Reklamiram povredu odredbe člana 104. Poslovnika. Narodni poslanik Tomislav Nikolić izrekao je neistine o meni za ovom govornicom.
Gospodine Nikoliću, neprestano pledirate na čast, poštenje, istinu i pravdu, pa vas pitam, da li je moralno kada izreknete neku neistinu o nekom čoveku, kada oklevetate nekog čoveka, da li je časno kada za čoveka koji nije živ, kažete da je mafijaški premijer?! Ovo prvo je nemoral, ovo drugo je beščašće, a o istini i pravdi možemo elaborirati nadugačko i naširoko, ali imam samo tri minuta.
Gospodine Nikoliću, nikada jednim gestom, angažmanom, aranžmanom, rečju, delom, nisam učinio ništa u vreme dok sam bio ministar pravde da se Vojislav Šešelj nađe u Haškom tribunalu. Nikada, ništa! Slušam danima šta o vama govore pojedini ljudi, ali ne kažem da je to istina. Ne, mogu da kažem samo ono za šta imam argumente i dokaze. Vi uzimate zdravo za gotovo nešto što je za mene rekao.
Nikada, za vreme dok sam bio ministar pravde, na sednicama Vlade, kolegijumima Vlade, predsedništva DOS-a, užeg predsedništva DOS-a, ličnim ili neposrednim kontaktima, Zoran Đinđić nije pomenuo da treba organizovati da Vojislav Šešelj ode u Hag. Govorim vam svoje iskustvo. To vam govori čovek koji ne zna gde je Šilerova, koji nikad nije video nikog iz Zemunskog klana, koji nikad nije video ni Legiju, ni Jovicu, ni Frenkija, nikad, nikog. Karla del Ponte, sa kojom sam se, po prirodi posla koji sam radio, nikad sam, uvek sa drugim saradnicima, susreo sedam ili osam puta, nikada nije pomenula ime Vojislava Šešelja.
Prema tome, gospodine Nikoliću, nikad, nikakve aranžmane te vrste nisam pravio. Javnosti je poznat moj stav i moj odnos prema Haškom tribunalu. Uostalom, koliko istinu govorio, toliko meni Bog pomogao! Izađite i vi pa isto to recite u odnosu na ono što ste o meni izrekli. Hvala.