Gospođo predsedniče Narodne skupštine, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju odredba člana 28. Predloga zakona, moram reći da je ovo apsolutno amandman koji treba da poboljša tekst ovog predloga zakona. S druge strane, konačno se i mi uključujemo u to kako se u uporednom pravu reguliše prekid izvršenja i u kojim slučajevima imamo i mi mogućnosti da to dozvolimo u našem zakonu, ali uz jednu napomenu.
U praksi smo imali situaciju da je politika izvršne vlasti bila ta koja je u većini slučajeva intervenisala, preko javnog tužilaštva, odnosno tužioca, da se na određenim mestima, u određeno vreme, a povodom određenih dugovanja dužnika, izvrši prekid i odlaganje izvršenja. Dame i gospodo, ovo je nedopustivo. Ovde su u pitanju brojne zloupotrebe. Ja se sećam devedesetih godina kada su bila izvršenja nekih poverilaca čije su presude apsolutno predstavljale zakon za izvršni sud. Zakon je dozvoljavao da javni tužilac stavi predlog za odlaganje ili za prekid postupka. Kome ide u račun prekid i odlaganje izvršenja? Ide u korist dužnika, nikako ne ide u korist poverioca.
Kada smo radili prethodni Zakon o izvršnom postupku u saveznoj vladi mi smo tu odredbu izbacili. Zašto? Iz praktičnih razloga, jer se time štitio dužnički lobi. U ovom parlamentu ima jedan broj advokata koji su imali prilike da se u praksi susretnu sa ovakvim načinom postupanja javnih tužioca i sudova. Ako jesmo za to da se naše zakonodavstvo uredi i da se ujedno uporedi sa evropskim zakonodavstvom, da bismo mogli da dozvolimo da javni tužilac podnese zahtev, a izvršni sud da odloži izvršenje ili da prekine izvršenje, potrebni su brojni uslovi.
U nemačkom zakonu o izvršenju u paragrafu 707, ukoliko se podnese zahtev za ponovno vraćanje u prethodno stanje ili se ponovo pokreće postupak ili ukoliko se parnica nastavi nakon objavljivanja ograničavajuće presude, sud ima pravo da na zahtev odredi da se prinudno izvršenje privremeno obustavi, uz ili bez davanja garancije, ali uglavnom ide sa garancijom. Jer, paragraf 708 može da dozvoli da se odloži izvršenje.
Međutim, šta je tu potrebno i kod kojih slučajeva prinudno izvršenje može da se odloži ili da se prekine? Prvo, presude koje se donose na osnovu priznanja ili odricanja, to je prvi slučaj. Drugo, to su presude koje su donete u odsustvu i presude po stanju akata protiv, ako stranka odustane. Dalje, to su presude koje su u skladu sa paragrafom 341, koje su odbačene, to jest odbačen je prigovor. To su i presude koje se donose u meničnim, čekovnim ili u postupku vezanom za pisana dokumenta – tada može da se dozvoli prekid postupka.
Međutim, dame i gospodo, 30 članova nemačkog zakona o izvršenju upravo normira – da bi neko mogao da podnese zahtev ili predlog da se prekine ili odloži izvršenje, mora da ispuni uslove, mora se pružiti garancija da bi poverilac mogao da naplati potraživanja. Ako nema garancije, poverioci će da pretrpe ogromnu štetu, može doći do uništenja stvari, do prikrivanja stvari, može doći do stečaja i tako poverilac neće biti u prilici da naplati svoje potraživanje.
Ovo je period devedesetih i ja se dobro sećam slučajeva kada su javni tužioci, na zahtev određenih moćnika i funkcionera iz izvršne vlasti, lako prihvatali predlog ili zahtev javnog tužioca da odloži izvršenje. Dešavalo se da su ljudi umrli, nikada nisu mogli izvršenje naplatiti, ni njihovi naslednici, jer je firma otišla pod stečaj ili je ovaj pobegao u inostranstvo, ili je umro.
Prema tome, ovo su vrlo delikatne stvari. Po mom mišljenju i mišljenju SRS, ova odredba ni u kom slučaju u ovom zakonu ne sme da ostane. Ako ostane, preuzimate veliku odgovornost pred poveriocima, jer poverioci će doći u gori položaj, nepovoljniji položaj, no što će biti dužnici.
Dakle, ponovo se vraćamo, štiti se dužnički lobi. Gospodin Batić je u prilici da ovo potvrdi, jer je u svojoj dugogodišnjoj praksi sigurno imao više slučajeva, a imao je i informacije u vezi sa ovakvim stanjem i ovakvim normiranjem određenih normi i predviđanja u zakonu da svako može da ušeta i da prekine postupak po izvršenju. Tužilac ne može. Zašto dajemo pravo tužiocu da on može da podnese zahtev? Brišimo tužioca odavde, jer tužilac ima šta da radi i ovde mu nije mesto.
Evo kolege Ratkovića, kolege Mikovića, to su advokati koji su u praksi imali takve slučajeve u kojima dolazi do zastoja, i to bespotrebno, a poverioci trpe štetu. Ako neko hoće da traži odlaganje, onda u Zakonu o izvršnom postupku treba da se predvidi da ovaj mora da pruži deset garancija i da se sa tim složi poverilac. Ako se ne složi poverilac, ima da se sprovede izvršenje. Mi koji smo bili u advokaturi, koji smo još uvek, imali smo i imamo u praksi da je ovo veliki problem u izvršenju. Ovo će biti veliki problem, velika prepreka da ljudi blagovremeno mogu da naplate svoje potraživanje.
Vidim da vreme već prolazi. Ja ću se javljati u vezi sa ovim odredbama i naknadno. Hvala vam najlepše.