Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da danas nastavljamo rad po dnevnom redu Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini.
Na osnovu službene evidencije, konstatujem da sednici prisustvuje 120 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 90 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Radojko Obradović.
Obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, i danas pozvala da sednici prisustvuju gospodin Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde i gospodin Jovan Ćosić, načelnik u Ministarstvu pravde.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O VISOKOM SAVETU SUDSTVA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli sledeći narodni poslanici: Radovan Radovanović, Zlata Đerić, Đorđe Milićević, Petar Jojić, Miroslav Markićević, Srđan Spasojević, Milorad Buha, Mirko Munjić, Milan Nikolić, Aleksandar Martinović, Vjerica Radeta, Boris Aleksić, Sreto Perić, Ljubomir Kragović, Gordana Pop-Lazić, Srđan Miković, zajedno narodni poslanici Judita Popović, Nataša Mićić i Slobodan Maraš, zatim, narodni poslanik Miroslav Petković, Jovan Palalić, Milica Radović, Željko Tomić, Miloš Aligrudić, Miloš Radulović, Milan Lapčević, Vladimir Milentijević, Aleksandar Pejčić i Zoran Nikolić.
Takođe, primili ste amandman koji je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, podneo Odbor za pravosuđe i upravu na član 22. alineja 6; član 23. stav 3; član 24. stav 5; član 33. stav 1; član 50. stav 2. i član 52. stav 1. Predloga zakona.
Primili ste mišljenje Vlade i izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Radovanović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 153. stav 4. Ustava Republike Srbije.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Gospođo potpredsedniče, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Petar Jojić, kao nekadašnji zamenik ministra u Republičkoj vladi i savezni ministar, a imajući u vidu neophodnost znanja iz oblasti pravne struke za sastav u Savetu, predložio je amandman, u ime Poslaničke grupe SRS, na član 5. Predloga zakona i predlaže vama, odnosno nama narodnim poslanicima, rešenje u vezi iskustva za članove Saveta.       
Pošto moram da pročitam zbog javnosti, Savet ima 11 članova, što je ustavna kategorija, izborne članove čine šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorija AP, dva ugledna istaknuta pravnika, sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.
Kolega Jojić smatra da umesto tih 15 godina, ta dva člana Saveta, advokat i profesor pravnog fakulteta, treba da imaju najmanje 20 godina iskustva u struci, imajući u vidu da je uspostavljanje Visokog saveta sudstva i rasprava o ovom zakonu i ono što je slovo Ustava, verovatno, u pravljenju onoga šta je retrospektiva vremena iza nas i kadrovskih rešenja Dosovske vlade od 5. oktobra pa do današnjeg dana – donela da smo na visokim mestima i položajima u našem pravosuđu imali ljude koji ne samo da nisu zadovoljavali sve ove uslove i tada propisane, već i njihovo iskustvo, takvo kakvo jeste, bilo je prava bruka i sramota za srpsku javnost.
Je l' treba da vas podsećam na to da ste vi, pre nego što je Zoran Đinđić zatražio od Karle del Ponte da se napiše ova lažna optužnica protiv našeg predsednika prof. dr Vojislava Šešelja, koji je bio profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, otpočeli čitavu hajku koju su predvodili Vodinelićka, Hiber, onaj plagijator Stevan Lilić i ostala klika, prljavi i podli dakle, da, lepo mi sugerišu srpski radikali, plagijator Stevan Lilić, da bi, eto, rekli kako je prof. dr Vojislav Šešelj, koji je inače najugledniji pravnik u Srbiji, doduše, sada u odsustvu, ali uskoro će da se vrati, bio proteran sa Pravnog fakulteta u to vreme.
Vama nije bilo dovoljno to što smo vam izneli niz dokaza da su svi ti ljudi, koje ste vi veličali kao neke eksperte iz pravne struke, u stvari vaši politički promoteri i oni koji ne dozvoljavaju da se ništa progovori i da se kaže drugačije od onoga što oni zastupaju.
Svedoci smo toga, kao i studenti pravnog fakulteta, ako već govorimo o uglednom profesoru pravnog fakulteta, da je dr Vojislav Šešelj bio najugledniji profesor Pravnog fakulteta i da su njegova predavanja ne samo bila posećena od strane studenata koji su pratili njegov predmet – politički sistem, već i od ovih drugih i od javnosti. Uostalom, i gospođa Radeta zna, kao njegova drugarica iz studentskih dana, da su njegovi ispiti na sarajevskom fakultetu, i polaganje njegovih ispita sa čistom desetkom, praćeni od strane ne samo kolega sa Pravnog fakulteta, već Ekonomskog i čitave sarajevske javnosti.
Ako govorimo o uglednim advokatima, ne treba da vas podsećam na to i da pominjem imena pojedinih, kao što je ovaj što zastupa porodicu Đinđić, pa onaj koji brani sve ove vaše kriminalce, koji su to advokati koje vi smatrate uglednim u svojoj struci.
Oni advokati u Srbiji, koji žigošu načine na koji vi birate i članove Visokog saveta sudstva, i sudije, i sudije Ustavnog suda, za vas su neki produkt bivšeg režima, koji ste vi, navodno, oborili i srušili, a doneli ste nam najveće moguće i najgore kriterijume za izbor svega u Srbiji od vašeg dolaska na vlast.
Prema tome, da bih ostavila vremena jednom od najboljih pravnih eksperata, poslaniku SRS, gospodinu Krasiću da iskoristi ovih preostalih 10 minuta o amandmanu, samo ću da vam kažem da je neophodno da imate u vidu da je kolega Jojić, zaista, čovek od struke, koji se uvek, i kao ministar i kao ugledni advokat, držao slova zakona, pravnih načela i principa koji treba da vladaju u jednoj pravnoj državi, a da, sudeći po onome, doduše, gospođa Malović je, kao njegova, po godinama mlađa, koleginica, sa iskustvom i znanjem, mogla da vidi ovih dana da je kolega Jojić sa najboljim namerama išao na to da ceo ovaj set pravosudnih zakona popravi.
U svakom slučaju, mi mislimo, u stvari, kolega Jojić, da je potrebno da bude najmanje 20 godina iskustva i da gledate objektivno koji su to ljudi koji su dali pravi doprinos u svojoj struci, da ne budete pristrasni, da ne gledate kroz vaše, ''žute'' ili G17, "političke naočare", već da sagledate da u Srbiji ima mnogo uglednih i profesora pravnog fakulteta i pravnika.
Ali, šta da vam govorim kada je nemoguće vas ubediti, kada vi niste ni jednim jedinim gestom, nijednom rečju, žigosali crnu listu Sonje Biserko, na kojoj su, između ostalog, mnogi ugledni profesori pravnog fakulteta, advokati i ugledni ljudi iz ove struke.
Kolega Krasiću, izvolite. Zaista, neskromno želim da kažem, to je moje lično uverenje, a verujem i čitave srpske javnosti, da ste vi jedan od najuglednijih pravnika i da ćete, kao takav, do kraja moći da svojim argumentima odbranite i ovaj amandman i da pokušamo da ubedimo gospođu ministra da prihvati sve ove amandmane koje smo podneli na ovaj zakon o Visokom savetu sudstva.
Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
Vreme na raspolaganju poslaničke grupe SRS je osam minuta.

Gospođo Čomić, imaćete lepu situaciju da radite od 11.30 do 12.00 časova, jer ćemo onda da budemo u Trgovinskom sudu, pošto imamo spor oko one blokade i onog kredita sa prvotuženim Nikolićem i drugotuženom ''Bankom Inteza'', valjda još nisu pobegli ovi iz banke.
Molim vas, vi sinoć što ste bili na B92, da slučajno ne opstruišete rad Narodne skupštine! Gospođo Kolundžija, nema gospođe Suzane Grubješić u sali, to je strašno, kvarite naš put u Evropu.
Što se tiče amandmana na član 5. Vlada je delimično u pravu kada je odgovorila na amandman gospodina Jojića, ali čini mi se da su malo prolupali kada je u pitanju amandman gospodina Radovanovića.
Ako već imate manir da u članu 5. stav 3. ubacite ono što piše u Ustavu, onda ste valjda morali da prepišete to što stoji u Ustavu,
pa je taj poslanik dao amandman i ubacio je reč "najmanje", vi ste to oberučke prihvatili, a kada je sličnu intervenciju uradio gospodin Jojić, on nije išao izvan onoga što je propisano Ustavom Republike Srbije, u Ustavu Republike Srbije za ta dva člana Visokog saveta pravosuđa propisano je da imaju najmanje 15 godina radnog iskustva, da je kojim slučajem amandman gospodina Jojića bio najmanje 10 godina, vi biste bili u pravu.
S obzirom na značaj ovoga, on je taj uslov malo podigao u okvirima propisanim Ustavom i vi ste odbili, mogu to da prihvatim kao nešto što apsolutno nije prepisano iz Ustava u tom njegovom amandmanu, ali ste onda morali da imate isti aršin i povodom amandmana gospodina Radovanovića.
Uz sva uvažavanja opravdanosti intervencije koja je učinjena tim amandmanom, gospodin Radovanović je lepo primetio, u Srbiji postoje dve AP, izborne sudije sa te teritorije treba da budu prisutne, broj jedan je hteo da prikaže kao – najmanje jedan, vi ste to prihvatili, iako to odudara od rešenja u Ustavu.
Samo pravim paralelu između onoga što je predložio Jojić i onoga što je predložio gospodin Radovanović. I jedan i drugi su išli izvan odredbe Ustava, a vi ste tu odredbu Ustava prepisali u zakon, njegovu ste intervenciju usvojili kao preciziranje, Jojićevu niste usvojili, iako je i ona, u suštini, preciziranje i ne dovodi u pitanje odredbu Ustava Republike Srbije. To je ono na šta sam hteo da vam skrenem pažnju, nedosledno se odnosite prema amandmanima koji su gotovo u identičnom rangu.
Druga stvar je mnogo važnija. Danas, nekom greškom, nemamo jednu vrlo važnu raspravu o poverenju Vladi, o misiji Euleks i faktičkom priznanju nezavisnosti KiM, u režiji Borisa Tadića i njegove Vlade.
Kad već pričamo o članu 5. i sastavu Visokog saveta sudstva, onda javnost mora da zna, prema predsedničkom saopštenju Saveta bezbednosti, mi ćemo na teritoriji KiM da imamo legalizovanu diskriminaciju građana, zato što ćemo na jednoj teritoriji da imamo građane prema kojima će da se primenjuju propisi nezavisne države Kosovo, imaćemo preko reke drugu kategoriju građana, prema kojima će da se primenjuju propisi UNMIK-a i, ukoliko neko od vas dođe u goste kod njih, rizikovaće situaciju da će na njega da se primenjuju tri ista propisa – nezavisne države KiM, propisi UNMIK-a i propisi Republike Srbije.
Uzmite situaciju da je član Visokog saveta sudstva sudija sa teritorije KiM. Kako bi taj čovek radio u Visokom savetu sudstva kada bi ga pitali – koji se propisi primenjuju na teritoriji KiM?
Na teritoriji KiM za istu stvar imamo tri propisa, tri suverena. Imamo suverena Kosovo, imamo suverena UN, imamo suverena Republiku Srbiju. To građani Republike Srbije moraju da znaju. Gde vodi Boris Tadić sa Cvetkovićem, sa G17 plus? Sad se G17 plus prikriva, da ne bi pala Vlada, pa mogu slobodno da kradu, ali cela ta operacija jeste da se faktički prizna nezavisno Kosovo, jer je to uslov da bi se ostvarila fatamorgana ove leve strane koja se zove – evro, Evropa, evropski.
Neću da vam trošim ovo vreme, imam trenutno pametnija posla, da skinemo te blokade i da damo konkretni doprinos u jurnjavi protiv kriminalaca i lopova, mandata i svega drugoga. Ali, građani Srbije, budite oprezni, ova vlada nas vodi u sunovrat. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pre dvadesetak dana sam tražio odgovor na jedno pitanje vezano za nabavku lekova. Taj odgovor od Vlade, odnosno Ministarstva zdravlja, napisan je 8.11, u Skupštinu stigao 24.11, a ja sam ga dobio 28.11. No, to je manja vrsta problema.
Moram postaviti novo pitanje, jer me taj odgovor ne zadovoljava i ometa u vršenju funkcije narodnog poslanika U odgovoru Vlade kaže se: ''Vlada Republike Srbije je donela Uredba o kriterijumu za formiranje cene lekova kojom su kao referentne zemlje za formiranje cene lekova propisane Slovenija, Hrvatska i Italija.'' Dakle, zakonski je sve u redu. Šta je tu problem?
Problem je što se u Srbiji po glavi stanovnika izdvaja oko 300 američkih dolara za zdravstvo, a te referentne zemlje, po stopi izdvajanja po glavi stanovnika za zdravstvo izgledaju ovako: Hrvatska troši 1.001 američki dolar po glavi stanovnika, Italija 2.494 dolara po glavi stanovnika, a Slovenija 4.724 dolara po glavi stanovnika.
Pitanje je – jesmo li mi dostigli standarde tih zemalja koje i po deset puta više izdvajaju po glavi stanovnika za zdravstvo, ili smo mi to bez nekog saznanja i javnog obaveštenja već ušli u EU?
Ako je to već tako i ako su tako visoke cene lekova, odredićemo neke referentne zemlje, moje pitanje je – a kada će budžet? Da vidimo koliko ćemo mi u ovoj narednoj godini izdvajati po glavi stanovnika. Možda smo mi dostigli standard neke od ove tri navedene zemlje, ali ja mislim da nismo. Mislim da ćemo mi i dalje plaćati ovako skupe lekove, a sve manje i manje ljudi je zaposleno, a sve je manje i manje priliva u Republičkom zavodu za zdravstvenu zaštitu. Dakle, to je pitanje koje se oko rasprave budžeta mora otvoriti.
Još jednom ponavljam pitanje za vladajuću koaliciju – kada će budžet?

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Petković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Malović, želim da u ime Poslaničke grupe DSS najpre izrazim zahvalnost i zadovoljstvo što ste od 15 amandmana koje je podnela DSS prihvatili sedam, a mi smo vam u načelnoj raspravi najavili da će rasprava u pojedinostima biti veoma dobra i kvalitetna i da postoji šansa da se još neki od ovih naših preostalih osam amandmana u toku današnjeg dana prihvati.
Na član 7. Predloga zakona DSS je podnela amandman i on se odnosi na stav 1. koji kaže – ''Savet ima zamenika predsednika, koga iz reda sudija izbornih članova Saveta bira i razrešava Savet.'' To nije sporno. Ova intervencija je više, neka, tehnička izmena, jer u obrazloženju u kojem odbijate ovaj amandman stoji – ''Šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom su izborni članovi Visokog saveta sudstva.'' To, takođe, nije sporno.
U tekstu Predloga zakona potrebno je, preciznosti radi, praviti razliku između članova Saveta po položaju i izbornih članova. Naša intervencija je bila usmerena u tom pravcu da u Visokom savetu sudstva osim predsednika Visokog kasacionog suda nema drugih sudija po položaju, svi ostali su izborni, tako da mislimo da je ova reč – izborni članovi, apsolutni pleonazam u ovom tekstu. Samo smo hteli u tom pravcu da popravimo ovaj tekst zakona, a inače se vrlo jasno zna ko su izborni članovi, a ko ostali članovi Visokog saveta sudstva.

Da li još neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Zoran Krasić je malopre napomenuo nešto vezano za istupanje nekih koleginica u jednoj emisiji sinoć, na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom.
Zaista je neverovatno da neko narodnim poslanicima pokušava tako, šaljući neke javne poruke preko svojih televizija, da oduzme ili pokuša da oduzme pravo na rad.
Koleginica iz stranke Bojana Krišta, koja se inače nije, kao i niko od njenih kolega, pojavljivala dva dana, bili su sakriveni u mišjoj rupi dok nisu videli šta će da se dogovore Boris i Mlađa vezano za Bojana Krišta, za pljačku na ''Aerodromu'', za ostale pljačke u javnim preduzećima, sada se pojavljuje i kritikuje narodne poslanike, a pridružuje joj se i gospođa Nada Kolundžija.
One kritikuju narodne poslanike i kažu da su narodni poslanici opozicije odgovorni zašto nisu doneti zakoni iz oblasti pravosuđa, kao i da nama nije stalo da se donesu ti zakoni.
Podsećam koleginice, a pre svega, javnost Srbije na obavezu iz Ustavnog zakona, član 5. stav 2, za koji apsolutno, sigurno, nismo i ne možemo biti mi odgovorni, već oni koji su osam godina vladajuća većina u Srbiji, i sada vas pitam:
Zašto niste poštovali Ustavni zakon, zašto niste u roku predviđenom Ustavnim zakonom predložili Narodnoj skupštini i kao skupštinska većina izglasali zakone iz oblasti pravosuđa? Zašto ste Srbiju doveli i dovodili više puta u neustavno stanje? Zašto u Srbiji pod vlašću DOS-a, dva puta po dve godine, nismo imali Ustavni sud? Zašto još uvek nemamo uslove za kompletiranje Ustavnog suda, zapravo, još uvek nemamo Ustavni sud?
U obavezi ste da na ta pitanja odgovorite da biste mogli da kažete nekome ko učestvuje u radu da pokušava da opstruiše rad. Još kaže, koleginica – kakav je to način da poslanici SRS govore o amandmanima drugih poslanika. Da li to znači da ne smemo da govorimo ni o zakonu jer je on predlog vladajuće većine?! Znači li to, zaista, da mi ne treba da govorimo o amandmanima drugih narodnih poslanika? Bilo bi, čini mi se, bolje pitanje, zašto vi ne govorite o amandmanima svih narodnih poslanika na predloge zakona vaše lade.
Ili, da nam i predstavnik Vlade i vi odgovorite kako se to desilo da je na ovaj zakon Vlada prihvatila 14 amandmana, a zakon ima 62 člana, dakle, jedna četvrtina ovog zakona nije bila dobra, jer da je ovaj predlog bio dobar onda Vlada Republike Srbije ne bi prihvatila nijedan amandman. Onda bi ovde predstavnik Vlade rekao, žao mi je, ali Vlada je predložila idealno rešenje. Ne, nego, Vlada je predložila loše rešenje, neustavna rešenja, zakone pune pravnih praznina, zakone koji će omogućavati u njihovoj primeni najveću moguću zloupotrebu, najveće moguće izigravanje zakona i to će biti vaša reforma pravosuđa, dame i gospodo iz skupštinske većine.
Najavljujete na sva zvona reformu pravosuđa, a nemate pozitivno mišljenje ni jedne jedine strukovne organizacije. Da li se pojavio neko, osim članova Vlade i osim predstavnika vladajuće većine, pitam sve građane koji nas prate, recimo, neki stručnjak, neko od pravnika, sudija, tužilaca, i u javnosti rekao – svaka čast Vladi Republike Srbije, ovo što predviđaju kao reformu pravosuđa, to je bez greške i to je odlično.
Nemate, ni približno, nijedno takvo mišljenje. Opšta stručna javnost je opšteg mišljenja da su ovo loša rešenja, da ćete dovesti sudove u kolaps, kao što ste dva puta dovodili.
To, opet, da vas podsetim, ko to opstruiše rad državnih organa, rad Parlamenta, rad pravosuđa.
Podsećam vas, nisu to zaboravili ni građani Srbije, ni sudije, zbog vaših najava apelacionih sudova, kasacionog suda, vrhovnog kasacionog suda, kako ga sada zovete, dva puta je bio kolaps u pravosuđu Srbije. Dva puta ljudi nisu znali kome da ulažu žalbu, isticali su im rokovi za žalbu, nije se znalo koji je sud nadležan, jer sud koji je po zakonu bio nadležan nije postojao u praksi. Sudije nisu znale šta će da rade, hvatali su se za glavu, i pitanje je koliko su uticali ti kolapsi u pravosuđu koje ste vi iz DOS-a napravili, dva puta za ovih osam godina, i na zastarelost i na produženje rokova, i na neostvarivanje prava nekog od građana.
Vi uporno vašim, moram da kažem, i drskim i bezobraznim istupanjima kritikujući narodne poslanike, koji, zapravo, rade i hoće da rade u ovom parlamentu i koji hoće da rade na dobrobit svih građana Srbije, terate nas da vas podsećamo na sve one vaše propuste koje ste imali, ne samo u ovoj oblasti, ali kada govorimo o pravosuđu, onda, naravno, govorimo isključivo o ovoj oblasti.
Pitam vas, gospođo Kolundžija i gospođo Grubješić, koja trenutno nije u sali, verovatno je otišla da vidi gde je otputovao Krišto, ko će biti odgovoran?
S obzirom na to da su istekli svi rokovi kada je Narodna skupština trebalo da dobije, odnosno kada je trebalo da poslanici dobiju budžet da bismo mogli da se pripremamo, da pripremamo, eventualno, amandmane, jasno vam je i da sada dobijemo budžet da ćete doći u situaciju da nećete u skladu sa zakonom moći da izglasate budžet, fizički, to je već od danas nemoguće, pa, da li ćete i onda da šaljete, kako vi volite da kažete, poruke, i da kažete da su narodni poslanici, koji će hteti da govore o budžetu, koji će hteti da poprave Zakon o budžetu, odgovorni što budžet nije donet u roku, zato što neće biti donet u roku?
Dakle, zašto sad ne kažete ko je odgovoran zašto juče na Vladi Republike Srbije nije bilo odluke o budžetu? Na isti način postupate i kada su u pitanju ovi pravosudni zakoni. Vi prolongirate, koliko god je moguće zato što ne možete da se dogovorite, zato što ne prevodite dobro ono što dobijete iz belog sveta itd, i onda, umesto da učestvujete u radu ovog parlamenta, vi prozivate onoga ko želi da učestvuje i ko krajnje dobronamerno želi da pomogne da se donesu zakoni koji će trajati.
Vi donosite zakone koji će uskoro trpeti promene, to nije samo sad slučaj, videćete, živi bili pa videli. Juče nisam govorila o amandmanu na ovaj zakon o sudijama, čini mi se, kolege Branka Ružića, koji je tražio da se produži rok.
Ostavila sam taj amandman pa, kada budete tražili izmenama i dopunama zakona da se menja taj rok, onda ću da vas podsetim i da vas pitam zašto niste prihvatili taj amandman, zbog lošeg iskustva, da ne ponavljam, zbog dva strašna kolapsa koja su se desila u pravosuđu zato što niste ispunili uslove predviđene Ustavom i Ustavnim zakonom i, sada ovim zakonima koje ćete usvojiti i onim zakonima koji su još na snazi, a bolje bi vam bilo da ste juče prihvatili taj amandman pa biste možda mogli da se pohvalite da ste uradili nešto pre isteka roka, a ne da tražite da se ponovo izmenama i dopunama produžava rok. Videćete, gospođo Malović, da će to da se desi. Videćemo, naravno.
Dakle, bilo bi dobro da se ozbiljno zabavimo svim onim što jeste danas problem države Srbije. Vi i dalje niste želeli, već od juna meseca ne želite da mi raspravljamo o rezoluciji o Kosovu i Metohiji. Mi i dalje ne znamo, mislim na predstavnike Vlade, šta ste vi to juče značajno slavili, a šta je Srbija, šta su Srbi na KiM dobili nakon jučerašnjeg izlaganja Ban Ki Muna.
Čuli ste juče, sad da ne ponavljam, ono što je koleginica Marina Raguš iznosila, naravno, govorićemo o tome kada, i ako, jednog dana dođe na dnevni red naša inicijativa o raspravi o nepoverenju Vladi Republike Srbije.
Mnogo je problema, dame i gospodo, u državi Srbiji. Vlada se bavi nekim perifernim stvarima. Nećete da odgovarate na pitanja zašto svakodnevno toliko ljudi gubi posao, zašto je ovoliko smanjena prosečna zarada, šta u suštini znači to nominalno povećanje, šta je sa ovolikim poskupljenjima?
Da li se pitate dokle će građani Srbije moći sve to da izdrže? Da li znate koliko ljudi već sad ne može da sastavlja kraj sa krajem? Da li znate koliko ljudi je ogorčeno kada čuje da vi kažete da je prosečna zarada oko 30.000,00 dinara? Svi kažu, naravno, jeste, zato što je tu i plata Bojana Krišta od 30.000 evra!
Dakle, nisu građani Srbije ni glupi ni ludi, nisu to ni narodni poslanici i zaista vas pozivam da ne atakujete na inteligenciju i građana Srbije i narodnih poslanika, i da prihvatite da Vlada radi svoj posao, da ne zamerate narodnim poslanicima što skreću pažnju Vladi Republike Srbije na ono što jeste posao Vlade Republike Srbije. Vi ste očigledno nezadovoljni učinkom Vlade, ali nemojte to da pokazujete tako što besno reagujete na svako pojavljivanje narodnih poslanika iz redova opozicije na ovom mestu.
Kolega Miroslav Petković je kratko obrazložio svoj amandman na član 7, a vaše obrazloženje, kao obrazloženje Vlade, kao i sva obrazloženja, uopšte ne odgovara onome zbog čega je, zapravo, Vlada odbila ovaj amandman.
Član 7. kaže: ''Savet ima zamenika predsednika, koga iz reda sudija – izbornih članova Saveta bira i razrešava Savet,'' predlaže se brisanje reči "izbornih", zato što osim predsednika Visokog kasacionog suda nema drugih sudija po položaju, i reč "izborni" je, očigledno, pleonazam u ovom članu. A vi, onda, kao da se šalite sa nama, kažete (to je odgovor) – ''Šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom su izborni članovi Visokog saveta sudstva. U tekstu Predloga zakona potrebno je, preciznosti radi, praviti razliku između članova Saveta po položaju i izbornih članova, a u pogledu izbornih članova naznačiti sudije – izborne članove Visokog saveta sudstva.''
Dakle, vaša obrazloženja su takva da sam ja sigurna, gospođo Malović, da ni vi ne razumete šta je ovde napisano i vas ne okrivljujem jer niste vi, sasvim izvesno, ovo pisali, ali bolje je da iskreno kažete – ne prihvatamo zato što mi hoćemo da bude ovako. Jer, mi znamo da to jeste suština, a pravi problemi nastaće tek kada Visoki savet sudstva počne da češlja sudove, i kada se veliki broj sudija pridruži plejadi ovih nezaposlenih i ovih koji svakodnevno dobijaju otkaze, zato što vi reformu pravosuđa vidite kao mogućnost lustracije sudija i tužilaca nepodobnih režimu Borisa Tadića.