što je ova vlada učinila za prethodnih sto dana.
Reći ću vam još samo jednu stvar. U vreme vlasti Vojislava Koštunice tj. dve njegove vlade, tokom tih pet godina, donesena je jedna strategija o smanjenju siromaštva. U to vreme Srbija je imala oko milion siromašnih stanovnika. Za ovih pet godina Srbija je smanjila to na 500.000 stanovnika i to je upravo ono što sam do sad pričao, da je to bila jedna socijalno odgovorna vlada i da je vodila računa o standardu građana i o svakom građaninu Srbije.
Razlog zbog čega sam podneo ovaj amandman je, u stvari, siromaštvo u Srbiji. Naime, dolazim iz jednog siromašnog kraja, iz najnerazvijenijeg okruga, to je Jablanički okrug, gde je stopa nezaposlenosti 42%, a u samom Leskovcu stopa nezaposlenosti je 21%.
Najveći korisnici iz socijalnog budžeta su upravo ovi ljudi koji su na birou rada, zatim ljudi koji ne mogu da prihoduju, ljudi koji ne mogu sebi da obezbede elementarna sredstva. Iz tih razloga predložio sam da se na konto Ministarstva rada i socijalne politike, a po pitanju socijalnog davanja iz budžeta, prebaci 500.000.000.
Drugi razlog zbog čega sam podneo ovaj amandman jesu ratni vojni rezervisti. Naime, nigde u ovom rebalansu budžeta nisam video posebnu stavku ili određena davanja za te ratne vojne rezerviste. Vi ste ovim rebalansom budžeta uskratili Ministarstvu odbrane određena sredstva, a to su tri milijarde, tako da Ministarstvo nije u mogućnosti da ih obešteti u vezi sa tim ratnim dnevnicama.
Reći ću vam da je sa juga Srbije, tj. iz Jablaničkog okruga, otišlo oko 12.600 rezervista na Kosovo, mnogi od njih se nisu vratili.
Međutim, ovo nije amandman samo zbog njih, zbog ratnih vojnih rezervista iz Jablaničkog okruga, već je ovo amandman i za ostale rezerviste koji su štrajkovali, koji su non-stop bili ispred Vlade, a ni do dan-danas nemaju jasan odgovor da li će im se dodeliti ta sredstva. Naime, rezervisti Jablaničkog, Pčinjskog, Nišavskog, Topličkog okruga (ne, Toplički ću preskočiti), Resavskog, Raškog okruga traže da im se te dnevnice isplate.
Ratni vojni rezervisti iz Topličkog okruga dobili su te dnevnice, jer je u tom periodu bila predizborna kampanja. Gospodin Boris Tadić i gospodin Šutanovac su otišli tamo i da se ne bi štrajkovalo, da se ne bi brukao predsednik države, njima su podeljena ta sredstva, dok rezervistima iz ostalih okruga ta sredstva nisu podeljena. Sredstva nisu mala i iz tih razloga sam opredelio deo od ovih petsto miliona za te ratne vojne rezerviste.
Sad ću vam reći kako je meni odgovorila Vlada: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se u cilju povećanja rashoda za Ministarstvo rada i socijalne politike predlaže smanjenje rashoda u okviru razdela Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, u okviru aproprijacije ekonomske klasifikacije 511 - zgrade i građevinski objekti, gde su predviđena sredstva i za završetak zgrade u Nemanjinoj 9 za potrebe pravosudnih organa, tako da bi se realizacija već započetih projekata dovela u pitanje."
Pitam sve vas ovde, da li Palata Federacije, koja se nalazi na Novom Beogradu, zvrji prazna? Da. Ima izuzetno puno prostora da se određena ministarstva presele tamo, da se sud preseli tamo i da se ova sredstva koja su namenjena Upravi za zajedničke poslove, a po pitanju zgrada i građevinskih objekata, podele najsiromašnijima i ratnim vojnim rezervistima.
Mislim da je amandman i te kako prihvatljiv.
Moje mišljenje je da Vlada treba da prihvati ovaj moj amandman, jer se radi o socijalno odgovornoj Vladi i da ćete vi gospođo, kao predstavnik Ministarstva, uticati na ostale ministre i saopštiti im ovo što sam vam rekao. Znači, predlažem da se ovaj moj amandman prihvati da bi ova vlada slovila za socijalno odgovornu Vladu. Hvala.

Reč ima gospodin Krasić, povodom ovog amandmana.

Ja se nadam da ovu sednicu prate ljudi koji se malo razumeju u ove stvari i ne želim da sporim ideju mog prethodnika. Mislim da je ova rasprava potrebna, pre svega, zbog predstavnika Vlade koji treba da prenesu ovo što poslanici osećaju, predlažu, jer su to ipak ljudi koji svakodnevno komuniciraju sa građanima Republike Srbije i sa ljudima koji uživaju socijalnu zaštitu iz oblasti zaštite porodice, a i iz oblasti koja se tiče bolesti i invalidnosti.
Samo da napravim jedno malo poređenje. Ovaj amandman se odnosi na razdeo 19 - Ministarstvo rada i socijalne politike, ekonomska klasifikacija 472 - naknada za socijalnu zaštitu iz budžeta, a tiče se bolesti i invalidnosti. Ova oblast je u delu, ako tako mogu da kažem, visine naknade uređena zakonom. Ovo što je prethodni poslanik pričao treba, pre svega, da tumačite kao nastojanje i zahtev da Vlada predloži izmenu odgovarajućeg zakona koji reguliše ovu oblast kako bi se u budžetu za 2009. godinu stvorila zakonska obaveza koja mora u budžetu da se adekvatno sagleda.
Nisam hteo da se malopre javim kada je bio ovaj građanin, ali on je predložio da se u okviru ove grupe 40, takođe ekonomska klasifikacija 472, u oblasti porodice i dece, naknada koja je propisana zakonom, naknada za socijalnu zaštitu iz budžeta sa 25,5 milijardi podigne na 75,5. To samo lepo zvuči. Ma koliko da Vlada ne ispunjava svoje zakonske obaveze u ovoj oblasti, ne verujem da je ona mogla da promaši za 50 milijardi dinara. To je apsolutno nemoguće. Ali, znate, tu je uvek problem kada građanin sedne pa napiše amandman. Mora da ima nekoga ko zna da mu napiše to. Arsić se malo više bavio time kako sa Nikolićem i Dušicom Nikolić da zamuvaju neke pare kod nekog računa, ali to će sud da razmatra. Ali, da je malo svestan čovek, nikada ne bi napisao ovakav amandman - sa 25,5 na 75,5 milijardi. Možda je Vlada pogrešila za sto hiljada, sto miliona, ali da pogreši za 50 milijardi, to je gotovo nemoguće. Ali, eto vidite, sve to moram da trpim. Pusti papir sve trpi.
No, bez obzira na sve to, treba ozbiljno da se pristupi ovome i da se shvati da nešto u pogledu tih naknada treba da se menja, ali prvo Zakon o socijalnoj zaštiti, pa da se na bazi te promene i povećanja iznosa kasnije izvrši odgovarajuća promena u Zakonu o budžetu za 2009. godinu. To je jedini ispravan put. Ovo drugo su sve lepi snove i lepe priče. Ali, mislim da je dobro što se priča o ovome.
Dobro je, jer verovatno jedino tako Vlada može da shvati da socijalno ugrožene porodice od naknade koju primaju po osnovu socijalne zaštite jedva krpe kraj sa krajem.
Moram da iskoristim ovu priliku da ukažem da je nekada davno našim propisima iz oblasti socijalne zaštite, zakonom, bio propisan svojevrsni luft ili prazan prostor gde Vlada, u zavisnosti od sredstava, može jednokratno da interveniše, ili više puta, mimo onoga što je zakonom propisano kao obaveza u slučaju drastičnog narušavanja socijalnog položaja socijalno ugroženih lica, onih koji primaju ovu naknadu. Mislim da je takav propis neophodan, s obzirom na ove stvari koje se dešavaju kod nas na tržištu, pogotovu što tu postoji velika disproporcija između rasta zarada i rasta troškova života. Ma koliko da rastu zarade kod socijalno ugroženih kategorija, osnovni kriterijum treba da bude rast troškova života i promene u tom delu.
Nadam se da ćete da zapamtite ovo ili iz stenograma iskoristite ovo kao neku dobru ideju da se u 2009. godini napravi relativno dobra procena onoga što bi moglo da se desi sa socijalno ugroženim porodicama, bez obzira na to da li su u pitanju deca koja treba da imaju univerzalnu zaštitu... Odavno pričam, krivo mi je što nije tu Mile Ilić, mi smo imali profesora, čuvenog Ćirića, on je 1981. godine pričao o negativnim demografskim kretanjima u SFRJ, a pogotovo u Srbiji. Svi su se smejali i njemu i meni. Evo, danas je došla ta bela kuga u najdrastičnijem obliku. Više nam ljudi umiru u toku godine, nego što se rađa. Kada se u socijalnoj politici, politici prema porodici i deci napravi jedna greška, onda taj negativni lanac teško može da se zaustavi.
Malopre ste se smejali kada sam pričao da treba da se vraćamo u selo. Treba da se vratimo u selo. Ali, onda celo društvo sve svoje materijalne potencijale treba da plasira prema tim područjima gde treba da se obezbedi pristojan život, a to znači i razvoj tih oblasti, možda formalno-pravno stagnacija gradskih centara i urbanih centara, ali to je neophodno ako hoćemo da opstanemo, jer veliki prostori na teritoriji Republike Srbije su prazni, kada su ljudi u pitanju i sve ono što vezuje te ljude za određenu zemlju. Tu treba ozbiljan program.
Sledeća stvar koja je interesantna možda se direktno ne tiče ovog ministarstva i ovog poglavlja, verovatno nekog drugog organa, ali da biste me bolje shvatili napraviću jednu paralelu sa nečim što se dešava trenutno u Americi.
Pre nekoliko dana ovaj Švarceneger, guverner Kalifornije, napokon se kao republikanac pridružio ovom Mekejnu. Rekao je jednu veliku rečenicu koja je mnogo značila u Americi. Parafraziram, otprilike je rekao - Mekejn je više proveo u zarobljeništvu u Vijetnamu, nego Obama u Kongresu ili Senatu.
Znate, mi svi osuđujemo to što se dešavalo u Vijetnamu, američka invazija itd., ali ma koliko da su mirovni pokreti sedamdesetih godina bili aktivni u SAD, pokreti koji su bili protiv tog rata, država se nikada nije odrekla svojih veterana. Nikada. Evo, i Mekejn stiče simpatije, kao što je Džordž Buš sticao negativne poene, jer je tada bio tatin sin koji se krio da ne bi išao u vojsku. To je poštovanje države. Možemo mi da pričamo šta god hoćemo o toj Americi, pre svega o Beloj kući i njihovoj politici, ali oni cene tu vrstu patriotizma, to je za njih patriotizam.
Vi ste nas doveli u situaciju da čovek treba da se stidi što je branio svoju državu. Jedino kod nas je moglo da se napravi nešto - to će narod pozlatiti. Vodite malo računa. Niko normalan ne želi ratove. Vi ste sada na vlasti, desi se nešto, pozovete neke ljude, odazovu se na taj poziv; da li sutra treba da budu krivi što su slušali svoju državu? A vi se tako ponašate prema ljudima koji su ispunjavali zakonom propisane obaveze i sada su krivi što su poštovali zakon. To je potpuno uvrnuta logika. Tako rezonuje čovek koji ne zna šta je država.
Zbog tog rezona koji je postao dominantan od paljevine Savezne skupštine naovamo, mi imamo situaciju da je pre nekoliko dana Vlada utvrdila Predlog zakona i poslala ga Narodnoj skupštini, gde se ratifikuje sporazum koji je Boris Tadić 2006. potpisao u Americi sa Kondolizom Rajs, gde se svi naši vojni potencijali stavljaju na raspolaganje SAD. Molim vas, vidite li kako ta uvrnuta logika uništava temelje jednog društva.
Znači, septembra 2006. je to potpisano. Predsednik Srbije je potpisao u ime Vlade Republike Srbije kada je bilo ono u Vašingtonu. Sada ga je Vlada utvrdila kao Predlog zakona, taj sporazum, i nudi ga Narodnoj skupštini da ga usvoji. Zašto nije ranije? Zato što je sada omekšana Narodna skupština. Neće biti bunta 78 radikala, nego će biti bunta 58 radikala, a 20 građana će biti mirni. Zašto? Ako Tadić dobije kijavicu, odoše njihovi mandati. To je ta priča. Zašto nije 2007. ratifikovano? Zašto nije početkom 2008. ratifikovano? Ne, sad su se stvorili politički uslovi, jer je dovoljno sve razbijeno.
Čiji sporazum treba da ratifikujemo? Ko je zaključio i s kim? Sa Sjedinjenim Američkim Državama, a one su prve koje su nam otele Kosovo i Metohiju. Ja kažem otele, vi ćete da kažete da nisu otele, ali su prve proglasile nezavisnost Kosova i Metohije, prihvatile nezavisnost Kosova i Metohije. Sada vodimo postupak, vodimo celu priču kako Euleks da ne dođe na Kosovo i Metohiju. Bogdanović se kune, Šutanovac, ovaj veliki vojnik, Cvetko, Boris Tadić nam se kune - pod nekim uslovima; Jeremić jadnik šeta, priča nešto, jedanput pozitivna formulacija, drugi put negativna formulacija, zamajava narod, a na dnevnom redu sporazum sa SAD.
Usput se ljutite na Crnu Goru, Makedoniju, pa još isterujete te ljude tamo, a u Ameriku vraćate Ivana Vujačića. Malo mu bilo, pa hajde još malo da ide tamo.
Koji su to procesi kod vas? To je čista šizofrenija. Građani Srbije, pratite skupštinske prenose, slušajte šta se priča ovde, toga nema u novinama, toga neće biti na televiziji, ovo je jedina prilika da to čujete.
Nažalost, nema Vlade, nema Cvetka, nemamo s kim da pričamo. Ovi ne smeju da kažu ništa. Možda će malo da podrže, da ispričaju iz DSS-a, iz Nove Srbije, a ovi što su ukrali mandate - gde smeju da dignu glavu, prevarili Boga i ljude, ovde planduju dok ih neko ne izbaci.