Da li još neko želi reč o članu 11? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Oto Kišmarton.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Oto Kišmarton.

Poštovani narodni poslanici, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, podneo sam amandman na Predlog zakona o uređenju sudova, na član 17. stav 2. Predloga zakona i hteo sam da uvedem množinu u tom članu. Vlada taj predlog nije prihvatila. Mada, i da je prihvatila i da nije, ne bi se toliko toga promenilo u zakonu.
Ima i nešto dobro, a to je što je zahtev koji sam podneo 14. oktobra Odboru za pravosuđe i upravu, u interesu građana naše opštine, zahtev kojim se traži preispitivanje predloga mreže prekršajnih sudova, prihvaćen kao što je i predloženo. Prihvaćen je na zadovoljstvo građana naše opštine. U tom zahtevu sam obrazložio potrebe postojanja suda za prekršaje u Kikindi, jer nacrtom zakona je bilo predviđeno ukidanje tog suda za prekršaje. U zahtevu su navedeni brojni razlozi za opravdanost postojanja suda za prekršaje u Kikindi; te razloge sada neću navesti, jer nema potrebe, s obzirom na to da je Ministarstvo (ili Odbor za pravosuđe) to prihvatilo.
Što se tiče amandmana, da li će to biti jednina ili množina, po meni bi bilo bolje, stilski bi se bolje uredio član ukoliko bismo zamenili odgovarajućim rečima tako da dobijemo množinu. Vlada je drugačije mislila i nije prihvatila. Hvala. (Poslanici SRS lupaju o klupe.)

Hvala. Reč povodom amandmana ima gospodin Dragan Stevanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa žaljenjem moram da konstatujem i da se složim sa obrazloženjem Vlade za odbijanje ovog amandmana. Naravno, amandman ste odbili ne zato što nema pravnog smisla ili osnova, nego zato što je potpuno promašen u gramatičkom smislu. Pokazuje jedno apsolutno nepoznavanje gramatike. U razloge za to neću da ulazim, a u suštinu priče ni predlagač amandmana nije hteo da uđe, tako da se ne bih ni ja njome bavio, bar ne kroz ovaj amandman.
Vidite, gospođo ministre, vi u ovom trenutku imate sreću što gospođa predsednik vaše poslaničke grupe Nada Kolundžija nije tu. Ne sumnjam da bi ona izašla, kao i malopre, i prihvatila ovaj amandman. Ali, ne bi ga prihvatila zato što on ima smisla, sada smo konstatovali da nema, nego s obzirom na činjenicu da je predložen od strane jedne grupacije u ovom parlamentu čiji legitimitet boravka u ovom parlamentu SRS najozbiljnije osporava i dovodi u pitanje.
To ukazuje na činjenicu da nije samo Gordana Čomić u nebranom grožđu, nego svi vi koji ste deo te političke grupe ili, da kažem, većine.
Vi možete i ne morate i ovaj put, ali ne bi bilo loše... Mislim da sada kroz ovaj amandman objektivno možemo da se vratimo na priču u vezi sa amandmanom oko kog se ovde prilično velika polemika otvorila. Mislim da ne bi bilo loše da u narednom periodu, kada budemo diskutovali o amandmanima, uzmete jedno aktivnije učešće i pristup ovoj priči. Od vas se malopre tražilo da izrazite, iznesete odnos Vlade prema činjenici da je predstavnik poslaničke grupe, odnosno poslaničke većine prihvatio jedan amandman koji je ozbiljno, sa nekoliko aspekata, doveden u pitanje.
Da se to ne bi ubuduće dešavalo, da vi ne biste bili, kako sam rekao, u nebranom grožđu, ne bi bilo loše da malo aktivnije uđete u celu ovu priču i da kada izrazimo želju ili potrebu da nam prenesete stav Vlade izađete za ovu govornicu i kažete kakav je vaš stav prema određenim amandmanima.
Prema tome, ne bih se iznenadio da Vlada, odnosno predstavnik poslaničke većine izađe i prihvati ovaj amandman, s obzirom na poreklo amandmana, a ne njegovu suštinu i smisao, odnosno nameru onoga koji ga je podneo. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Stevanoviću. Milan Veselinović ima reč, pa gospodin Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se zbog grla, problema sa grlom. Slušajući diskusiju o setu zakona o pravosuđu, posebno ovaj deo vezan za uređenje sudova, stiče se utisak da je ovde politika debelo umešala prste.
Pored svih primedaba koje daju poslanici opozicionih stranaka, posebno Srpske radikalne stranke i neuvažavanja amandmana koje smo mi predložili sa ciljem da se poboljša ovaj zakonski projekat, osvrnuću se na jedno pitanje, koristeći član 226. Poslovnika i prisustvo gospođe ministarke, vezano za uređenje sudova, odnosno za ukidanje Opštinskog suda u Tutinu.
Videli smo da je u nekim manjim mestima zadržan status opštinskih sudova, a u Tutinu je ukinut opštinski sud, iako dobro znamo da je pravosuđe u Novom Pazaru, koje pokriva to područje, jedna crna rupa pravosuđa i da su tamo nagomilani problemi, koji se ne rešavaju, posebno po pitanju politike na tom prostoru.
Smatram da ovaj potez nije dobar, samo će opteretiti ionako loše pravosuđe na tom prostoru, a mnogo je krivičnih dela vezanih za korupciju, kriminal, šverc, posebno zato što se to područje nalazi na granici sa Crnom Gorom i administrativnoj granici sa Kosovom i Metohijom.
Gospođa ministarka bi mogla da nađe vremena da obiđe taj deo, da vidi, da uđe malo u suštinu pravosuđa na tom prostoru i da nešto učini sa ciljem da se poboljša pravosuđe; ne mešanjem politike, ne lustracijom onih nepodobnih, nego stvarno da se vidi koliko je tamo predmeta koji se ne rešavaju godinama, desetinama godina, koliko je tamo kriminalnih radnji bivših vlasti, zašto se to stopira. Posebno treba imati u vidu da je to višenacionalna sredina koja je osetljiva po tom pitanju. Kada se okrećemo i napadamo rad MUP-a Srbije, uglavnom, sav teret se prebacuje na pravosuđe, jer MUP Srbije koliko-toliko odradi svoj posao, pronađe lopova, kriminalaca, privede ga tamo odgovornim, istražnim sudijama i taj proces se stopira po nekoliko godina.
Još jednom koristim priliku da apelujem na ministra pravde da nađe mogućnosti da se tamo reše problemi korenito, ne lustracijom. Pravosuđe treba da ostane nezavisno. Sudija mora biti nezavisan, ali da se radi mora svugde, pa i u pravosuđu.

Hvala vama. Reč ima gospodin Petar Jojić.

Dame i gospodo, gospodine potpredsedniče Vlade, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u odnosu na predloženi amandman samo bih pitao Skupštinu kako može građanin da podnosi amandman, a u ovom konkretnom slučaju imamo amandman na član 17. Vi znate dobro da je Srpska radikalna stranka osvojila 78 mandata i Srpskoj radikalnoj stranci sleduje, ako je poštovati zakon, ako je poštovati moral, ako je poštovati običaje, ako je poštovati celishodnost i principijelnost, da ovde sede samo poslanici Srpske radikalne stranke. Prema tome, ovaj amandman je podneo građanin. Ne mogu da objasnim samom sebi kako parlament može da dozvoli da mu građani dolaze u Skupštinu i podnose amandmane i još da se usude da dođu da ga obrazlažu. Ni u jednom parlamentu toga nema. Srpska radikalna stranka poštuje osnovna načela morala, što znači: onoj stranci kojoj pripadaju mandati, njoj pripadaju i niko drugi sa njima ne raspolaže.
Što se tiče predloženog amandmana, gospođo ministre, predloženi amandman apsolutno ne poboljšava tekst Predloga zakona u odredbi člana 17. To se podrazumeva i sasvim je logično da je ovaj amandman trebalo odbiti, jer on nije u skladu ni sa predloženim normama, niti ih menja, niti poboljšava. Nema definicije, nema jasne norme. Ovo se podrazumeva kako je predloženo.
Dame i gospodo, danas Srbija ima veliku intelektualnu snagu civilista i stručnjaka, i mogu, u svakom slučaju, da tumače i primenjuju zakone u Republici Srbiji, pre svega, sudije, tužioci i pravnici u drugim institucijama koji primenjuju i određene odredbe određenih zakona. Šta će se ovim amandmanom postići? Valjda neka efikasnost. Nema o tome ni reči. Da li će se postići delotvornost? Nema ni govora.
Ono što je bitno za naš pravni poredak jeste da se mora sagledati, prvo, pravno-politički aspekt našeg društva, odnosno naše države. Mora se uvažavati uporedno-pravni aspekt, što ste u jednom delu i koristili, zatim formalno-pravni aspekt, zatim pravno-istorijski, socio-ekonomski aspekt i pravno-filozofski.
Dakle, od najstarijih dana kako se pravo formiralo od običaja, pa do pisanih dokumenata i, konačno, Srbija je imala priliku da je car Dušan doneo Dušanov zakonik, koji je bio jedna velika kodifikacija.
Kada je u pitanju pravosuđe, kada su u pitanju pravosudni zakoni, u svakom slučaju treba imati sledeće: načelo dispozicije stranaka, načelo oficijelnosti, načelo umesnosti i pismenosti, zatim istorijsko načelo i načelo materijalne istine, na čemu se pravda i zasniva. Na načelu materijalne istine stoje temelji svake pravne države, a i naše pravne države, sa pravnom teorijom, i te kako bogatom.
Načelo neposrednosti, šta to znači? Ovo načelo podrazumeva da se građani neposredno mogu obraćati nadležnim sudovima u ostvarivanju svojih prava i ostalim institucijama na neposredan način. Načelo neposrednosti zahteva da se pruži mogućnost strankama u postupku da ravnopravno, pod jednakim uslovima, mogu da dokazuju svoju tvrdnju radi ostvarivanja svojih prava i donošenja konačne odluke suda ili nekog drugog organa.
Načelo nepristrasnosti. Kod ovog načela, ako mi dozvolite, gospodine potpredsedniče, zadržaću se par minuta. Svedoci smo da je više od 80 sudova u Republici Srbiji usvojilo žalbe i donelo odluke po kojima su oduzeti mandati koji su bili oteti Srpskoj radikalnoj stranci. Vraćeni su, a imamo slučaj u Kragujevcu i u Beogradu da sudovi nisu tako postupili.
Sad se postavlja jedno delikatno pitanje – mi imamo ovde u parlamentu ugledne advokate, one koji su dugogodišnji advokati i pravnici, koji znaju šta to znači – ulazimo li mi u krizu neujednačene sudske prakse. Evo vam primera, ulazimo u krizu neujednačene sudske prakse. Ja sam protivnik toga da Vrhovni sud, odnosno kasacioni može da donosi i utvrđuje načelne pravne stavove, pa umesto toga da stoji da se formira sudska praksa, ali ne načelni pravni stavovi, jer neko iz najviše instance može da donese pogrešan načelni pravni stav, da ga sudovi primenjuju u praksi i na taj način da donose odluke koje su protivne Ustavu i protivne određenom zakonu.
Zato optužujem sudije koje su učestvovale u donošenju odluka u Kragujevcu i u Beogradu jer nisu postupili po Ustavu i zakonu i nisu vratili mandate SRS koji su oteti. Optužujem takve, neka razmišljaju da li im je mesto u pravosuđu, neka sami procene.
Pozivam stručnu javnost, u koju uključujem i sudije i tužioce, sudije prevashodno, koji su donosili pravedne odluke, koji nisu pali pod uticaj, koji dokazuju da su nepristrasni i da poštuju Ustav i zakon i da ne može niko da okreće telefon, ne može nijedna politička partija da naredi sudiji kako treba da presudi... To ne može više da se dogodi. Nadam se da su svi poslanici u ovom parlamentu saglasni sa ovim porukama i da to ne treba dozvoliti, neovisno o kojoj se političkoj stranci radi; radi se o poštovanju prava, o pravnom poretku, radi se o tome da li smo jednaki pred zakonom.
(Predsedavajući: Vreme.)
Hvala vam, nastaviću kasnije. Izvinjavam se.

Hvala vam. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Gospodin Konstantinović, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, saslušao sam ovu raspravu o tome da li ovaj amandman poboljšava ili ne poboljšava tekst i razne razloge zašto ga ne treba prihvatiti. Lično mislim da ovaj amandman jeste precizniji nego što je bio sam član zakona, da jezički i gramatički poboljšava tekst i da treba da bude množina u ovom članu 17. stav 2. izražena, kako je to kolega Kišmarton predložio. Smatram da će poslanička grupa Za evropsku Srbiju glasati za prihvatanje ovakvog amandmana.