Izvinjavam se, gospođo predsedniče.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, po Poslovniku.

Čl. 225. i 226. Poslovnika. Imam za predsednika Vlade koji se zove Cvetković, a nisam siguran da je baš on predsednik Vlade, tako piše, čini mi se da neko drugi to obavljam, set pitanja, u ova tri minuta.
Prvo, gde su pasoši i vize koje su obećane do 1. januara? Kada ćemo ući u šengen zonu na belu listu i kada ćemo već jednom dobiti vize? Od toga nema ništa, koliko čujemo.
Drugo, šta je sa hiljadu evra besplatnih akcija? Kada će to biti? Možda je Krišto deo toga odneo u Nemačku, pošto ni JAT ne može da bude prodat, očigledno da samo ono od javnih preduzeća što je dogovarao DSS u prethodnoj Vladi može dobro da se odradi, ovo što je na vama, to je katastrofa.
Šta je sa penzijama? Na osnovu toga ste napravili Vladu. Obećali ste 70% od prosečne zarade, digli ste 10%. Inače, kada ste obećali evro je bio 76 dinara, a sada je 90. Zna se šta može sa tih 10% i sa tim povećanjima da se uradi.
Kada smo već kod toga, da li je tačno, takođe, i na to da mi odgovori predsednik Vlade, da je pola milijarde evra samo za mesec dana potrošeno za smirivanje tog kursa? Koštuničina Vlada je pravila devizne rezerve, a vi sad to rasprčkavate, to je jedini pravi izraz za vaše ponašanje. Gde je 201.000 novih zaposlenih, jer obećali ste 200.000 radnih mesta, 1.000 ljudi je u međuvremenu izgubilo posao. A pitaćemo vas i gde je 15% teritorije Republike Srbije.
Vi pričate, pravite kampanju i mislite da ćete uspeti da spinujete tu priču o Euleksu, nema od toga ništa. Gde vam je novi budžet?
Da li je tačno da će u novom budžetu za Vojsku biti drastično smanjen novac? Da li je tačno da se ministar Vojske buni? Da li je tačno da sada, kada je NATO počeo zajedno sa kosovskim vlastima da pravi kosovske bezbednosne snage, što je suprotno Rezoluciji 1244, a mi doneli odluku o vojnoj neutralnosti, vi smanjujete budžet za Vojsku, a načelnik Generalštaba kaže da treba još 3.000 vojnika ?
(Predsednik: Prošlo je tri minuta)
Nema problema, završiću, čekamo vas kod Euleksa, zapamtite, tražićemo vam ostavke svih, i predsednika Vlade i predsednika Republike kada prvu presudu Euleks sudija donese po zakonima tzv. države Kosovo. Kada prvog čoveka Euleks policajac uhapsi, prvog građanina Republike Srbije, po tim zakonima ...
(Predsednik: Privedite kraju, molim vas.)
...zapamtite, i Albanci su građani Republike Srbije – pa možete da ih krijete u albanskim sredinama, to su građani Republike Srbije, Đakovica je Srbija, Prizren je Srbija. Kada bude prva presuda po tim zakonima lažne države Kosovo vama će doći kraj, džabe propaganda.

Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Nikolić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 52. amandman je podneo poslanik Ljubomir Kragović.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Dame i gospodo narodni poslanici,  ispred SRS podneo sam amandman na član 52. Predloga zakona o Visokom savetu sudstva koji kaže da se u članu 52. stav 1. posle reči "najmanje" dodaje predlog "po", a posle reči "teritorije" dodaje reč "obe". Naime, o čemu se radi? Republika Srbija u svom sastavu po Ustavu Republike Srbije ima dve autonomne pokrajine, od kojih je jedna AP Kosovo i Metohija, a druga AP Vojvodina.
Nejasno je kako je ovo predvideo predlagač, tj. u članu 52. ovog zakona o Visokom savetu sudstva u prvom stavu stoji, a radi se o izboru članova prvog sastava Saveta iz reda sudija: ''Izborne članove prvog sastava Saveta iz reda sudija čine jedan sudija iz Vrhovnog suda Srbije, jedan sudija iz Višeg trgovinskog suda i trgovinskih sudova, odnosno po dvojica sudija iz okružnih i opštinskih sudova, s tim što najmanje jedan član'', a to treba ispraviti, treba da stoji – ''po jedan član mora biti iz sudova sa teritorija obe autonomne pokrajine'', a vi ste napisali da to treba da bude najmanje jedan član iz sudova sa teritorije autonomne pokrajine, i jedne i druge.
Tako da, igrom reči, može doći do situacije da bude jedan predstavnik sa teritorije jedne autonomne pokrajine, a da ne bude predstavnika u Visokom savetu sudstva iz druge autonomne pokrajine.
Naročito je neprihvatljivo iz razloga koji su dostavljeni u obrazloženju, gde stoji – ''Predlog zakona sadrži odredbe o zastupljenosti sudova i u alineji 6. propisano je da se jedan izborni član Saveta iz reda sudija bira iz sudova sa teritorije autonomnih pokrajina. Takođe, u Ustavu Republike Srbije je propisano da jedan od izbornih članova iz reda sudija mora biti sa teritorije autonomne pokrajine.'' Ne da bude samo izborni član, nego da bude i ''izabrani'' član sa teritorije autonomne pokrajine, ako hoćemo pravilno da tumačimo Ustav Republike Srbije.
Tako da jedan izabrani član iz redova sudija da bude sa teritorije jedne autonomne pokrajine, a jedan izabrani član da bude sa teritorije druge autonomne pokrajine, ukoliko vam je stalo do priznavanja Ustava Republike Srbije.
Mislim da je neophodno da svi mi moramo da poštujemo Ustav Republike Srbije, kao najviši akt ove naše države, a samim tim i da pokušamo da zaštitimo teritoriju KiM.
Međutim, vi ovo upravo radite iz tog razloga što ste već rešili da KiM pustite niz vodu i preostalih 130.000 Srba da prepustite niz vodu u ruke šiptarskim separatistima i teroristima, da se snalaze kako sami znaju i umeju. Srpski narod na KiM je mnogo toga pokušao da učini i da ukaže. Organizovali smo se nakon izbora i formiranja lokalnih samouprava. Konstituisali smo Skupštinu Zajednica, koja je zajednički organ i koji je trebalo da zauzme stavove po tim ključnim pitanjima, kada se radi o nama lično, kada se radi o našim porodicama, kada se radi o našim životima, o našoj imovini, i kada se, prosto rečeno, radi o našoj koži.
U više navrata smo tražili prijem. Međutim, sem predsednice Skupštine nismo naišli na razumevanje kod ostalih. Ovih dana čitamo da i sam predsednik Vlade ne zna šta se to dešavalo na Savetu bezbednosti UN. Verovatno je to razlog zašto on nije hteo ni posle ovih šest-sedam meseci, koliko ima, da primi delegaciju Srba sa KiM, verovatno misleći da se KiM nalazi negde na jugu Afrike, pa nema potrebe da razgovara. To je problem koji će rešavati neke druge međunarodne organizacije, a ne predsednik Vlade Republike Srbije.
S druge strane, organizovali smo peticiju i skupili smo 70.322 potpisa građana sa KiM, pretežno Srba i nealbanaca, koji su izrazili jasan stav da ne želimo misiju Euleksa i da već imamo jednu misiju koja se zove UNMIK, koja treba da sprovede ono za šta su im UN dale mandat, a to je – da obezbede mir i blagostanje na teritoriji KiM, uz normalno suverenitet KiM u okviru Republike Srbije.
U više navrata smo pokušavali da ukažemo na problem da ne možemo da funkcionišemo, da nam nedostaje sredstava. Međutim, vi ste se oglušili.
Na Predlog rebalansa budžeta podneo sam amandman. Znate li koliko sam ja sredstava tražio? Tražio sam 50% sredstava od prvog dela koja prima Bojan Krišto ili 30% od drugog dela ličnog dohotka, jednog ličnog dohotka Bojana Krišta. To je za ovu vladu, za ovaj parlament bilo jako mnogo – da nisu hteli da dozvole da se ta sredstva namenski proslede Skupštini Zajednica opština KiM, kako bismo mogli da imamo minimum minimuma sredstava kako bi mogli da funkcionišemo.
Ponavljam, tražili smo ili 50% od jednog dela koji je primio Bojan Krišto za jedan mesec ili 30% od drugog dela njegovog ličnog dohotka. To su nenormalne stvari. Ja ne mogu da objasnim kada odem dole na KiM, a ovde radim od ponedeljka do petka, kako je to moguće da ovaj parlament ne izglasa ovaj amandman, ne dozvoli, a verovatno nećete ni uvrstiti u budžet za 2009. godinu – da postoji ta institucija, bez obzira što je ta institucija legalna i legitimna i predstavlja izraz i volju srpskog naroda i ostalih nealbanaca na KiM, bez obzira što je to priznala Vlada Republike Srbije svojim Zaključkom.
''Mi vas priznajemo, vi lepo da živite, da poštujete, ali da idete i da tražite sredstva ili u međunarodnu zajednicu ili kod Hašima Tačija, ili dilujte drogu sa Hašijem Tačijem, pa se finansirajte!''
Ako država Srbija nema, ne može da odvoji jednu trećinu, 30% jednog ličnog dohotka, jednog dela ličnog dohotka jednog funkcionera jednog javnog preduzeća ili 50% za ovaj deo koji smo tražili, za ovaj period rebalansa budžeta od tri meseca, pa to pomnožite puta četiri, jer ima 12 meseci – to znači da primimo jednu platu Bojana Krišta, eventualno dve plate Bojana Krišta i mi smo zadovoljni.
Ako toliko država ne može da obezbedi, onda nema drugo šta, nego moramo na drugi način da se snalazimo. Mi ćemo uspeti i pored toga što vi nama ne dozvoljavate da imamo ta sredstva. Ta skupština će funkcionisati dok postoji ijedan Srbin na KiM. Budite ubeđeni, svi će ostati dole i boriće se za svoja prava i tražiće prava. Ako ne mogu da ih ostvare u Republici Srbiji, oni će tražiti na drugim instancama.
Ono što ste uradili i što piše ovih dana po štampi (na petoj, šestoj ili sedmoj stranici) da je doneta neka pobeda, da ste ostvarili neku diplomatsku pobedu – to je bruka i sramota za ovu državu Srbiju! Prepustili ste, predali ste na upravljanje 15% teritorije, odrekli ste se 15% teritorije svoje zemlje. Prepustili ste 130.000 Srba na milost i nemilost šiptarskim separatistima i teroristima.
Još vam poručuju, da ukoliko ne budete dobri da ćete dobijati i srpske glave ovde – i vi ćutite! Nijednu reč ne kažete!
Da je bilo koji Srbin pomenuo takvu rečenicu, bilo gde, ja vam garantujem da bi CNN, BBC, Savet bezbednosti UN već zasedao – to su ti huligani, to su ti Srbi, zlikovci koje treba uništiti. Međutim, Šiptari mogu da šalju takve poruke da ćete srpske glave, a čije glave – naše, moje, moje dece, mojih prijatelja, mojih komšija, vi ovde dobijate na tacni. To je bruka i sramota, ono što se dešava.
Postavljali smo razna pitanja, između ostalog, i našem ministru koji je "ostvario veliku diplomatsku pobedu" u Njujorku i on je odgovorio na naše pitanje još od 14. oktobra, u paketu, meni i Eleni Božić-Talijan, i Vladanu Batiću i Jovanu Palaliću. Upravo smo ga pitali: ''kakva je ta državna politika prema KiM, da li je promenjena, da li nije promenjena i o čemu on to pregovara?'' Odgovor je jedna magla, jedna nedorečenost i samo je jedno bitno, a to je – Evropska unija i put u Evropu.
To što ćete vi Srbi na KiM da ostanete u novoj državi, to nije bitno uopšte. To što će Srbija biti skraćena za 15%, to uopšte nije bitno. Bitno je da vi Srbi iz uže Srbije uđete u Evropu. A znate li, kada ćete ući u Evropu – 2025. do 2030. godine, ako bude do tada postojala ta organizacija? Znači, dajete nešto da biste nešto ostvarili, žrtvujete deo teritorije, žrtvujete svoj sopstveni narod, da bi drugi narod mogao bolje da živi. Ja to tako mogu da shvatim, nikako drugačije.
U stvari, ta je žrtva uzaludna, jer neće taj narod živeti ni malo bolje, nego što živi sada, bez obzira što se odričete 15% teritorije, bez obzira što predajete na tacni 130.000 Srba koji su ostali dole da žive. I, onda, po štampi, po novinama počinju razne afere, šta znam – pljačka, zloupotrebe na KiM od 2002. do 2004. godine.
Danas je, gospodo, 2008. godina. Zašto vi to niste uradili? Ne kažem da nema pljačke, da nema zloupotrebe. Ali, ako se taj kriminal dešavao od 2002. do 2004. godine, zašto niste reagovali 2005, 2006. 2007. Zašto sada? Da biste napravili neku maglu kako smo mi Srbi na Kosovu loši, kako mi Srbi ne znamo da iskoristimo ta sredstva koja nam vi šaljete, kako smo zloupotrebili, a pročitaću iz novina, tu su fantastične cifre, a tu su laži: "Tačka na pljačku" – "Vlada Srbije ubrzano priprema paket mera protiv zloupotreba državnih funkcionera i službenika na KiM, koji su poslednjih šest godina proneverili skoro tri milijarde evra".
Znate li vi o čemu pričate?! Mi vama tražimo jednu platu Bojana Krišta da bismo preživeli, da bi funkcionisala Skupština, vi nam ne dajete, a ovde pominjete tri milijarde evra koje su zloupotrebljene. I, ako su, ko je zloupotrebio? Upravo vi koji ste bili na vlasti, vaši ljudi koji su dole vladali i koji i danas vladaju, bez obzira što nemaju uporišta u biračkom telu. Vi imate nepunih 8% biračkog tela na KiM, ali zato imate i ministra za KiM i državnog sekretara za KiM i predsednika Koordinacionog odbora. Svi ti ljudi su radili i šurovali.
Ministar za KiM je bio jedan od ministara u Vladi Bajrama Redžepija. Sadašnji državni sekretar je ujedno poslanik u Skupštini Kosova. To su ti ljudi koji su opljačkali ta sredstva! Čak navodite da su opljačkali i Hašima Tačija?!
Kaže: "Uz beneficije, kao što su dnevnice i službeni automobili, vredni srpski funkcioneri Tačijevu vladu zadužili su platama od 1.000 do 3.500 evra mesečno. Ko su ti ljudi? To su, upravo, oni ljudi koje je Boris Tadić pozvao da izađu na izbore!
Vi se sećate, svi su bojkotovali te izbore, i sam Boris Tadić ovde, kao poslanik, glasao je da se ne ide na izbore, a dva meseca posle toga, kada je izabran za predsednika Republike Srbije, pozvao je narod na izbore. Koliko se odazvalo? Odazvalo se 0,035%. On i dalje ostaje predsednik Republike, iako ima podršku 0,035% biračkog tela jednog dela svoje teritorije.
E, takve neposlušne Srbe Boris Tadić lepo prepušta Hašimu Tačiju. Šta će mu Srbi koji glasaju protiv njega, koji ga ne slušaju? Šta će mu ta teritorija? To treba Evropskoj uniji.
Mi smo imali jedan jedini argument, a to je, da je to pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. U Ujedinjenim nacijama više od 50% članica su prijatelji Srba i srpskog naroda. Tamo smo mogli neka svoja prava da ostvarimo. Vi nas vraćate sa Ujedinjenih nacija na Brisel, na Evropsku uniju, gde nemamo prijatelje, sa izuzetkom, da ne pominjem Španiju, Kipar, Slovačku, Rumuniju. Ali, oni su zanemarljivi u odnosu snaga. Osnovne snage su mnogo jače i mnogo veće, tako da je njihov uticaj zanemarljiv.
(Predsednik: Prošlo je 15 minuta.)
Završavam. Da smo ostali u sistemu UN, onda smo mogli da ostvarimo i da se nadamo nekom boljitku, da će to biti u neko dogledno vreme.
Da se razumemo, trenutno Srbi i Šiptari žive jedni pored drugih, Nemoguće ih je spojiti. Ali, u neko dogledno vreme možda može, za 10, 20 godina. I njima će doći, kroz našu priču, kroz naš rad, da oni treba da prihvate državu Srbiju kao svoju državu, a ne da stvaraju novu fantomsku državu, uz pomoć Borisa Tadića i Vuka Jeremića. To je sramota za ovu vlast, za ovu državu! Sramota je da mi govorimo o Bojanu Krištu, a da ministar, koji ga je imenovao, ne podnese ostavku.
Sramota je da govorimo o KiM, da se donose takve odluke u Savetu bezbednosti, a da u međuvremenu ministar inostranih poslova odmah ne podnese ostavku. To je u svim demokratskim zemljama normalna procedura, osim u državi Srbiji – što gore, to bolje i to je stvarno neshvatljivo, kako za građane Srbije, a pogotovo za građane na KiM. (Aplauz.)

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?

Dakle, meni je jasno zbog čega Vlada nije prihvatila ovaj amandman gospodina Kragovića, jer se on odnosi na prelazne i završne odredbe, član 52. O tim odredbama je bilo reči kada smo govorili o mom amandmanu na član 23, zato što ova odredba člana 52, zapravo, razlikuje prvi sastav Visokog saveta sudstva u odnosu na neki kasniji sastav Visokog saveta sudstva. Razlika se pojavljuje, upravo, podsetiću vas, zbog onih nesrećnih sudija za prekršaje.
Jer, nesrećne sudije za prekršaje ne mogu da nađu svoje otelotvorenje nigde u ovom trenutku, nego su u nekoj prelaznoj fazi do 2010. godine, kada će svi srećni postati isto što i stalne sudije, pa onda na kraju čujemo – nisu isto što i stalne sudije, pa na kraju ne znamo šta su. A član 153. Ustava, na osnovu koga i razradom koga treba doneti ove zakone, predviđa u stavu 4. sledeće: "Izborne članove čine šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina". Ovde leži razlog neprihvatanja ovog amandmana. Žao mi je, svakako bih podržao, jer je ideja amandmana da sa svake autonomne pokrajine bude po jedan, što, očigledno, ovde nije moguće.
Ali, interesantno je daje, kada se pisao ovaj predlog zakona, u drugim odredbama, kao što je odredba člana 22, potkrala greška, navodno, pa je termin autonomna pokrajina dat u jednini. Tako je to rađeno kroz ceo tekst zakona. Da li je u pitanju greška ili nije? Bojim se da nije. Bojim se da tu nema nikakve greške.
Zatim, kada su poslanici opozicije podnosili amandmane i predložili da se ovo promeni i uskladi sa članom 153. Ustava, u kome vrlo jasno stoji, od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina, onda ste, naravno, to prihvatili, jer nemate kuda, a hteli ste da provučete jedninu. Kada govorim o toj jednini, vi mislite sigurno na AP Vojvodine, a ne na KiM. Kako nije? Što biste mislili na KiM kada vas je obezbrižio u tom pogledu predsednik države Boris Tadić, koji, inače, možda ne znate, vodi vašu Vladu umesto Mirka Cvetkovića, koji je uspeo da reši sve probleme države Srbije priznajući Euleks, koji, upravo, punom parom namerava da sprovede sve što je neophodno da država Kosovo dobije pun kapacitet nezavisnosti. To je ono što se radi. To je ono što čujemo svaki dan u medijima.
Mi slušamo sami sebe, vi sprovodite propagandu građanima Srbije, gurate im, dozirate im tu propagandu, radujete se sami zbog sopstvenog velikog uspeha lažući i sebe, što je jako dobro, jer time činite sebe manje nervoznim. A spremićete da se ono, što se ovde javlja kao prevara, može vrlo lako otkriti i to brzo. Gospodin Šormaz je na to ukazao. Taj Euleks će početi da pomaže institucijama Kosova da sprovode pravnu državu i pojaviće se prve presude sudova nezavisne države Kosovo, i do viđanja. To je samo jedan primer, a da vam ne govorim o brojnim drugim primerima.
Nego, da se vratimo mi na ovu temu. Dakle, jasno je zbog čega se nije moglo u ovom amandmanu ovo prihvatiti. Ali, nije jasno zbog čega je postojala namera, a bila je očigledna namera da se kroz ceo zakon sistematski provlači jednina kada je reč o autonomnim pokrajinama. Stalno se govori – autonomna pokrajina. Onda idu amandmani, onda vi prihvatite taj amandman zbog toga što nemate kuda, jer se ukazuje na član 153. stav 4. Ustava, u kome jasno stoji, kada je reč o kandidatima za Visoki savet sudstva, kaže – od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina. Znači, to mora da uđe.
Naravno, pitanje formulacije u ovom zakonu je, takođe, krajnje sporno. Na koji način, da se sada ne bismo vraćali, vrlo kratko, u članu 22. nabrajaju se koji su to članovi Saveta iz reda sudija – tih šest.
Ustav samo govori o šest izbornih sudija, a ne govori o tome koji su tačno kriterijumi, odakle se koji bira. Onda ovde stoji tačno odakle ko potiče od tih predloga: jedan iz Vrhovnog kasacionog suda, Privrednog apelacionog, sudija upravnog suda. To znači iz bilo kojih od ovih sudova.
Jedan iz apelacionih sudova, bilo kojeg apelacionog suda, jedan iz viših i privrednih sudova, bilo kojih, jedan iz osnovnih sudova, jedan iz prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda, šta god da je, bilo da je prekršajni sud ili Viši prekršajni sud, i na kraju ide ova formulacija koja treba da nas usreći -– jedan iz sudova sa teritorije autonomnih pokrajina, što će biti verovatno izmenjeno prihvatanjem amandmana, da je to množina.
Vidite sad tu formulaciju – ima li na teritoriji AP osnovnih sudova? Ima, biće. Ima li viših? Biće i toga. Šta vam onda znači ova izdvojena formulacija?
Zar to nije moglo drugačije da se napiše – od kojih jedan svakako mora biti. Ova izdvojena formulacija ne ukazuje ništa, samo ukazuje da jedan mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina, kako stoji u Ustavu Republike Srbije.
Praktično niste umeli, kada ste zakon pisali, ni da prilagodite ustavnu normu koja je krajnje precizna i jasna, jednoj normalnoj, sročenoj normi o načinu izbora kandidata za članove iz reda sudija.
Ostaje ovaj veliki problem sa sudijama za prekršaje, jer ćete tu staviti, u odnosu na član 153. Ustava, u samom startu u neravnopravan položaj kandidate za izbor na funkciju članova Visokog saveta sudstva, jer će se za jednog kandidata koji je sudija tražiti sedam godina stalne sudijske funkcije, a za drugog kandidata će se tražiti da ima pravosudni ispit i da ima šest, odnosno sedam godina staža u pravnoj struci, kako ste prihvatili amandman gospodina Aleksića.
Kako to možete zdravorezonski da objasnite? Nema načina. Jasno je da ne možete da prihvatite amandman gospodina Kragovića, ali mi nije jasna vaša namera, kada je reč o sistematskom uvođenju jednine, kada je reč o autonomnim pokrajinama, u Predlogu ovog zakona.
Šta biste da nije bilo amandmana? Kao, vi biste se sami setili, pa biste došli na nadležni odbor, pa biste to promenili? Ne biste, kladim se!

Da li još neko želi o ovom amandman? (Ne.)

Na član 52. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Nataša Mićić i Slobodan Maraš.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Gospođa Judita Popović.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, LDP je podnela amandman na član 52. ovog zakona o Visokom savetu sudstva i naš amandman konkretno glasi: "U članu 52. posle stava 1. dodaje se novi stav koji glasi: Najmanje jedan član iz reda sudija okružnih sudova mora biti sudija Posebnog odeljenja za organizovani kriminal ili sudija Veća za ratne zločine".
Stali smo na stanovište da je prvi sastav Visokog saveta sudstva veoma bitan, da ima pred sobom najteži zadatak i najveću odgovornost, jer mu predstoji opšti izbor sudija. Prema tome, nije svejedno ko će biti član Visokog saveta sudstva.
Koliko znamo, sudije posebnih odeljenja za ratne zločine i organizovani kriminal i te kako su iskusne sudije, i te kako su stručne i odgovorne sudije i dostojne tog zadatka, jer inače ne bi radile taj posao koji rade.
Te sudije su, između ostalog, i hrabre, a dozvolićete, biti član Visokog saveta sudstva i to prvog sastava, u današnjim uslovima, u današnjoj situaciji, i te kako je ozbiljan čin i iziskuje veliku hrabrost.
Ne vidimo razlog zašto ne bismo, pored svih ovih sudija koje su nabrojane u članu 22. ovog zakona, uneli i ovu odredbu u pogledu sudija Posebnog odeljenja za organizovani kriminal i ratne zločine.
Predlažemo da ove sudije, sa posebnim kvalitetima, koje su već proverene, to su kvaliteti koji ne moraju da se dokazuju, već su provereni jer su prošli određene filtere, prošli su određene provere, zašto ih ne iskoristiti, ne dati im šansu, ne poboljšati taj sastav Visokog saveta sudstva sa ovim ljudima i očekivati od njih rezultat, a rezultat se može očekivati, jer su i do sada dokazali da ozbiljno rade taj svoj posao, jer to je trenutno gorući problem ove države, da se sudi organizovanom kriminalu i ratnim zločinima.
Imamo prilike i danas da vidimo da i te kako ima puno kriminala, pogotovo organizovanog kriminala, a vi vrlo dobro znate da organizovanog kriminala nema bez učešća države. Ukoliko mi imamo taj ozbiljni problem, da je i država umešana u kriminal, a jeste, najviše kriminala ima u javnom sektoru, javnim preduzećima, dokazuju i protekli događaji ove nedelje o kojima smo dovoljno pričali, zašto onda ne iskoristiti priliku da takve sudije, takve odgovorne i dostojanstvene ljude stavimo u Visoki savet sudstva, jer Visoki savet sudstva koji se sada bude oformio, prvi Visoki savet sudstva, predstavljaće alfu i omegu budućeg pravosuđa ove države.
To su ljudi na kojima leži teret da izaberu sudije koji će suditi u budućnosti. Ukoliko idemo tom logikom, da treba da se reformiše pravosuđe, onda treba ići tom logikom, da prvi korak bude dobar korak, da bude hrabar korak, a to je, po našem mišljenju, ukoliko se i jedan, od tih sudija, uvrsti u sastav Visokog saveta sudstva, o kome sam vam govorila.
Predlažemo da se ovaj amandman LDP prihvati, i koalicija na vlasti, kada dođe dan za glasanje, glasa za isti.

Zahvaljujem.

Po Poslovniku, gospođa Donka Banović. Izvolite.