Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 226. i tražim obaveštenje i informaciju koja je važna za moj rad, a to pitanje glasi – gde je predlog budžeta za 2009. godinu? Pre petnaest dana je Vlada Republike Srbije postigla dogovor sa MMF o ramu za budžetsku i javnu potrošnju za 2009. godinu. Takođe je, za 19. .decembar zakazana sednica na kojoj bi trebalo da se odlučuje o novom aranžmanu sa Republikom Srbijom. Međutim, da bi taj aranžman mogao da bude odobren, Skupština Republike Srbije mora da usvoji budžet za 2009. godinu, a budžeta nema nigde.
Moje pitanje je – gde je budžet, u kojoj je fazi, u kojoj je radnoj verziji, postoji li prednacrt, nacrt, zato što predlog ne postoji?
Juče je održana sednica Vlade Republike Srbije, ali budžet nije bio na dnevnom redu. Izgleda da naša Vlada ima preča posla. Izgleda da Tadićeva vlada još uvek slavi što je na sednici Saveta bezbednosti usvojen izveštaj Ban Ki Muna o razmeštanju misije Euleks. Slave činjenicu da Vlada Republike Srbije pristaje da izgubi svoju južnu pokrajinu, a treba da podnese ostavku.
U današnjem saopštenju EU je pozdravila odličnu saradnju misije Euleks sa institucijama Kosova na polju izgradnje pravne države. EU u svom zvaničnom saopštenju jasno kaže da je cilj Euleksa izgradnja institucija nezavisne države Kosovo. Pristanak Srbije da legalizuje Euleks predstavlja neposredno saučesništvo u uspostavljanju odlične saradnje Euleksa i institucija nezavisnog Kosova.
Poslanici DSS su mesecima i na vreme upozoravali i predsednika Republike, gospodina Tadića, i predsednika Vlade, gospodina Cvetkovića, da Srbija ne sme da postane saučesnik u procesu priznavanja nezavisnosti Kosova.

Gospodin Radulović, po Poslovniku.

Javljam se po članu 226. Poslovnika, pre svega, ne iznenađuje me što nema poslanika vladajuće koalicije u većem broju, iz prostog razloga što njima sednice Skupštine ništa ne znače, oni istinu saznaju iz medija, jer jednom neviđenom medijskom propagandom oni iskrivljuju sliku o onome što se dešava u Srbiji.
Sve izgleda lepo, sve je idilično. Mi u ovom trenutku imamo manje-više jednu vanrednu situaciju u zemlji, jer nemamo još glavni dokument, predlog budžeta, ovde u Skupštini, od koga zavisi život građana u 2009. godini.
Interesantno je da kada pričamo o budžetu, o rezultatima Vlade i o ekonomskoj krizi koja vlada u zemlji imamo oprečna mišljenja pojedinih ministara, pre par dana ministar za evropske integracije, gospodin Đelić, rekao je, figurativno, da smo mi jedno ostrvo, izdvojeno ostrvo, i da nas neće da pogodi ekonomska kriza.
Danas imamo izjavu ministra Milosavljevića u "Večernjim Novostima", gde on kaže da, Srbija nije izolovano ostrvo, da će se ekonomska kriza reflektovati i na ekonomsku stabilnost i život građana u Srbiji. Još strašnije je što ova vlast nema nikakvu odgovornost, i kada su u pitanju i privatni preduzetnici i radnici, vlasnici malih i srednjih preduzeća, jer ogroman broj ljudi ostaje bez posla.
Ne čudi nas ni ovakva situacija i ovakav odnos vlasti prema odluci Saveta bezbednosti o Euleksu i što nema nikakve reakcije vezane za saopštenje EU, gde je EU, upravo, pozdravila odličnu saradnju Euleksa i institucija Kosova na polju pravne države.
Dakle, nije tačno, gospodo, da je Euleks statusno neutralan. Po svim tumačenjima EU Euleks je zadužen i dolazi na Kosovo da sprovodi zakone tzv. nezavisne države Kosovo.

Narodni poslanik gospodin Dimitrijević ima reč, po Poslovniku.

Članovi 225. i 226. Poslovnika Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, već dva dana u Srbiji je medijska halabuka o velikom diplomatskom uspehu gospodina Vuka Jeremića.
Danas stiže saopštenje EU, gde ona pohvaljuje odličnu saradnju Euleksa i kosovskih institucija u pravnoj državi. U kojoj državi? Jeste li vi to priznali Kosovo? Recite to javno. Nemojte više lagati ovaj narod. Gde su vam poslanici? Da nisu, možda, na nekom banketu povodom instalacije Euleksa na Kosovu? Ili, možda, pišu budžet?
Gde je budžet? Ja sam danas izlazio i pitao i tražio odgovor na postavljeno pitanje na koje sam dobio nemušt odgovor, na osnovu čega se nabavljaju lekovi preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, i dobio odgovor od aktuelnog ministra – na osnovu cena koje važe u Hrvatskoj, Italiji i Sloveniji. Znate li koliko su izdvajanja po glavi stanovnika u tim zemljama? U Sloveniji 2.500 evra. U Italiji oko 1.500 evra. U Hrvatskoj oko 700 evra. Znate li koliko je kod nas? To je 230 evra. To su nama reperi kojima mi plaćamo lekove iz fonda.
To je socijalno odgovorna Vlada i tako brine o svom stanovništvu. Tako se ponaša ona vlada koju pravi ambasador SAD, koju pravi ambasador Velike Britanije i tako se ponaša vlada koju prave domaći tajkuni. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Reč ima gospođa Vjerica Radeta, o amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo se obraćam, zapravo, gospođi Malović, samo u jednoj rečenici, jer niste bili tu kada je kolega Ljubomir Kragović obrazlagao amandman na član 52. Čini mi se da je potpuno nelogično zašto niste ovaj amandman prihvatili.
Prihvatili ste moj amandman na član 22, koji je gotovo identičan sa amandmanom kolege Kragovića, sa potpuno istim obrazloženjem. Prihvatili ste amandman gde sam tražila da umesto jednine "teritorija autonomne pokrajine" stoji "teritorija autonomnih pokrajina", jer u Srbiji su autonomne pokrajine.
Isti takav amandman je i kolege Ljubomira Kragovića i ja vas, evo, čisto podsećam, pošto niste bili u tom momentu, ne postoji nijedan razlog. Gospodin Ćosić je čuo celo obrazloženje i samo sam nameravala da vas podsetim, u međuvremenu pogledajte, razmislite, nema razloga da ne prihvatite ovaj amandman. Nemojte da vam stavljamo na dušu da i vi unapred priznajete Kosovo kao nezavisnu državu. Zato prihvatite ovaj amandman malopre.
Sada o amandmanu kolega iz LDP. Koleginica Judita Popović je ovde o njihovom amandmanu, naravno i u obrazloženju, a i kada je obrazlagala, mnogo lepo govorila, suština je da, govorila je lepo o sudijama koji sude u Specijalnom odeljenju za ratne zločine i za organizovani kriminal Okružnog suda u Beograd,.
Zahtev ovog amandmana jeste da u ovom visokom savetu sudstva zbog ozbiljnosti tog prvog saziva itd, da je neophodno da budu i predstavnici najmanje, kako piše u amandmanu – jedan član iz reda sudija okružnih sudova, mora biti sudija Posebnog odeljenja za organizovani kriminal ili sudija Veća za ratne zločine.
Onoliko hvale za sudije koje rade u ovim sudovima je, pre svega, neprimereno njihovim rezultatima rada koje zna cela Srbija.
Naravno, stav SRS kada su u pitanju ova odeljenja specijalnog suda je jasan od samog početka, odnosno od osnivanja ovakvih odeljenja. Mi mislimo da nikada nije trebalo da se organizuju ova specijalna odeljenja za ratne zločine i za organizovani kriminal. Bilo je pokušaja od momenta kada je ovako organizovan Okružni sud u Beogradu, bilo je nekih pokušaja i najava u javnosti, predstavnika i nekih drugih stranaka da se protive takvom rešenju, ali je to vrlo brzo zaustavljeno.
Naravno, ne interesuje nas to šta misle druge političke partije, mi iznosimo naše stavove, ali samo hoću da kažem da mi, Srpski radikali, nikada nismo imali, nemamo i nećemo imati problem da iznesemo ono što je u skladu sa politikom i stavovima i programom SRS, uvereni da je to u interesu građana Srbije, i da je to u skladu sa interesima grđana države Srbije.
Dakle, u vreme kada je nastala ova organizacije Okružnog suda u Beogradu mi smo otvoreno govorili da su to politički sudovi, da ovo što je koleginica Judita Popović iznela kao argument zašto treba da se prihvati amandman mi smatramo argumentom da upravo da iz tih razloga ne treba prihvatiti amandman. Jer, to što su se sudije koje sude u ovim sudovima školovale i doškolovavale u belom svetu, to svakako ne govori da su oni tamo negde išli da uče bilo šta što bi bilo u interesu zaštite građana Srbije i države Srbije, što bi trebalo da im bude prevashodan cilj.
Jer, ne postoji nikakva razlika i ne znam na koji način je i kada su birane te sudije, a ni sada svi vi koji zastupate tezu da to treba da postoji, kako se merilo, koji kantar ste koristili kada ste merili stručnost, znanje, savesnost sudija koje ste odveli u ta specijalna odeljenja, u odnosu na sudije koje su ostale da rade u Okružnom sudu u Beogradu.
Kolege koje su do juče radile isti posao, vi ste, ne mislim vi lično, nego tadašnji ministar, tadašnja Vlada, jer to jeste bila odluka Vlade bez obzira što je to formalno prošlo kroz Skupštinu i skupštinsku tadašnju većinu, vi ste izabrali jedan broj sudija koje ste ocenili kao neke reformatore države i sistema.
Razlikovali su se od svojih kolega u tom momentu po tome što su dobili tri puta veću platu. U međuvremenu im je ta plata, kada su ostalim sudijama nešto povećane plate i onda na intervenciju kada je bila neka izmena zakona, mislim da je prihvaćen neki amandman, dva puta uvećana u odnosu na ostale sudije. Te sudije koje se bave, odnosno koje sude tzv. organizovani kriminal i ratne zločine, imaju sve moguće podobnosti kao najviši državni funkcioneri.
Ovde je koleginica Judita pričala o njihovoj izuzetnoj hrabrosti. Te sudije se voze u blindiranim kolima, te sudije čuva policija kao najviše državne funkcionere.
Nemamo mi ništa protiv toga da država čuva svakoga kome je život ugrožen, ali kolega Jojić je ovde pričao o ubistvima sudija u okružnim sudovima, u opštinskim sudovima.
Dakle, niko nije te vaše specijalce ni pokušao, a i ne treba, naravno, ni da im preti ni da ih ubija, ali zaštite sve sudije. Zašto bi onaj sudija koji je ubijen u Odžacima, o kojem je kolega Jojić govorio, zašto bi on bio nezaštićen, a Nata Mesarović zaštićena?
Valjda jedino zato što je Nata Mesarović kada je čitala presudu optuženima za ubistvo Zorana Đinđića započela sa "dame i gospodo, dobili smo presudu".
Dakle, mi znamo da je i ona i svi koji su u tim specijalnim odeljenjima upravo ti koji dobijaju presude, kao što su i ovi u Specijalnom sudu i tužilaštvu za ratne zločine ti koji dobijaju zahteve za pokretanje postupka i od tužilaštva u Hrvatskoj i od tužilaštva BiH, ali zato za uzvrat ne traže isto to, da se u njihovim državama sudi optuženima ili osumnjičenima za ratne zločine nad Srbima.
Govorila sam i pre neki dan ovde o tome i to je pitanje, pre svega, za tužioca Vukčevića i za njegovog portparola Bruna Vekarića koji je onako zdušno hvali to tužilaštvo i taj specijalni sud, zašto nemamo informaciju o tome.
Ovo pitanje, može da se proširi i na ministra vojnog, Dragana Šutanovca – zašto u javnosti Srbije nemamo informaciju, postavljala sam to čak i kao pitanje i nikad nisam dobila odgovor, zašto naše Tužilaštvo za ratne zločine nije tražilo da se u Hrvatskoj nastavi postupak protiv određenih lica koja su bila pritvorena u našim sudovima – započet krivični postupak protiv njih, osumnjičeni za ratne zločine nad Srbima, u nekoj razmeni otišli u ''njihovu lijepu'' i tamo niko ne vodi nikakav postupak protiv njih, a naše Tužilaštvo za ratne zločine to i ne traži?
Ako su po tome specifični i bitni da bi trebalo još da ih stavimo da određuju i koje će sudije biti u sudovima širom Srbije, onda to svakako nije preporuka. Kada je u pitanju organizovani kriminal, ne znam šta je to koleginica Judita Popović videla ili postoji nešto što mi ne znamo, šta je to taj sud za organizovani kriminal završio? Koja od afera koje su u poslednjih osam godina pokrenute, koja je pravosnažno rešena a da su o tome odlučivale i presuđivale sudije tog specijalnog odeljenja? Nijedna. Po koliko godina su ljudi bili u pritvoru i sad su u pritvoru?
Sećate se, menjali smo zakon da ne bi neki bili pušteni iz pritvora zato što je istekao rok koji je tada važio u Zakonu, jer ti specijalci nisu uspeli da reše, odnosno ni prvostepene presude da donesu.
Dakle, mi mislimo, ne da treba nešto posebno i dalje protežirati ove sudije iz ovih specijalnih odeljenja, nego mislimo da je ovo prilika kada se menjaju zakoni, donose novi i kada vršite tu neku reformu, nazovipravosuđa, da se ukinu ova specijalna odeljenja, jer jedini njihov uspeh je lepo sređena zgrada, video-linkovi obezbeđeni tako da mogu da svedoke odavde ispituju i u Haškom tribunalu i u Hrvatskoj ili BiH.
Prošli put kada sam govorila o tome, ispustila sam nešto veoma bitno, na koji način se ovde obezbeđuju svedoci koji dolaze, oni što ih voda Nataša Kandić i onaj advokat Todorović, ''majke Srebrenice'' i ne znam kako se sve zovu, i ove iz Hrvatske u postupcima za zločin na ''Ovčari'' i u ''Zvorniku'' itd.
Da li vi znate, gospođo ministar, kada je obnovljen postupak za zločine nad Srbima u ''Lori'' kod Splita, da svedoci, ljudi koji su bili u ''Lori'' nisu smeli da idu tamo da svedoče? Tražili su od Ministarstva pravde, ali vi tada niste bili ministar, da ovi specijalci obezbede sigurnost za te ljude da odu u Split, da tamo svedoče. To država Srbija nije mogla da im obezbedi. Ne, išao je samo čovek koji živi u Rakovici, na sopstveni rizik, ostalima je ponuđeno da svedoče video-linkom, jer nije bilo tog u Srbiji ko je mogao da im obezbedi da u Splitu prisustvuju kao svedoci suđenju za ratne zločine u ''Lori''.
Dakle, mnogo je, evo petnaesti minut ističe, na ovu temu svaki srpski radikal bi mogao da priča od sada pa do sutra, ali suština je da se mi zalažemo da se ova specijalna odeljenja ukinu. Nisu se pokazali u svetlu u kojem ste ih vi predstavljali, a mi smo znali od početka da su to politički sudovi, da su to politička odeljenja, sudije koji sude u političkim sporovima. I, naše najbolje iskustvo u saradnji između, pogotovo Suda za ratne zločine i sa Haškim tribunalom, znamo kroz postupak koji se vodi protiv našeg predsednika u Haškom tribunalu i sad nemam vremena da pričam o slikama na zidu tog specijalnog tužioca, Stipe Mesić, Boris Tadić, Vukčević u zagrljajima, Karla del Ponte itd, ali biće prilike. Hvala. (Aplauz.)

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 52. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Reč ima gospođa Pop-Lazić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u političkom sistemu jedne zemlje veoma je važno da svaka grana vlasti, u svom punom kapacitetu, bude samostalna ili se međusobno dopunjuju, naročito je značajno da sudska grana vlasti bude samostalna.
Ovi zakoni zaslužuju, kao što ste videli, pažnju narodnih poslanika, ali mogli ste da primetite, evo, kao jedan osvrt na našu diskusiju, dozvoljavam sebi, pošto je ovo poslednji amandman, da kažem, primetili ste da provejavaju i druge teme, prosto, ne možemo da budemo apsolutno koncentrisani na ovaj zakon u situaciji kada se dešavaju veoma važne stvari za našu državu, kada čitava javnost biva obmanjena od strane, pre svega, vladajućih struktura, a zahvaljujući i uticaju koji imaju na medije, o tome šta se dešava po pitanju Euleksa i šta znači to saopštenje generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
Običan čovek bi rekao, eto, generalni sekretar Ujedinjenih nacija postigao tamo saglasnost i sa srpskom i sa albanskom stranom i sa svim članicama Saveta bezbednosti, da je Euleks jedna benigna stvar, da može da se razmesti na prostore KiM i da to uopšte ne utiče na dalju sudbinu naše pokrajne, da ne utiče na to da je ugrožen suverenitet i teritorijalni integritet naše države na tim prostorima, ali, prosto, imamo obavezu i primetila sam da mnogi narodni poslanici, pogotovo oni sa KiM, i ovde kada smo intervenisali u članu 52, gde je gospodin Kragović govorio o tome, to nije tako. Saopštenju se pribegava onda kada generalni sekretar apsolutno zna da ne može da postigne većinu u Savetu bezbednosti, kada postoji opasnost da jedna od članica Saveta bezbednosti uloži veto.
Pošto je takva opasnost postojala onda je on doneo jedno saopštenje koje nije obavezujuće, ali pošto su srpske vlasti to prihvatile, glorifikovale, i naš ministar inostranih poslova podigao ruke u znak pobede, kao da je osvojio "U.S. open", onda to nas obavezuje. Dakle, naše vlasti su posredno otišle korak dalje u priznavanju tzv. nezavisne države KiM. Niko o tome neće da govori, niko neće kritički na to da se osvrne i Vlada, evo, mi je upozoravamo i sa ovog mesta, preuzima istorijsku odgovornost za ono što se danas dešava.
Naravno, to se dešava zbog toga što nismo imali priliku da ovde, za ovom skupštinskom govornicom, govorimo o tome šta je Euleks, da upoznamo našu javnost, da izvršimo dodatni pritisak na našu Vladu da nas čuju i u inostranstvu, da nas čuju i te države koje su članice Saveta bezbednosti, jer one prate šta mi radimo i kakav stav po tom pitanju imamo.
Vladajuća većina ovde u skupštini, nije želela tu tačku dnevnog reda, evo i naš predlog da se raspravlja o nepoverenju Vladi, ali isključivo zbog Euleksa, mada ima i drugih razloga i to se kroz ovu sednicu ovde moglo da čuje i provejava.
Nespremnost da se borimo sa kriminalom dovodi do toga da je Vlada imala slobodan prostor da nešto uradi i to što je uradila, zaista, će biti samo njena odgovornost.
Dakle, pred istorijom, a mi pred narodom, a možda ćemo naknadno, jednog dana kada se dogovorimo sa predsednicom skupštine koja će u ime poslaničke većine da nam kaže kada će ta sednica biti na redu, da razgovaramo o tome.
Molim vas, gospodo poslanici, da se malo uozbiljimo. Ako sami sebe dovoljno ne poznajemo, hajde, pročitajte ponovo, čitali ste svi, verujem, Arčibalda Rajsa, da vam otvori oči, da vam kaže šta je to sve tako lepo u srpskom narodu, u našem čoveku, a šta je ono čega sami treba da se čuvamo. Mi uvek reagujemo post festum. Zato se kolo istorije kod nas stalno okreće i nikako da se naučimo šta, kada, treba da radimo i kako da se sačuvamo od sebe samih.
Morala sam ovo da kažem, nije nevezano, naravno, ni za ove amandmane koje smo podneli, kroz čitav ovaj predlog zakona provejava jedna AP, što znači da ste i unapred znali kakav će stav biti po pitanju Euleksa u Savetu bezbednosti, jer je ka tome išla čitava politika Vlade Srbije i predsednika Republike. Ugradili ste ovde samo Vojvodinu, odrekli ste se KiM, iako to u Ustavu ne stoji. Ali, konkretno, moj amandman se odnosi na član 52. stav 5, u kome tražimo da Visoki savet pravosuđa, koji će u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona predložiti Narodnoj skupštini po jednog ili više kandidata za svakog izbornog člana, da ovo "po jednog ili više kandidata" ne bude ovako alternativno, nego da bude obavezno ''dva'', jer ako već biramo da nam onda budu i ponuđena ta dva kandidata.
Vi možete da se odlučite za jednog, odnosno ne vi nego oni koji predlažu. Ovo, da li će biti više, jeste pitanje. Mi tu i nemamo pravo izbora. Možemo samo da se saglasimo ili da se ne saglasimo, da dovedemo ovaj visoki savet u jednu situaciju gde nema tog izabranog člana, ako nam taj jedan ne bude odgovarao. Ne vidim kakva je tu vaša potreba bila da istrajavate u tome, da ne prihvatite ovaj amandman i to jasno ne odredimo da mora da bude barem dva. Mi smo rekli dva, ali mogli ste da stavite bar dva.
Obrazloženje koje ste nam dali za neprihvatanje ovog amandmana je u najmanju ruku potpuno nesuvislo, jer vi kažete da ćete jedino na ovaj način kako ste vi predložili da treba da stoji u zakonu omogućiti ostvarivanje izborne volje sudija. Što je potpuno suprotno onome što smo mi amandmanom želeli da dokažemo, jer smatramo da ćete najbolje na ovaj način omogućiti ostvarivanje izborne volje sudija i onih koji predlažu i onih koje će na kraju izabrati. Ali dobro.
Malopre razgovaramo u klupama da se ovo zove Visoki savet pravosuđa, a vi ga promeniste Visoki savet sudstva. Igramo se termina i forme. U skladu je sa Ustavom, ali u Ustavu, isto tako, usklađujemo terminologiju sa zapadnom terminologijom.
Ni milicija više nije milicija, nego je policija. Gubimo naš lepi srpski jezik. Sve u želji da se nekome dodvorimo, umesto da se vratimo sami sebi, jer, verujte, i u medicini kažu da je Homeoterapija najbolji način lečenja. Sam organizam se najbolje bori sa svim negativnim pojavama, pa je tako isto i u društvu. Sve je to vrlo lepo osmišljeno, samo mi treba da se osvrnemo oko sebe i da pronađemo lek za sve naše boljke. Hvala vam što ste me saslušali. (Aplauz.)

Za reč se javio gospodin Aleksandar Pejčić, po Poslovniku.