Izvinjavam se, ali moram samo jedan demanti da dam. Današnja štampa, novine "Blic", "Pres", "Alo", pošto sam sa njima razgovarao da nešto demantuju, oni neće.
Nikada nisam davao izjave vezane za loto, igre na sreću, i dužan sam radi građana, jer je to danas neko tendenciozno objavio u svim novinama, dakle, nikada tako nešto nisam izjavio i takve izmišljotine moram da demantujem na ovaj način, jer neće drugačije da objave. Hvala i izvinjavam se.

Gospođo Đerić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovana gospodo ministri, budžet je već pomenut juče kao jedna vrsta koalicionog sporazuma i nama je jasno koja se vrsta ustupaka tu morala napraviti i to ne sporimo. To je, na kraju krajeva, pravo vladajuće većine, da se na takav način u ovom trenutku odnose prema budžetu, da bi se u ime tog najvećeg zakona ovog doma doneli neki drugi zakoni.
Ono o čemu sam juče govorila, kada sam se javila kao neko ko je izdvojio svoje mišljenje na Odboru za rad i socijalna pitanja, mislim danas samo da proširim jednom pričom koja je veoma važna i očekujem da je gospođa ministar razume i podrži, ne samo zato što je ministar, nego zato što je žena (usput smo i ispisnice), jer se tiče Ministarstva prosvete.
Ministarstvo prosvete je jedno od ministarstava koje je izuzetno bitno, a ako znamo da postoje tri stuba društva, zdravstvo, sudstvo i prosveta, i samo društvo i država koja ima zdrava ta tri stuba može da se nada budućnosti, onda ćete razumeti zašto je važno da u Ministarstvu prosvete neka dodatna sredstva već ovim amandmanima budu odvojena i to samo po jednoj stavci koju niko do sada nije pomenuo, a koja je veoma bitna. Obrazložiću zašto je bitna.
To su takmičenja učenika. To je jedna akutna rana u prosveti. Godinama se na toj stavci štedi, a takmičenja učenika u osnovnoj, pa u srednjoj školi, pre svega odabiraju, delegiraju, preporučuju najbolju decu koja treba da grade našu budućnost. To je način da i mi prepoznamo, stimulišemo i napravimo sigurnu i dobru budućnost.
Imamo uspešnu i neuspešnu decu. Kao društvo dugo se bavimo posledicama. Posledice su ovi neuspešni i oko njih se angažuju i policija i socijalne ustanove, razna ministarstva, razne institucije i troše ogromne pare. Uspešni su briga samo svojih roditelja i porodice, a oni treba da nose ovo društvo. U njih treba da uložimo, jer u njih se ulaže daleko manje. Čak i kada maksimalno ulažemo u njih, oni će biti daleko jeftiniji, a biće mnogo veće bogatstvo ovog društva i doneće mnogo više ovom društvu.
Govorili smo i o socijalnim davanjima koja smo juče pominjali, koja smo danas pominjali. Ima jedan porazan podatak iz budžeta, to je da socijalna davanja roditeljima za decu koristi mesečno šest hiljada roditelja, to je 72 hiljade u celoj godini. To je poražavajuća brojka, u broju koliko se koristi. Ne govorimo o novčanim ciframa, prostiremo sa toliko koliko imamo.
Govorila sam o podatku da mi, i juče i danas, kao društvo ne vodimo računa o demografskoj slici.
To je obaveza svakog budžeta. To je obaveza svake vlade da donese nacionalnu strategiju svoje budućnosti i da vidi koji su načini da se ta budućnost zaštiti. Verujte, najbolje i najznačajnije investicije treba da budu u našu najuspešniju decu. To je ono što će nam se vratiti i što će uvećati neke naše buduće budžete o kojima neće ova većina raspravljati, ali će raspravljati neki drugi i biće onda sigurno i bolja i srećna Srbija.
Pošto smo podneli amandman baš na ovaj deo zakona, molim vas da ga pažljivo razmotrite, jer 20 miliona i 21 milion na osnovno i srednje obrazovanje, od čega su samo 10% troškovi putovanja, neće moći da zadovolje ove potrebe. Najviše štedimo na najboljima, na najvrednijima, na onima koji ćutke i odgovorno izvršavaju svoju obavezu.
Kao neko ko dolazi iz prosvete, bila sam jednom u situaciji da troje izuzetne dece iz jedne seoske škole koji su se plasirali na republičko takmičenje i na tom republičkom takmičenju osvoje visoko drugo mesto, prvo, uopšte nisu mogli da odu na to takmičenje jer roditelji nemaju sredstva, škola nema sredstva, na kraju smo sveli sve na lično poznanstvo sa direktorom prevozničke firme, to može tako jednom da se reši, ali društvo mora imati strategiju, jer to su oni koji treba da iznesu progres ovog društva.
Nemojte da se bavimo samo posledicama, samo borbom protiv narkomanije, samo sličnim problemima koje ćemo i dalje imati. Ako budemo uložili u ovakve, videćete, imaćemo manje skandaloznih naslova u novinama i manje onih crnih hronika koje, nažalost, prodaju novine, ali treba da nas ozbiljno brinu. Hvala vam. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Poslanička grupa NS je potrošila vreme predviđeno za ovu raspravu.

Reč ima Nebojša Zdravković. Izvolite, gospodine poslaniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, danas je na dnevnom redu izuzetno važan dokument koji se tiče plana i prihoda državne kase za 2009. godinu. Ono što je važno je da restrikcija srpskog budžeta za 2009. godinu uslovljena svetskom ekonomskom krizom, neće ugroziti razvoj Srbije i zaustaviti izvođenje velikih projekata, jer sve zemlje, pa i Srbija, stežu  kaiš zbog globalne ekonomske krize, ali se niko zbog toga ne odriče svog razvoja.
U uslovima svetske ekonomske krize Vlada Srbije ima dva jasna cilja. Prvi je, da se zadrže postojeća radna mesta, a drugi je, da se stvori još više radnih mesta i u tom kontekstu osvrnuću se na dva ministarstva koja imaju najviše izraženu tu razvojnu komponentu, Ministarstvo za nacionalni investicioni plan i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.
Projektovana budžetska sredstva za Nacionalni investicioni plan od 20 milijardi i 500 miliona dinara nisu na nivou od 2008. godine, ali će moći da obezbede nastavak ukupnog privrednog razvoja. Građani i opštine su pokazali izuzetno interesovanje za dosadašnje finansiranje i upravljanje projektima kakav je bio u prethodnom periodu. U 2009. godini prioritet za sredstva iz Nacionalnog investicionog plana imaće pre svega projekti koji obezbeđuju povećanje životnog standarda građana i oni koji su vezani za ekonomski razvoj, kao što su opremanje industrijskih zona, izgradnja ''Koridora 10'', koji praktično omogućavaju zapošljavanje i dolazak stranih investitora.
Ono što želim ovom prilikom da istaknem da je jedan od prioriteta Ministarstva za nacionalni investicioni plan i izgradnja infrastrukture, neophodne za funkcionisanje kragujevačke fabrike „Fijat automobili Srbija'', u šta će u toku 2009. godine biti uloženo preko dve milijarde dinara. Iz tih sredstava biće nastavljeni radovi na autoputu Kragujevac-Batočina i spajanje Kragujevca sa ''Koridorom 10'', što je bila želja mnogih prethodnih i republičkih i lokalnih vlasti u gradu Kragujevcu. Zatim, izgradnja severne i južne obilaznice koja će biti nastavljena do ulaza u „Zastavu“ i severne obilaznice kojom će se sav tranzit preusmeriti preko nje, koja neće biti rađena samo za potrebe „Fijata“ već i zbog građana Kragujevca. To su neki kapitalni infrastrukturni projekti koji bez podrške Vlade Republike Srbije ne bi mogli da budu realizovani.
Takođe, do kraja januara biće poznati i uslovi za odobravanje povoljnih kredita privredi, u ukupnom iznosu od 800 miliona evra. Te kredite su obezbedili Vlada Srbije, NBS i poslovne banke, a namenjeni su pre svega malim i srednjim preduzećima, izvoznicima, da bi održali zaposlenost i povećali proizvodnju. Krediti će biti u dinarima uz garanciju Vlade Republike Srbije, u iznosu od 75% kredita koje će obezbeđivati NBS.
Ono što želim da istaknem ovom prilikom jeste da je za te garancije u budžetu za iduću godinu predviđeno 50 milijardi dinara i praktično korisnici kredita će biti obavezni da dok koriste te pozajmice ne otpuštaju radnike, što je najveći prioritet u idućoj godini i što je i ovim budžetom planirano. Takođe, Vlada Srbije ovim predlogom budžeta pripremila je mere za održavanje stabilnosti kursa i cena. Narodna banka Srbije raspolaže devizama da obori za jedan dan kurs evra na 70 dinara, ali to nije cilj Centralne banke, već sprečavanje prevelikih oscilacija kursa i zadržavanje stabilnosti cena. Planirane mere štednje uključuju smanjenje javne potrošnje u 2009. godini, sa 44% na 40% bruto društvenog proizvoda, ograničavanja rasta plata na 8%, smanjenje svih materijalnih troškova u javnom sektoru za 10% i subvencija za 27%.
Ono čime je Poslanička grupa G17 izuzetno zadovoljna je razvojna komponenta Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, jer je za aktivne mere zapošljavanja predviđeno 11 milijardi dinara, koje obuhvataju programe koji se realizuju preko Nacionalne službe za zapošljavanje i programe i preobuke, prekvalifikacije, nalaženja radnih mesta. Zatim, tri i po milijarde dinara je namenjeno za opremanje industrijskih zona. Jedna od tih industrijskih zona biće slobodna zona ''Kormansko Polje'' u Kragujevcu, gde će biti smešteni „Fijatovi“ kooperanti i gde je planirano da „Iveko“ smesti svoju fabriku autobusa i svoje kooperante.
Za zajedničko ulaganje sa „Fijatom“ na razdelu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja predviđeno je 14 milijardi dinara. To je izuzetno velika stavka i ta sredstva će biti korišćena za sve infrastrukturne radove u krugu fabrike i za sve ono što je predviđeno realizacijom ugovora sa „Fijatom“, a podsetio bih da je tim ugovorom predviđeno da do kraja 2011. godine u Kragujevcu bude proizvedeno 300 hiljada automobila godišnje i da ukupni izvoz iznosi, samo kompanije „Fijat automobili Srbija'' milijardu evra, a sada je ukupan izvoz čitave države Srbije 6,5 milijardi evra i to je jedan od najvećih problema trenutno, veliki spoljnotrgovinski deficit.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja namenilo je još 20 milijardi dinara Fondu za razvoj za kredite malim i srednjim preduzećima, praktično iz nerazvijenih područja i za kredite za početnike u biznisu. U 2009. godini preduzetnicima će biti omogućeno da im konkursi za dodelu sredstava budu dostupni tokom čitave godine, a akcenat će pre svega biti stavljen na edukaciju koja je bitan pokretač malih i srednjih preduzeća i omladinskog preduzetništva, kako bi se rešio veliki problem nezaposlenost mladih. Start-ap krediti u pojedinačnom iznosu imaju limit od 30 hiljada evra, doprineli su da se ove godine podstakne preduzetnički duh. Doprineli su da mnogi mladi koji imaju ideje mogu da realizuju te ideje i da otvore svoje firme, pre svega u nerazvijenim područjima i u budžetu za 2009. godinu je obezbeđen fond koji je veći od tri milijardi dinara.
Cilj stranke G17 plus je da se smanji disparitet između razvijenih i nerazvijenih regiona u Srbiji, koji je trenutno daleko veći od evropskog proseka. Glavni cilj stranke je, takođe, da se smanji nezaposlenost u narednim godinama, jer ako povećamo zaposlenost u Srbiji, ako imamo ovu razvojnu komponentu budžeta za 2009. godinu, koja naravno nije tako izražena kao u budžetu za 2008. zbog svetske ekonomske ako su građani zadovoljni svojim poslom, mi smo naš cilj ostvarili, jer, bez ostvarenja tog cilja nećemo moći da rešimo jedan krupan društveno socijalni program, a to je, osnovno, da svaki pojedinac bude zadovoljan svojim životom.
Na kraju, stranka G17 plus smatra da je predloženi Predlog budžeta dobar i da ga treba usvojiti. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospodine Zdravkoviću.

Gospodin Petković, po Poslovniku.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministri, uvažene kolege poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, čl. 225. i 226. Naime, Poslaničkoj grupi DSS je neophodna informacija. Kolega Zdravković nas je asocirao na izjavu njegovog šefa i potpredsednika Vlade, gospodina Mlađana Dinkića, koju je nedavno dao u Novom Sadu (nije istražnim organima, biće i za to prilike, gospodine Todoroviću), ali je rekao da nema zakonskog osnova da Vojvodini pripadne 90% novca od prodaje NIS-a i mi u tome potpuno podržavamo gospodina Dinkića, s obzirom na to da je Zakon o privatizaciji potpuno jasan i da Vojvodini treba da pripadne 50% od tih sredstava.
Međutim, u Predlogu budžeta mi smo imali priliku da vidimo da je postignut neki drugi dogovor, kojim se hvalio gospodin Pajtić. Čak je nagovestio da je ''izboksovao'' za Vojvodinu 9%, a ne 7% koliko je predviđeno Ustavom Republike Srbije.
Ono što može da nas brine jeste izjava gospodina Dinkića koji je rekao da za detalje tog dogovora treba pitati one koji su u tome učestvovali, predsednika Vlade, gospodina Mirka Cvetkovića i predsednika Izvršnog veća Vojvodine, Bojana Pajtića.
Očigledno da postoji sukob u socijalno odgovornoj Vladi, da je to sukob na levici, da potpredsednik Vlade ne govori sa svojim premijerom, ali ono što interesuje poslanike DSS, s obzirom na to da su podneli amandmane na član 4, koji upravo reguliše ovu materiju – na šta se ovo konkretno odnosi, a to će u mnogome zavisiti ukoliko se prihvate amandmani DSS na član 4, mislim da će Srbija biti mnogo zadovoljnija nego na način kako je to predviđeno Predlogom budžeta. Hvala vam najlepše. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Gospodin Nikolić ima reč, po Poslovniku,  zatim gospodin  Ostojić.

Poštovani narodni poslanici, javljam se po istom članu po kome se javio i moj kolega Petković iz DSS. Ovo pitanje ne postavljamo da bi to pitanje ostalo bez odgovora. Mi očekujemo odgovor i mislim da bi bilo dobro da kada otvorimo jedno ovakvo pitanje da se otvori i diskusija na tu temu. Jednostavno, da određene probleme i ono što vam postavimo u formi pitanja, a ovo nije mali problem, bilo bi dobro da skinemo sa dnevnog reda posle jedne normalne rasprave, odnosno odgovora od strane Vlade ili od predstavnika G17, pa da vidimo u čemu je problem. Ako je gospodin Dinkić rekao da je to protivzakonito, a ovde poslanici G17 izlaze i govore kako će glasati za taj budžet, onda vi glasate za nešto što je protivzakonito.
Dakle, onda ste u koliziji sa izjavom vašeg ministra i predsednika stranke. Da li ovo G17 plus izlazi i kaže da će glasati za nešto što je nezakonito, a otprilike, po svemu sudeći, ovo što vi ovde izgovarate to je tako? Onda se dogovorite sa vašim predsednikom stranke. Ili vi postupate suprotno odredbama vaših stranačkih organa i mišljenja predsednika stranke ili se vaš predsednik stranke šalio, ali mislim da se nije šalio, s obzirom na to da je tema veoma ozbiljna i da zaista je nedopustivo da 90% privatizacije NIS-a ide u pokrajinski budžet.
I kao što je gospodin Petković rekao, mi imamo u formi amandmana predlog kako tu stvar prevazići, kako je popraviti i uvesti u zakonske okvire, ali to je još jedna izjava u nizu oprečnih izjava koje postoje između gospodina Dinkića, kao predstavnika G17 plus, s jedne strane, i predstavnika drugih stranka u Vladi Republike Srbije. Mislim da bi bilo potrebno da, kada je već ovo pitanje i otvoreno, u jednoj normalnoj raspravi date odgovor na to pitanje koje je postavio gospodin Petković.

Gospodo poslanici, mi raspravljamo o Zakonu o budžetu u načelu.

Ovo je praktično poslaničko pitanje. Jesu predstavnici Vlade ovde, ali mislim da bi odgovor bio delikatan i da bi odvukao od osnovne teme.

Gospodin Ostojić ima reč, izvolite. Ostalo je još sedam minuta.