Neću se više javljati za reč, gospodine Nikoliću, kažete da iznesem dokaze. Kome da iznesem dokaze? Kome da iznesem dokaze koliko para Aleksandar Vučić dobija iz ove zgrade ovamo?! Kome?! Kome, gospodine Nikoliću?! Neko prezime, Rakić. Gospodine Nikoliću, kako ćete reagovati kada gospodinu Vučiću pružim dokaz kako mu je kući doneo neko 100.000 evra?
Gospodine Nikoliću, da sačuvamo dostojanstvo ovog doma, evo, neka se obavi jedna prosta i jednostavna provera – ko je od nas pošten, ko je od nas kriminalac, neka vladajuća većina odredi komisiju, neka obiđe moju kuću, moju porodicu, vašu kuću, Vučićevu kuću, Vučićevu porodicu, radim od osamnaeste godine, gospodine Nikoliću, studirao sam uz rad i imao sam solidna primanja, verovatno veća od vas u nekim firmama u Beogradu, videćete gde ja živim, videćete šta vozim. A da sam ja narkodiler, Vučić je rekao da sam narkodiler, bio bih najjači od vas.
Znači, da obiđemo sve.
Gospodine Nikoliću, tvrdim vam životom, za mene će se možda dokazati, možda neću moći u 100 evra da svedem računicu tačno kako sam šta stekao. Bogami, od poslaničke plate, vi ste poslanik, Vučić je ušao, kao što sami znate, nevin u stranku, sve ovo imati što Vučić ima od poslaničke plate, gospodine Nikoliću, nemoguće je?! Nemojte, molim vas, o tome više da pričamo.
Ako hoćete, neka vaši budući koalicioni partneri odrede ljude, prvo neka dođu kod mene, pa idemo kod Vučića, ali bez naprednjaka i radikala. Neka naprave izveštaj, pa ćemo se ovde pogledati u oči ko je pošten, a ko je nepošten, ko je u kriminalu, a ko nije u kriminalu! Ne može se od plate steći to što imate i vi i Vučić! To je činjenica.
Zahvaljujem se i izvinite, gospođo.

Da li još neko želi reč o amandmanu? (Ne.)

Na član 29. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Reč ima gospođa Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 29. Amandmanom je traženo da se posle reči "neblagovremenu" dodaju reči "i nepotpunu". Odnosi se na dokumentaciju koju podnosi kandidat.
Motivacija ovog amandmana, za koji prihvatam obrazloženje koje sam dobila, ali želim da kažem, jeste u tome da se ovim izborima za Visoki savet sudstva mora dati poseban značaj kandidatima upravo na taj način što će kandidati koji se biraju u Visoki savet sudstva ''i pravovremeno i potpuno'' svoju dokumentaciju predati u izborni proces.
Dakle, to su ljudi koji ne učestvuju u običnim izborima. To nisu izbori za mesnu zajednicu, to su ljudi koji treba da budu krov našeg pravosuđa. Krov naše državnosti. Očekuje se da bar oni imaju i na vreme i potpunu dokumentaciju kojom će biti predstavljeni u tom izbornom procesu. Ovo je potpuna reforma našeg pravosuđa i mislim da je ovaj amandman moguć i dopustiv, zato što bi se i ceo član mogao malo drugačije preformulisati. Hvala.

Zahvaljujem. Gospođa Lidija Vukićević.

Uvaženi građani, dame i gospodo poslanici, predsedavajući, uvažena gospođo ministar, ovih dana, a naravno, ne želeći da skrećem sa teme i uopšte svi članovi SRS ne želimo da prekidamo današnji tok sednice, međutim, ne možemo da ostanemo gluvi, a da se ne osvrnemo na ono što je naša svakodnevica i ono što se u Srbiji, konkretno u Beogradu, dešava.
Dakle, ovih dana smo svedoci bahatog ponašanja ministra zdravlja, koji u svojstvu ministra prosvete, ali i ministra pravde, kroji sudbinu nastavnika i studenata privatnog medicinskog fakulteta. Poznajem najmanje tri porodice čija deca studiraju na privatnom Medicinskom fakultetu u Beogradu, s tim što je jedno dete prešlo sa državnog beogradskog Medicinskog fakulteta na taj isti privatni fakultet, a drugo je prešlo sa državnog fakulteta iz Skoplja na privatni medicinski fakultet u Beogradu.
Da bih potkrepila sve ovo i da bih imala što više istinitih informacija, bila sam sa njima, i na samom fakultetu i razgovarala sa studentima. Pričali su mi kakve su sve muke imali i šta su sve morali da urade, koje uslove je trebalo da ispune da bi ovaj privatni fakultet u Beogradu počeo sa radom.
Odjednom, kada su došli do četvrte godine fakulteta, studentima su zatvorene kapije bolnice "Dragiša Mišović" i KBC, dakle, ''Kliničko-bolničkog centra'' u Zemunu i onemogućen im je dalji rad i dalje studiranje, a naravno ometen je i rad nastavnika sa tog privatnog fakulteta. Moram da napomenem da imaju, a i u trenutku kada se to dešavalo imali su regularne ugovore po komercijalnoj osnovi, uz eventualni otkaz od godinu dana.
Brutalnom akcijom ministra i dekana državnog Medicinskog fakulteta u Beogradu ti ugovori su poništeni. Sada molim da saslušate koje je obrazloženje. Obrazloženje je da studenti koji studiraju na privatnim fakultetima nemaju pravo i ne mogu da vežbaju u državnim ustanovama, a direktori koji su potpisali ugovore sa ovim privatnim fakultetom nisu imali ingerencije, nisu bili nadležni za to. Po tome, dakle, iz toga proizilazi, da bi onda trebalo – naše bolnice da leče samo one pacijente koji su zaposleni u državnim ustanovama, a ove direktore koji su potpisali ugovore, a nisu bili nadležni za to, odmah smeniti i, u stvari, skloniti, zbog prekoračenja službenih ovlašćenja.
Naravno, oni nisu prekoračili ovlašćenja, već su napravili dobre ugovore za te bolnice. Ovde, u ovoj dokumentaciji, u papirima ovog privatnog medicinskog fakulteta vidi se, u stvari, u papirima Ministarstva prosvete – da je ovaj fakultet regularno osnovan, da on ima pravo kao i drugi fakulteti i da nije bilo pravnog osnova da se ponište ovi ugovori, koji su napravljeni. To je dokumentovano, to može da se proveri, ja to imam kod sebe.
Pretpostavljam da bi ministar zdravlja hteo da, čak, i u Ustav uđe – da u Beogradu može da postoji samo jedan medicinski fakultet, sa svojih, recimo, hiljadu zaposlenih, nastavnika i saradnika, od kojih neki služe da ispituju decu svojih kolega.
Sada, znate, da apsurd bude veći, to što su prekršili i što su ostavili na ulici mnogobrojne studente i profesore, odnosno studenti drugih privatnih fakulteta, recimo, ja ću da pođem od Fakulteta dramskih umetnosti, Akademije, mogu da obavljaju praksu, naravno u državnim, u gradskim pozorištima, da li je ''Beogradsko dramsko'', ''Jugoslovensko dramsko'', ''Atelje'' ili bilo gde na drugom mestu.
Dalje, imamo studente privatnog Stomatološkog fakulteta u Pančevu, kojima je, takođe, omogućeno da obavljaju praksu u državnim ustanovama. Naravno, i studenti privatnog pravnog fakulteta vežbaju u državnim sudovima. To je činjenica i to je nešto što je poznato svima nama. Visoka medicinska škola ''Milutin Milanković'' ima nastavne baze u ''Kliničkom centru Srbije'' i na ''Vojnomedicinskoj akademiji'' i na njoj istovremeno predaju profesori sa državnog medicinskog fakulteta. Dakle, sve je to moguće.
Gospođo ministar pravde, pošto vas izuzetno cenim i poštujem, molim da se glasom stručne pravne javnosti sputa ova diskriminacija prava na obrazovanje, na rad i na akademske slobode.
U ovom trenutku se mnogi studenti, oni pokušavaju da štrajkuju glađu, nalaze na ulicama i ne mogu da privedu kraju studiranje na privatnom medicinskom fakultetu. Pravda ne sme biti selektivna. To je suština ovoga zbog čega sam se javila. Isti uslovi moraju da važe za sve.
Ovde je brutalno pogaženo pravo i to se ne sme dozvoliti, jer ne možemo neku decu, koja se opredeljuju da sutra budu lekari i svim srcem su ušli u to, imaju dobar prosek, na ovaj način, najblaže rečeno, pa, eto, da poništimo i da kažemo da oni dalje ne mogu da nastave studiranje, nego neka se lepo prebace na državni fakultet, pa neka nastave.
Dakle, imamo ministra zdravstva, koji gotovo deceniju sedi u fotelji, i poziva se – da su sve bolnice od 1979. godine, po Samoupravnom sporazumu i Društvenom dogovoru, sklopile ugovor sa državnim medicinskim fakultetom. Ovde, u stvari, dolazimo do toga da bi monopolizam trebalo da odslikava kvalitet, a ne konkurencija. Ministar zdravstva ne želi konkurenciju, misli da je monopolizam sinonim za kvalitet. Ono što mi se, inače, sinoć dopalo u razgovoru sa ovim studentima jeste, u stvari, to što je negde propisano, u nekom izveštaju privatnog medicinskog fakulteta, a što je pravilo, da se deca nastavnika ne mogu zapošljavati na tom fakultetu. To je primer nepotizma koji vlada na državnom Medicinskom fakultetu u Beogradu. Hvala vam najlepše. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Ima reč Vladan Batić. Izvolite. Ima reč po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, gospođo ministarka, predlažem da razmotrite mogućnost – da li se može prihvatiti predloženi amandman.
Kada raspravljamo o Zakonu o sudijama, ja sam prethodno nagovestio da je na vrhu pravosudne organizacije ili hijerarhije, po definiciji, predsednik Vrhovnog suda i da mnoga od onih pitanja, primedbi, predloga, sugestija ili kritika koje se upućuju Ministarstvu pravde ili ministru pravde, treba uputiti na tu adresu. I, mislim da je vreme kada bude usvojen ovaj zakon, sa amandmanima koji su prihvaćeni, dobar trenutak da Vida Petrović Škero podnese ostavku na mesto predsednika Vrhovnog suda.
Podsetiću vas šta se sve događalo u vreme njenog mandata, to je samo par podsećanja. Na mestu predsednika Vrhovnog suda prva njena izjava je bila – da treba ukinuti sudove za organizovani kriminal i za ratne zločine. Priznao to neko ili ne, to su dve najrespektabilnije pravosudne institucije u Srbiji danas. Tim povodom je još čuvenija njena izjava – da sve sudije mogu da sude sve predmete. To je potpuno apsurdno.
Dalje, gospođa Vida Petrović Škero ostaće poznata po tome što je u vreme dok se ona nalazila na čelu pravosudne organizacije, odnosno na čelu Vrhovnog suda Srbije, jedan od sudija tog istog suda, Vrhovnog suda Srbije, osuđen na dugogodišnju kaznu zatvora. U njeno vreme više sudija širom Srbije osuđeno je za krivična dela iz sfere krivičnih dela protiv korupcije. Takođe, u njeno vreme abolirani su ili amnestirani, ili je dozvoljeno da zastare postupci, na zgražavanje čitave javnosti, protiv nekoliko crkvenih velikodostojnika, između ostalih, Pahomija i Ilariona.
U njeno vreme, Opšta sednica Vrhovnog suda je, čak, usvojila prigovore na opomene koje je Veliko personalno veće izreklo sudijama, koji su postupali ili zbog čijeg nepostupanja su zastareli postupci protiv pomenutih Pahomija i Ilariona.
U njeno vreme je jedan njen zamenik, a zamenika bira po sopstvenom nahođenju, kao sudija izvestilac zbog propuštanja roka dozvolio da šest albanskih terorista bude oslobođeno. Njen drugi zamenik je postupao u predmetu Ilarion, ali ona bi da se konzervira postojeće stanje. Ona podstrekava i ljude iz Društva sudija i iz nekih drugih pravosudnih institucija da dižu svoj glas protiv predloženog seta pravosudnih zakona. Istorija se ponavlja. Sve to je činila i pre šest, sedam ili osam godina. Ona je digla najveću dreku kada smo ukazivali na propuste sudija Četvrtog opštinskog suda u slučaju Bagzi.
Za gospodu iz SPS, uvažene kolege, dobronamerno, neka provere ulogu sadašnje predsednice Vrhovnog suda Srbije, gospođe Vide Petrović-Škero, u pisanju Uredbe kojom je Slobodan Milošević izručen u Hag. Bile su osude na ovog, onog itd. Hajde tačno da vidimo, tim povodom, ko je šta radio. Dakle, samo istinu na videlo.
Prema tome, tražim da Vida Petrović-Škero podnese ostavku. Novi zakon o sudijama je jedan dobar trenutak za jedan takav gest, da ne pomaže više pravosuđu, jer je pod njenim pokroviteljstvom i pod njenim rukovođenjem spalo na niske grane. Ona sebi dozvoljava da kaže da je pravosuđe u agoniji, da je ruinirano, ali joj ne pada na pamet, ako ne po principu subjektivne odgovornosti, onda po principu objektivne odgovornosti, da podnese ostavku. Hvala.

Zahvaljujem.

Da li se još neko javlja o ovom amandmanu? (Ne)

Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Milentijević.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Palalić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Reč ima gospodin Palalić, zatim gospodin Jojić.

Poštovana predsednice, uvažena ministarko Malović, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman jeste na tragu današnje rasprave o činjenici da će se vršiti izbori za Visoki savet sudstva. To jeste jedna novina koja je izazvala poprilične kontraverze u današnjoj raspravi i ukazala na niz protivurečnosti i nedostataka u ovom predloženom zakonu, pogotovo kada je u pitanju procedura kandidovanja, izbora i utvrđivanja rezultata glasanja.
Mi smo kroz naše amandmane, u toku današnje rasprave, ukazali na tu činjenicu da će se u pravosuđu po prvi put obaviti izbori, da će u tim izborima učestvovati sve sudije i da će rezultat tih izbora biti, trebalo bi da bude, formiranje Visokog saveta sudstva, sa svim onim nadležnostima koje su definisane i u Ustavu Republike Srbije i koje su razrađene u ovom predlogu zakona, o kome danas raspravljamo.
Ovaj amandman želi da skrene pažnju, bez obzira na obrazloženje Vlade za razloge odbijanja, da, pored činjenice da imamo izborno zakonodavstvo kada su u pitanju izbori za narodne poslanike i da se zakonima definiše postupak u detalje kako se vrše izbori, tako i kada je u pitanju, recimo, Zakon o lokalnim izborima, gde se precizno definišu sva pravila na koji način se vrše izbori, kako bi pred javnošću bilo transparentno, pred učesnicima procesa sve bilo definisano u skladu sa zakonom i ne bi bio ostavljen veliki prostor da se podzakonskim aktima i raznim drugim opštim aktima ta stvar razrađuje tj. da zakonom bude što više toga uređeno – u tom smislu jeste i predlog da se, kao kod izbora narodnih poslanika, kod izbora odbornika, ceo izborni proces u pravosuđu, koji treba da dovede do izbora Visokog saveta sudstva, obavi na način koji je uobičajen i gde je procedura uobičajena.
Gde se, faktički, razrađuje sve ono što je predviđeno ovde u ovom predlogu zakona – od biračkih odbora, uloge biračkih odbora, ukupnog broja sudija koji su učestvovali u postupku izbora, s obzirom na to da znamo da učestvuju sve sudije, koliko ih je glasalo, koliko je bilo nevažećih, neupotrebljivih glasačkih listića, da budu transparentni zapisnici, da ti zapisnici, kao što je slučaj sa svim drugim izborima, na vidnom mestu budu označeni kako bi svi učesnici u postupku mogli to da vide. To je ta stvar sa kojom će se suočiti organi koji će sprovesti ove izbore. Mi prvi put imamo ovako jednu ozbiljnu proceduru i ozbiljnu izbornu trku unutar pravosuđa. Mi to do sada nismo imali.
Ubeđen sam da svi, koji razumeju o čemu se ovde radi, shvataju koliko je ova stvar ozbiljna. Političke stranke koje učestvuju u političkoj utakmici znaju metode i načine kako se vode izborne kampanje.
Postoje pravila, koja smo mi svi učesnici u političkoj borbi godinama izgrađivali, koja su sada dovela do toga da politička borba i političke kampanje u Srbiji, u najvećoj meri, prolaze bez većih primedbi. Sada mi ulazimo u jednu proceduru u pravosuđu gde će se sudije suočiti sa kandidovanjem, sa lobiranjem, sa ubeđivanjem da su oni najbolji kandidati, da najbolje mogu da vrše ovako odgovorne i značajne funkcije, kao što je funkcija člana Visokog saveta sudstva.
Ovim amandmanom se predlaže da se ne prepusti poslovniku ili nekim drugim aktima Visokog saveta sudstva ili Komisiji, koju bude Savet formirao, da ovu proceduru detaljnije razradi. Smatramo da zbog osetljivosti i važnosti ove teme ona mora biti definisana u zakonu o Visokom savetu sudstva.
Cilj jeste da se na kraju dobije sastav Visokog saveta sudstva koji će kvalitetno da rukovodi pravosuđem, koji će kvalitetno da sprovodi sve one nadležnosti koje po ovom zakonu treba da uspostavi – uzajamno poverenje sa sudijama koje su ga birale, da ta poverenja ne izneveri, da ona obećanja koje kandidati daju sudijama u postupku kandidovanja i u postupku izbora budu realizovana. A, ne, kao što su u nekim kampanjama obećavali dvesta hiljada radnih mesta, veliko zapošljavanje, a sada nam ministri obećavaju da možda nećemo biti gladni, bosi i sve drugo što ovih dana slušamo. Ni to nije sigurno, da možda nećemo biti gladni, goli i bosi. Znači, od onih velikih obećanja, svelo se na glad, golotinju i na ljude koji mogu da budu bosonogi, jer je tako teška finansijska kriza.
Stvar je u tome kako treba da se izabere Visoki savet sudstva, da se obezbedi kvalitet, da se obezbedi transparentnost, da nema primedbi i da dobijemo sudije koje će kvalitetno, na najbolji mogući način, predstavljati i vršiti sudsku vlast. Ono što je najvažnije, Visoki savet sudstva jeste najviši organ sudske vlasti. U tom faktičkom smislu on sprovodi tu politiku i dobro je što se i rešenjima o formiranju Visokog saveta sudstva i rešenjima u Ustavu ovaj organ formira, i zato treba da on bude istinski kvalitetan i da uspostavi ono pravo poverenje koje sudije očekuju. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Gospodin Jojić ima reč o ovom amandmanu.