Nastavljamo rad po dnevnom redu.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O SUDIJAMA (pojedinosti)
Na član 44. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Milica Radović i Miroslav Petković.
O ovom amandmanu se gospođa Milica Radović već izjašnjavala, gospodin Todorović takođe.
Da li još neko želi reč?
Po Poslovniku, reč ima gospodin Tomislav Nikolić.

Ne znam, gospođo Đukić-Dejanović, zašto se ponašate kao da ne vidite kad podignem ruku sa Poslovnikom. Ne znam zašto u vreme dok narodni poslanici ometaju rad Narodne skupštine ćaskate sa potpredsednikom Skupštine, pravite se da to ne vidite.
Imam samo jednu rečenicu da dodam na izlaganje prethodnika.
Sinoć sam čuo u svedočenju Aleksandra Stefanovića da ima fabriku u Velikoj Plani. Pogledajte transkript svedočenja, to nisam znao. Ne možete da tvrdite da nema kad on sinoć kaže da ima i da se tim poslom bavi.

Gospodine Nikoliću, krhka je veština svakog pojedinca u funkciji mirotvorca između vas i vaših bivših partijskih drugova.
Gospodine Nikoliću, sačekajte, po Poslovniku, najpre ima reč gospodin Sreto Perić, pa gospodin Buha, onda vi.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovde je stvar postala očigledno jasna. Sasvim je sigurno kada poslanici SRS žele da razotkriju kriminal, korupciju i sve što je postalo prirodno u ovoj vladi da gospodin Tomislav Nikolić ima drugu nameru. A šta je namera gospodina Tomislava Nikolića? Njegova namera je da štiti Vladu, i on to bolje i uspešnije čini nego što radi gospođa Nada Kolundžija i svi poslanici skupštinske većine.        
Kako i na koji način on to radi? Pa, tako što daje oprečne izjave. On nema nijednog razloga i nijedan građanin u Srbiji nema razloga da se plaši gospodina Vojislava Šešelja, ali poneki imaju. Ko ima? Oni koji ne vole svoju državu, oni koji žele pljačkom ili nekim sličnim načinom da dođu do enormnog bogatstva, a inače, nijedan drugi građanin, i ako nije član nijedne političke stranke ili pripada bilo kojoj političkoj stranci, ne treba da se boji toga.
Gospodine Tomislave Nikoliću, ni vi ni Aleksandar Vučić nemate nijedan razlog da se plašite. Ali, kako napadate čestite ljude, i kažete – bilo ko da je dao izjavu protiv Vojislava Šešelja, on je loš čovek, pa i vi, prihvatam, ne bilo koju izjavu nego onu izjavu kojom se on naziva ratnim zločincem, u tome sam saglasan sa vama.
Međutim, vi dajete izjave u momentu kada on ni na jedan način ne može da vam odgovori, a mnoge od vas je zadužio, jer projektujete, navodno, da on preti vama i gospodinu Vučiću likvidacijom. Vi znate da to nije moguće i da niko od nas nije spreman.
Želimo na politički način da se borimo protiv vas i da podignemo ovu državu, da poboljšamo standard građanima, što nam je cilj. Samo vam preporučujem, nemojte se plašiti gospodina Vojislava Šešelja, Boga se vi plašite.

Tomislav Nikolić ima reč.

Nisam zadovoljan vašim odgovorom, gospođo Đukić-Dejanović. Ne možete vi da budete mirotvorac tako što meni nećete da dajete reč.
Sve dok postoji prilika da bilo ko u ovoj skupštini dobije reč ja ću je tražiti i vi ćete biti dužni da mi reč date.
Dakle, nije na vama da presečete i kažete – e, sad više Tomislav Nikolić ne treba da odgovora na ono što mu govore radikali, sad idemo malo na dnevni red. Ako niste u stanju da pređete na dnevni red, prekinite sednicu.
Mene i građane Srbije ova sednica uopšte ne interesuje. Mene interesuje sednica na kojoj ćemo da saznamo ima li nade, ima li oporavka Srbije, hoće li biti plata i penzija, hoće li cene da nastave da divljaju? Da li će guverner Jelašić da potroši sve devizne rezerve, da sedne u avion i da ode tamo odakle je došao? Dakle, ima mnogo važnijih tema od onih koje su na dnevnom redu.
Izvinjavam se, gospođo ministar, ali to je tako. Ima važnijih tema od ovog prepucavanja SRS sa Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem. Samo vas jednu stvar molim, borite se kao što ste se juče borili. Juče je bilo dobro. Danas ste pali. Danas opet fokusirate mene. U tom okršaju nemate šanse. Vi imate šanse u okršaju sa Vladom, a u okršaju protiv Srpske napredne stranke vi ste već unapred osuđeni na neuspeh.
(Poslanici SRS sve vreme lupaju o klupe.)

Gospodin Buha, pa gospodin Žutić.

Dame i gospodo, ponovo čl. 225. i 226. Tražim ponovo informaciju od MUP-a šta je učinilo, s obzirom na to da smo i u ovom domu dobili informaciju o tome da su usledile pretnje Branku Bibiću.
Dužan sam da upoznam javnost da je Branko Bibić sekretar Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu. Izbegao je iz Drniša. Sve ovo što danas doživljava u Srbiji, doživljavao je devedesetih godina u Drnišu. Radi se o izbeglici, prognaniku iz Republike Hrvatske.
Jako teško mu pada sve ovo što se danas događa i traži od mene, kao premijera ove vlade, da iznesem i tražim intervenciju državnih organa. Cela porodica je uznemirena, uplašena. Otvorene pretnje su usledile. Posle toga mu je oteta ćerka. Ćerka ne izlazi nekoliko dana van kuće, plašeći se da će uslediti još gore stvari do, ne daj bože, ubistva. Zbog toga državni organi Republike Srbije moraju hitno da ispitaju ovaj slučaj, dovedu sve do kraja. Da vidimo ko su vinovnici ovih događaja. Ko preti? Ko sme da preti? Uz političke pretnje ima i nešto drugo. Radi se o sekretaru vlade. Znate i sami pod kojim uslovima ova vlada radi.
Ova država mora biti garant bezbednosti svakog građanina, pa i izbeglice. Znate i sami kroz šta smo sve prošli i sada, posle petnaestak godina od tog egzodusa, ne postoje mogućnosti da se vratimo i još treba da ovde izgubimo život. Gospodo iz vlasti, vi to jako dobro znate. Vi jako dobro znate ko stoji iza ovih pretnji i morate odreagovati. Nema rada ove skupštine dok se vinovnici svih ovih pretnji i nemilih dela ne izvedu pred sud. Hvala vam. (Aplauz.)

Narodni poslanik gospodin Nikola Žutić.

Poštovani poslanici, javljam se po čl. Poslovnika 225. i 226. Obraćam se javnosti Republike Srbije, narodnim poslanicima zbog učestalih napada na ideologiju SRS, koju sprovode njeni bivši čelnici. Ideologija SRS je izražena u svojoj osnovnoj nacionalnoj ideji svesrpskog okupljanja i napadnuta je od nekadašnjih ''velikosrba'' Nikolića i Vučića. Sledbenici ideologije srpskog nacionalizma, koju je formulisao prof. Šešelj, nazivaju se militaristima, ratnohuškačima i drugim raznim imenima.
Bivši radikalski vođa, Tomislav Nikolić, tokom 2008. godine svesrpsku radikalnu ideologiju je okrenuo kulsko-srpskom nacionalnom pravcu. On je svoj ''malosrpski'' program javno ispoljio proletos kada je u medijima otvoreno izjavljivao da su granice na prostorima bivše SFRJ definitivne, međunarodno priznate. Mireći se sa nasilno nametnutim granicama i nasilno uspostavljenim nelegitimnim ''trabant'' državicama na prostorima istorijskih srpskih zemalja.
Međutim, Nikolić zaboravlja na stalnu promenljivost geopolitičkog prostora jugoistoka Evrope, koji je uvek zavisio od odnosa snaga vodećih sila. Govoreći o definitivnim srpskim granicama u isto vreme on se miri i sa definitivnim nestajanjem Srba sa prostora istorijskih srpskih zemalja. Čak su i hrvatski mediji bili vrlo iznenađeni Nikolićevim odstupanjem od ideologije ujedinjena srpskih zemalja i stvaranja velike Srbije. Dakle, Nikolićeve ''malosrpske'' ideje se suprotstavljaju osnovnoj ideologiji SRS, koja se, kao što je poznato, zalaže za opštesrpski program svesrpskog teritorijalnog i duhovnog ujedinjenja.
Dok ne dođe vreme obnavljanja Republike Srpske Krajine, makar i kao ''korpusa separatuma'', izdvojenog tijela Republike Hrvatske, i bližeg teritorijalnog povezivanja srpskih zemalja, Crne Gore i Republike Srpske, SRS radi i radiće na ideološkom, duhovnom i kulturnom povezivanju srpskog naroda razbacanog diljem Balkana, Evrope i svijeta.
Borba SRS i profesora Šešelja za istorijska, nacionalna i državotvorna srpska prava su trn u oku zapadnih neoliberalnih demokratija, njihovog inkvizitorskog, ideološko-političkog suda, pa iz tih razloga se nastoji da se uništi SRS preko Nikolića i Vojislav Šešelj preko nametnutog advokata.
Sve je to trebalo da utiče na pristalice SRS, naročito na poslanike i odbornike SRS, da se okrenu u što većem broju Tomislavu Nikoliću, koji je trebalo da likvidira SRS i, što je naročito važno, ideologiju srpskog nacionalizma, preko isticanja socijalno-ekonomskih problema, koji postoje i kojima srpska država obiluje.
Ne treba zaboraviti da je SRS od svog osnivanja uvek isticala socijalno-ekonomske probleme i zalagala se za njihovo rešavanje.
Nikada nije zaboravljala svoju nacionalnu ideologiju svesrpskog jedinstva i svesrpskog okupljanja. SRS, jedina od svih stranaka u Srbiji pominje zaboravljenu Republiku Srpsku Krajinu, zaboravljeni krajiški narod, zaboravljene prekodrinske srpske žrtve, ne samo u Republici Srpskoj Krajini i Hrvatskoj, već i u BiH i na KiM.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Iako rođen u Srbiji, Tomislav Nikolić, dok je bio vođa SRS nije zaboravljao stradanja krajiškog naroda, nije delio srpski narod, kao čelnici pojedinih tzv. demokratskih stranaka, na Srbijance i prekodrinske Srbe ili vojvođanske Srbe. (Aplauz.)