Zahvaljujem. Reč ima gospodin Šormaz, pa gospodin Maraš.

Javljam se po članu 104. Mislim da je ugroženo dostojanstvo Narodne skupštine. Naravno, ne ovom prepirkom između poslanika, jer je to nešto što je legitimno i u to ne bih želeo da se mešam kao poslanik DSS, nego zbog onoga  što je izgovorila ovde ponovo u, kako sam već danas jednom rekao, tom ''know how'' pristupu Demokratske stranke politici i marketingu malopre predsednica poslaničkog kluba ZES, koja se, eto, branila ćutanjem za sve ovo što se dešavalo. Rekla je - mi ne bismo da se mešamo, mi nećemo da govorimo, mi ćemo samo pustiti da procene o tome šta radimo oni koji će o tome doneti jednoga dana odluku itd.
Voleo bih da znam da li su među onima koji bi jednoga dana trebalo da donesu odluku, recimo, sindikati. Da li je tačno da je pre nekoliko dana ministar Ljajić potpisao sa njima prošireno dejstvo kolektivnog ugovora? Tačno je. Evo, iz PUPS-a javljaju da je tačno. Šta bi onda, gospodo iz PUPS-a i vladajuće većine, sa Predlogom budžeta koji nam je stigao? Šta bi sa regresom i toplim obrocima? Da li je to socijalno odgovorna Vlada? Hoćete li na takav način i dalje da nam držite predavanje, branite se ćutanjem, ne mešate se ni u šta, radite sve suprotno od onoga što ste obećavali?
Evo, tu je sada i predsednik SPS u ulozi ministra unutrašnjih poslova. Da li je to briga o radnicima? Hoće li SPS za takav predlog budžeta da glasa? Očigledno da je glasao na Vladi. Šta je sa regresom, šta je sa toplim obrokom, hoće li biti njegov sastavni deo? Hoće li PUPS za to glasati? Dokle ćete da nas zamajavate i branite se ćutanjem, ne mešate se ni u šta, a radite sve suprotno od onoga što su interesi građana Srbije?
Zaista nema smisla. Maltretirate nas ovde stalno. I stalno je opozicija kriva. Stalno opozicija nešto opstruiše i stalno su poslanici opozicije krivi za sve i svašta što se dešava. RTS-u je važnije to što do 31. neće biti promenjen Poslovnik Narodne skupštine, jer je, bože moj, to ustavna obaveza, iako to nema nikakve veze, i to svi znate. Ustavna obaveza je Zakon o Narodnoj skupštini, a ne Poslovnik. To je problem. Nije problem ovaj zakon koji je dnevnom redu. Nije problem budžet, nije problem što je 40 dana Vlada kasnila sa budžetom.
I onda opet neko izađe ovde da nam drži predavanje o tome kako vodi računa o interesima građana. Evo, danas su tri sindikata bila i razgovarala sa mnom.
I sada poručujem – svi koji žele, neka sami napišu amandmane na budžet. Mi ćemo ih podneti u njihovo ime pošto je socijalno odgovorna Vlada očigledno gluva na njihove zahteve. Zahvaljujem.

Reč ima gospođa Donka Banović, po amandmanu. Izvolite. Imate još deset minuta.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, malo sam se zbunila, ali mislim da DSS ima još deset minuta po amandmanu. Jesam li u pravu? (Da.) Dobro, hvala.
Ni kraćeg predloga zakona, ni veće buke oko toga. Vratiću se na temu. Dakle, veoma kratak predlog zakona, gde imamo predviđenu, praktično, samo jednu izmenu, i to člana 53, ako se ne varam.
Zakon o putnim ispravama je stupio na snagu 2007. godine kada je ministar unutrašnjih poslova bio gospodin Dragan Jočić i to je zaista jedan dobar zakon, što se vidi i po tome da je bilo potrebno izmeniti samo jedan član. Izmena se sastoji u tome da se u članu 53. broj 2008. zamenjuje brojem 2009, odnosno da se produžava važenje sadašnjih pasoša, službenih pasoša i diplomatskih pasoša, onih koje u žargonu nazivamo starim pasošima, do 31. decembra 2009. godine. Praktično je to jedina izmena.
Kao što reče moj kolega iz DSS gospodin Šami, prvobitni amandman koji je gospodin Buha podneo na ovaj predlog zakona, gde je bio predvideo i duži rok za stare pasoše, odnosno da ti stari pasoši važe čak do kraja 2010. godine. Možda je i ministar, mada je to sada kasno jer imamo ovakav predlog zakona, gospodin Dačić mogao da razmisli o tome da se taj rok ipak produži za 2 godine, zato što je evidentno da postoje određene teškoće pri izradi novih putnih isprava.
Znamo da je letos bilo, barem u štampi, da postoje neke tehničke smetnje. Poslanici koji su članovi Odbora za evropske integracije znaju da su sada te tehničke poteškoće otklonjene, ali ipak postoji veliki broj putnih isprava koje treba uraditi. Da li će fizički to biti izvodljivo, ne znam.
Prema mapi puta za liberalizaciju viznog režima između zemalja Evropske unije i Srbije, prva grupa pitanja se odnosi upravo na bezbednost dokumenata, dakle, pasoša i ličnih karata.
U tom pogledu Srbija je u obavezi, odnosno mora da izdaje biometrijske pasoše, koji su u skladu sa standardima Evropske komisije i Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo, koji uključuju biometrijske podatke za fotografije i otiske prstiju.
Još jedna obaveza koju je država preuzela na sebe je da mora da pojača upravo bezbednost tih dokumenata i da redovno obaveštava Interpol kada dođe do toga da neki građanin izgubi pasoš.
Međutim, sudeći po tome da se rok za zamenu pasoša produžava za godinu dana, i to po zvaničnom predlogu ministra u Vladi Srbije, a bogami i po nekim izjavama, sve je dalji ''beli šengen'', odnosno u narodu su već počeli da pevaju pesme i epove o ''belom šengenu'', dakle - ep o ''belom šengenu'' i Srbiji.
Građani Srbije su se nadali da će u toku 2009. godine moći da putuju bez viza u države ''šengen zone'', međutim to očigledno neće biti tako. Podsećam na neke izjave uglavnom izgovarane u toku predizborne kampanje, a to je da će građani Srbije moći da putuju bez viza do kraja 2008, pa se onda pojavljuje novo obećanje da će moći do kraja 2009. godine, pa je onda ministar Đelić pre par dana izjavio da nije izvesno ni da će to biti 2010. godine, ili – Đekna još nije umrla, a kada će, ne znamo. Dakle, ''beli šengen'' je sve dalje i nemamo nikakve garancije i nikakvih ozbiljnih rokova. Tu zaista nešto nije u redu.
Otkako je formirana Vlada Republike Srbije, nekako se odgovornost za to što Srbija kasni u evropskim integracijama želi prebaciti upravo na Skupštinu. Već je čuvena postala rečenica koju je ministar Đelić dao izgovoriti, i to u Briselu, pa je poručio svojim poslanicima u Srbiji da Skupština predstavlja crnu tačku na putu Srbije u Evropu.
Međutim, juče sam govorila o tome, ali nije zgoreg da ponovim da 52 zakona spadaju u taj paket tzv. evropskih zakona, mada ja smatram da su svi zakoni koje mi ovde izglasamo usklađeni sa evropskim zakonodavstvom. Dakle, 52 zakona čine taj paket evropskih zakona. Članovi Odbora za evropske integracije redovno dobijaju izveštaj od gospodina ministra Đelića i tu vidimo gde je i u kojoj fazi koji zakon. Dakle, u skupštinskoj proceduri je samo 13 zakona iz tog seta. Neki zakoni su u završnoj fazi, neki su u početnoj fazi, a neke zakone ministarstva još uvek nisu ni počela da izrađuju. Kada će stići u Skupštinu, ne znamo.
Građanima se servira priča kako sve to kasni zbog toga što se u Skupštini ne radi dovoljno brzo i efikasno. Ovom prilikom želim građane da obavestim da to, prosto, nije istina. Dakle, na čekanju na usvajanje se u Skupštini nalazi svega 13 zakona.
Takođe, htela bih da pozovem Vladu Republike Srbije i ministre u Vladi da počnu da rade svoj posao malo odgovornije i da za svoj nerad ne okrivljuju druge. Da ne krive ni Skupštinu, a kamoli poslanike iz opozicije koji rade svoj posao.
Posao opozicionog poslanika jeste da pažljivo pročita svaki predlog zakona i da tamo gde smatra da neki član ili neko rešenje nije dobro, dostavi amandman.
Vrlo često se i dešava da samo imate jedan predlog amandmana na član, ali poslanici svih opozicionih grupa žele da obrazlažu takav jedan amandman.
Ono što bi bilo dobro i što u ovom trenutku nije dobro jeste što mi nikada ne čujemo mišljenje poslanika koji čine vladajuću većinu. Bilo bi dobro kada bismo nekad razmenili mišljenja, pa da nam kolege iz tzv. vladajuće većine, ili pozicije, kažu i ubede nas zašto je neko rešenje bolje da ostane takvo i zašto naš amandman nije prihvatljiv.
Dakle, ep o ''šengenu'' – ''bela šengen lista'' je, nažalost, sve dalja. Iskreno kažem nažalost, zato što je dosta ljudi u Srbiji koji putuju u zemlje koje se nalaze u ''šengen zoni'' i njima je zaista veliki problem i nekada dosta dugo traje, a da ne kažem da košta čitava ta procedura dobijanja viza.
Sada se opet čuju izgovori da Srbija kasni na putu za ''belu šengen listu'' zbog svetske finansijske krize, što nije izglasan Lisabonski sporazum ili zbog irskog "ne". Zatim čujete izgovor da je to zbog toga što se 2009. godine planiraju izbori za Evropski parlament. Dakle, i nama i građanima se serviraju neki uopšteni izgovori, da je to, prosto, ponekad smešno. Očekujem sledeći put da čujem da nećemo moći na ''beli šengen'' zbog toga što je globalno zagrevanje veliki problem. Hvala.

Zahvaljujem gospođi Donki Banović.

Pošto se veći broj poslanika javio po Poslovniku, očigledno je da ćemo danas raditi mnogo kraće nego što smo se dogovorili da radimo.

Gospodin Zoran Krasić, po Poslovniku.

Gospođo Đukić-Dejanović, opet moram da se pozovem na član 27, ali pravim neku gradaciju povrede člana 27, jer se, u suštini, radi o povredi člana 104. koju je gospođa Nada Kolundžija izvršila ovde.
Prvo, rekla je nešto, nikom živom nije jasno šta je rekla. Apsolutno nikome nije jasno šta je rekla. Stičem utisak da je ona izašla samo da bi kupila vreme, da bi izvršila najteži oblik opstrukcije rada Narodne skupštine, a znate i sami da kasnimo u Evropu. A onda će da izađe na televiziju ili će za vikend da izmeri ko je koliko puta izašao i da kaže – e, vi koji postavljate pitanje KiM, Vojvodine, ekonomskog stanja, socijalne bede, krađe mandata, haosa u državi, vi vršite opstrukciju.
Tražim da se u Danu za glasanje glasa o tome da je Nada Kolundžija izvršila tešku povredu Poslovnika. Izašla je, rekla je - mi smo za neku politiku... I mi svi onako, hajde napokon da čujemo, posle 15 godina, koja je to politika DS-a, kad – ćorak. Naša politika ''lepo, lepše, jul'', naša politika je da živimo dobro, naša politika ovo, naša politika u Evropu, naša politika ovamo...
Sve to se mi slažemo s vama, ali kakve veze to ima? To su lepe želje, svaki građanin ima lepe želje, ali gde je ono vaše – real-politika?
A real-politika je: odraz primitivizma, glasanje iz Bodruma, glasanje iz Soluna, odraz prostakluka, da se preko noći uhapsi nekoliko hiljada ljudi i odraz nečega što pokazuje da DS nije kompatibilna za višestranački sistem. Oni prosto uživaju ovde kada se neki prepiru oko političkih stavova, a oni mudro ćute.
Zakuvali, zamuvali i lepo ćute. Ili poput Nade izađu ovde – ''lepo, lepše, jul''. Mi smo za Evropu, mi smo da svi imaju pare, mi smo da svi lepo žive. Pa, ko u ovoj sali nije za to? A ovamo ''drp sistem'', upravni odbori, Aerodrom, rekonstrukcija. Kako beše kod one Rašete - 2.000 dinara fikus? Kašičica, koliko beše? Nemojte više, molim vas.
Zato, dragi gledaoci, kada vidite ove iz DS ili kad vidite onog Vučića kad uhvati ovako ili kad napravi onako, hoće da vas prevare. Hoće da vas prevare ovi što se tri puta dnevno tuširaju.
Imali ste na delu Nadu Kolundžiju. Ispričala nam je nešto samo da nam uzme vreme, da ne bismo otišli u Evropu. Najveću opstrukciju prave baš ovi što ćute, jer se oni slažu sa ovim zakonima gde morate hiljade i hiljade amandmana da podnesete da malo nešto liči na normalno.
Molim vas da se u Danu za glasanje glasa o tome da li je Nada Kolundžija sprečila Srbiju da ide u Evropu izlazeći i pričajući nešto, a ja sam siguran da ne zna da ponovi to što je rekla.

Gospođa Milica Vojić-Marković ima reč, po Poslovniku. Izvolite.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, javljam se po čl. 225. i 226. Mislim da je važno da iskoristim priliku što je ovde ministar policije Dačić.
Danas, odmah posle pauze, na izlazu, ispred Narodne skupštine, videla sam da jako velika grupa ljudi, to su radnici ''Robnih kuća Beograd'', traži pomoć od narodnih poslanika i parlamenta kako bi ostvarila svoja prava. Ovih dana je bilo mnogo razgovora o raznim krivičnim delima vezano za zakone koje smo obrađivali i amandmane koje smo radili upravo pre nego što sam izašla. Govorila sam o stečaju ''Robnih kuća'' i vrlo je važno da kažem nekoliko elemenata.
''Robne kuće'' su u stečaj ušle 2002. godine, danas je kraj 2008. godine, a taj stečaj se ni dan-danas nije završio. Prodate su pre nekoliko meseci za 360 miliona evra i, iako su prodate, stečaj još uvek traje.
Zašto ne bi trajao kada, očigledno, stečajni upravnik, a to je Agencija za privatizaciju, ima svoje jake razloge zbog kojih misli da stečaj treba odugovlačiti. Ti razlozi se zovu - jako velike prinadležnosti toj agenciji, jer ona svakog meseca dobija samo za vođenje stečajnog postupka tri miliona, a isto toliko, znači tri miliona, dobija i za licenciranje stečajnog upravnika.
Uz to, stečajni upravnik je bio dužan da podnese Odboru poverilaca nacrt rešenja o deobi stečajne mase. Dan-danas ne postoji takav dokument.
Dakle, dan-danas niko ne zna kako izgleda to rešenje, niti šta se dešava. Uvođenjem stečaja u ''RK Beograd'' 2002. godine naneta je ogromna šteta i akcionarima i poveriocima, i ta šteta se meri stotinama miliona.
Koristim priliku da gospodina Dačića, kao ministra policije, zamolim da vidi šta se dešava sa stečajem koji traje beskonačno dugo, ulazi u sedmu godinu. Izvinite, za sedam godina dete koje se rodi postaje osnovac. Stečaj ''Robnih kuća'' za sedam meseci ne može da se završi. Vodite računa o radnicima ''Robnih kuća''.

Zahvaljujem. Radnike ''Robnih kuća'' sam primila onog momenta kada su zamolili za prijem.

Potpuno smo se dogovorili o tome šta ja, u funkciji predsednika, mogu da uradim, koja su to resorna ministarstva i koje instance koje mogu rešavati problem, a slažem se da problem dugo traje i da ga je zaista potrebno rešiti.

Mislim da su, odnosom koji parlament ima, pošto se nisu obratili samo meni, nego i pojedinim poslanicima i poslaničkim grupama, izrazili zadovoljstvo na razumevanju svima nama koji smo ih primili.

Gospodine Jojiću, imate reč, po Poslovniku. Koji član?

Član 226. Gospođo predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine prvi potpredsedniče Vlade Republike Srbije i ministre unutrašnjih poslova, od Rimljana do današnjih dana, od Rimljana, Turaka, Austrougara, nikada nije bilo dozvoljeno da se razoru pašnjaci građana koje su vekovima koristili. Poljoprivredno zemljište koje koriste pojedini tajkuni ogromne je površine i država trpi veliku štetu.
Pre neki dan u Omoljici, u naseljenom mestu u opštini Pančevo, razorano je od strane nepoznatih lica koja su došla sa traktorima 110 hektara pašnjaka građana koji su vekovima koristili ovo zemljište kao pašnjake.
Kada je u pitanju poljoprivredno zemljište, imao sam prilike prekjuče da razgovaram sa ljudima u tom naseljenom mestu, koji traže odgovor – koji su to ljudi koji su došli i preorali 110 hektara pašnjaka i onemogućili građanima da koriste pašnjake koje su koristili vekovima?
Dalje, Ministarstvo poljoprivrede je izdalo poljoprivredno zemljište u državnoj svojini. Međutim, zakupci ne plaćaju državno zemljište koje koriste. Na teritoriji opštine Pančevo Siniša Radovančev duguje 765.000 evra, Miroslav Aleks duguje iznos od 267.000 evra, "Dit Agro" duguje 4.146.
Profiteri su vršili vansudsko poravnanje mimo suda. Ko im je omogućio da se vansudskim poravnanjem može obećavati naplata duga bez procene i veštačenja? To vansudsko poravnanje je zaključeno sa AD "Vojvodina" Starčevo, koja duguje 158.000 evra. DOO "Nicko agrar" Banatski Brestovac duguje 111.000. Mislim da je DOO "Nicko agrar" Nicovića Đorđa. On duguje 111.000 evra. AD "Dolovo" duguje 117.000.
Molim vas, "Nicko agrar" u Banatskom Brestovcu bespravno obrađuje 902 hektara, AD "Jabuka" bespravno koristi 26 hektara, AD "Kačarevo" 129 hektara, PDP "Dunav" Ivanovo 166 hektara.
Dame i gospodo...
(Predsednik: Vreme, gospodine Jojiću.)
...ovo je neviđena pljačka u agraru i tu mora MUP da se umeša i Ministarstvo za poljoprivredu da izvrši reviziju i kontrolu i da oduzme, a da pokrene i odgovarajuće postupke pred nadležnim sudom. Hvala vam.