Informacije radi, ovo je informacija iz Vlade koju sam pročitala, a koju je potpisala sekretar Vlade. Kontaktirala sam sa Vladom i tražila stav Vlade.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 98. stav 2. Poslovnika, predsednik Narodne skupštine može odrediti pauzu u radu sednice Narodne skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo mišljenje. Određujem pauzu do 16,00 časova.
Najpre su mi potrebne konsultacije sa šefovima poslaničkih grupa, zatim moram obaviti konsultacije van ove zgrade. Mnogo je bolje da pribavimo određena mišljenja i kada počnemo da radimo, da radimo u skladu sa interesima građana Srbije. Pretpostavljam da nema poslanika koji to ne želi, ali su očigledno putevi i načini razmišljanja kako to da radimo različiti.
Dakle, u 12.00 časova sastanak sa šefovima poslaničkih grupa kod mene.
(Posle pauze – 16.10)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad u popodnevnom delu sednice, raspravom u pojedinostima.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O SUDIJAMA (pojedinosti)
Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podnet na naznačeni član smatram da poboljšava tekst Predloga zakona i SRS će se opredeliti u danu za glasanje da li će ga podržati ili neće.
U vezi zakona koji su na dnevnom redu, želeo bih da skrenem vašu pažnju, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, ako mi dozvolite, na nezavisnost pravosuđa i rađanje sudske nezavisnosti.
Sudska profesija je svuda u svim državama, pa, naravno, i u Engleskoj, za koju se smatra da je kolevka sudske nezavisnosti, smatrana veoma uglednom, gotovo mističnog karaktera.
Bez obzira na sve teškoće, sudska funkcija se u mnogim zemljama zapadne Evrope, a naročito u Engleskoj, smatra velikom privilegijom, pa se ne treba čuditi što postoji veliki broj pravnika koji bi želeli da budu sudije.
U Engleskoj su sudije slične sveštenicima, ali to mi ne prihvatamo, bar sa onog stanovišta kada pogledamo suđenje u Haškom tribunalu, gde su sudije obučene u posebnu uniformu koja je bliže uniformi manastirskog reda.
S obzirom na specifičnost jezika kojim se služe, odeću koju nose, izolovanost engleskih sudija od spoljašnjeg sveta, sve je to u funkciji zaštite njihove nezavisnosti, koja se i dalje u Engleskoj žestoko brani. U istoriji engleskog pravosuđa ostalo je zabeleženo da je u devetom veku samo tokom jedne godine, ponavljam, saksonski kralj Alfred osudio 44 sudije zbog ubistava koja su izvršili svojim pogrešnim sudskim presudama.
Takođe, zabeleženo je, dame i gospodo, da je Henrik VI rekao da će prva stvar koju će uraditi biti da pobije sve pravnike i tako spasi svoju kraljevinu od njih. Međutim, to se nije ostvarilo, ali ovo govorim o raspoloženju diktatora i monarha.
Trajnost sudske funkcije, kao osnov za postojanje nezavisnosti sudija, na evropskom kontinentu je prvi put pomenuta posle Engleske, gde je to pitanje regulisano krajem XVII veka, u Francuskoj, u Ustavnoj povelji 1814. godine. Tome je u Francuskoj prethodio i ceo XVIII vek i francuska pravnička javnost zalagala se za engleske pravne institute.
Francuska je za vreme revolucije doživela krvoproliće, teror, sukobljavanja pod vlašću Napoleona. Napoleon se protivio usvajanju engleskih instituta u Francuskoj, ali to pitanje je postalo aktuelno odmah po njegovoj abdikaciji. U Francuskoj se u to doba vodila borba radi usvajanja engleskih pravnih stavova i instituta, kao najnaprednijeg i najdemokratskijeg pravnog, i uporednog, sistema u Evropi.
Englezi i Francuzi prošli su kroz građanski rat i krvoproliće. Oni su doživeli žestoke napade na pravosuđe i sukobe sa kraljem i parlamentom oko zakonodavne supremacije. Nezavisnost sudova, zajedno sa podelom vlasti i zakonodavnom supremacijom parlamenta, rodila se u Engleskoj, kao što sam rekao, u XVII veku. Smatrao sam da treba osvetliti tadašnje događaje, a i naša država i naše pravosuđe, u svakom slučaju, treba da bude unapređeno i na bolji način uređeno.
Kada je u pitanju nezavisnost pravosuđa, najbolji način da se utvrdi prava priroda datog političkog poretka jeste uvid u izvršavanje pravde i položaj sudova, što se svodi na pitanje njegove nezavisnosti i nepristrasnosti.
Teško onoj zemlji u kojoj pravosuđe nije na dostojnoj visini. Možete imati u jednoj zemlji i rđavu policiju i težak režim, ali ako imate sud na potrebnoj visini, vi onda imate i sigurnost za svoj život, za čast i za imovinu. Nemate sud, nemate ništa.
Dobro uređena država, sa vladavinom prava i pravde, podrazumeva mnogo više od pukog postojanja i zaklanjanja u demokratiju i demokratske principe, a pre svega, potrebni su slobodna javnost, jaka i prepoznatljiva opozicija, kao što je to SRS, potpuno slobodna štampa, radio i televizija, koji neće biti reklamna agencija vladajuće stranke i njenih pomagača, dakle, potrebni su budni i samosvesni građani, a njima je potrebno nezavisno sudstvo, policija koja neće nadzirati građane i vojska koja se neće mešati u politiku, kao što je to bio slučaj i kod nas.
Mnogo toga, dame i gospodo, u Srbiji danas nema. Ne treba dozvoliti da se naše celokupno pravosuđe stavlja na vrh lestvice osumnjičenih za korupciju, kako to neki žele da pripišu ukupnom pravosuđu u Srbiji. Tvrdim da to nije tačno. Ako ima korupcije u pravosuđu, onda ona može biti individualna, pojedinačna. Protiv korumpiranih pojedinaca u pravosuđu, sklonih mitu i korupciji, može se stati na put utvrđivanjem tih činjenica i udaljavanjem istih nosilaca pravosudnih funkcija iz pravosudnih institucija.
Pozicija pravosuđa u Srbiji u odnosu na izvršnu vlast i dalje je podanička, što se konkretno odražavalo na imenovanja i razrešavanja sudija i tužilaca u proteklom periodu.
To se u prelaznim i završnim odredbama ovog zakona o sudovima, odnosno o izboru sudija, tužilaca i zamenika, može videti, jer je predloženi način izbora sudija, tužilaca i njihovih zamenika u suprotnosti sa odredbama Ustava Republike Srbije.
Na kraju, želim da kažem da je pravo veština dobrog i pravednog. Međutim, što se tiče ovog seta zakona o pravosuđu može se reći da su ti zakoni pripremani i predloženi, da ne kažem, skoro po porudžbini. Ne kažem u klasičnom smislu da su po porudžbini, ali se da zaključiti – da je predlog ovih zakona izvršen i dostavljen Skupštini, a da nije bilo dovoljno vremena za javnu raspravu. Dakle, nije stručna javnost imala mogućnosti da na najbolji način i u najboljoj nameri da svoje mišljenje ponaosob za svaki zakon.
Predloženi set pravosudnih zakona nije morao sada da se razmatra po hitnom postupku, već je mogao da se razmatra u redovnom postupku, klasičnom hitnom postupku. Ovako nije data mogućnost ostalim subjektima u našoj državi da se izjasne, da daju mišljenje na pojedine odredbe kada su u pitanju prava i dužnosti nosilaca pravosudnih funkcija, a, sa druge strane, kada su u pitanju prava i dužnosti građana, da se pridržavaju normi, a norme treba da budu takve da im se može obezbediti pravo da ga na vreme ostvare.
Ovako predložena rešenja koja treba da urede i regulišu osnivanje sudova i tužilaštava i izbor nosilaca pravosudnih funkcija, kako sudskih, tako i tužilačkih, nije u skladu, mogu da kažem, sa Ustavom Republike Srbije. Zašto?
Prelazne i završne odredbe, koje se normiraju u čl. 99, 100. i 101, daju za pravo Visokom savetu sudstva da ta institucija, koja se predlaže u ovom zakonu, po svojoj volji, po preporuci i po porudžbini izvrši selekciju pravosuđa, kako sudija, tako tužilaca i njihovih zamenika. Ovo nije dobro zbog toga što su i sudije i tužiocu nezadovoljni.
Smatram da stručna javnost, pogotovu iz pravosudnih institucija, mora biti uvažena – mišljenje sudija i tužilaca. Jer, sudije i tužioci nisu ''šibicari'' da budu zaobiđeni – ne, oni moraju biti konsultovani. To su ljudi koji imaju stručno iskustvo, to su ljudi koji će znati da prepoznaju i da preporuče koja je pravna norma moguća i delotvorna u praksi.
Mene zabrinjava, plašim se da će časni, pošteni, stručni i kvalitetni kadrovi iz pravosuđa biti razrešeni ukoliko, prvo, nosioci pravosudnih funkcija ne budu birali članove Visokog saveta pravosuđa. Ponavljam još jednom, profesor pravnog fakulteta nema nikakvo iskustvo u odnosu na sudije. Nema ni pet posto iskustva u odnosu na sudiju i tužioca koji u toj profesiji rade 15, 20 ili 30 godina.
Prema tome, Visoki savet sudstva ne može sam sebe da predlaže i ne može jedino on da bude pošteđen selekcije, da kažem, lustracije, a da svi ostali, sudije, tužioci, zamenici i časni ljudi u toj profesiji budu jednog dana i razrešeni. Poznato je da Srbija ima oko 2.500 sudija. Napominjem, nažalost, Engleska ima 1.630 sudija, ali ima i 500 baristera.
Kada se predlažu sudije, skrećem pažnju gospođi ministru – primetio sam da ste zapostavili sudije za prekršaje. Ono što je karakteristično, a istinito, jeste da sudovi, odnosno organi za prekršaje, kako se sada zovu, rade u vrlo lošim uslovima. Negde sude u barakama, to je slučaj u Beogradu, a ima slučajeva i u Pančevu.
Osoblje koje radi u tom organu, a koji će biti verovatno na kraju i skoncentrisan kao organ za područje više opštinskih organa, tj. sudije za prekršaje – moraju biti i oni vrednovani, i sa ličnim dohocima, i sa radnim prostorom, i sa platama, i sa penzijama i svim onim što po pravu pripada i ostalim sudijama.
Dakle, kada je u pitanju radno iskustvo za izbor sudija želeo bih, dame i gospodi, da skrenem vašu pažnju da se u Engleskoj sudija postaje u 52. godini, a mi hoćemo da sudija bude sa tri godine radnog iskustva – ne bez iskustva i stručnosti. A šta se događa u Engleskoj?

Vreme, 15 minuta i 30 sekundi.

Je l' proteklo vreme? Zahvaljujem, nastaviću kasnije.

Vreme na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno.
Reč je tražila predstavnica Vlade, ali narodni poslanik Dragan Todorović želeo je da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se gospođi ministar, ali, nažalost mi smo prinuđeni da upozorimo poslanike Republike Srbije, građane Srbije – da ova vlada apsolutno nema nameru da preduzme bilo koji korak, kako bi se uhvatila u koštac sa problemima koje ste imali prilike da čujete i koji su toliko veliki, da je prosto zapanjujuće, i pored minimalnih zahteva, koliko sam ja mogao da razumem, svih poslanika u Skupštini Srbije, da se izađe u susret tim zahtevima.
Ono što smo mi tražili, da ponovim, jeste u ingerenciji Ministarstva finansija i MUP-a, pošto je Bojan Krišto pobegao iz Srbije, tu više nema nikakve dileme.
Postoje još dva zahteva, a to je da Ministarstvo finansija pošalje budžetsku inspekciju i da MUP pošalje UBPOK. Ono što mi očekujemo, između ostalog, gospođo Čomić, vi ste rekli, a to može da se vidi u stenogramu, da treba materijal dostaviti i javnom tužiocu – mi očekujemo da i javni tužilac, državni tužilac, na osnovu svih informacija, pokrene postupak. Normalno, da se tome priključe i svi državni organi, da se ovaj problem reši.
Ali, jutros sam izrazio bojazan da ova vlada nema nameru – zato što postoji ravnoteža straha, zato što je ucenjena od strane Mlađana Dinkića jednostavnom činjenicom da će on da krene da iznosi probleme za druga javna preduzeća. Između ostalog, vi ste to mogli da vidite i u saopštenju Vlade, gde se navodi još jedno preduzeće, iz resora čiji je ministar ranije bio u Vladi, i druga. To govori da vi nemate iskrenu nameru da se sa ovim problemom obračunate.
Ali, da vam kažem – mi nemamo nameru da popustimo, mi smo to rekli i mi ćemo održati obećanje koje smo dali građanima Srbije! Skupština ne može da radi dok vi ne krenete da se obračunate, zato što je za građane Srbije mnogo važnije da se istraže svi ovi problemi, nego navodno da se donose zakoni sa kojima ćemo u Evropu.
Pa, ko će da vas primi u Evropu na ovakav način? Ko će da primi lopove i kriminalce?! Uzmite samo primer Bugarske. Zbog korupcije su im oduzeli 800 miliona evra, jer ne dozvoljavaju da budu pljačkani. A, mislite da će vas pustiti? Mislite da ne znaju šta se dešava. Zato ćete imati prilike da se upoznate, jer ovo nije od juče.
Ovo se dešava dosta dugo za mnoge stranke, između ostalog, i za DS, ali ovde je sada u pitanju G17 plus i Bojan Krišto.
Još 2008. godine je krivična prijava upućena predsedniku Skupštine Srbije, Oliveru Duliću, kabinetu predsednika Republike Srbije, predsedniku Borisu Tadiću, kabinetu predsednika Vlade, Vojislavu Koštunici, ministru finansija, ministru policije, Agenciji za imovinu, Prvom opštinskom javnom tužilaštvu, Vladinom Savetu za borbu protiv korupcije, Poslaničkom klubu SRS, da vas podsetim, naš poslanik Zdravko Topalović je iznosio te probleme 2007. godine, Poslaničkom klubu DS, Poslaničkom klubu G17, Poslaničkom klubu LDP, SPS, Opštinskom tužilaštvu Stari grad.
Vi ste na ovo ostali gluvi i mislite da ćete uspeti ponovo da obmanete i prevarite građane Srbije. Nećete moći, morate ovo da završite! (Aplauz.)

Po dogovoru predsednika poslaničkih grupa, kada se traži reč po povredi Poslovnika, prednost imaju predsednici.
Javio se narodni poslanik Miloš Aligrudić, predsednici poslaničkih grupa, i Vladan Batić.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić želi da govori o povredi Poslovnika, pa Nada Kolundžija.

Vrlo ću kratko. Dakle, čuli ste mog prethodnika. On je govorio o nečemu što postoji kao problem u ovom društvu, o nečemu o čemu se juče ovde raspravljalo u Parlamentu ceo dan.
Dame i gospodo, i ovo što slušate sada, i to je parlamentarna rasprava. Meni je jako žao što se ne raspravlja po dnevnom redu i o amandmanima koji slede. Naši poslanici iz DSS su spremni da brane svoje amandmane i da razgovaraju o amandmanima drugih poslanika. Ali, jednostavno kada izleti jedna ovakva tema, prosto, ona traži neki odgovor.
Koliko sam razumeo, ono što poslanici opozicije vama vladajućoj većini traže, konkretno Vladi Republike Srbije, to je nešto sasvim malo. To je konkretan odgovor na par konkretnih pitanja. To je minimum, ne traži se ni da se ovde nekome sudi, ni da se donose presude, ni da nam Vlada Republike Srbije dostavlja gotove presude o nekim ljudima i njihovoj odgovornosti. Traži se samo da se vidi da li je Vlada Republike Srbije spremna da od ovog trenutka preduzme one mere u ministarstvima i drugim institucionalnim mestima koje treba preduzeti kada se ovakvi događaji dese. To je ono što se traži.
Ne mogu da razumem jednu stvar, to je pitanje za vladajuću koaliciju – kako je moguće da od sastanka šefova poslaničkih grupa, koji je bio u 12.00 sati, do sada, mi nismo imali jedan adekvatan odgovor koji bi omogućio da ova sednica ide normalno svojim tokom?
Tako, da, nemojte uvek zamenom teza optuživati opoziciju za ono što može i treba da bude odgovornost vladajuće većine, kada je reč o uspostavljanju reda u parlamentu i radu po dnevnom redu. Znači, vi to, jednostavno, morate da radite, jer mi nismo ovde, kada raspravljamo o ovome, opozicija građanima Srbije.
Mi smo opozicija vama, vladajućoj većini, a vi ste očigledno opozicija građanima Srbije iz najmanje dva razloga – što ne radite u njihovom interesu i što, očigledno, u ovom trenutku, većina građana Srbije ne stoji iza vas.

Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija, predsednica poslaničke grupe ZES.