Nastavljamo rad.

Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONA O PUTNIM ISPRAVAMA (pojedinosti)

Pozdravljam ministra unutrašnjih poslova i prvog potpredsednika Vlade gospodina Ivicu Dačića.

Primili ste amandman koji je na Predlog zakona podneo narodni poslanik Milorad Buha 13. novembra 2008. godine.

Primili ste i mišljenje Vlade o podnetom amandmanu.

Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.

Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospodin Buha želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u ime SRS podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama. U članu 53. matičnog zakona predložio sam da se reči. "31. decembra 2008. godine" zamene rečima. "30. jun 2009. godine".
Vlada je odbila ovaj amandman sa obrazloženjem da se ''amandman ne prihvata budući da se sagledavanjem svih uslova potrebnih za izdavanje putnih isprava po novom Zakonu o putnim ispravama došlo do procene da je optimalan onaj rok koji je naveden u članu 1. Predloga zakona''.
Bitno je napomenuti da je ovaj zakon ovih dana izazvao ogromne polemike u javnosti, s obzirom da je ogroman broj građana koji imaju staru putnu ispravu, prema odredbama Zakona o putnim ispravama, bio u nemogućnosti da putuje. S obzirom da su novogodišnji i božićni praznici, da puno naših građana želi da putuje u inostranstvo, bilo bi im onemogućeno da otputuju u druge države jer je stara putna isprava, prema odredbama ovoga zakona, važila do 31. decembra ove godine.
Imamo situaciju da aktuelna vlast koristi priliku da se baci na opoziciju, da kaže – evo, sada zbog toga što nas blokiraju u parlamentu, zbog toga što ne možemo usvojiti izmene i dopune ovoga zakona, nismo u mogućnosti da izađemo u susret građanima i vi, građani, moraćete, nažalost, da ostanete za novogodišnje i božićne praznike u državi, nećete moći otputovati u onom pravcu gde ste planirali.
Istina je potpuno drugačija. Istinu je saopštio ovde, kada smo raspravljali o ovom zakonu u načelu, i sam ministar unutrašnjih poslova, kada je rekao da se novi pasoš nije mogao izdavati u onim rokovima koji su predviđeni zakonom zbog ''objektivnih teškoća i tehničkih nemogućnosti''.
Iza ove rečenice krije se mnogo, ali ova rečenica i ovaj stav ministra unutrašnjih poslova opovrgava sve ono što smo slušali ovih dana, a to se odnosi na kritike vlasti upućene opoziciji. Naime, sam Zakon o putnim ispravama stupio je na snagu 9. oktobra 2007. godine, a primenjuje se od 9. aprila 2008. godine. Znači, imali smo punih osam meseci, a i ovih šest meseci pre toga, otprilike godinu i po dana, da izvršimo pre svega administrativno-tehničke i sve druge pripreme, da se krene u izdavanje novoga pasoša i da ispunimo želje i zahteve građana i da ispoštujemo i zakonsku normu koja je obavezujuća za sve pa i za aktuelnu vlast i Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Ono što smo mogli u ovih godinu i po dana da čujemo od strane aktuelne vlasti je da su pojedini predstavnici vlasti izlazili i govorili da su to čisto tehnički poslovi koji će se odraditi rutinski, kao što se odradilo i do sada i da će se biometrijski pasoš, ono što je uslov za liberalizaciju uvoza, pustiti u normalnu upotrebu onoga trenutka kada se reše te tehničke i administrativne stvari, koje su propratne u ovoj situaciji.
Gospodin Đelić je još u toku 2007. godine rekao da je to rutinska stvar i da ćemo već negde od trećeg meseca 2008. godine dobiti novi biometrijski pasoš. Nažalost, nije se to ispunilo, imali ste ogromne probleme u tehničkoj pripremi, pa je čak u toj pripremi za izdavanje novog biometrijskog pasoša Đelić zabranio guverneru Narodne banke Srbije da iznosi informacije o problemima u tehničkoj pripremi za izdavanje biometrijskog pasoša.
Zbog čega? Zbog toga što su uz te tehničke probleme, jer se radi o sedam elemenata zaštite, postojali i drugi problemi. Otvorili smo ih mi, predstavnici SRS. Radilo se o nabavci specijalne opreme za izdavanje biometrijskog pasoša, a prema nekim informacijama, gospodin Todorović ih je ovde izneo, ta oprema je koštala 30 miliona evra.
Bez obzira na kupovinu te opreme i bez obzira na sve tehničke pripreme, kasnilo se, pa se kasnilo. Nažalost, evo, došli smo do kraja ove godine, uznemirili smo javnost, stvorili smo ogromne probleme građanima Srbije, a rešenje nismo našli. Rešenje je opet u izmenama i dopunama zakona, koji je, evo, pred nama u klupama. Moramo ga menjati samo zbog neozbiljnosti, neažurnosti, a iza svega toga možemo reći da postoji verovatno i određeni elementi sumnje s naše strane da postoji nešto drugo što je glavni problem u svemu ovome. Znači, ne samo objektivne poteškoće i tehnički problemi, nego i određeni drugi elementi o kojima moramo razgovarati.
Što se tiče liberalizacije viznog režima, koja je vezana uz izdavanje ovog pasoša, aktuelna vlast je napravila ogromne propuste. Pre svega, nismo završili zakonsku regulativu koja je neophodna za završetak liberalizacije. Pored toga, čekaju nas administrativno-pravni poslovi, izdavanje raznih pravilnika, uputstava, direktiva itd., onda interna dokumentacija i interna uputstva Ministarstva unutrašnjih poslova za izdavanje pasoša i, pored toga, svi oni poslovi administrativni i tehnički, pa i tehničko-tehnološki, koji su neophodni da bi se završio celokupan postupak oko liberalizacije viznog režima.
Ovde smo od ministra unutrašnjih poslova pre nekoliko dana, kada smo razmatrali izmene i dopune ovog zakona, dobili nekoliko informacija vezanih za zakonsku regulativu i podzakonske propise koji su neophodni da se usvoje. Posle svega toga, kada Ministarstvo izađe sa zakonskim predlozima pred ovu skupštinu, imamo period implementacije.
Implementacija u našim uslovima teče pa teče. MUP i naši državni organi nisu dovoljno spremni da izvrše sve postupke implementacije koje nam nalaže Evropska unija.
Ovde smo slušali kritiku opozicije, kako je opozicija kriva za sve, ali se morate osvrnuti unutar svojih redova, videti svoje propuste i krenuti u rešavanje tih problema jer nećemo lagano izaći na crtu, vezano za liberalizaciju viznog režima.
Iskoristiću ovu priliku i obratiti se ministru unutrašnjih poslova jer sam postavio jedno poslaničko pitanje, dobio sam odgovor i nisam zadovoljan odgovorom. Radi se o pitanju – šta Ministarstvo unutrašnjih poslova čini vezano za brojna ubistva, progone, maltretiranja, privođenja na informativne razgovore Srba u Hrvatskoj i šta MUP čini u smislu pružanja pomoći Srbima koji su diskriminisani u Hrvatskoj?
Dobio sam odgovor u dve rečenice i pročitaću ih. "Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije nadležno je za razrešenje sudbine nestalih lica i prikupljanje informacija i dokaza u vezi sa počinjenim ratnim zločinima, kao i lišenja slobode svih odgovornih lica za počinjene ratne zločine na teritoriji bivše SFRJ, uključujući i teritoriju Republike Hrvatske.
Vezano za ostala pitanja sadržana u poslaničkom pitanju narodnog poslanika Milorada Buhe, koja se odnose na navodna ubistva, progone, maltretiranja i privođenja na informativne razgovore lica srpske nacionalnosti u Republici Hrvatskoj, mišljenja smo da navedena pitanja spadaju u oblast vođenja državne politike i međudržavnih odnosa, i da su za odgovor na njih nadležni predsednik Republike, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije."
Ministre, nisam zadovoljan. Pre neki dan ste bili u Hrvatskoj, potpisali ste sa ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Hrvatske sporazum o saradnji. Verovatno niste iskoristili tu priliku da ukažete na ogromne probleme Srba u Hrvatskoj, na diskriminaciju Srba koju sprovode hrvatski državni organi itd. Koristim ovu priliku da vam dam nekoliko materijala Vlade Republike Srpske Krajine i predajem ih.

Zahvaljujem.

Reč ima gospodin Dragan Todorović, po amandmanu. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ni manje izmene zakona, ni većih problema kada je u pitanju ovaj zakon. Vi ste, pre svega, imali prilike da u raspravi u načelu čujete sve što je bilo vezano za ovaj zakon i na koji način je on zloupotrebljavan u predizbornoj kampanji.
Hajde sad da pogledamo ove izmene i dopune, gde vi tražite da se važenje ovog zakona produži do 31. decembra 2009. godine.
Šta to govori? To, pre svega, govori građanima Srbije, a i nama poslanicima, da Vlada, Ministarstvo, Narodna banka, odnosno Zavod za izradu novčanica, koji štampa pasoše, nije u stanju da ovaj posao obavi za šest meseci, kao što je predložio Milorad Buha, poslanik SRS. To su ozbiljni problemi, odnosno nešto što svaki građanin, svaki poslanik odmah može da uoči i da dođe do istog zaključka.
Sledeća stvar koja je izuzetno važna kada je u pitanju ovaj zakon i problem vezan za to da Vlada nije uspela da održi obećanje i da do 31. decembra zameni pasoše, nego mora da ih traži jer dolazi veliki broj građana u problem zato što pasoši nisu mogli da se izrade, jeste da vi ništa niste preduzeli ili niste bar obavestili javnost o svim činjenicama vezanim za zloupotrebu oko izrade ovih pasoša, nabavke opreme i svega ostalog, a tu se, koliko se sećam, radi o cifri od 30 miliona evra.
Takođe, gospodine ministre, postavlja se pitanje – kako je uopšte taj posao dobilo neko drugo ministarstvo kada je to trebalo da radi Ministarstvo unutrašnjih poslova? Znate, ako je, valjda, pet evra po jednom pasošu, milion pasoša je pet miliona evra. Provizijica mala ali fina, lepa, a vi znate da je to protivzakonito i da je trebalo da učinite sve što je u vašoj moći da danas poslanicima, povodom primedaba koje smo imali ovde vezano za kriminal oko izdavanja novih pasoša, kažete šta ste sve preduzeli i da obavestite i Skupštinu i poslanike o tome ko je odgovoran zbog toga što smo mi kasnili u Evropu.
Vi, gospodine ministre, znate da je ovo jedan od uslova da bismo stigli u Evropu. Kako ćemo da stignemo sa starim pasošima? Ili, možda će oni u Evropu da puste samo ove sa novim pasošima, a sa starim pasošima neće? Prema tome, to su ozbiljni problemi u koje ste vi doveli građane Srbije i trebalo je da odgovorite na ta pitanja i da poslanicima kažete šta ste sve preduzeli vezano za probleme sa kojima će se suočiti.
Takođe, gospodine ministre, moram da vam kažem da su vaš predlog izmena i dopuna Zakona u velikoj meri poslanici vladajućih stranaka na svaki mogući način želeli da iskoriste, mogu da kažem čak i nečasno, tako što su želeli da optuže opoziciju kako navodno građani Srbije, zbog toga što se mi javljamo po amandmanima, što radimo u ovoj skupštini, neće moći od Nove godine da putuju u Evropu.
To je, izgleda, jedini način da se vi izborite sa problemima sa kojima ste suočeni u Vladi, da pokušate da optužite opoziciju za sve one probleme u koje ste doveli ovu državu, vaša vladajuća koalicija, a odgovornost prebacite na opoziciju.
To se radi i sa budžetom. Evo, već pokušavaju da objasne građanima Srbije kako penzioneri neće dobijati penzije, neće stizati socijalna pomoć, neće stizati plate - zato što budžet neće biti usvojen na vreme.
(Predsednik: Vreme.)
Doduše, Vlada je učinila sve što je u njenoj moći, ali izgleda da su joj mogućnosti mnogo male. Jer, umesto da budžet usvoji 1. novembra, oni su to uradili 7. decembra, pa su tek 8. dostavili taj predlog poslanicima Skupštine Srbije, a sad na sav glas kukaju kako će poslanici opozicije da daju amandmane na budžet. Prosto je neverovatno kako vam samo padaju takve ideje na pamet.
(Predsednik: Vreme.)
Izvinjavam se, završavam. Bar ste vi, gospodine ministre, dosta dugo, ili kratko, pre svega bili u vlasti, pa onda malo u opoziciji, pa ponovo u vlasti, vi znate da je budžet zakon na kome se stranke dele da li su stranke opozicije ili stranke pozicije.
Još jedna stvar, gospodine ministre, samo da vas podsetim na vašu obavezu. Kada ćete obavestiti javnost ko je ubio Ranka Panića? Prošlo je dosta vremena, vidite šta se dešava u Grčkoj, kakvi su sve problemi proizašli iz toga, zbog ubistva jednog demonstranta, a građani Srbije očekuju, porodica gospodina Panića očekuje da ministarstvo izađe sa saopštenjem i da se preduzmu sve zakonom predviđene mere protiv onoga ko je prekršio zakon, odnosno upotrebio neprimerenu silu (Predsednik: Gospodine Todoroviću, moraćete da završite.) prema pokojnom Ranku Paniću. Hvala.

Za reč se javio gospodin Šami, takođe po amandmanu. Izvolite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, gospodo ministri, spremio sam diskusiju da podržim prvobitnu verziju amandmana koji je podneo gospodin Buha, u kojoj je tražio da se rok pomeri sa 2009. na 2010. godinu, i baš to sam hteo da podržim, jer je to, naprosto, davanje većih prava građanima. Jedan veliki broj naših građana ima pasoše, više kao neki simbol njihove slobode, ali ih nažalost, zbog materijalnih nemogućnosti, ne koriste, ne putuju i nemaju potrebe mnogo da žure sa promenom tog dokumenta.
Nisam sklon da podržim ovu verziju amandmana gospodina Buhe jer mislim da to nema nikakve veze sa državnim organima. Time se samo građanima skraćuju rokovi, stavljaju se u situaciju da neke poslove moraju jako brzo da obave, a ne vidim razloga za to.
Međutim, ima nešto što valja kazati, što zameram gospodinu ministru i uopšte Vladi. Naime, početak zamene pasoša je zbog raznih, kako smo obavešteni, tehničkih razloga, hajde da ih nazovemo tehničkim razlozima, pomeren i ...
(Predsednik: Molim vas, nemojte ometati gospodina Šamija.)
Mislim da bi valjalo da oni koji sede u sali slušaju govornike.
Dakle, pomeren je početak promene pasoša i još letos je bilo potpuno jasno, kao dan, da se do 31. decembra pasoši ne mogu zameniti. Ono što ja zameram, jeste da se ovaj zakon mogao naći na dnevnom redu Skupštine još u septembru.
Nije ovo neki komplikovan zakon. Razumem da nekad postoje zakoni koji su komplikovani, dugački, tretiraju neke ozbiljne probleme, pa ih je teško pisati.
Ovaj se zakon, to je svima jasno, piše za pet minuta i nije bilo nikakve potrebe da se čeka sednica koja je počela u novembru, a završiće se u decembru. Pri tom se vrlo nekorektno spočitava opoziciji da, bože moj, brani građanima mogućnost produženja roka, što je u najmanju ruku licemerno.
Prema tome, ovaj smo zakon mogli čak i na nekoj posebnoj sednici, koja bi trajala pet minuta ili pola sata, da usvojimo još u septembru. Da ne kažem da smo mogli još i u avgustu, ali ova skupština, na nesreću, u avgustu nije radila.
Da ne pričamo mnogo, zakon će, naravno, biti usvojen koliko sutra ili prekosutra, a žao mi je što prvobitan tekst amandmana gospodina Buhe nije ostao, ja bih ga podržao i ne znam da li gospodin ministar razmišlja o tome, možda bi valjalo kao krajnji rok i navesti 31. decembar 2010. godine.
To ništa ne bi smetalo. Svako ko želi, može pasoš da zameni koliko sutra ili prekosutra, a ljudima koji nisu, nažalost, u prilici da putuju u inostranstvo, a takvih ima jako mnogo jer nemaju novca, trebalo bi dati jedan komotan rok da u nekom trenutku produže svoj pasoš. Tu oni mogu malo i da kalkulišu, jedan deo tih starih pasoša će i da istekne u međuvremenu, pa neka iskoriste. Ljudi sve više i sve češće vode računa o svakom dinaru i što da im propadne šest meseci ili godinu dana važenja pasoša. Toliko, hvala.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč?

Gospodin Batić, po amandmanu. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, gospodo ministri, mislim da nam je svima jasno da je neophodno da se produži rok važenja postojećih putnih isprava, odnosno pasoša, jer je to u interesu građana Srbije, s tim što zaista nije trebalo da se dođe u potpuni cajtnot. Ljudi koji su planirali da putuju već za Svetog Nikolu ili za katolički Božić ili uoči praznika, to će jedva moći da učine, a neki će morati za nekoliko dana da odlože ta svoja putovanja. Ali, šta je, tu je.
Očito je da eksperiment prethodne vlade nije urodio plodom, a i postojeća Vlada je, pre svega kroz usta potpredsednika Đelića, davala olaka obećanja.
Sećate se da je obećano da će početkom godine, odnosno u martu, krenuti novi pasoši, pa smo onda prisustvovali onoj dodeli prvih 50 novih pasoša našim mladim, talentovanim, perspektivnim ljudima, pa se ispostavilo da ti pasoši tehnički nisu u redu, pa su onda po drugi put uručili prvih 50 pasoša, Đelić je sedeo negde u ćošku, a pasoše je uručio direktor policije gospodin Veljović, pa je onda obećavan tempo do kada će pasoši biti urađeni i obezbeđeni za sve one građane koji žele da zamene putne isprave, pa su ljudi izloženi raznim šikaniranjima, pa je dokazano da je tih novih pasoša premalo i da možda jedan ili dva procenta građana još uvek nema pasoš države Srbije.
Paralelno s tim išla su obećanja da ćemo do kraja godine biti na beloj šengenskoj listi. To neće biti građani Srbije, nego će biti građani Crne Gore. Zato sam jutros zamolio predsednicu parlamenta da, u ime Skupštine Srbije, čestitamo Skupštini Crne Gore aplikaciju za kandidaturu za članstvo u EU, da priznamo da su ljudi uspešniji od nas, ma šta mislili o njima, da nam i to bude podsticaj i motiv, a ne da se ljutimo i durimo.
Sad se više ne obećava bela šengenska lista ni za iduću godinu. Sad se ćuti, jer je neizvesno da li ćemo biti kandidati za članstvo u EU do kraja 2009. godine.
Ovde imamo još jedan paradoks. Kakvu mi to putnu ispravu i koji mi to pasoš produžavamo?
(Predsednik: Vreme, gospodine Batiću.)
Nije, niste dobro tumačili Poslovnik.
Ako bismo se striktno držali neke pravne procedure, po kom to osnovu Srbija produžava pasoše pretprošle države? Mi čak nemamo ni pasoš SCG, nego pasoš SRJ. To je već teatar apsurda. Znam, možda će se pojaviti neki vajni pravni stručnjak da kaže da je Srbija pravni sledbenik SRJ. S tim se slažem, ali govorim o normativi, o pravnom regulisanju određenih statusnih prava.
Ipak, dobro je da smo dočekali da se, makar i sa zakašnjenjem, makar uz sva ova neispunjena obećanja, pasoši produže, da ne bismo naše građane pretvarali u građane drugog reda. Hvala vam.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Tomislav Nikolić, po Poslovniku. Gospodine Nikoliću, možete li da sačekate samo da dam jedno obaveštenje?

Primili ste ostavku Jagode Jorge na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. stavova 2. i 3. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.

Shodno članu 88. stav 1. tačka 2. i stavovima 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koji je izabrana narodnom poslaniku Jagodi Jorga, izabranoj sa izborne liste Za evropsku Srbiju-Boris Tadić. Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Zahvaljujem, gospodine Nikoliću i izvinjavam se. Izvolite.

Javljam se po članu 104. Poslovnika. Naime, prethodni govornik je ovde pokušao da nagovori poslanike Narodne skupštine Republike Srbije da iskažu svoje poštovanje prema Skupštini Crne Gore i samoj Crnoj Gori, čak i vladi Crne Gore zbog aplikacije za članstvo u EU, i to da iskažemo poštovanje skupštini države koja je priznala nezavisnost KiM.
Mislim da ovo može da uradi samo neko ko ima stan na Svetom Stefanu i koga nešto vezuje za vladu Crne Gore. Običan građanin Srbije, onaj ko misli dobro svojoj državi, onaj ko se bori protiv nametnute nezavisnosti KiM, oni narodni poslanici koji se bore za prava Srba u Crnoj Gori nikako ne bi trebalo da podrže ovaj zahtev, niti bi trebalo da ostanu nemi i bez reči na zahtev da se ponosna Skupština Republike Srbije ponizi i iskaže poštovanje skupštini srpske države koja je priznala nezavisnost KiM.
(Poslanici SRS sve vreme izlaganja narodnog poslanika Tomislava Nikolića lupaju o klupe.)