Reč ima narodna poslanica Elena Božić-Talijan, želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Članovi 225. i 226. Poslovnika. Dame i gospodo narodni poslanici, državni, nacionalni interesi Srbije su ugroženi u samom temelju, a ponašanje aktuelne vlasti je skandalozno. Poslanici Narodne skupštine i javnost moraju pod hitno da budu obavešteni i upoznati sa kompletnim izveštajem generalnog sekretara Ban Ki Muna, koji nije dostupan javnosti u celini.
Dakle, moraju da budu upoznati sa izveštajem o kojem su ministar Jeremić, Boris Tadić i predstavnici aktuelne vlasti pregovarali i prihvatili ga, a da nisu imali mandat Narodne skupštine za ove pregovore koje su vodili. Nedopustivo je da se od poslanika i od javnosti kriju činjenice! Nije bilo prenosa čitave sednice Saveta bezbednosti UN, tendenciozno su prenošeni delovi sa ove sednice koji bi trebalo da posluže za obmanjivanje građana o, navodno, postignutom diplomatskom uspehu!
Neverovatno je da se izveštaj Ban Ki Muna još uvek nije pojavio ni na zvaničnom sajtu Saveta bezbednosti UN. Šta to treba sakriti od javnosti?! Ono što je trebalo sakriti od javnosti jeste to da je aktuelni režim, na čelu sa Borisom Tadićem, pod pritiscima Vašingtona i Brisela, prihvatio razmeštanje nelegalne misije Euleks čiji je mandat precizan, a to je sprovođenje Ahtisarijevog plana i time započeo proces priznavanja protivpravno proglašene nezavisnosti Kosova.
Pošto se izveštaj Ban Ki Muna, kao i tok sednice Saveta bezbednosti UN, kriju od javnosti, zaključke možemo da donosimo samo na osnovu onih izjava koje su dostupne javnosti. Te izjave sasvim jasno potkrepljuju tvrdnju koju sam iznela, da je aktuelni režim započeo proces priznavanja nezavisnosti Kosova.
U saopštenju Stejt departmenta kaže se – ''SAD pozdravljaju plan generalnog sekretara UN i značajan napredak koji je ostvaren na Kosovu od proglašenja nezavisnosti u februaru i snažno podržavaju Euleks.'' U saopštenju se ističe: "Značaj punog poštovanja nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kosova. U tom kontekstu posebno primamo k znanju opredeljenje generalnog sekretara UN da se mere predviđene u periodu tranzicije sa UNMIK-a na Euleks primenjuju u neprekidnoj koordinaciji, uz konsultacije sa kosovskim vlastima. SAD su podržale odluku generalnog sekretara UN da se uloga UN prilagodi ovoj novoj pozitivnoj stvarnosti smanjenjem broja UNMIK-a i prenošenjem nadležnosti na Euleks''.
Dakle, vidimo da generalni sekretar priznaje kosovske vlasti, da je sa kosovskim vlastima dogovorio kako će teći period tranzicije sa UNMIK-a na Euleks i da su SAD zadovoljne, jer će se ostvariti puno poštovanje nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kosova i da je sve to potvrđeno u izveštaju Ban Ki Muna, koji se krije od javnosti.
Iz izjave portparola Euleksa, Viktora Rojtera, saznajemo da će misija Euleks na Kosovu izveštaj o radu podnositi Briselu, a ne Evropskoj uniji. Šef Euleksa, Iv de Kermabon, kaže – moj lanac komandi je Evropska unija.
Dakle, zahtevamo da poslanici hitno dobiju kompletan izveštaj generalnog sekretara UN i to pre sednice na kojoj ćemo raspravljati o poverenju Vladi, da ministar Jeremić i Boris Tadić prestanu da ignorišu Parlament i da narodnim poslanicima podnesu izveštaj o tajnim pregovorima koje su vodili o onome što su prihvatili, a da za to nisu imali mandat Skupštine.
Takođe, zahtevamo hitan izveštaj nadležnih organa, kakve su mere preduzete i kakav je plan da se zaštite Srbi kada su u pitanju najave terorističke grupe, koja se naziva ''Armija republike Kosovo'', koja najavljuje da će napadati Srbe i da će ''odsečene srpske glave'' slati srpskim političarima. Hvala. (Aplauz.)

Narodni poslanik Zoran Krasić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo Čomić, pozivam se na član 27. našeg Poslovnika. Mislim da u primeni tog člana treba da se ide sa jednim malo širim tumačenjem, a sada ćete da vidite zbog čega je to neophodno.
Danas smo saznali da je ova tema koja je na dnevnom redu vrlo značajna, to je jedan u nizu zakona koji se tiču sudstva, i delim to mišljenje, svestan i rizika da svi ovi zakoni o kojima danas pričamo praktično počinju da se primenjuju 1. januara 2010. godine. Ali, većina je u mogućnosti da nametne dnevni red i da nametne značaj neke tačke dnevnog reda.
Javnost je imala prilike, preko nekih televizijskih emisija, ali i čitajući novine, da sazna da su ovo najvažniji zakoni za Republiku Srbiju u ovom trenutku. Ako je to tako, onda ovde treba da se vodi dijalog između poslanika opozicije i poslanika vlasti, da se čuje kakvo je to mišljenje.
Mislim da je ovaj saziv Narodne skupštine izuzetno bogat za još jedno veliko zadovoljstvo. Tu se nalaze eminentni predstavnici Dosmanlijskog režima, gospodin Srđan Milivojević, kao bliski saradnik Borisa Tadića, glavni ideolog DS, gospođa Kolundžija, koja vodi celu grupaciju, koja ima izuzetno dobre stavove povodom ovih pitanja, trenutno je odsutna gospođa Grubješić, koja stalno priča da treba da se radi ono što je na dnevnom redu, da se ne izlazi van dnevnog reda, evo vidite, nema je, verovatno ovi iz G17 prebrojavaju negde pare u nekom budžaku.
Hteo sam da vam skrenem pažnju da tokom ove rasprave malo gledate i na ovu levu stranu i da dajete reč ovim poslanicima ovde, da građani čuju, da se upoznaju sa tim dalekometnim mišljenjima i stavovima, jer, znate i sami, malo, malo pa čujemo sa ove strane – ali, mi smo pobedili. Stičem utisak da kako oni pobeđuju, tako Srbija tone. Vaša pobeda je toliko bolna za građane Republike Srbije, ali morate da izađete i da pokažete – pobedili smo da bismo sproveli nešto dobro.
Znate, nije lepo da samo mi kritikujemo Predlog zakona, morate i vi malo da hvalite taj predlog zakona i da u tom sučeljavanju stavova, sukobu mišljenja, građani sami zaključe zašto ste pobedili, koliko ste pobedili i koliko su građani Republike Srbije izgubili sa vašom pobedom.

Nema povrede člana 27. Poslovnika, u kontekstu zahteva za malo širim tumačenjem. Ali, naravno, uvek može da se napravi dogovor o tumačenju člana 27. i njegovih odredbi. To zavisi od predsednika poslaničke grupe.
Na član 11. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 12. amandman je podneo poslanik Milorad Buha.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 153. stav 6. Ustava Republike Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 12. stav 1. Predloga zakona o Visokom savetu sudstva i predložio da se reči "pet godina" zamene rečima "četiri godine".
U obrazloženju ste rekli da je odredba člana 12. stav 1. Predloga zakona o u skladu sa članom 153. stav 6. Ustava Republike Srbije, u kome je propisano da mandat članova Visokog saveta sudstva traje pet godina, osim za članove po položaju.
Moram zbog javnosti pročitati celokupan član 12. Predloga zakona: "Mandat članova Saveta traje pet godina, osim za članove po položaju.
Izborni članovi Saveta mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno.
Za vreme trajanja mandata, sudija koji je član Saveta ne može biti biran za sudiju drugog suda."
Mišljenje i stav SRS je da ovaj vremenski period imenovanja treba da bude četiri godine, bez obzira na ustavnu odredbu, vaše opredeljenje, ono što je iskazano i u Ustavu, pet godina, mi i dalje ostajemo pri svom stavu da bi to trebalo korigovati na četiri godine. Međutim, ono što je još bitnije, to je, da se ovde moramo kritički osvrnuti na rad aktuelne vlasti i ukazati na neizvršenje obaveza koje je aktuelna vlast morala izvršiti po odredbama Ustava i Ustavnog zakona.
Spomenuću vam članove 5, 6. i 15. Ustavnog zakona. Ono što ste propustili, ono što je vezano za član 5. i 6, niste smeli propustiti ono što je predviđeno članom 15. Ustavnog zakona, a to je usklađivanje odredaba svih zakonskih propisa sa odredbama Ustava.
Treći put postavljam pitanje, kada će Ministarstvo pravde u ovom slučaju predložiti izmene i dopune i usaglasiti sve zakonske projekte koji su u nadležnosti Ministarstva pravde i izvršiti usaglašavanje sa odredbama Ustava? Rok je 31.12. ove godine. Imali smo sasvim dovoljno vremena, dve godine, da usaglasimo sve zakone i da imamo čistu situaciju. Nažalost, nijedno ministarstvo nije učinilo usaglašavanje i imamo na stotine, pa čak i na hiljade zakonskih propisa koji nisu usklađeni sa odredbama Ustava.
Sledeća stvar je, šta je sa nacionalnom strategijom reforme pravosuđa? Reforma pravosuđa je doneta u petom mesecu 2006. godine. Dve i po godine nismo radili ništa na oživotvorenju nacionalne strategije za reformu pravosuđa. Ušli smo sada u reformu pravosuđa bez temeljite pripreme.
Ponovo postavljam pitanje Ministarstvu pravde – kakva je sudbina Nacionalne strategije pravosuđa?
Ono što je usvojeno, što je sada važeće, jeste da smo tom nacionalnom strategijom predvideli i inoviranje državnih organa, inoviranje nadležnosti. Doneli smo osnovne principe u reformi pravosuđa. Utvrdili smo na koji način izvršiti reformu pravosuđa. Koja su finansijska sredstva neophodna za reformu pravosuđa, rokove, kratkoročne, srednjoročne, dugoročne. Kakva je sudbina ove strategije?
Ovo o čemu sada raspravljamo se ne slaže sa Nacionalnom strategijom za reformu pravosuđa. Da li smo je stavili van snage i ko je imao pravo da stavi važeću, usvojenu, Nacionalnu strategiju od strane ove skupštine? Nismo smeli prići reformi pravosuđa na način kako smo prišli bez nove strategije, ako ovu ne primenjujemo. Aktuelna vlast ponovo pokazuje svoj pravi karakter. Ono što je usvojeno, ono što moramo izvršavati, ne izvršavamo. Guramo neku svoju politiku. Ne možemo bez nacionalne strategije! Prvo i osnovno je nacionalna strategija, izmena zakonskih propisa, izrada podzakonskih propisa, postavljanje svih lica koje je neophodno u skladu sa zakonima itd, sve ono što je vezano za nacionalnu strategiju i ono što je vezano za izvršenje zakonskih odredbi. Tako mi u praksi postupamo. To je ono što je štetno po interese ovog društva.
Moram upoznati srpsku javnost sa određenim aktivnostima vlasti, koje su, takođe, štetne po srpske nacionalne interese. Radi se o određenim poslovima koji su proistekli iz ratnih sukoba devedesetih godina prošlog veka. Naime, između Srbije i Hrvatske je postignut sporazum o povratku kulturnih, istorijskih eksponata, predmeta koji su međusobno odneti, ukradeni, oštećeni itd.
Srpska strana je učinila sve da izvrši ono što je dogovoreno na zajedničkoj komisiji Srbije i Hrvatske. Tako smo pre nekoliko dana vratili 33 ikone na platnu, svojevremeno uništene u ratnim sukobima od strane hrvatskih vojnika 1991. godine u pravoslavnoj crkvi u Dalju, Republika Srpska Krajina. Ove ikone su renovirane, popravljene, vraćene u prvobitno stanje i vraćene su pravoslavnoj crkvi u Dalju.
Srpska strana je učinila sve da vrati 30.000 inventarskih jedinica kulturnih i istorijskih eksponata iz srpskih pravoslavnih crkava u Republici Srpskoj Krajini, koji su oštećeni u ratnim sukobima od strane ustaških vojnika. Moram da kažem da hrvatska strana ne čini gotovo ništa da vrati sve ono što je uništila u ratnim sukobima u Republici Srpskoj Krajini i Republici Hrvatskoj. Sada ću spomenuti da ima ukupno 38 pravoslavnih crkava koje su do temelja uništene u Republici Hrvatskoj i još 40 koje su oštećene.
Prva crkva koja je doživela ogromna oštećenja je Mitropolija u Zagrebu, koja je minirana i gotovo u celosti uništena, oštećene su sve ikone, knjige i verski predmeti, a vandalski čin učinjen je 11.04.1992. godine.
U toku istog dana, 11.04.1992. godine, miniran je Muzej srpske pravoslavne crkve u Zagrebu, uništeni su ili oštećeni muzejski eksponati, knjige, ikone i sve drugo iz 13. do 19. veka. U Zagrebu su, takođe, uništena, oštećena i zapaljena tri parohijalna doma. Nadalje, u Zagrebu u ženskom manastiru svete Petke izvršena je provala, krađa i lomljenje ikona i drugih eksponata.
U mestu Veliki Zdenci oštećena je i uništena crkva Svetog krsta 1996. godine. U Bjelovaru je Saborna crkva Svete trojice, demolirana i opljačkana 7.02.1992. godine. U mestu Bolc minirana je crkva 1.04.1996. godine. U Varaždinu je minirana crkva svetog Georgija i teško oštećena u oktobru 1992. godine. U mestu Velika Barna, crkva svetog Marka je oštećena i opljačkana više puta od 1991. do 1993. godine. U mestu Velika Mučna crkva svetog arhanđela Mihajla je minirana 24. i 25. decembra 1992. godine. U mestu Velika Petrovica, crkva svete Petke je demolirana i opljačkana, ikonostas je potpuno uništen od 1991. do 1993. godine.
U mestu Velika Pisanica je uništena crkva svetog Lazara i parohijalni dom je demoliran i opljačkan u periodu od 1991. do 1993. U mestu Veliki Grđevac crkva Svete trojice je, takođe, uništena i ikonostas je oštećen. U mestu Veliki Zdenci crkva Voznesenja gospodnjeg je opljačkana i srušena, a građevinski materijal je odnesen 1996. godine. U mestu Glogovac, crkva svetog Georgija je zapaljena 9. maja 1991. godine, pre oružanih sukoba, izgorela su ulazna vrata.
U mestu Grobelno Ivaničko, parohijalni dom je napadnut 1992. godine; pod, vrata i prozori su odneseni, a crkva je potpuno izgorela. Mesto Grabovnica, crkva svetog Vida je potpuno opljačkana i teško oštećena od 1991. do 1993. godine. Zatim Grubišno Polje, crkva svetog Georgija, mesto Donja Rasnica, crkva Uspenja presvete Bogorodice je opljačkana i teško oštećena od 1991. do 1993. godine. Mesto Javorovac, crkva Svih svetih je oštećena, mesto Kablar, crkva svetog Nikole.
U Koprivnici crkva Svete trojice je oštećena, prozori polupani, ikonostas je skoro uništen. U mestu Križ, crkva svetog Jovana Krstitelja je teško oštećena. U mestu Kupinovac, crkva svetog rođenja presvete Bogorodice je srušena, paljena i opljačkana od 1991. do 1993. godine. Mesto Mala Trešnjevica, crkva Svetih je, takođe, oštećena. Mali Grđevac, crkva Svetih proroka je opljačkana, a parohijalni dom je potpuno spaljen od 1991. do 1993. godine.
Manastir Marča, kapela svetog arhangela Gavrila srušena je minom 1997. godine. Mesto Narta, crkva Svetog Georgija uništena, oštećena itd. Plavisinci, crkva svetog arhangela Petra i Pavla više puta pljačkana i rušena. Mesto Solnik, minirana je crkva iz XIX veka, miniranje je bilo 19. i 20. 12.1992. godine. Mesto Severin, crkva Svetih apostola Petra i Pavla teško je oštećena od 1991. do 1993. godine.
Zatim, u gradu Šibeniku, crkva svetog arhangela Mihajla je potpuno opljačkana i demolirana. U Sisku, crkva Svete Petke. Dalje, mesto Srijeska, crkva Uspenja presvete Bogorodice je potpuno izrešetana, minirana od 1991. do 1993. godine.
Dalje, Srpska Kapela, crkva svetog Georgija je teško oštećena, a parohijalni dom potpuno srušen od 1991. do 1993. godine. U mestu Stupovac crkva Svetog Dimitrija je minirana, a parohijski dom potpuno opljačkan od 1991. do 1993. godine. U mestu Turčević Polje, crkva svetog arhiđakona Stefana je potpuno srušena od 1991. do 1993. godine. Mesto Gađevac, crkva svetog apostola Tome je potpuno srušena od 1991. do 1993. godine.
Ovo sam pročitao samo zato da bi javnost znala šta su ustaške horde u periodu od 1990. do 1995. godine učinile, a vidimo po ovim podacima da je vandalsko ponašanje hrvatske države i hrvatskih vlasti bilo i u periodu posle 1995. godine, posle biblijskog izgona srpskog naroda. Ministarstvo pravde sigurno nema podatke, pa ću ja ministru pravde predati ove podatke koje sam ovde pročitao.
Vlada Republike Srpske u progonstvu, zajedno sa udruženjima građana Krajišnika, aktivno je radila na prikupljanju određenih podataka, vezanim za imovinu, imovinska prava, socijalna prava, ovo je konkretan rad udruženja penzionera iz Hrvatske koji se odnosi na dospele neisplaćene penzije u periodu od 1991. do 1998. godine, pa ovim putem ovaj materijal ću predati Ministarstvu pravde, jer će mu biti neophodno za izradu protivtužbe, po odluci Vlade Republike Srbije.
U ovom elaboratu iskazani su svi bitni podaci vezani za kršenje međunarodnog prava, zatim, nemogućnost ostvarenja penzija u Hrvatskoj, problemi u vezi sa utvrđivanjem dokazivanja staža osiguranja, problemi u vezi sa konvalidacijom radnog staža, problemi sa dospelim neizmirenim penzijama, itd, itd.
Ovo će biti neophodno Ministarstvu pravde, zato ja jedan primerak ovog elaborata dajem ministru pravde.
Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Srđan Miković, pa Tomislav Nikolić.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, mi ovde danas razgovaramo o amandmanima na Predlog zakona o Visokom savetu sudstva.
Nisam hteo da se javim u vezi podnetih amandmana koji, praktično, tvrde da Ustav, i to ovaj Ustav koji je pre dve godine usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srbije, tvrde da, navodno, nije dobar, ali moram da se javim u vezi podnetog amandmana koji je direktno suprotan Ustavu Republike Srbije.
Kao član Odbora za ustavna pitanja i kao član Zakonodavnog odbora dužnost mi je da još jednom ukažem da je podneti amandman gospodina Milorada Buhe apsolutno u suprotnosti sa članom 153. stav 6. Ustava Republike Srbije, koji je izričit da mandat članova Visokog saveta sudstva traje pet godina, osim za članove po položaju, znači, ne može četiri godine.
Upravo sam čekao da vidim da li postoji potreba da se javim za reč, očekivao sam da će gospodin Buha u toku svoje diskusije po amandmanu povući ovaj protivustavan amandman. Pošto nije, smatram da nam je dužnost bila da još jednom ukažemo da je taj amandman protivustavan. Mislim da još do samog momenta glasanja o amandmanu nije kasno da se povuče taj protivustavan amandman.

Narodni poslanik Milorad Buha, pravo na repliku na osnovu člana 101, direktno pominjanje i tumačenje.

U svom izlaganju sam rekao da je ustavna odredba jasna i da je to ''pet godina''. Međutim, ni ta ustavna odredba nije nepromenljiva. Stav SRS je da to treba vezati za rok od četiri godine, onoliko koliko je izbor Vlade i izbor svih drugih državnih organa.
Znači, na ovaj način smo probali da iniciramo promenu i ovoga i promenu ustavne odredbe. Dakle, ništa nije nepromenljivo. Nije nam namera bila da kršimo Ustav, nego samo da ukažemo da ovaj izbor vežemo za četiri godine, kao što vežemo za izbor svih ostalih državnih organa koji se biraju na četiri godine. Hvala vam.