Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih na početku, gospodine ministre, volela da nam objasnite ovo što stoji u obrazloženju Predloga ovog zakona.
Rekli ste – razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku, pa kažete, nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po rad organa i organizacija.
Najlepše bih vas zamolila da nam objasnite kakve su to štetne posledice? Da li je štetnih posledica bilo do sada? Ako jeste, ko je odgovoran zbog toga i da li je neko odgovarao zbog toga?
Ne možete paušalno da napišete ovakvo obrazloženje kad i vi i svi mi znamo da ovo nije tačno. U redu je, imali ste potrebu da predložite ovaj zakon, predložili ste ga, zašto po hitnom postupku, nije bilo potrebe, ali obrazloženje da bi nedonošenje ovog zakona prouzrokovalo štetne posledice po rad organa i organizacija je, zaista, neprihvatljivo.
Zašto? Pretpostavljam da se ovo u najvećem delu odnosi na član 5. Predloga zakona. Sada, upravo, ono što sam rekla malopre i što su sve kolege koje su govorile o ovom predlogu zakona rekle, taj 1. maj 2008. godine je bio datum koji je već jedanput produžen, rok koji je već jedanput produžen izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima i, evo, sad ponovo imamo produženje tog roka.
Hoću da vas pitam i očekujem da ćete da odgovorite, da li je do tog 1. aprila bio raspisan konkurs? Možda nije po konkursu izvršeno popunjavanje ovih radnih mesta, odnosno da li je bio raspisan konkurs? To je nešto što je veoma bitno i što treba da nam obrazložite.
Inače, ovih dana je aktuelna priča nadležnih državnih organa o uštedama u javnoj potrošnji i svi se odmah hvataju za službenike, za nameštenike, nikome ne pada na pamet da smanjuje broj agencija, da smanjuje broj ministarstava, zato što su to poslovi gde su funkcioneri na čelu tih organa, naravno, visoki funkcioneri stranaka na vlasti i to je nešto što ne sme da se dira.
Zato nam kaže pre neki dan Jelašić, zaista, da nije toliko cinizma, bilo i smešno i tužno, Jelašić, koji je poznat po tome da mu je plata, kao guverneru Narodne banke, oko 5.000 evra, da je NB krenula u štednju javne potrošnje. Kaže – otpustili smo sve kafe-kuvarice, kupili smo automate za kafu, otpustili smo ljude iz obezbeđenja, angažujemo u obezbeđenje ljude iz nekih agencija.
Dakle, takvo smejanje narodu, ismejavanje naroda, jeste nešto što je nedopustivo.
Vi ste, u nekim javnim intervjuima, uglavnom sam čitala, gospodine Markoviću, najavljivali, takođe, neke restrikcije zaposlenih po lokalnim samoupravama. Danas ste ovde objašnjavali kako nije dobro da se to radi na nivou državne uprave, a podsećam, pre svega, javnost Srbije, da je broj zaposlenih u državnoj upravi, odnosno u Vladi, u ministarstvima, od 2000. do 2008. godine, povećan za devet i po puta. Sada je zaista logično pitanje, ako treba negde da se vrši racionalizacija, gde je to pravo mesto.
Inače, ne mislimo da je dobro, bez obzira na to u kakvoj se kriznoj situaciji država nalazi, da se kola prelamaju preko najslabijih, da opet ostavite bez posla ljude koji su nameštenici ili službenici sa SSS, kako se to, inače, dešava, i da ko zna koliko porodica ostavimo bez te zarade koju su zarađivali članovi porodica zaposleni ili u lokalnim samoupravama ili u državnim službama.
Postoji mnogo bolji način da se racionalizuje javna potrošnja – tako što će se trošiti mnogo manje na one vrlo visoke plate. Znate, veća je ušteda u bruto iznosu, kada se to izračuna, da se ukine neka agencija i direktor neke agencije, koji, zapravo, ništa ne rade, nego da otpustite pet kafe-kuvarica.
Zaista bi trebalo voditi računa da se ovo što se priprema Srbiji i ovo u čemu Srbija već jeste, mislim na očiglednu ekonomsku i finansijsku krizu, socijalnu bedu, da Vlada Republike Srbije povede računa, u tom nekom pokušaju da se to zaustavi, ili, bar, koliko toliko umanji, ne prebije preko leđa najslabijih.
Kada je u pitanju ovaj zakon, o kom su kolege, uglavnom, rekle sve ono što je vezano za njegove izmene, s obzirom na vreme, samo ću da komentarišem članove 78. i 80, gde se govori da se državni službenik razrešava sa položaja i ako mu dva puta, ali ne uzastopno, konačnim rešenjem bude određena ocena ''ne zadovoljava'', kao i ako organ ili telo nadležno za postavljenje državnog službenika prihvati javnu preporuku Zaštitnika građana za njegovo razrešenje.
Ovo, upravo, govori o tome kako vi devalvirate funkciju Zaštitnika građana, kako on, zapravo, nije trebalo da postoji ni u Ustavu, ni u zakonu, ni u stvarnom životu, jer kakva je njegova funkcija ako njegova javna preporuka nikog ne obavezuje? Vidim da sam, zaista, prekoračila vreme, izvinjavam se, ali samo vas molim, ministre, da povedete računa, da ne pretite zaposlenima u lokalnoj samoupravi, da ne pretite, kao Jelašić kafe-kuvaricama, nego da se potrudite da uskladite malo platu vašeg vozača i vašu, o tome sam govorila.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ili neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne)
Da li želi reč ministar?
Reč ima ministar Milan Marković.

Zahvaljujem na ovoj konstruktivnoj diskusiji koju smo imali. Iskoristio bih priliku da dam par pojašnjenja, ili par odgovora na pitanja koja su ovde postavljena.
Da ne bi bilo zabune, objasnio sam već u toku diskusije, daleko od toga da bilo kome imamo nameru da pretimo u lokalnim samoupravama. Pričali smo o tome, ne znam da li ste bili, da je ceo sistem predviđen tako, da će uslovi biti takvi, siguran sam, da će mnogo više ljudi dobrovoljno želeti po tim uslovima da napuste radna mesta nego što ćemo imati novca da im damo.
Želim sada odgovorno da kažem, niko neće biti prinudno ostavljen bez posla u jedinicama lokalne samouprave.
Objasnio sam zašto takav sistem predviđamo. Dakle, ideja je da se, investicijom od milijardu i 200 miliona na godišnjem nivou, za pet godina ostvari, generiše ušteda od 42 milijarde ukupno i da se sistem lokalne samouprave svede na 12.000 do 14.000 zaposlenih.
Naravno, daleko od toga da nam ne treba to isto i na državnom nivou i na nivou državne uprave, potpuno se slažem, samo što mi, nažalost, na nivou državne uprave nemamo egzaktne kriterijume o potrebama naše države u pogledu obima državne uprave.
Što se tiče člana 78, prihvatam u potpunosti vašu sugestiju i videćemo, ukoliko postoje mogućnosti, izaći ćemo s amandmanom, da to uskladimo s ovim zakonima koji su u proceduri a tiču se Agencije za borbu protiv korupcije. Takođe prihvatam ovu primedbu koja se odnosi na redosled članova. Iznenađen sam da se desio takav previd redosleda članova. Nije u skladu s onom tehnikom koju mi u Ministarstvu negujemo. Dakle, trebalo je da članovi 6. i 7. budu 1. i 2, a onda da ide ovih pet članova. Što se tiče primedaba na to zašto su neke stvari tako koncipirane u osnovnom zakonu, dakle, još kada je 2005. on usvajan, rekao sam da nismo išli u promene Zakona dok ne završimo bar neki ciklus, a to neka bude ciklus postavljenja državnih službenika na položaje.
Dakle, to a propo onih primedaba na član 140, ili zbog čega su posebni aršini predviđenim članom 32. Ti poslednji aršini su tako predviđeni i oni su već realizovani, recimo, Zakonom o policiji, takođe, Zakonom o spoljnim poslovima. Vlada je nedavno utvrdila zakon o poreskoj administraciji. Očigledno je da je priroda poslova u policiji, BIA-i. Mislim da će se, takođe, ići na poseban režim za Upravu za izvršenje zavodskih sankcija, ali to je neko moje razmišljanje, nisam siguran još, to će Ministarstvo pravde odlučiti.
Radi se o tome da ima i posebnih zvanja i posebnih potreba. Tako je koncipiran Zakon još te 2005. godine. Mislim da to nije loše i da treba da ostane tako. Ne verujem da ovim zakonima, koji su takođe bili u Skupštini, to mogu da rade bez ikakve kontrole i procedure. Pretpostavljam da i oni imaju svoje procedure. Sećam se, kada je bio izbor generalnog inspektora, da je on išao na konkurs, tako da pretpostavljam da postoje procedure. Nisam u delokrugu svog posla upoznat s tim, ali pretpostavljam da nadležni za te poslove jesu.
Što se tiče toga da li na preporuku Zaštitnika građana treba ići na obavezujući disciplinski postupak, zbog toga što ovaj postupak nije pravno perfektan, što je potpuno tačno, ili ići na diskrecionu odluku organa koji je dobio tu preporuku, da li će da ispoštuje ili neće, može i jedno i drugo, stvar je procene šta je bolje. Ako sumnjamo u postupak Zaštitnika građana, u nesavršenost tog postupka, onda možemo reći da treba voditi obavezan disciplinski postupak, ali, opet, kada pogledamo da tog zaštitnika građana bira Narodna skupština, da li organ uprave treba da ima sumnju u organ koji je izabrala Narodna skupština?
Rekao bih da tu ima argumenata i za i protiv, pa svako od nas može i verovatno ostaje pri onome što je rekao.
Mislim da, s obzirom na to da Zaštitnika građana bira skupština, imajući u vidu snagu tog autoriteta, organ koji odlučuje o postavljanju državnog službenika na položaj treba da odluči o preporuci Zaštitnika građana. Gospodin Krasić misli za ovaj član 5. da ne mora da postoji, ja mislim da je neophodno da postoji kao takav, s tim povratnim dejstvom, jer moramo konvalidirati ovo stanje koje nije pravno perfektno, a to je da je, praktično, nekim zaključkom Vlade produžen rok koji je definisan Zakonom. Što se tiče odgovora na vaše pitanje, 108 konkursa je bilo, 107 je sprovedeno, ali je realizovano postavljenje za svega 50 ljudi.
Što se tiče ovog raspona plata, predložio sam, i sindikati su me podržali, da se ide na smanjenje raspona plata na 1:6. U prvoj računici, dok nije nastupila ova ekonomska kriza, to je iziskivalo milijardu i 700 u narednoj godini i tri milijarde u sledećoj godini. To je moglo da funkcioniše. Ne mogu sada da kažem šta će se desiti ni s tim smanjenjem raspona plata. Ne mogu da kažem da li će biti milijardu i 200 za ovaj projekat smanjenja broja zaposlenih u lokalnim samoupravama, zbog toga što su u potpunosti promenjene okolnosti i svi ministri u Vladi su prinuđeni da sačekaju projekciju koju će dati Ministarstvo finansija.
Voleo bih da oba ova projekta mogu da se uključe u ovo, posebno bih voleo ovaj projekat racionalizacije u lokalnim samoupravama, jer mislim da je taj dobrovoljni odlazak potpuno moguć. Smatram da je najisplativije, upravo, dati za ovaj projekat, jer u ovom projektu učestvuju lokalne samouprave. Rekao sam da je ušteda za sledeću godinu tri i po milijarde. Na uloženih milijardi i 200, dobijamo tri i po milijarde i to za pet godine generiše 42 milijarde. Teško je prognozirati šta će se dalje dešavati. Jedno je sigurno, potrebno je da budemo socijalno odgovorni, potrebno je da se izvrši neka štednja.
Ponavljam, nisam nikome pretio. Mi smo samo poslali pisma jedinicama lokalne samouprave, gde smo pomenuli ovo što je kolega Živanović malopre govorio, da je primećeno da neka izabrana lica, funkcioneri u lokalnim samoupravama, imaju veće plate nego što ima predsednik Republike, ili predsednik Vlade, ili ministri u Vladi. Mislimo da to nije u redu i da oni moraju svoje plate da usklade s propisima koji regulišu tu oblast.
U svakom slučaju, zahvaljujem. Podnećemo ovaj amandman, ukoliko je tehnički moguće. Prihvatamo u potpunosti ovu kritiku za redosled članova, ali desila se omaška. Dešava se, naravno, kada se radi da se desi omaška. U pitanju je pravna tehnika. Hvala vam.

Zaključujem načelni pretres. Za danas završavamo rad. Rad nastavljamo sutra, 19. novembra, u 10 časova, raspravom u načelu o 14. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o udruženjima. Hvala vam.