Narodni poslanik Milan Veselinović ima reč. SRS ima još 20.50 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da se izvinim što sam u tom momentu bio vani, ali evo, s obzirom na naše kolege iz SRS i ostalu opoziciju videli smo danas da postoje velike rezerve prema ovom zakonu o udruženjima.
Kao čovek koji sam dugo bio član Streljačkog udruženja Srbije, mogu reći da ovaj zakon ima mnogo kontradiktornosti, anomalija, koje čak zbunjuju i nas poslanike, da ne kažem obične građane.
Naime, zakon o udruženjima, kao što se vidi, jeste napisan zbrda-zdola, a vidi se da je opet po intervenciji nekoga iz EU da ovaj zakon, kao i ostali zakoni, budu jedno rešenje koje će da prihvati EU, odnosno vi Evropejci treba sve da ispunite kako bi jednog dana postali članovi EU, u šta mi građani Srbije ne verujemo.
Zakon o udruženjima je bitan zakon i ne bi smeo da ima ovakve odredbe koje su u koliziji jedna protiv druge. Pre svega, ako vidimo da jedno udruženje mogu da formiraju tri člana, čak i maloletna lica, onda znači da svaka porodica u Srbiji može imati neko udruženje i može postati pravni faktor u ovom društvu.
Posebne manjkavosti ovog zakona sadržane su u tome što se na ovaj način i preko ovog zakona žele legalizovati i mnoga udruženja koja do sada nisu našla svoja mesta u drugim zakonima, počev od nevladinih organizacija, posebno onih stranih organizacija koje godinama vršljaju našom zemljom, pa sve do verskih zajednica. Podsećam vas da u Zakonu o verskim zajednicama nisu mogle proći ni verske sekte, a nažalost ovaj zakon omogućava da i pojedine verske sekte mogu imati svoja udruženja i mogu legalno raditi u našoj zemlji.
Imamo ovde stvari koje gotovo imaju centralistička obeležja, a pre svega mislim na neke rigorozne mere koje bi se preduzele u cilju sprečavanja rada i funkcionisanja udruženja, a to možete videti iz samih prekršaja koji su predviđeni po ovom zakonu. Vidite i sami da tamo postoje prekršajne odredbe koje mogu odgovorno lice i udruženja kazniti od 10.000 dinara do 400.000 dinara.
Pitam se, ako udruženja formiraju maloletna lica od 14, 15, ili 16 godina, ko će platiti tu kaznu. Da li roditelji ili možda neko drugi ko je garant da to maloletno lice postane član udruženja? To je jedna kontradiktornost koja je sadržana u ovom zakonu.
Ako se htelo dati slobode, slobodno udruživanje, onda bi trebalo da cilj bude ovog zakona da ljudi, građani slobodno se udruže, prave svoja udruženja, kako bi možda zadovoljili neke svoje zajedničke potrebe, da li su sportskog karaktera ili nekog drugo.
Vi znate da ta udruženja uglavnom nisu profitabilna. To su neprofitabilna udruženja. Međutim, i ona udruženja koja se registruju, i ona druga koja se ne registruju, ona potpadaju pod zakon revizije i računovodstva. To znači da je cilj bio ovog koji je pisao ovaj zakon, a mislim da je ideja bila i Dinkića, da jednostavno fiskalizuje sve ono što se kreće u ovoj državi.
To je krajnji cilj da se izvrši fiskalizacija i udruženja, i onih koja nisu profitabilna i ona koja su profitabilna, a predviđene su takve mere da sva ta udruženja koja su nepodobna, posebno koja nisu uz vlast ili u interesu vlasti, možete ih ukinuti kad god vam padne na pamet.
Ovde ne mogu da ne pomenem udruženje građana KiM vezano za kidnapovane i nestale Srbe, udruženje koje već datira već nekoliko godina, a niko mu ne posvećuje pažnju, u smislu da se pomogne tom udruženju, u smislu da se materijalno obezbedi, kako bi mogli dalje da istražuju one ljude koji su nestali, da pomognu porodicama kidnapovanih građana sa KiM.
Posebno legalizacija stranih udruženja jeste u stvari i legalizacija svih onih koji vršljaju našom zemljom, a ovde pre svega podrškom ovog zakona od strane LDP i mnogih iz onog DOS-a od 2000. godine, znači da je jednostavno ovaj zakon napisan pre 2000. godine, ali evo danas uspevate da ga realizujete. Ovim završavam, pošto imaju i moje kolege da kažu nešto. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, neka se pripremi Dragan Stevanović po Poslovniku. Vi još 13 minuta.

Dame  i gospodo narodni poslanici, od predstavnika parlamentarne većine čuli smo dosta pohvala na Predlog zakona o udruženjima. Međutim, prostim čitanjem bez mnogo udubljivanja mogu da se uoče brojne slabosti, odnosno brojne pravne praznine koje će sutra u praksi da izazovu brojne probleme.
Da počnemo od člana 2. Mislim da je Ministarstvo propustilo, kao organ koji je verovatno pripremao nacrt ovog zakona, da u član 2. unese i odredbu da udruženje u smislu ovog zakona ne sme da ima aktivnost koja podrazumeva mešanje u rad državnih organa, odnosno institucija. Takve odredbe u Predlogu zakona nema.
Čuo sam, i svi smo čuli, od gospodina Mićunovića niz hvalospeva na račun nevladinih organizacija koje postoje u Srbiji i u svetu.
Priznajem da postoji dosta nevladinih organizacija koje se zaista bave humanitarnim radom. Takve nevladine organizacije treba pozdraviti i treba ih podržati da svoju aktivnost nastave i dalje.
Nažalost, Srbije je od 1991. godine bila suočena sa činjenicom da smo imali veliki broj nevladinih organizacija koje su samo formalno bile nevladine. U suštini, one su bile institucije stranih vlada koje su imale cilj da destabilizuju Republiku Srbiju, odnosno da Republiku Srbiju i srpski narod u inostranstvu prikazuju u najgorem mogućem svetlu.
Takođe, činjenica je da smo imali brojne nevladine organizacije koje su se direktno mešale u rad državnih organa i institucija. Drastičan primer je slučaj Nataše Kandić i Fonda za humanitarno pravo, koja otvoreno se meša u rad pravosudnih državnih organa u Republici Srbiji.
Što se tiče odredbe da su u Republici Srbiji zabranjena tajna i paravojna udruženja, ovakva odredba u zakonu, s jedne strane, nije dovoljna, a s druge strane je ona kontradiktorna sa članom 4. Predloga zakona, gde se kaže da je upis u registar udruženja dobrovoljan. Gospodine ministre, tajno je svako udruženje koje nije registrovano. Država stiče uvid u to koja udruženja postoje samo kada ih registruje. Oni koji nisu registrovani su sa stanovišta zakona tajni, odnosno država za njih ne zna.
Ovo što piše u članu 2. da su zabranjena tajna udruženja direktno je suprotno onome što piše u članu 4. da je upis u registar udruženja dobrovoljan. To znači da neka udruženja mogu da budu upisana, ako to žele, a neka udruženja ne moraju da budu upisana, a jedna i druga će da postoje na teritoriji Republike Srbije.
Ostaje nejasno šta će država da preduzme protiv tajnih udruženja koja postoje u Republici Srbiji, svi znamo da postoje, a koja imaju izuzetan politički uticaj na rad državnih organa. Tu pre svega mislim na masonske lože, koje očigledno imaju uticaj na rad pojedinih ministara, na rad pojedinih državnih organa.
Sada ne govorim o masoneriji sa stanovišta njenih religijskih, odnosno filozofskih principa koji su suprotni hrišćanstvu, nego govorim o tome da ta tajna udruženja i te tajne lože hoće, pored svojih filozofskih principa, da imaju uticaj i na funkcionisanje države u Republici Srbiji. To je, gospodine ministre, vama, nadam se, potpuno poznato.
U članu 3. predlagač je naveo koji ciljevi ne mogu da budu vezani za određena udruženja, odnosno da udruženja ne smeju da deluju tako da se krši ustavni poredak Srbije, da se narušava teritorijalna celokupnost, da se dovode u pitanja rasna, nacionalna, verska prava, da se vrši diskriminacija po polu, rodu, fizičkim, psihičkim ili drugim karakteristikama i sposobnostima.
Međutim, gospodine ministre, skrećem vam pažnju na jednu pojavu koja je nažalost raširena u Republici Srbiji i raširena je svuda u svetu. Ta pojava se zove seksualna zloupotreba dece, odnosno pedofilija. Malo sam tražio po internetu, pa sam našao neke podatke na tu temu.
Mi smo čuli od gospodina Mićunovića mnoge hvalospeve kako u Zapadnoj Evropi postoje brojne nevladine organizacije koje se bave humanitarnim radom. Žao mi je što gospodin Mićunović nije tu. U Holandiji imate nevladinu organizaciju, gospodine ministre, koja je registrovana, ne deluje kao tajno udruženje, nevladina organizacija Martin, čiji je cilj da promoviše pedofiliju.
U Francuskoj imate nevladinu organizaciju Zojina barka, koja se takođe bavi promovisanjem pedofilije. Budući da je pedofilija, nažalost, raširena društvena pojava u Srbiji, skrećem vam, gospodine ministre, pažnju na jednu činjenicu.
Ovo što ste vi napisali u članu 3. neće sprečiti delovanje takvih organizacija, jer pitanje je da li pedofilija može da se podvede pod sintagmu podsticanje neravnopravnosti po polu, budući da nažalost država ponekad vrlo široko tumači Ustav, zakone itd, plašim se da bi u praksi moglo da bude prostora da takve organizacije, koje su potpuno suprotne hrišćanskom moralu, ipak nađu neki prazan prostor i da ipak deluju.
Ostoje nešto što nije regulisano ovim zakonom. Neko od mojih prethodnika je rekao da su u zakonskim rešenjima data suviše velika prava i slobode stranim nevladinim organizacijama. Vidite, gospodine ministre, u praksi će se pojaviti jedan problem. Šta će se desiti ako neka nevladina organizacija čije je sedište u inostranstvu, a deluje u Republici Srbiji, odluči da recimo na zgradu gde se nalazi istakne državnu zastavu zemlje u kojoj ima sedište.
Inače, takva praksa je danas raširena po Srbiji. Ako ste primetili u skoro svim preduzećima bivšim društvenim, koja su privatizovana od strane stranih vlasnika kapitala, obavezno ispred preduzeća stoji državna zastava zemlje iz koje dolazi kupac tog preduzeća. Postavlja se pitanje šta je sa državnim suverenitetom Republike Srbije.
Recimo, vi imate u ovom predlogu zakona takve odredbe koje su do te mera široke da vam garantujem, gospodine ministre, da sutra kada usvojite ovaj zakon u Srbiji će moći da deluje recimo udruženje ljudi koji se bave negovanjem tradicija NATO intervencije u Republici Srbiji, ili Udruženje ratnih veterana Oslobodilačke vojske Kosova.
Šta recimo ako sutra nekom padne na pamet da na to svoje udruženje istakne albansku zastavu u Knez Mihailovoj ulici. Vi nemate po zakonu apsolutno nijedan mehanizam da to sprečite, a to bi zaista moglo da se desi.
Gospodine ministre, jedna čisto pravna nelogičnost. U članu 26. vi ste rekli da registri udruženja koji imaju sedište na teritoriji AP vodi nadležni organ uprave AP kao povereni posao, i to mogu da razumem. Ali, već stav 4. kaže ovako: ministarstvo vodi evidenciju udruženja upisanih u registar koji vodi nadležni organ uprave AP. To znači da će i pokrajina da vodi evidenciju, a istovremeno i vaše ministarstvo. Zašto poveravate posao ako ćete vi sami da radite taj posao? U svakom slučaju, ovaj predlog zakona o udruženjima, iako ste ga vi godinama navodno pripremali, još od 2000. godine, pun je pravnih praznina i u praksi će da izazove veliki pravni i politički haos.

Povreda Poslovnika, gospodin Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104, povreda dostojanstva Skupštine i povreda dostojanstva svih poslanika.
Nažalost, i vi ste objekat svih ovih problema i ponižavanja koja se dešavaju u Skupštini Srbije, a sve zbog toga da bi jedna rezervna politička grupacija opstala u parlamentu Srbije. Apsolutno ne preza vladajuća većina, odnosno vrh vladajuće većine ni od jednog poteza, čak i štetnih po vas, politički štetnih, kako bi ovu nakaradnu, neprirodnu, kriminalnu i nakaznu situaciju u Skupštini Srbije do krajnjih mogućih granica održala.
Kako je moguće, gospodo poslanici, da vi dozvolite, samo da bi se ovo završilo, da bi na svaki mogući način završili zadatak koji su stavili pred vas, da odustajete od govora za koji ste se prijavili? Evo izlazi gospodin Mirko Čikiriz, koji uvek za ovom govornicom ima šta da kaže. Pristaje da se ponizi. Samo vam je cilj da se završi ova farsa u Skupštini Srbije. Odustajete i od svih moralnih principa, jer vas ne interesuje.
Vaša vladajuća vrhuška hoće da obezbedi sebi određenu prednost na predstojećim izborima, za koje se već uveliko priprema. Vi to ne znate, ali se to već uveliko radi. Pošto ste sigurni da ne možete da pobedite ni uz pomoć paketića, ni uz pomoć TV, sada vam je bilo potrebno da imate rezervnu varijantu uz pomoć koje ćete pokušati da ostanete na vlasti. Evo, postavlja se pitanje, zbog čega je gospodin Radoslav Milinović iz ZES-a odustao od diskusije? Takođe, dr Janko Veselinović, takođe, Mirko Čikiriz, Aleksandar Jugović, Srđan Milivojević, Milan Vučković. Koji su to razlozi, gospodo poslanici, da vi odustanete od ovih diskusija?
Optužujete poslanike SRS i opozicije za opstrukciju Skupštine Srbije, a kako se vi ponašate? Vi nama nemate pravo posle ovoga da kažete ni jednu jedinu reč.
Ovo je važno da građani Srbije vide šta ste sve spremni da uradite kako bi ispunili zadatak koji vam daje vaše političko rukovodstvo.
Što se tiče SRS, mi nećemo odustati od naših prava, bez obzira šta vi pričali i šta govorili o nama. Mi ćemo insistirati na onim pravima koje imamo, na onim rezultatima koje smo dobili od građana Republike Srbije i na onom broju poslanika koje imamo posle izbora koji su održani u maju mesecu 2008. godine.

Ima reč gospodin Dragan Stevanović, izvolite.        
Šta, ponovo se javljate po Poslovniku, gospodine Čikiriz. Niste se javili. Molim vas, gospodine Čikiriz, da li ste se javili? Jeste. Izvolite.
Gospodine Dragane, da li vi odustajete od diskusije ili želite da govorite? A hoćete po Poslovniku, nisam videla.

Po Poslovniku. Mislim da je gospodin Dragan Todorović odustanak ljudi sa liste Za evropsku Srbiju apsolutno pogrešno protumačio. Ovaj zakon je dobio pohvalu 90% poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Zakon je izvanredno pripremljen i od strane ministarstva i od strane stručnih službi. Mislim da će sigurno biti usvojen dvotrećinskom većinom i apsolutno je nepotrebno deseti put ponavljati sve njegove dobre odredbe. Hvala.

Gospodin Dragan Todorović, po Poslovniku. Zahvaljujem, gospodine Čikiriz - tačna konstatacija, apsolutno tačna.

Nemam ništa protiv, gospođo predsedavajuća, što vi pohvaljujete gospodina Čikiriza, ali se pitam šta se dešava sa onima pre gospodina Mirka Čikiriza. Šta je s njima, oni izgleda ne prihvataju te vaše vrednosti ili kvalitet ovog zakona, pa su izlazili da ga svojim diskusijama podrže i da ubede ostale poslanike.