Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman u ime SRS na član 1. Predloga zakona o stečaju i likvidaciji banaka i predložio da se posle reči "fizičkih lica" dodaju reči "preduzetnika i pravnih lica". To je pravni sled onoga što smo napravili u ime SRS u smislu korekcije ova tri zakona.
Moram, radi upoznavanja javnosti, da pročitam odredbe člana 9, koji se menja, iz matičnog Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje. Naime, član 9. kaže: ''Agencija je dužna da isplati osigurane depozite fizičkih lica, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita''.
Ovaj amandman je od strane Vlade odbijen. Neću mnogo komentarisati, slična situacija je bila i kod ostala dva zakona. Ostaje činjenica da Vlada nije prihvatila - i mislim da je to greška, da je to pogrešan stav Vlade - zaštitu velikih preduzeća, velikih sistema, a posebna je greška u tome što je isključila iz zaštite velike državne sisteme, javna preduzeća, pa i komunalna preduzeća, koja tu spadaju prema kategorizaciji koja je iskazana u Zakonu o reviziji. U svakom slučaju, radi se o grešci Vlade.
Ono što je bitno napomenuti jeste da je celokupan kontekst koji je iznela Vlada vezano za povećanje iznosa osiguranog depozita od strane države dobio političku konotaciju, zaintrigirao javnost i izazvao reakciju javnosti. Reakcija javnosti je usledila u materijalno-finansijskom smislu, kroz prekid oročavanja u bankarskom sistemu.
Znači, bežali smo od stvarnosti, bežali smo od činjenice da će nam ekonomska kriza, koja je već godinu, godinu i po dana bila prisutna na tržištima SAD u početku, a kasnije i EU, doći u naše dvorište. Svi predstavnici Vlade, pa i guverner Narodne banke, optimistički su iskazivali i iznosili činjenice o tome da krize na našem tržištu sigurno neće biti, da nema čega da se plašimo, da je bankarski sistem stabilan i da neće biti poremećaja na našem monetarnom, finansijskom, pa ni ekonomskom tržištu.
Međutim, onog trenutka kada je Vlada ova tri zakona uputila u Skupštinu Srbije, reakcija građana je bila onakva kakva je u odnosu na sve ono što su građani doživeli u poslednjih petnaestak godina.
Mislim da je tu greška Vlade. Morala je otvoreno da kaže javnosti koje će sve posledice izazvati ova globalna ekonomska i finansijska kriza koja je bila prisutna u svetu.
Ono što je bitno napomenuti i upoznati javnost, mogli smo i od ministra finansija sinoć da čujemo kako je naš bankarski sistem siguran, kako imamo kvalitetne banke i nemamo čega da se plašimo.
Sa finansijskog aspekta, možda je to i tako. Banke su u 2006. godini ostvarile dobit od 200 miliona evra. Pitam vas – ko je proizveo ovu dobit bankama? Proizveli su građani i privreda. Zašto? Zato što imamo najveće kamatne stope i najveće naknade koje plaćaju građani i privreda od svih evropskih zemalja. To je rezultat dobrog sistema. Vlada se zaklanja iza dobiti bankarskog sistema i dobiti koje se ostvaruje u bankarstvu, a ne kaže da je rezultat te dobiti i te sigurnosti, nazovi sigurnosti bankarskog sistema to što građani plaćaju najveće kamatne stope i najveće naknade u Evropi.
Ako smo rekli da je ekonomski postulat i finansijski postulat da kamatna stopa bude u određenom procentu veća u odnosu na inflaciju, to su ekonomski postulati i o njima ne moramo govoriti. Mi po zvaničnoj statistici imamo inflaciju koja se kreće negde između 8 i 9, pa da kažem i do 10%.
Naše kamatne stope, aktuelne, ali ne samo aktuelne, nego ono što ide za građanstvo, ono što je prisutno u 2007, 2008. godini, to je negde u 2007. godini oko dvadesetak posto. Zvanična inflacija nam je bila 8,5%. U ovoj godini ćemo imati prosečnu inflaciju, nešto jaču od 9%, a naše kamatne stope će biti u proseku negde oko 25%. Sada trenutno imamo za keš i potrošačke kredite kamate preko 30%. Vidite vi sad tu razliku.
A još nepovoljnija slika je kada vidimo odnos pasivnih i aktivnih kamata. Pasivne su one kamate koje banke plaćaju na određene depozite koje dobijaju od građana, privrede, uzimaju iz inostranstva. Aktivne su one kamate po kojima se prodaje taj kapital.
Znači, input je u proseku do 10%, a prodajemo po 20, 25, 30%. Vidite tu razliku. Da li to igde u Evropi ima? Nema.
U normalnom evropskom bankarstvu odnos između neke bazne inflacije i bazne kamate je 1%, 1,5% do 2%, a kod nas je 10-15%. Zato imamo takvo bankarstvo. Da li građani Srbije, osiromašeni, bez posla, mogu plaćati ovako visoke kamate i stvarati ovako "dobar i siguran bankarski sistem"? Stanovništvo i privreda Srbije je osiromašena, ne može i ne sme.
U 2007. godini imali smo referentnu kamatnu stopu na nivou 10%. Pre mesec ili mesec i po dana podigli smo je na 17,75%. Ko to može da plati? Koja privreda to može da istrpi? Ni najprofitabilnija evropska preduzeća neće i ne mogu plaćati ovako visoke kamatne stope, a ne osiromašena srpska privreda. O tome moramo govoriti. Vlada mora da se pozabavi ovim pitanjem, bez toga nema Vlade, nemamo privredu.
Postavljam pitanje Vladi, dobila je jasnu informaciju i poruku, između ostalog i opozicije, posebno su se tu istakli predstavnici SRS koji su ukazivali na enormne zarade u upravnim odborima, direktora u javnim preduzećima, rukovodnih struktura u javnim preduzećima – šta je tu učinjeno? Ništa. Zašto? Zato što su tamo ljudi iz stranaka iz koalicije koja je trenutno na vlasti.
Postavljam pitanje ministru finansija – da li ste, kada ste predložili i izabrali upravne odbore u javnim preduzećima, dali jasne instrukcije članovima i predsedniku upravnih odbora šta da rade, koje su im obaveze? Da li ste održali ijedan sastanak sa upravnim odborom NIS, "Srbijagasa" itd.? Niste. To nije ni uobičajeno. Da li ste zatražili informaciju kada ste dobili informacije o enormnom povećanju zarada koje se isplaćuju zadnje dve-tri godine? Da li ste pozvali predsednika upravnog odbora i direktora javnog preduzeća i rekli - na temelju čega vi to isplaćujete; vi ste monopolisti, ne možete to raditi. Koje su sankcije usledile? Obećali ste u javnosti da ćete doneti pravilnik kojim ćete ograničiti zarade direktorima i predsednicima i članovima upravnih odbora. Da li ste to učinili? Niste učinili. Ne smete, to su vaši ljudi. Vi ste u kandžama tih direktora, odnosno vaših stranačkih kolega.
Ovde smo juče od ministra finansija dobili informaciju da je plata predsednika Upravnog odbora u Agenciji za osiguranje depozita 34.000. Ali, s druge strane, direktor Centralnog registra, isto državnog organa, ima zaradu, platu, naknadu, više ne znam koliko - to je objavljivano, niko to nije opovrgao, 1.200.000. Da li je posao te žene koja obavlja posao direktora i predsednika upravnog odbora 35-36 puta odgovorniji, složeniji u odnosu na predsednika Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita? Nije. Te odnose morate menjati, ali nemate snaga unutar postojeće Vlade i postojeće vlasti. Ne može to, nema države, nema sistema ako to ne ograničite.
Ne može se u ekonomskoj krizi živeti na taj način da neko razbacuje, a neko nema zaradu.
Mi smo svedoci da svakog dana imamo po nekoliko desetina, stotina hiljada ljudi koji gube posao, s druge strane, određene države, monopolističke organizacije i ustanove, instituti, agencije itd. dele koliko hoće samo zato što su monopolisti. Vi to morate preseći. Ne smete dozvoliti te odnose u platama.
Čime to možete opravdati? Kako izaći u javnost i reći – evo, u ovoj agenciji je naknada za obavljanje posla predsednika upravnog odbora 34.000, a tamo je 1.200.000 - 35 puta veća? Da li je taj posao toliko odgovorniji i složeniji? Nije, nije ni 1,5%, čak je ovo odgovorniji posao.
Nemate snaga, nemate mogućnosti da pogledate u oči te direktore. Ministar finansija u ovom slučaju mora snositi odgovornost. Čim ste uočili to, pa vi ste to znali, ali kada je izašlo u javnost promptno ste morali to zaustaviti, doneti pravilnik o visini zarada i nema više. Najviša zarada mora biti zarada predsednika, premijera itd. po hijerarhiji. Onda ne bi bilo trčanja u upravne odbore i direktore javnih preduzeća. Ne bi tu bilo otimanja, razrešili bi to za tren.
Nadalje, kada govorimo o državnoj pomoći, mislim da ste tu zakazali, da tu niste napravili nikakav iskorak, nikakav pomak koji bi ostavio određeni pozitivan trag. Morate doneti zakon o državnoj pomoći. Ne smete dozvoliti da nam određene subvencije, određena državna pomoć koja se izdvaja jedne godine, bude na nivou 27 milijardi, kao što je to bilo ove godine za poljoprivredu, iduće godine će biti nekih 17, odnosno 18 milijardi. Poljoprivredu ne smemo staviti u taj položaj. Kako će taj poljoprivrednik, taj seljak koji živi od poljoprivrede, od proizvoda koje proizvodi, moći da bude konkurentan nekom poljoprivredniku u Nemačkoj, u Holandiji, pa čak i u susednoj Hrvatskoj, kada dobija tri, četiri ili možda deset puta manje nego što dobija seljak u tim zemljama koje sam nabrojao?
Nemate zakon. Obavezali ste se propisima EU da ćete doneti taj zakon, da ćete doneti zakon o kontroli državne pomoći, da ćete izvršiti sve poslove vezane za kontrolu državne pomoći i da ćete izdvojiti određena budžetska sredstva u te namene. Niti ste izdvojili sredstva, niti je ovaj zakon donet, niti vršite kontrolu, a oštetili ste najvitalniju granu od koje živi gotovo pola...
(Predsednik: Vreme.)
...Hvala vam.