Ima reč potpredsednica, gospođica Nataša Jovanović, po Poslovniku.

Gospođo predsedniče, ja se javljam povodom vašeg obaveštenja da ćemo da radimo posle 18 časova i da su u pitanju reformski zakoni iz oblasti pravosuđa.
Naime, ne postoji ovakav ili sličan primer, ja mislim, ni u jednoj zemlji koja se kandiduje za ulazak u EU – da se donosi jedan iz paketa reformskih zakona koji ima toliko malo članova, a preko 100, ne znam već koliko, 118 amandmana. To govori dovoljno o tome da zakon nije ni reformski, ni dobar.
S pravom poslanici pričaju, ne zato što svakog vuče, što bi naš narod rekao, svoj atar, nego ljudi znaju sredinu u koju se vraćaju – da su građani ogorčeni zbog činjenice da srpsko pravosuđe i utiranje opštinskih sudova svodite na jednu meru koja nije standard srpskih građana i onoga što je potreba za pravdom i pravičnošću, već zato što je to direktan uslov za ulazak Srbije u EU.
Ali, avaj, što bi se reklo – kada će do toga da dođe? Onog trenutka kada ovi specijalci, koji su krenuli, uhvate Mladića, ali to neće, hvala Bogu i na radost nas koji podržavamo srpskog generala Ratka Mladića, uraditi nikada – kada Mladić bude u avionu za Hag.
Skromnost i zaista vrhunsko znanje magistra Dejana Mirovića, narodnog poslanika SRS-a, vrlina su jednog tako obrazovanog i čestitog čoveka. Ja ću i pored toga što on sedi u sali, znam da mu je neprijatno i uvek misli da sam pristrasna kada govorim o njegovom naučnom radu, samo da vam pokažem na koji način tom pitanju ponižavanja Srbije, bezuslovnog ispunjavanja svega, prilazi vaš kolega magistar Dejan Mirović, a vezano je za današnju akciju, za ovo što radite u kući Darka Mladića, za donošenje ovakvih zakona koji nas ponižavaju, za izjave Vukčevića, za Dilparićev nalog, za sve ono što danas rade vajni državni organi Srbije da nas dalje ponižavaju i, naravno, za posetu Bramerca.
U jednom poglavlju o tome kako nas ponižavaju i u ovim argumentima protiv EU, magistar Dejan Mirović je obuhvatio i pitanje generala Mladića i izjave zvaničnika, onih od kojih vi zavisite – i vi, gospođo Malović, da li ćete dalje biti ministar, da li će da postoji ova vlada, da li će Tadić da opstane na tom mestu, da se kradu mandati SRS, da se unižava Skupština, da vam se serviraju stvari koje građani ne mogu, zbog toga što su u užasnoj bedi i siromaštvu, da progutaju kao neku reformu, jer nemaju šta da jedu, a dodatno trpe poniženja.
Evo, završiću time, nemojte da mi zamerite, da samo deo iz ovog zaista bogatog i temeljnog rada kolege Mirovića, pročitam. Dakle, pitanje izručenja, kaže kolega Mirović, generala Mladića važnije je od donošenja političke presude za genocid. Onda on kaže da se, kao što jeste, bez obzira na to što je prozapadna vlast u Beogradu, u periodu od 2000. do 2008. godine, dakle, osam godina ponižavanja, preko 40 osoba izručila Haškom tribunalu – pred Srbiju neprestano postavljaju novi uslovi u vezi sa Haškim tribunalom. Tako ni SSP, po tumačenju holandskog ministra inostranih poslova, ni nakon potpisivanja neće stupiti na snagu, sve dok Mladić ne bude u avionu za Hag.
(Predsednik: Vreme, gospođice Jovanović)
Šta bi se desilo, ako bi Mladić zaista bio izručen Hagu? Da li bi nam to donelo bolji život, pita se kolega Mirović? Naravno da ne.
(Predsednik: Vreme, gospođice Jovanović.)
Evo, završavam. Jer, sasvim izvesna i okrivljujuća presuda Mladiću ne bi bacila samo veliku istorijsku ljagu na srpski narod, već bi na dnevni red ponovo stavila i pitanje plaćanja reparacija i ukidanja Republike Srpske. Da li ovaj zakon, gospođo Malović, i ulazak u EU toliko vredi, pita se kolega Mirović, ne samo srpski radikali, nego i većina građana Srbije?
Hvala vam i izvinite što sam prekoračila vreme.

Da li još neko želi reč?

Ima reč gospodin Krasić, po Poslovniku.

S obzirom na pretnje, upozorenja i najavu da ćete da nas iznosite iz Narodne skupštine, ja se pozivam na član 85. Poslovnika Narodne skupštine.
Vi ste taj član pomenuli kao osnov za produžetak rada sednice Narodne skupštine. Kao poslanik opozicije, na to ne mogu da utičem, zato što je to autonomna odluka predsednika Narodne skupštine. Međutim, zbog zdravog razuma, moram da ukažem na povredu, jer to što ste naveli da je opravdani razlog – zašto je neophodno da se radi i posle 18 časova, jednostavno, ne stoji. Ta vrsta "hitnosti" nije predviđena članom 85. Poslovnika Narodne skupštine, zato što ovi zakoni, i kada se donesu, stupaju na snagu u navedenom periodu, ali počinju da se primenjuju od 1. januara 2010. godine. Mi se približavamo 1. januaru, ali 2009. godine.
Ja sam apsolutno siguran, gospođo Đukić-Dejanović, s obzirom na visokoumna razmišljanja ideologa DS-a Srđana Milivojevića i na njegovo obećanje da, pošto su pobedili, oni traže da se Skupština bavi životnim pitanjima građana Republike Srbije.
Mislim da je to razlog što mi radimo, da završimo s ovim setom pravosudnih zakona, kako bi na red došli zakoni koji su daleko značajniji i druga pitanja koja su daleko značajnija za svakodnevni život građana Republike Srbije.
Koristim priliku da vas samo podsetim da usvajam tu inicijativu gospodina Milivojevića, ali bi bilo dobro da toj njegovoj inicijativi priključite još jedan čitav kompleks pitanja koja su se ovde otvorila, poput: finansiranja predizborne kampanje DS-a; da li je Šutanovac podigao 40 plata, kako više nikada ne bi radio u državnoj službi, a danas je postao, danas je ministar odbrane; da li je to neka vrsta zloupotrebe, ako ništa drugo, onda, makar, političke zloupotrebe? Tražio bih da se razreši pitanje – ko kupuje devize na deviznom tržištu?
Moram da vam skrenem pažnju na to da ovo što se radi osam godina u sferi monetarne politike Republike Srbije ne postoji nigde na zemaljskoj kugli. Verovatno kurs treba da bude oko 150 dinara, ali mi nemamo ozbiljnu raspravu. Niko neće o tome da raspravlja. Gde je naša proizvodnja, izvoz, tuđi uvoz, to su centralna pitanja.
Dalje, cenim da želite da što pre da pričamo o Euleksu, da pričamo o svim ovim stvarima …

Vreme.

Na član 3, amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Srđan Miković i Petar Jojić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 3, amandman je podneo narodni poslanik Dragi Damnjanović.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Damnjanoviću.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministre, moja namera je da s ovog mesta ukažem na neke probleme koji se tiču funkcionisanja lokalne samouprave u opštini Žagubica, odakle, inače, dolazim. To je slika i prilika velikog broja opština u Srbiji, naravno, vezano za set zakona o pravosuđu, tačnije rečeno, za Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Podneo sam amandman na Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, gde sam predložio da opštini Žagubica ostane osnovni sud. Ako pogledamo član 2, a tiče se prekršajnih sudova, pod tačkom 29 – Prekršajni sud u Požarevcu, za teritoriju opština Veliko Gradište, Golubac, Žabari, Žagubica, Kučevo, Malo Crniće, Petrovac na Mlavi i za grad Požarevac, sa odeljenjima Suda u Velikom Gradištu, Golupcu, Žabarima, Žagubici, Kučevu, Malom Crniću i Petrovcu na Mlavi.
Dakle, ono što želim da kažem jeste da se ovde radi o odeljenjima i ovde se u potpunosti slažemo s donetim rešenjima. Nažalost, kod osnovnih sudova, zakonodavac nije predvideo mogućnost formiranja odeljenja, s čime bismo se mi saglasili, već postoji mogućnost postojanja samo sudskih jedinica, što podrazumeva sasvim drugačiju organizaciju rada i izbor sudija u Osnovnom sudu u Požarevcu, pa amandman nije ni mogao ići u pravcu predloga odeljenja.
Da podsetim samo, kod osnovnih sudova, član 3. tačka 24. kaže: „Osnovni sud u Požarevcu, za teritoriju opština Veliko Gradište, Golubac, Žabari, Žagubica, Kučevo, Malo Crniće, Petrovac na Mlavi i za grad Požarevac, sa sudskim jedinicama u Velikom Gradištu, Žabarima, Žagubici, Kučevu i Petrovcu na Mlavi“.
Od svih opština Braničevskog okruga, ipak je opština Žagubica u najtežoj situaciji. Verovatno mnogi od vas ne bi ni čuli za Žagubicu da nije vremenske prognoze i one najave koja kaže – neprohodan put, Bor-Žagubica, preko Crnog Vrha. Nažalost, to je naš brend.
Opština Žagubica je teritorijalno jedna od najvećih u Srbiji – 764 kvadratna kilometra, jedna od osam opština u Braničevskom upravnom okrugu i najudaljenija od planiranog sedišta Osnovnog suda u Požarevcu; razdaljina je 85 kilometara. Izuzetno loša putna infrastruktura, veoma loši klimatski uslovi, vrlo izražena depopulacija, veliki je broj ljudi u rasejanju, bez industrijskih kapaciteta, sa veoma velikom stopom nezaposlenosti, samo su neki od naših argumenata kojima želimo, makar, da podstaknemo na razmišljanje predlagača da možda nije baš sve predvideo.
Rekli smo da se sudije biraju u osnovnom sudu, ovde, konkretno, u Požarevcu. Ovi centri su i do sada demonstrirali moć, a sada im se daje još veća moć. Uticaj lokalnih moćnika je, u odnosu na moć velikih centara, najblaže rečeno, smešan. Očekivanja svih nas su da idemo ka decentralizaciji, a ovde se pravosuđe, upravo, centralizuje.
Globalno, broj sudija se ne menja, ili se smanjuje vrlo malo. Plate se ne umanjuju, naprotiv. Pitamo se koliko će automobila biti potrebno, koliko vozača, koliko goriva, da bi sudije sudile nepristrasno u drugim mestima?
Naravno, ne očekujemo da će sudije putovati autobusima po iovako lošim putevima i lošim vremenskim prilikama. Pitamo se, gde je ovde ušteda?
U Žagubici imamo 20-tak porodica sudija i advokata. Da li očekujete da će ostati da žive u Žagubici, a da budu birani u Požarevcu? U članu 3. se kaže da se sudije biraju za sud, a ne za sudsku jedinicu. Dakle, država, najlegalnije, podstiče stručni kadar da se seli u gradove. To je kadar koji je neophodan nerazvijenim sredinama. To je kadar koji je školovala nerazvijena opština, kadar sa tih prostora, koji najbolje može da razume navike i običaje svojih sugrađana. Tu su sagradili kuće, dobili ili sagradili stanove, opredelili se da žive u malim sredinama, a sada ih država primorava da odu u veće centre. Trebalo je da bude obrnuto, da ih država nagradi i podstakne, stimuliše da ostanu na ovim prostorima. Da li je ovo dobra preporuka za vaspitače, učitelje, nastavnike i lekare, ili će i njih stimulisati da odu u toplije krajeve?
Ovih dana čitamo u novinama o reorganizaciji srednjih škola. Opština Žagubica ima jednu srednju školu, koja će, nakon svih ovih očekivanja, verovatno doživeti da se ugasi.
Očekuje se zakon o ravnomernom regionalnom razvoju. Šta mi ovde ravnomerno razvijamo? Da li pod ovim uslovima taj zakon uopšte ima smisla? Devastiranim, nerazvijenim, ruralnim opštinama potrebni su bolji putevi, vodovod, kanalizacija, vrtići, škole, ambulante, domovi zdravlja. To državu, naravno, mnogo košta i treba dosta vremena da se sve to realizuje.
Članom 3. zakona uređuju se sedišta i područja nadležnosti osnovnih sudova. Od dosadašnjih 138, postojaće samo 34 osnovna suda i omogućiće se da mnogo veći broj sudija postupa u predmetima, čime se postiže objektivniji rad suda i ujednačavanje sudske prakse. Pominje se i mali broj sudija i mali priliv predmeta. Naprotiv, mogu da kažem da Opštinski sud u Žagubici ima veći broj predmeta nego sudovi za koje je planirano da ostanu.
Pored toga, kao kriterijumi za obrazovanje osnovnog suda uzeti su i geografska udaljenost i razvijenost putne mreže. Gde je ovde problem? Uzet je kriterijum razvijenosti, a ne kriterijum nerazvijenosti nekog područja. Ovde su kriterijumi rađeni prema razvijenima, a opet su nerazvijeni kolateralna šteta.
Slažem se da moramo da ispunimo neke norme koje traži EU od nas, ali na Zapadu su sela i gradovi podjednako razvijeni. Nije odnos jedan prema devet, kao kod nas. Nemaština dovodi do gašenja čitavih naselja u opštinama. Takve opštine, bez sudova, obezglavljene su.
Da li znate koliki je godišnji budžet opštine Žagubica? Isto onoliko koliko košta ovo ukrašavanje Beograda pred Novu godinu.
Mnogi od nas bi želeli, naravno, da žive u blagodetima koje pruža, recimo, Beograd, ali, da li možemo svi da živimo u gradovima? Naravno da ne možemo. Da li neko područje može da se razvije bez stručnih kadrova? Naravno da ne može.
Slažem se da nam je potreban kvalitet suđenja. To ćemo postići vrednovanjem rada svih sudija, stalnom obukom i disciplinskom odgovornošću.
Postoji jedna neprijatna situacija, a to je da za vreme poslaničkog mandata jedan broj poslanika bude svedok gašenja matičnog suda. To je sudbina više poslanika, i vladajuće koalicije i opozicije, svakog trećeg poslanika ovde, ili regiona. Ako Ministarstvo i Vlada kreiraju politiku bez uvažavanja sa terena, onda se postavlja pitanje zbog čega mi ovde sedimo?
Jasno je da smo ovde da branimo interese građana odakle dolazimo. Zahvaljujući izbornim rezultatima i stranci G17 plus, opština Žagubica prvi put ima poslanika i prvi put može izneti svoje probleme na ovom najvažnijem mestu u državi, dakle, u Republičkom parlamentu. Ova činjenica me uopšte ne raduje ako se za ovo vreme desi gašenje Opštinskog suda u Žagubici.
Generalno, ceo set pravosudnih zakona, manje ili više, može da prođe, ali mislim da ovaj o sedištima sudova mora da pretrpi izmene. Bilo koji zakon ne može da se podjednako dobro implementira na Beograd i druge opštine u Srbiji, upravo, zbog raznih specifičnosti.
Ako država već planira decentralizaciju, ravnomerni regionalni razvoj, trebalo bi da resorna ministarstva kreiraju politiku i zakone s posebnim osvrtom na nerazvijena područja, pre svega, zbog bele kuge, jer za kratko vreme više neće biti ljudi na prostorima ako se nešto hitno ne preduzme.
Ovo je samo deo problema sa kojima se susrećemo svakodnevno u radu, deo iskustava sa terena i nadam se da sam bio jasan u iznošenju argumenata sa terena. Ovo je moja obaveza i prema mojim građanima. Ja jesam razuman čovek, koji poštuje sve principe svoje stranke, stranke G 17 plus, sve koalicione dogovore i sporazume, ali vas molim da još jednom o ovom razmislite. Hvala puno.

Reč ima gospodin Maraš, zatim gospodin Jojić, o amandmanu.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, ovaj, kao i ostali amandmani pokušavaju da ovaj predlog zakona učine prihvatljivim, odnosno da smanje štetu koju bi on mogao da izazove.
Hteo sam da vas pitam nešto drugo, gospođo ministarka. Da li znate čime se bavi Ustavni sud?
LDP je 16. septembra predala Ustavnom sudu predlog da se oceni ustavnost i zakonitost Naftno-gasnog sporazuma, pošto smatramo, a ova tišina koja dolazi od strane Ustavnog suda to i potvrđuje, da Naftno-gasni sporazum nije u skladu s Ustavom. U toj našoj inicijativi, koju smo, ponavljam, podneli 16. septembra, a istaći ću zbog čega je važno o kom datumu je reč, naveli smo da je član 9. Sporazuma suprotan članu 82. Ustava, stav 1, članu 84. Ustava st. 1. i 2, članu 86; član 10. je suprotan članu 82. stav 1, članu 84. st. 1, 2. i 4; član 11. je suprotan stavu 1. tačka 4. Sporazuma itd. Znači, naveli smo više članova Ustava koji su pogaženi Naftno-gasnim sporazumom, odnosno tražili smo od Ustavnog suda da uradi posao zbog kog i postoji. Tri meseca je tišina od strane Ustavnog suda.
Pouzdane informacije koje imamo od onih koji su učestvovali u pregovorima između srpske i ruske strane su te da je ruska strana pitala srpsku stranu – šta je sa ocenom ustavnosti koju je podnela jedna partija u Srbiji? Dobili su garancije da će Ustavni sud da ćuti.
Zašto je to problem? To je problem zato što sutra postoje naznake da postoji mogućnost da se sklopi ugovor između Rusije i Srbije kada je u pitanju, ne više Naftno-gasni sporazum, nego samo sporazum o prodaji NIS-a. znači, postoje indicije da će biti prodat samo NIS, da će se na taj način sve ono što smo govorili kada smo imali raspravu o Naftno-gasnom sporazumu potvrditi da je istina, da smo bili u pravu i da je vas 200 i kusur koji ste glasali za taj naftno-gasni sporazum bilo dovedeno u zabludu.
Zbog čega je ovo važno, gospođo ministarka? Zbog toga što se očekuje od svake institucije u ovoj državi da radi svoj posao, pa isto tako i od Ustavnog suda. Ustavni sud tri meseca ćuti na inicijativu, Ustavni sud smatra da nije povređen Ustav. Ustavni sud bi u roku od 24 sata obznanio da je naš pokušaj da srušimo Naftno-gasni sporazum, zato što smo kazali da je u suprotnosti s Ustavom i da nije u redu da je sve u skladu s Ustavom. Međutim, Ustavni sud ćuti tri meseca i doći ćemo u situaciju da će sutra biti, moguće sutra, a moguće od nedelje, sklopljen ugovor između Srbije i Rusije, gde ćete i vi, kao vladajuća većina, u tome veoma pomoći, a i oni iz opozicije koji su glasali, a verujem da ste bili obmanuti i verujem da su mnogi to učinili u dobroj nameri, pošto imaju osećanja prema Rusiji kakva iskazuju, i prvi ljudi ove skupštine, i uopšte, države, da ste verovali da će to doneti boljitak Srbiji.
Međutim, pošto je sve obavijeno nekim velom tajne, kada danas pročitamo šta Rusi nude tom vašem tzv. naftno-gasnom sporazumu, verujem da je svakog od vas sramota. Sve ono što ste pričali je suprotno od toga šta Rusi nude. Moram da citiram par stvari, jer je od najvećeg mogućeg značaja za državu Srbiju i za njene građane.
"Gaspromnjeft" traži da planirane investicije u NIS, u iznosu od 500 miliona evra, ne budu uložene odmah, već od 2008. do 2012. godine. Rusi traže da im se ostavi rok do decembra 2009. za pripremu programa za rekonstrukciju i modernizaciju NIS-a, dok bi odluku o strukturi investicija doneli tek nakon urađene studije izvodljivosti investicije, polovinom 2010. godine. Rusi kažu da NIS treba da se zaduži, da uzme zajam. Rusi dalje kažu, traže da se garantuje isti nivo zaštite tržišta sve do okončanja programa investicija 2014. godine.
Gospođo Malović, pogažen je Ustav. Ovo je monopol, pogažen je Ustav, Ustavni sud ćuti. Neverovatna šteta će biti naneta ovoj državi, a tek ćete doći u problem ukoliko budete sklopili ugovor sa Rusima. Ustavni sud će jednog dana morati da se bavi istinom i da utvrdi da je u pitanju gaženje Ustava.
Traže odlaganje liberalizacije tržišta. Dalje, Rusi traže da se ne povećavaju sadašnje takse, ne uvode nove, kao ni bilo kakva druga plaćanja. Traže da ostane rudna renta 3%, umesto 30%, koliko je u proseku u celoj Evropi. Oni traže povlašćen tretman, kakav je imao NIS kao firma države Srbije. Vi sad dajete drugoj državi tretman kakav nema nijedna firma u ovoj državi, ni domaća, ni strana. Rusi traže i da Srbija garantuje da neće kažnjavati "Gaspromnjeft", kao novog vlasnika NIS-a, zbog zastarele opreme. Takođe, Rusi, u članu 10, traže da Srbija snosi sve troškove koji nastanu usled zagađenja životne sredine.
Sve to smo govorili danima ovde, dok se raspravljalo, i na sve to smo dobijali odgovore – ne, to u sporazumu ne mora da piše, to će ugovorom biti drugačije regulisano.
Molim vas da iskoristite vaš autoritet kao ministar pravde. Mi smo danas pokrenuli javnost. Nemoguće je da Ustavni sud ćuti tri meseca povodom ovog pitanja, koje je od krucijalne važnosti za našu državu. Veliki problem će biti ako se sklopi ugovor, a jednoga dana se bude ustanovilo da je sve ovo bilo protivno Ustavu.
Šta se dalje događa? Juče sam imao ovde malu polemiku s kolegama iz DSS-a, smatrajući da način na koji oni postavljaju pitanja – kad će budžet, nije sasvim korektan, iz prostog razloga što je i prošle godine u ovo vreme kasnio budžet, doduše, malo ranije je bio, ali je, takođe, kasnio. Međutim, mi danas vidimo, verujem da se ovo ni u jednoj državi ne radi, izjavu Bojana Pajtića, premijera Izvršnog veća Vojvodine, da će Vojvodina dobiti 90% od privatizacije NIS-a, da bi se na taj način kompenzovala rupa u budžetu, odnosno gažen je Ustav od strane ove vlade.
Da ponovim, 7% je garantovano Ustavom da će Vojvodina dobiti od budžeta Srbije. Naravno, neće dobiti toliko, dobiće 4,6, i sad su ''maheri'' našli rešenje – kad privatizujemo NIS, vi ćete 90% dobiti od te cene.
To je katastrofa, to ne rade ni na pijaci. Ljudi, to je Vlada Republike Srbije i Izvršno veće Vojvodine, na takav način kompenzuju.
Napomenuli smo da smo u LDP-u spremni da zbog ovog teškog trenutka ne podnesmo nijedan amandman na budžet, da bi što pre mogao da prođe, zbog građana Srbije, ali ovo što vi radite, ovo je...
Naravno, dolazim iz Vojvodine, prošli put je to dokumentovano. Podneo sam nekoliko amandmana, jedan na član 4. Zakona o budžetu, član 5, na one članove dalje koji govore o sredstvima iz NIP-a opredeljenih za Vojvodinu itd.
Zaista sam se, i kada se prošli put donosio budžet, žestoko borio da se ispoštuju stavke iz Ustava i duboko sam ubeđen da se tih 7% nije poštovalo ni 2007, ni 2008. godine, ali na ovakav način da neko kupi podršku Vojvođana u Skupštini, a tu, pre svega, mislim na one koji govore da neće glasati ni za ovaj zakon ako se ne usvoje njihovi amandmani, a Izvršno veće Vojvodine je dalo saglasnost na ovakvu mrežu sudova. Onda nam dolaze dve partije koje imaju sedište u Vojvodini da ovde drže predavanje i da ucenjuju kako neće proći ako se ne usvoje njihovi zahtevi, pa to isto rade sada sa budžetom.
To nije odbrana interesa građana ni Vojvodine, ni Srbije, to je prodaja interesa građana Vojvodine, ne može se na takav način trgovati.
Ako u Ustavu piše – 7% za Vojvodinu iz Republičkog budžeta, onda mora da bude 7%, ili onda niko više ne treba da poštuje Ustav. Ako smo rekli da Naftno-gasni sporazum podrazumeva NIS, izgradnju magistralnog gasovoda, ''Banatski dvor'' da počne da funkcioniše, onda ne može da bude samo prodaja NIS-a i od toga ćemo kupiti vašu podršku u Parlamentu. To se ne radi ni na jednoj pijaci. Postoji neki moral, postoji odgovornost, a ovo je, zaista, sve, samo ne to.
Gospođo ministarka, sigurno postoji način na koji možete svoj autoritet da iskoristite. Molim vas, zajedno sa javnošću, jer mi smo danas održali pres konferenciju, gde smo upoznali sve novinare i podelili našu inicijativu, da pronađete način da Ustavni sud reaguje, da radi svoj posao, da odgovori na inicijativu za ocenu ustavnosti, iz prostog razloga što su, ukoliko ne bude odgovorio, samo dva, veoma loša, epiloga moguća.
Prvi loš epilog je da će nam biti zgažen Ustav, da će ga pogaziti oni koji su na sve načine pokušavali da u dva dana izglasaju Ustav. Mislim da je katastrofično ako to radi vlast, oni koji vladaju, koji su doneli Ustav, da ga gaze.
Druga loša situacija je da će posle određenog vremena, svakako, Ustavni sud morati da donese odluku i ocenu koja će reći da je naša inicijativa ispravna, da je pogažen Ustav, ali tada ćete imati problem s nekim mnogo jačim, sa Ruskom Federacijom.
Mislim da je ovo od izuzetnog značaja i za građane ove države i za samu državu, i u ovako teškoj situaciji u kojoj se nalazimo Ustavni sud bi morao da radi svoj posao, morao bi da odgovori na ovu inicijativu, iz prostog razloga, da ne nastane nenadoknadiva šteta.
Još jednom vas molim, iskoristite svoj autoritet, a onima koji donose budžet na način kako ne rade ni na pijacama, koji trguju interesima građana, poručujem da ni sedam, ni 77% iz Ustava koji bi bili opredeljeni za Vojvodinu nisu dovoljni da se na ovakav način radi. Hvala.

Zahvaljujem.

Po Poslovniku, reč ima gospodin Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, gospođo ministarka, članovi 225. i 226.
Pitanje vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca Slobodana Radovanovića, ali ovo je pitanje sa kojim želim da upoznam čitavu javnost i sve građane Srbije. Ovo je jedna tragična priča, koja znači ne samo krah pravosuđa, nego krah elementarnog morala. O čemu se radi?
Kao što znate, 5. oktobra 2004. godine, u kasarni na Topčideru stradala su dvojica gardista. Tada je postojalo tzv. vojno pravosuđe i sećate se kako je to bilo, jedna varijanta, jedan gardista ubio drugog, pa drugi ovog prvog itd. To je probudilo sumnju čitave javnosti, građana Srbije, svakog laika, a onda je formirana nezavisna državna komisija, koja je krajem 2004. godine, pre četiri godine, rekla – gardisti su ubijeni.
Tužilaštvu to nije bilo dovoljno, pa je tražilo da se jedan iskompromitovani nalaz, jedna iskompromitovana istraga stavi u istu ravan s nečim što je struka, što je savest, što je znanje, što je nauka, pa je traženo superveštačenje početkom 2005. godine, sada je kraj 2008. godine, pa je predmet šetao od Vizbadena do FBI-a, pa je balističar FBI-a rekao da nema ni govora o samoubistvu, bilo jednog, bilo drugog gardiste, jer ne može se niko sam ubiti s razdaljine od 3,30 metara. Dakle, gardisti su ubijeni. Ni to nije bilo dovoljno Tužilaštvu da podnese predlog za sprovođenje istražnih radnji protiv N.N. počinioca, jednog ili više, krivičnog dela ubistva dvojice gardista, nego je insistiralo na novom sudskom medicinskom veštačenju.
Punomoćnici porodica oštećenih su se tome protivili. Ipak je sprovedeno novo supersudsko medicinsko veštačenje, preko veštaka Okruga Oklend, koga je predložio FBI, čoveka sa naših prostora, Ljubomira Dragovića, pa je taj veštak u svom nalazu od pre mesec i po dana decidirano rekao – gardisti su ubijeni.
Taman kada smo svi očekivali da bude stavljena tačka na nešto što je nemoralno i beščašće, a daleko od prava i pravne države, sledi novi predlog Tužilaštva da se sprovedu pojedine istražne radnje, ali opet da se sve vrati na početak.
Posle četiri godine, Tužilaštvo se setilo da se saslušaju svedoci, svi oni koji su bili u toj kasarni pre tog događaja, za vreme tog događaja i posle tog događaja.
Ali, nije to sve, na kraju svog predloga, ovo je slučaj za Riplija, ovo je sumrak ne samo, ponavljam, pravne države i elementarnog prava, ovo više nema veza ni sa krivičnim pravom, ni sa ZKP-om, ni sa čim, nego s elementarnim moralom, poštenjem i čašću, kaže se – takođe, predlažemo da se balističko veštačenje FBI-a i sudsko medicinsko veštačenje veštaka Ljubiše Dragovića, to je veštak iz Amerike, dostave kako veštacima angažovanim od strane suda i vojnog tužilaštva, koje ne postoji četiri godine, tako i veštacima koje je angažovala Komisija VSO, a radi izjašnjenja i eventualne korekcije ili dopune svojih nalaza. Znači, ovde priči nema kraja...
(Predsednik: Vreme.)
Izvinite, završavam, da se ne bih javljao ponovo.
Dakle, umesto da se krene u istragu o tome ko ih je ubio, ne želi se priznati da ih je neko ubio, uprkos nalazima veštaka koje je Tužilaštvo predložilo; ono želi da celu priču vrati na početak.
Roditelji čija se deca, i Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović, svakim ovim gestom ponovo ubijaju svakog dana, odlučili su da stupe u štrajk glađu.
Pitam one ljude koji ovo rade – gde će im duša? Ovo je greh. Imaju li oni decu? Neka se stave u položaj roditelja koji nisu svojoj deci, jer su, navodno, izvršila samoubistvo, mogli da izdaju ni podušja, ni parastose, kojima se život uništava i dalje, svakog dana posle tog tragičnog 5. oktobra 2004. godine. Hvala.