Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a posle njega narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Mi se sada nalazimo u situaciji da raspravljamo o nečemu što je ustavna kategorija i o nečemu što je predmet regulisanja naših procesnih zakona. Kada se javnost suđenja kao norma ugrađuje u Zakon o uređenju sudova, onda se to radi na principijelnoj osnovi i više kao odraz poštovanja Ustava i drugih zakona koji to regulišu. Sa gledišta materije koju reguliše Zakon o uređenju sudova, ova odredba iz člana 7. je apsolutno nepotrebna. Međutim, kada prosto navale emocije i velika količina ljubavi, onda se na glupost odgovara još većom glupošću, u vidu izliva nežnosti, poštovanja itd. Malopre smo imali prilike da to vidimo.
Samo da skrenem pažnju ustavobraniteljima: ova materija je regulisana Ustavom Republike Srbije, to je član 32. stav 3. Molio bih, ne bih čak ni molio nego bih ukazao, da ne treba ljudi da se ponašaju kao zid, nego da uzmu Ustav u ruke, barem poslanici, da pročitaju, da vide i da zaključe šta je napisano.
U tom stavu 3. stoji, citiram: "Javnost se može isključiti tokom čitavog postupka", ovde se priča o isključenju javnosti, "koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom društvu, kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku, u skladu sa zakonom."
"U skladu sa zakonom" u ovoj odredbi Ustava treba tumačiti – u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, u skladu sa Zakonom o parničnom postupku, u skladu sa Zakonom o izvršnom postupku, u skladu sa ostalim procesnim zakonima koji se primenjuju. Samo da vas podsetim, naslov ovog člana je "Pravo na pravično suđenje"; znači, odnosi se na postupke pred sudom. Javnost se može isključiti, a ovde je pribegnuto formulaciji – ograničiti. Pogrešan termin, gospođo Malović, potpuno pogrešan termin. Ovaj termin koji ste vi ubacili odnosi se na one poslednje odredbe Ustava Republike Srbije o ograničenjima ljudskih prava, kada su ona moguća, pod kojim uslovima; kad treba da se zaštite temelji demokratskog poretka u Srbiji, onda je moguće ograničenje, vanredno stanje, ratno stanje itd.
Sa gledišta ustavnosti i zakonitosti, najbolje bi bilo ili da ovaj član ne postoji ili da ima formulaciju da se javnost suđenja može isključiti, u skladu sa Ustavom i zakonom. To je najprostija formulacija koja odražava sve. Ako neko pokušava zakonom da prepisuje odredbu Ustava ili da se trudi da bude mnogo pametan, pa stavi prst na čelo pa razmišlja, onda dobijamo najtrapaviju formulaciju.
Nadam se da Vlada neće da prihvati ovo što je gospođa Nada Kolundžija rekla da će oni oberučke da prihvate. Ja nemam ništa protiv toga, samo izražavam mišljenje da to ne bi bilo u skladu sa Ustavom. Pogrešili ste termin. U pravu se vrlo retko koriste sinonimi. Pravo je vrlo precizna kategorija, ima veze sa filozofijom i logikom; bez obzira na to što logičari spavaju, ali ima veze sa logikom i zdravorazumskim rasuđivanjem. Ova, po vama, sitna nijansa prosto dovodi do nakaznog izgleda prava na pravično suđenje u delu javnosti postupka.
Zahvaljujem se građanima Republike Srbije što su, po svim istraživanjima, juče u dobrom broju gledali Drugi kanal. Imali ste prilike posle 22.00 sata da pratite snimak nečega što je javno suđenje. Imali ste prilike da vidite...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da, poštujući član 103, govorite o tački koja je na dnevnom redu.)
Gospođo Čomić, mislim da vi nemate Predlog zakona pred sobom. Član 7. ima naslov - javnost, a odnosi se na javnost sudskog postupka. Koje ću ja stilske figure da koristim i na koji način ću da ubeđujem...
(Predsedavajuća: Dovedite u vezu javnost sudskog postupka i događanja u Skupštini juče u 22.00 časa ili se vratite tački dnevnog reda i amandmanu o kojem izražavate mišljenje, a na osnovu člana 103. Poslovnika Narodne skupštine.)
Gospođo Čomić, molim vas da uzmete primerak zakona koji je na dnevnom redu, amandmane i mišljenje Vlade povodom amandmana. Ja sam pet i po minuta pledirao kako treba da se zaštiti ustavnost u pogledu ovog člana. Skrećem vam pažnju da se ovaj član, kao načelna odredba, odnosi na javnost sudskog postupka i naravno da pozitivnim primerima iz sudske prakse treba da pokažem zašto je mnogo bolje i ispravnije da ovde ne stoji reč "ograničiti" nego "isključiti". Mogu da komentarišem bilo koji sudski postupak koji je dostupan javnosti da bi javnost shvatila koliko sam u pravu. Molim vas da imate ovo pred sobom kada pokušavate da me prekinete. Nećete uspeti da me prekinete, jer pričam o temi, pričam o javnosti sudskog postupka.
Naravno, želim da pokažem i kakva je evropska praksa i kakva je praksa Ujedinjenih nacija kada je u pitanju javnost postupka. Ne znam, vi pričate da grabite prema Evropskoj uniji, valjda želite i te standarde da preslikate ovde. Sada vam samo pričam o jednom standardu koji postoji u Evropskoj uniji. Ako smatrate da je zabranjeno da pričam o standardima Evropske unije, ja ću da se povučem, ali sada pričam i o standardima Ujedinjenih nacija. Mi smo članovi Ujedinjenih nacija, imamo neke obaveze koje moramo da poštujemo. To se, pre svega, odnosi na Međunarodni pakt o građanskim i političkim slobodama. Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava... Ja bih vam preporučio da neke moje knjige pročitate; idite do SRS, imam tamo nekoliko knjiga o ljudskim pravima, edukujte se da biste mogli da vodite ovaj parlament.
Dakle, javnost je imala prilike već juče da vidi kako to izgleda kada je sudski postupak javan. Javnost je takođe imala prilike, već 13 meseci, da vidi šta se dešava kada se u tom postupku isključi javnost. Isključenje javnosti je ono kada nema ništa, kada je zatvorena sednica. Kada se javljaju one kockice i oni modifikovani glasovi, to je pod zaštitnim merama. Vidite da tu postoji neka razlika.
Kada je javan postupak, kao što je to bilo sinoć, imali ste prilike da vidite da optuženi može braneći svoja prava i svoje interese da to proširi i na interese celokupnog srpskog naroda, i to baš onog datuma kada svi napadaju Srbiju: i Međunarodni sud pravde, i ovi stranci sa Kosova i Metohije, ovi koji slave neke svoje datume. Videli ste kako se diže magla, a kako padaju sve barijere kada progovori istina. Onda vidite svedoka veštaka zbunjenog, očigledno pripremljenog, prepariranog da ispriča neku priču; ne može da se snađe da odgovori na pitanje kako je moguće da leševi iz Osijeka budu na Velebitu.
Da nema javnosti postupka, da li bismo mi mogli da kontrolišemo kako rade sudije, da li bismo mogli da kontrolišemo da li tužilac falsifikuje, osnovano nešto radi ili dobro vodi svoj postupak? Zato je bitna javnost postupka.
Znači, ako se ograničava javnost, kako ste vi napisali u članu 7, onda to dozvoljava različite interpretacije reči "ograničenje". To može da znači: javnost neće biti prisutna kada svedoči N.N., javnost neće biti prisutna kada svedoči N.N. prvih pet minuta, da ne idem dalje kakve sve ideje mogu da padnu na pamet nekome od sudija koji danas strepe zbog reizbornosti. Sada moraju da se dokazuju da su kompletno "žuti", 100% "žuti". Ukoliko nije 100% "žut", nema ga u sudu. To je ta velika dilema.
Uobičajeno je da se javnost isključi. Ustav je lepo propisao te izuzetke: nacionalna bezbednost, privatni život, zaštita interesa maloletnika i onaj četvrti uslov. Van toga ne treba ići.
Pazite, ako vi ovo ubacite u zakon ili ovako čudnu formulaciju koja se predlaže amandmanom, onda zbunjujete sudije. Da bi sudija dokazao svoju "žutu" boju, on će da baci Ustav, da baci Zakon o krivičnom postupku, Zakon o parničnom postupku, Zakon o izvršnom postupku i uzeće zakon o uređenje sudova i reći – ovlašćen sam da ograničim. Kako? Kako hoću.
Videli ste kako to neke sudije slobodno interpretiraju. Sinoć ste imali prilike da slušate, čitana su obrazloženja nekih odluka okružnih sudova, gde se sudija u obrazloženju hvali da je nešto uradio suprotno zakonu u čijem kreiranju je učestvovao gospodin Marković, koji se zgražavao, kaže: "Prosto mi nije jasno da član 47. sudovi mogu tako da primene". Zašto? Zato što se odredbe o javnosti seju po mnogim zakonima, u mnogim zakonima se nalaze na momente čak i kontradiktorne odredbe, a ne nešto što predstavlja logički sled. Onda ćete imati tu situaciju da se sudija pozove i na poslovnik mesne zajednice, jer u datom trenutku mu odgovara odredba poslovnika mesne zajednice, iako treba, recimo, da primeni Krivični zakon.
Mislim da nije dobro da se u zakone ubacuju slobodne interpretacije ljudi koji baš i nisu toliko sposobni da to protumače na pravi način. Evo, moram da podržim Vladu. Vi ste dobro napisali mišljenje, ali je neko, verovatno pošto je ideolog Srđan Milivojević, naredio – daj još malo, fali nam neki procenat da pobedimo".
Pobeđujte, nema problema, ali vratite ukradeno i radite posle šta hoćete. Oteto je prokleto, to oni ne znaju, ali vratite ono što je ukradeno. Kad budete vratili ono što je ukradeno moći će da se nastavi da se radi. Onda ćemo mnogo više da radimo po zakonima, ako treba i 300 amandmana dnevno ima da radimo, ali vratite ono što je ukradeno. Ne može da bude demokratska tekovina krađa.
Ne možemo mi u Evropu sa lopovskim načinom ponašanja. Kako je moguće da lopov dobija satisfakciju, društveni ugled? Nemojte to da radite. Uništavate sistem vrednosti. Ono što je ukradeno mora da se vrati u javnom postupku, da ne bi dobio opomenu... Znači, u javnom postupku mora da se vrati.
Inače, možete vi ovo da držite još koliko hoćete, dajete mi izuzetno dobar šlagvort da poistovetim onoga ko krade i onoga ko čuva lopova. Vodite računa da ne pređete onu crtu. Da znate da ste vrlo blizu te crte kada prekipi građanima; odavno je njima prekipelo.
Gospođo Čomić, častim vas ovih deset sekundi.

Sve za Evropu, narodni poslaniče.
Da li ste se javili da govorite o povredi Poslovnika?
(Miloš Aligrudić, sa mesta: Javio sam se povodom povrede Poslovnika, a zadržavam pravo da govorim o amandmanu, zato što ste vi povredili Poslovnik.)
Narodni poslaniče, možete da dobijete reč ako želite da govorite o povredi Poslovnika.
(Miloš Aligrudić, sa mesta: Svakako, kada to završim, dobiću po redosledu reč povodom amandmana.)
Ne, nego će reč dobiti narodna poslanica Vjerica Radeta, jer i ona želi da govori o povredi Poslovnika, a o tome kada će ko dobiti reč odlučuje predsedavajući, uglavnom zato i postoji.
Izvolite.

Srećom, zato postoji član 27. Poslovnika, koji ste vi povredili, pa moram da istaknem povredu Poslovnika. Kada je govorio narodni poslanik Zoran Krasić vi ste ga u jednom trenutku prekinuli. To je vaša stara praksa da ne saslušate ni započetu proširenu rečenicu, a da poslanika prekinete ne videći smisao te rečenice ni onoga što poslanik želi da kaže. Vidite, u trenutku kada ste prekinuli Zorana Krasića, sasvim je moguće da ste bili u pravu, ali to nikako niste mogli znati sem ukoliko nemate moć predviđanja. Morali ste da saslušate kraj rečenice. Svi smo bili svedoci da je čovek stavio zarez u momentu kada ste ga prekinuli i nije završio svoju rečenicu. Treba to da saslušate.
Zatim ste doživeli pridike od strane gospodina Krasića zbog svog postupka, ali ste, na kraju krajeva, izazvali to da doživite pridike i od drugih poslanika, pošto sam se sada javio povodom povrede Poslovnika.
Da li postoji jedan jedini način da me ubedite da nisam u pravu kada sam izašao da utvrdim ovu povredu Poslovnika? Kako je moguće da vi na osnovu pola rečenice koju je narodni poslanik izgovorio zaključite da se ne drži teme koja je na dnevnom redu? Ako imate te sposobnosti, zaista vam se divim, jer ih ja nemam.
Uvek se divim moćima i sposobnostima ljudi koji ih poseduju, ukoliko su one pozitivne i interesantne zbog nečega, koje sam ne posedujem, odmah da vam to kažem. To ćete morati da nam dokažete, jer na osnovu datog primera se to nije moglo videti.
Najlepše vas molim... Sada ću se vratiti na mesto, pošto sam istakao povredu Poslovnika, svakako da se još neko javio povodom povrede Poslovnika, da reaguje, a onda bih voleo da saslušam vaše obrazloženje. Ukoliko njime ne budem zadovoljan, tražiću reč ponovo i zato ću zatražiti da se o povredi Poslovnika Skupština izjasni u danu za glasanje.

Nema povrede Poslovnika, narodni poslaniče, predsedavajući Narodne skupštine jedini sme da prekida govornika i da ga podseća na pojedine članove Poslovnika koje smo svi u obavezi da poštujemo.
U trenutku dok pažljivo slušam svakog govornika takva vrsta prekidanja je ne samo dobronamerna nego i obaveza predsedavajućeg. Mislim da je narodni poslanik Zoran Krasić sasvim, u svojih nepunih 15 minuta, u skladu sa članom 103. govorio o tački dnevnog reda. Kada vidim da se udaljava od tačke dnevnog reda u obavezi sam, po članu Poslovnika, da podsetim poslanika da se vrati dnevnom redu.
Narodna poslanica Vjerica Radeta želi da govori o povredi Poslovnika, pa narodni poslanik Miloš Aligrudić, pa narodni poslanik Dragan Stevanović.

Govorim na osnovu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Volela bih da nam neko iz skupštinske većine objasni, mogla bi to gospođa Kolundžija, zašto gospođa Čomić svaki put kada predsedava ima potrebu da jedan normalan tok sednice (evo, danas smo počeli lepo da radimo po amandmanima) skrene na problem vezan za povredu Poslovnika. Da li to znači da gospođa Čomić ima neki zadatak i da zapravo skupštinska većina opstruiše rad parlamenta, jer je to i malopre dokazala?
Gospođo Čomić, vi ste prekršili i povredili član 141. Poslovnika Narodne skupštine. Taj član 141. u prvom stavu kaže ovako: "Pretres u pojedinostima obavlja se po članovima na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže unošenje novih odredaba, pri čemu ukupno vreme pretresa za svaku poslaničku grupu po svakom amandmanu iznosi najviše 15 minuta."
Gde, gospođo Čomić, piše da mi narodni poslanici treba od vas da tražimo sinopsis ili neki unapred pripremljen materijal o tome na koji način, kojim rečima i kojim argumentima ćemo da govorimo da smo za ili protiv nekog amandmana?
Dakle, poslanička grupa koristi svojih 15 minuta predviđenih Poslovnikom, sa namerom da skupštinsku većinu i građane Srbije ubedi da je način na koji narodni poslanik govori o nekom amandmanu najbolji način da ubedi skupštinsku većinu da glasa za amandman ili da glasa protiv amandmana i da građanima Srbije, ljudima koji prate rad ovog parlamenta, objasni koji su argumenti narodnog poslanika i poslaničke grupe koju predstavlja i da obrazloži taj amandman.
Dakle, gospođo Čomić, narodni poslanik može tih 15 minuta da stoji ovde za govornicom, da lepo prati da mu ide vreme, 15 minuta po amandmanu, odnosno u raspravi o zakonu u pojedinostima; 15 minuta može ovde da stoji, da ćuti, može da igra, da peva, da psuje, šta god hoće da radi. To je možda način narodnog poslanika da ubedi skupštinsku većinu da glasa ili ne glasa za amandman. Građani su ti, gospođo Čomić, koji ocenjuju narodne poslanike. Dakle, nemate pravo da narodnom poslaniku skrećete pažnju o čemu da priča kada govori o amandmanima. Zamolila bih vas da nas poštedite vašeg monologa nakon ovog mog izlaganja.
Evo, još jedan sekund, sada sam upravo prekoračila vreme. Tražim da se Skupština u danu za glasanje izjasni da li je bilo povrede člana 141. Poslovnika sa vaše strane. Hvala.

Nije bilo povrede ni člana 104. ni člana 141. Kada vidim da narodni poslanik skreće sa teme dnevnog reda u obavezi sam da ga podsetim na član 103.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Gde to piše?)
Narodna poslanica Vjerica Radeta dobacuje...
(Vjerica Radeta, sa mesta: Ne dobacujem, nego pitam.)
Narodna poslanica Vjerica Radeta kaže da ne dobacuje nego da pita. Verujem da imate dovoljno znanja da možete da se koristite upotrebom i zloupotrebom Poslovnika da postavljate pitanja za govornicom.
Dakle, narodni poslanik Zoran Krasić podseća na član 103. Podsećam vas da je član 103. ... I, što se tiče običaja korišćenja i zloupotrebe Poslovnika da se ne govori o dnevnom redu, osnov za izricanje opomene je u članu 106 – ako poslanik, i pored upozorenja predsedavajuće da se ne drži dnevnog reda, nastavi da govori o temi koja nije na dnevnom redu...
(Vjerica Radeta, sa mesta: Kojih tema? Gde to piše?)
Narodna poslanica je radoznala i još uvek pita gde piše da se po amandmanu... Ja ću objasniti, nije problem. Narodna poslanica kaže da ne treba da objasnim. Morate se odlučiti, ili ćete tražiti povrede Poslovnika, pa ispunjavajući svoju dužnost saslušati moje objašnjenje, ili ćete sami naći da s podrazumeva da treba da se govori o dnevnom redu i prilikom rasprave u načelu i prilikom rasprave u pojedinostima.
Na dnevnom redu danas je zakon, na dnevnom redu su amandmani na taj zakon i rasprava o amandmanima je tema dnevnog reda. Dakle, nema povrede, naravno, Skupština će se izjasniti.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo predsedavajuća, niste u pravu kada kažete da imate potpuno arbitrarnu poziciju kada je reč o prekidanju govora narodnog poslanika i kada je reč o vašoj proceni da li je ili nije poslanik govorio po pitanju koje je na dnevnom redu.
Vidite, maločas sam ukazao da na osnovu onoga kako ste vi postupili nema teoretske šanse da ste to mogli da znate. To bi bilo isto kao kada biste me sada prekinuli dok govorim i rekli da ste naslutili kako neću govoriti ni o povredi Poslovnika. To uopšte ne može biti. Vi nećete da priznate da ste povredili Poslovnik. Pored svega toga, osim što niste u pravu, sada dalje nastavljate da kršite odredbe ovog poslovnika, konkretno član 27. koji postavlja vrlo široko poslove predsednika Narodne skupštine, koji se svakako odnose i na predsedavajućeg za vreme zasedanja, jer vam je predsednica dala ovlašćenje da predsedavate. Vi sada kao predsedavajuća kršite dalje Poslovnik tako što se upuštate u raspravu sa poslanicima koji sede u klupama. Jedini način da se obavi normalan pretres i normalna rasprava, čak i kada je reč o povredama Poslovnika, jeste komunikacija i dijalog sa skupštinske govornice, jer tako ovaj parlament tehnički funkcioniše.
Maločas vodite dijalog sa Vjericom Radetom koja sedi na mestu. Ako smatrate da je pogrešila, izrecite joj opomenu, to je način na koji se komunicira. Vi to iz nekog razloga niste hteli da uradite, valjda zato što hoćete sebe da predstavite tolerantnom, a zatim pred milionskim auditorijumom držite predavanje narodnim poslanicima koji sede u klupama i komunicirate sa njima na taj način da se čuje samo vaš glas u TV prenosu, a da se glas i primedbe narodnog poslanika ne čuju, osim onako kako ih vi interpretirate. To je, prvo, politički nekorektno, a drugo, potpuno je suprotno odredbama Poslovnika Narodne skupštine.
Ovo nije prvi put da vam dajemo primedbe na ovakvo ponašanje i uopšte nije bitno da li su u pitanju poslanici Srpske radikalne stranke. Pre nekoliko nedelja, kada smo se poslednji put susreli u ovom svojstvu, obećao sam vam da ću vam svaki put izreći primedbe kada god pogrešite i kada kršite odredbe Poslovnika na štetu prava narodnih poslanika, a to vi, gospođo Čomić, u ovom domu činite u najvećoj meri od svih koji predsedavaju sednicama Narodne skupštine. Prema tome, uopšte nije bitno kojoj poslaničkoj grupi pripada narodni poslanik za koga ja procenim, ili moje kolege, da su mu povređena prava, mi ćemo u svakom slučaju reagovati.
Jako mi je žao, dok se vi ne naučite redu i ponašanju u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, teško da će u ovom domu biti normalnog ponašanja i normalne rasprave. Spremio sam se da govorim o amandmanu Stefana Zankova zato što tu ima šta smisleno da se kaže, čak u odnosu na ovu činjenicu prihvatanja tog amandmana od strane vladajuće koalicije, ali očigledno je da će to morati da sačeka zbog vas.

Nema povrede člana 27, narodni poslaniče. Dakle, predsedavajući je obavezan da primenjuje član 103. Da podsetim narodne poslanike da član 103. kaže da smo svi obavezni da govorimo o onome što je na dnevnom redu.
Narodni poslanik Dragan Stevanović želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1, pa narodni poslanik Momir Marković i narodni poslanik Srđan Spasojević, takođe povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, vi ste prekršili odredbe člana 103. Poslovnika i svakako člana 104. Kada ste ukazivali gospodinu Krasiću na to da li može ili ne može da govori i opominjali ga pozvali ste se na stav 1. člana 103. i rekli da govornik isključivo može da govori o pitanju koje je na dnevnom redu. Ja tražim od vas objašnjenje; ukoliko niste u stanju, potražite stenografske beleške i recite poslanicima i Skupštini u kom delu svog govora je gospodin Krasić izašao iz teme koja je danas na dnevnom redu. O javnosti sudova pokušao je da govori sa aspekta jednog nakaznog sudskog procesa, koji je, između ostalog, javan. Vi slobodu izražavanja i politički aspekt govora ne možete da zamerate narodnim poslanicima. Iz normi pristojnosti i kulturnog ophođenja gospodin Krasić nije izašao.
Ovde Poslovnik lepo kaže, vi možete da reagujete, ali samo u slučajevima predviđenim Poslovnikom; zna se kada Poslovnik predviđa da možete ili imate pravo da prekinete govornika. Nijedan uslov nije bio ispunjen da to uradite gospodinu Krasiću. Između ostalog, i zbog toga ste mu oduzeli dva ili tri minuta u njegovoj raspravi, u raspravi sa njim, tako da o amandmanu nije govorio punih 15, nego celih 12 minuta, a objektivno je imao šta da kaže i objektivno nekom nije prijalo to što govori.
Mi smo danas na jedna vrlo racionalan i konstruktivan način počeli raspravu po dnevnom redu. Rasprava danas počinje u drugom pravcu isključivo zahvaljujući vama. Činjenica je da mi govorimo o sudovima, ali ova sala nije sud i vi morate da se suzdržite od toga da donosite i izričete političke presude onima iz opozicije koji ovde govore. Vi ih izričete na način na koji ste to uradili u slučaju gospodina Krasića. Ja vas molim, ukoliko ste voljni i iskreno spremni da budete konstruktivni, kao i poslanici SRS, budite ljubazni, suzdržite se od političkih sudova, nemojte da dovodite u pitanje način političkog ili stručnog izražavanja pojedinaca, konsultujte Poslovnik na pravi način.