Hvala. Za reč se po Poslovniku javio gospodin Miloš Aligrudić.

Članovi 225. i 226. Vezano za sve ove informacije koje smo čuli i javne rasprave između načelnika Generalštaba, s jedne strane, i s ove druge strane koja se nekako nemušto ili ne znam na kakav način oglašava.
Šta nas to upozorava? Ne znam da li je predsednik Odbora za odbranu i bezbednost već zakazao sednicu odbora, ako nije, trebalo bi to da učini. Ovo je pitanje, pod jedan, poštovanja zakona. Ova država ima zakone koji se odnose na oružane snage, oružane snage predstavljaju ubedljivu fizičku silu, zato se tako i zovu, nose oružje.
Zato postoji institucionalna civilna kontrola nad oružanim snagama. To je institut koji poznaju sve demokratske države. Ova država se trudi da do kraja institucionalizuje nešto što se zove civilna kontrola nad oružanim snagama. To je stvar u progresu. Ono što je po Ustavu i zakonu element civilne kontrole, a to je samo ministarstvo, jer Ministarstvo odbrane je civilna institucija.
Ako se ovakve stvari dešavaju i ukoliko slušamo o ugrožavanju funkcionisanja oružanih snaga od strane nekoga ko proističe iz samih oružanih snaga, a da iz toga zaključujemo da možda postoji konflikt između kanala civilne kontrole nad oružanim snagama tj. Ministarstva, s jedne strane, i oružanih snaga, sa druge strane, koji su zapravo deo sistema, i to je prvi stepen kontrole.
Svakako da je zgodno i neophodno da se i drugi stepen ove kontrole uključi, a to je skupštinski odbor za odbranu i bezbednost, jer ne možemo biti van interesovanja šta se tu dešava.
Dakle, ovde ne presuđujem u odnosu na ono što smo čuli, nego tvrdim da je to što smo čuli, negativno, loše, da to nije dobro za demokratsku državu.
Smatram da narodni poslanici moraju biti hitno upoznati sa sadržajem onoga šta se tu događa i upoznati, pre svega, sa činjenicom da li se nešto tu otima civilnoj kontroli.
To je ono što nas jako zanima - šta se dešava u oružanim snagama naše države, kako funkcioniše sprega te kontrole, to je za nas od suštinskog značaja u ovom trenutku. Ako se tu stvari otimaju kontroli, onda je naša nevolja kudikamo veća od svega onoga o čemu smo pričali poslednjih meseci.
Ako postoji problem, a očigledno da postoji, jer da ne postoji, ne bi čitali svašta po novinama ili slušali na televiziji, to onda znači da treba za to da bude odgovorna cela Vlada Republike Srbije, onaj koji nominalno vodi, to je Mirko Cvetković, kao premijer te vlade, a i onaj koji je formalno ne vodi, a suštinski vodi Vladu Republike Srbije, izigrava njenog portparola i skrivenog šefa, a to je predsednik države Boris Tadić.
(Predsedavajući: Vreme.)
Prema tome, molim vas da se tu odreaguje. Dame i gospodo narodni poslanici, bojim se da u ovakvim stvarima nema vremena za gubljenje. Hvala.

Hvala vama. Mogli bi se složiti da vremena za gubljenje nema. Neoficijelna informacija je da je Odbor za bezbednost sazvan, a preciznije informacije ćemo dobiti od predsednika Odbora. Reč ima gospodin Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, vi se sada nalazite u jednoj veoma delikatnoj situaciji. Poslanicima SRS odavno je bilo jasno da Vlada nije spremna, sposobna i da nema kapacitet, o kojem ste vi voleli da pričate, da radi ono što joj je posao i zadatak. Da se ne bi stručna javnost, a i sudije mnogo plašili, moram da kažem da je najveća disperzija u zakonskoj regulativi u oblasti ovog zakona, dakle, Zakona o krivičnom postupku. Zbog čega? Zato što trenutno imamo na snazi dva zakona: prvi zakon iz 2001. godine, koji je imao pet puta izmene; drugi zakon je donet 2006. godine.
Sada su iz Vlade stigla dva predloga zakona o izmenama i dopunama, i to, prvi 8. decembra, a drugi 17. decembra, te stoga i odgovor bivšem zameniku Društva sudija, sudiji Hadžiomeroviću, da parlament nema nikakve odgovornosti zbog ovoga hoće li se ovaj zakon primenjivati ili ne. Dakle, tek je 17. decembra stiglo u skupštinsku proceduru, gde se predlaže da se u Zakoniku o krivičnom postupku iz 2006. godine reči "31. decembar", kada bi on trebalo da stupi na snagu, zamenjuju rečima "1. jul 2010. godine".
Gospodine potpredsedniče, moram da vam kažem da prenesete predsedniku države Srbije i premijeru da je SRS ''zabrinuta'' za evropske perspektive, opet kako vi volite da kažete, jer ovo je prvi zakonski predlog gde ne stoji da zbog evropskih integracija moramo da požurimo da usvojimo ovaj zakon. Naravno, kada sam rekao da smo mi zabrinuti, stavio sam i znake navoda pre i posle te reči.
Zanimljivo je, gospođo ministar, da ste vi u ovom zakonu koji je trebalo, zbog nedostatka vremena, zbog velikog broja amandmana na budžet Republike Srbije, pa ne može on sada da se razmatra, nego jedan drugi zakon koji će produžiti rok kada onaj iz 2006. godine treba da stupi na snagu. Ne mogu da verujem da sa toliko negativnim odnosom govorite o ovom zakonu, a to stoji i u obrazloženju i objašnjenju za donošenje ovog zakona, pa piše - rešenje do sada nije bilo logično, zakon je diskriminatorski. U obrazloženju ovog zakona, koji smo mi dobili 8. decembra, još ste dodali da ima tehničkih omaški, da ima dosta nelogičnosti, da je diskriminatorski. Ne mogu da razumem o čemu se tu radi.
Nema neke velike razlike između vlada koje su bile od 2001. pa do danas, jer ovo nije samo vaš stav i vaša obaveza. Moram da budem iskren da najmanje odgovornosti snosite lično vi za ovaj deo. Ali, imajući u vidu da ste u Ministarstvu pravde radili kao državni sekretar i da ste bili u Ministarstvu pravde i 2001. godine, onda ste morali da znate da zakon koji je predložen 2006. godine i usvojen 2006. godine neće moći lako biti primenjen i ne treba na takav način da se igrate sa građanima Srbije, a i sa narodnim poslanicima.
Na najbolji način može da se vidi, kolege poslanici iz pozicije, do čega može da dovede vaš pasivan odnos. Mene uopšte ne bi iznenadilo ako bi neko od potpredsednika Vlade, zato što smo imali takvu situaciju, izjavio: ukoliko se ovaj zakon ne usvoji u parlamentu Republike Srbije, Vlada će doneti uredbu, jer smo već imali priliku da to čujemo, vezano za izmene i dopune Zakona o putnim ispravama, da će Vlada uredbom intervenisati i tobož biti u funkciji građana Srbije.
Prilikom usvajanja predloga zakona na Vladi, morate da vodite mnogo više računa šta je primenljivo i šta je moguće. Zakonik o parničnom postupku je procesni zakon, zakon procesne prirode, gde reguliše mnoge detalje, pa čak direktno utiče na slobodu građana, a sloboda je jedna univerzalna kategorija i ona se primenjuje na sve.
I Ustav u članu 27. kaže - pravo na slobodu, pritvor, sve je to regulisano Zakonikom o krivičnom postupku. Složiću se sa kolegom Petrom Jojićem, koji je, kao ovlašćeni predstavnik SRS, govorio o ovom zakoniku i rekao da je to jedan veoma važan i možda, posle Ustava, najbitniji zakon. SRS i smatra tako, da se modelom ovog zakonika vrlo jasno prepoznaju prava i slobode građana jedne države. Gospodin Jojić je na najbolji način ukazao kakav odnos treba imati prema ovom zakoniku.
Rok koji ste predvideli mislim da je bez ikakve ozbiljnije analize dat, ali, eto, da postignemo neki cilj, da kažemo da smo odložili primenu tog zakona, jer nijedan od onih uslova, koji je trebalo da bude obezbeđen, da tužilaštvo preuzme funkciju vođenja istrage, nije obezbeđen.
A znamo da su to uglavnom kadrovska pripremljenost i osposobljenost za taj deo, materijalni, tehnički i drugi uslovi, a mogu da vam kažem da 2006. godine i sudije i tužioci, prilikom upoznavanja sa ovim zakonom, bili su zabrinuti, jer su sudije znale da njihove kolege koje rade kao tužioci nisu osposobljeni za vođenje istrage, a i sami tužioci su znali da nije momenat da oni preuzmu taj deo iz već navedenih razloga.
Potrebne su ne izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku, nego potpuno novi zakonik doneti. Da li ste spremni i sposobni za to ne znam, ali SRS jeste, sasvim sigurno i odgovorno tvrdim, sposobna za to. Predviđate ovamo i efikasno vođenje pretkrivičnog postupka i relativno kratak vremenski period za određivanje pritvora, a u praksi imamo sasvim drugačiju situaciju.
Kada poslanici SRS podnose amandmane, ne samo na ovaj nego na sve zakone koji dolaze u ovaj dom, vi olako prelazite preko toga, pa ponekad mislim da pripravnici daju mišljenja i iščitavaju te naše amandmane, jer ne mogu da razumem da ozbiljan, što ne znači da pripravnici nisu ozbiljni, ali podrazumeva izostanak dovoljnog nivoa struke, a onda se kasnije pokaže da se u primenjivanju tih zakona pojavljuju veliki problemi.
Sećam se samo nekih izjava sadašnjeg predsednika Vrhovnog suda, sve ono što poslanici SRS ukazuju prilikom vođenja rasprave u načelu, a i kroz amandmane, posle par meseci ili najduže do godinu dana istakne to kao veliki problem.
Dugo vremena smo ovde raspravljali o prethodnim predlozima zakona takođe iz oblasti pravosuđa i mislim da je tu razumevanje poslanika, koji podržavaju ovu vladu, da se to upodobi građanima, a i čestitim i dobrim sudijama i tužiocima, potpuno izostalo.
Znamo, jer poslanici SRS dolaze iz velikih i malih gradova i sela, i živimo sa građanima Srbije, i znamo šta su njihovi problemi i ovde iznosimo potrebu da se njihovi problemi reše na najbolji način, a Zakon o krivičnom postupku jeste jedan veoma bitan zakon, gde se jedino predviđeno tim uslovima mogu ograničiti i neka prava koja se tiču prava i sloboda čoveka koja su predviđena Ustavom i veliki broj od njih može direktno da se primenjuje.
Primena određenog broja ustavnih odredaba po pitanju prava čoveka mogu biti ograničena samo nekim zakonima, pa i Zakonom o krivičnom postupku, pod određenim uslovima mogu biti ograničena ta prava i nadam se, gospođo ministar, da ćete imati pauzu, istinu kraću nego što to imaju neki drugi, ali posle toga, i to će biti lepo, prionite na jedan ozbiljniji posao i da se uradi potpuno nov i kvalitetan zakonik o krivičnom postupku, jer ove izmene koje ste predložili, kao i zakon iz 2006. godine, nisu dobre. Zahvaljujem se.

Hvala, gospodine Periću. Reč ima gospodin Mirko Munjić.

Dame i gospodo, pred nama je zakon o izmenama Zakona o krivičnom postupku. Da podsetim, u maju 2006. godine donet je Zakon o krivičnom postupku, koji u svom članu 555. govori da će se primenjivati od 1. juna 2007. godine, da bi posle toga zakonom o izmenama i dopunama zakona rok bio produžen na 31.12.2008. godine.
U ovom predlogu zakona o izmenama Zakona o krivičnom postupku u članu 555. predviđa se da reči "31. decembar 2008. godine" zamenjuju rečima "1. jul 2010. godine" iz razloga što nisu stvoreni materijalno-tehnički uslovi. Grupa koja će se baviti izradom Zakona o krivičnom postupku imaće pred sobom zaista veliki i težak zadatak. Videli smo i potpuno se slažem s tim da Zakon o krivičnom postupku spada u red možda najvažnijih zakona, spada u zakone koji su po rangu odmah iza Ustava, tako da ova grupa koja će se baviti izradom ovog zakona o krivičnom postupku suočiće se sa niz stvari koje treba da se reše.
Zbog toga je i naš stav da možda treba doneti kompletan zakon o krivičnom postupku, a ne ići kroz parcijalne izmene pojedinih odredaba zakona. Vidimo iz ovog predloga zakona o krivičnom postupku, koji ste podneli pre ovog predloga o izmeni zakona, neka rešenja koja ste doneli u ovom predlogu izmene zakona o krivičnom postupku, a koja se odnose na određene stvari vezane za Vrhovni kasacioni sud, gde u stvari predviđate da postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom vodiće se bez sudija porotnika.
Pretpostavljam da će takve izmene biti i u novom zakonu o krivičnom postupku, dakle da će grupa koja će se baviti ovom izmenom stati na isto stanovište i da će predložiti isto takvo rešenje.
Mislim da je ovo diskutabilno rešenje i postavlja se pitanje zbog čega sada odjednom predviđate da u postupku pred Vrhovnim kasacionim sudom nema sudija porotnika. U svim objašnjenjima koja su data ranije od strane ove i prethodne vlasti govorili ste da su sudije porotnici neophodni, pogotovo u ovom sudu kao poslednjoj sudskoj instanci, u najvišoj i poslednjoj sudskoj instanci posle koje nema pravnih lekova.
Objašnjenje predlagača da je ocenjeno da prisustvo sudija porotnika je necelishodno je krajnje nemušto. Naime, sigurno je da se ne treba bojati određenih zakonskih propisa i određenih zakona, jer postoji jedna izreka da se zakona boji krivac, a nevin samo sudbine.
Druga novina pred kojom će biti grupa koja bude radila na izradi zakona o krivičnom postupku jeste da novina da se branilac može dopisivati sa pritvorenikom bez nadzora istražnog sudije. Ovo s obzirom na činjenicu da se razgovor između branioca i pritvorenika ne sme prisluškivati.
Objašnjenje koje je dato u prethodnom predlogu zakona kažete da je u skladu sa međunarodnim pravnim standardima. Međutim, ovo jednostavno nije tačno. Poštenije je bilo pozvati se na nešto drugo, na primer na slobodu pritvorenika ili neke slične stvari, nego govoriti o međunarodnim pravnim standardima, jer ovo pitanje u međunarodnom pravu je rešeno na krajnje selektivan način.
Mnogo je primera za ovakvu tvrdnju. Kada se pozivate na međunarodne standarde, da li znate da se ti standardi apsolutno ne primenjuju u Haškom tribunalu? Da li znate kakva su prava haških pritvorenika, a posebno kakva su prava dr Vojislava Šešelja po ovom pitanju? Znate li da su svi pisani dokumenti koji idu ka njemu ili od njega strogo kontrolisani i da se svi njegovi telefonski razgovori prisluškuju? Zato kada dajete obrazloženje da je ovo u skladu sa međunarodnim pravnim standardima zaista je to pomalo i cinično, po principu sve što je strano to je bolje od domaćeg.
Međutim, svi ovi propisi koje donosite, koje ste donosili pre ovih i verovatno koje ćete donositi posle ovih imaju svoje uporište u onoj svojevrsnoj pohlepi koja prethodi onoj osnovnoj pohlepi za novcem, a to je političko-pravna pohlepa, rekao bih, ili pohlepa za vlašću. Ukazao bih vam na jedno upozorenje, na jednu finu latinsku izreku koja kaže: "Kamila je želeći rogove izgubila uši".
Treba voditi računa uvek na ovo i u svim ovim rešenjima. Pored toga, treća novina koja će se pojaviti pred grupom koja bude radila izmene i dopune ovog Zakona o krivičnom postupku jeste i pitanje krivičnih dela organizovanog kriminala, korupcije i druga izuzetno krivična dela.
Sigurno je da će se pred ovog grupom naći ova pitanja i da će zbog ovih činjenica i da ova krivična dela u stvari imaju svoju specifičnu težinu, kao i organizovano vršenje, a ujedno nose i posebnu društvenu opasnost, treba ovom poglavlju posvetiti posebnu pažnju.
Sigurno je da će u ova krivična dela ući krivično delo teškog ubistva, otmice, razbojništva, iznude, falsifikovanja novca, gde su pojedini od vas pravi majstori, pranja novca, prouzrokovanje lažnog stečaja, gde ste takođe majstori, trgovina ljudima, finansiranje terorizma i druga teška krivična dela.
Zaista, bez želje da prejudiciram kakva rešenja će doneti predlog novog zakona o krivičnom postupku i isto tako da ne prejudiciram kakve će implementacije biti prilikom primene ovog novog zakona o krivičnom postupku, koji ćete doneti verovatno posle 1. jula 2010. godine, praksa nas uči jednostavno da sve što radite vi radite stihijski, po nalozima, zna se od koga, i ovo upravljanje vaše u stvari podseća na onaj brod koji plovi bez kompasa. Znamo da ko ne zna u koju luku plovi, njemu ni jedan vetar ne odgovara. Hvala.

Hvala vama. Za reč po Poslovniku javio se gospodin Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 27, da upozorim javnost Srbije da je od strane načelnika Generalštaba grubo prekršen Ustav, njegov član 141. koji kaže – Vojska Srbije je pod demokratskom i civilnom kontrolom. O vojsci Srbije donosi se zakon.
Ovo što je uradio general Ponoš na najočigledniji način govori da je vojska potpuno van civilne kontrole, odnosno kontrole ovog parlamenta. Ona jeste pod nečijom kontrolom, ali ne pod kontrolom parlamenta Srbije, ne pod kontrolom Ministarstva odbrane, već nekoga izvan ovih krugova.
Verovatno na to imaju uticaja mnogi. Već sam govorio, čim su krenule nevladine organizacije ko sve može da stoji iza toga. Zbog toga sam pokušao da zakažem sednicu Odbora za odbranu i bezbednost. Mislio sam da se sednica održi u 15.00 časova. Međutim, i iz jednog i iz drugog kabineta stigli su odgovori da ne mogu da dođu u 15.00 časova. Nisu rekli kada mogu, ali ću zvanično zakazati sednicu Odbora za sutra za 12.00 časova, kako bi pokušali da dobijemo neke informacije koje su vezane za ovo što nam se dešava.
Posebno je interesantna činjenica da predsednik Republike Boris Tadić na ovako grubo kršenje Ustava reaguje kao da se ništa nije desilo. Načelnik Generalštaba otkazuje direktno poslušnost ministru i Ministarstvu odbrane, čak naređuje generalima da ne odlaze na proslavu, čak zakazuje kolegijum u vreme kada je ministar trebalo da dobije neku nagradu.
Postavlja se uopšte pitanje da li je trebalo ministru dati bilo kakvu nagradu, zbog čega je on zaslužan itd. To da ostavimo na stranu, ovde je bitno šta radi načelnik Generalštaba. Na sve to Boris Tadić bukvalno po onoj narodnoj «češlja se, stoji pred ogledalom», baš ga briga i kaže – ako imaju neke koncepcijske razlike, treba da se dogovore između sebe, a ako ne mogu da se dogovore, onda će Boris Tadić da uzme komandu u svoje ruke, pa će onda on to rešiti.
To govori o činjenici da je Boris Tadić takođe brutalno zgazio Ustav, da i on ne poštuje parlament, da ne poštuje zakone, a znamo svi da je načelnika Generalštaba, Zvonka Ponoša, direktno doveo Boris Tadić. Između ostalog, i zbog drugih problema, odnosno kršenja Ustava od strane Borisa Tadića, mi smo vrlo blizu toga da pokrenemo postupak za njegovu smenu. Hvala.

Hvala, gospodine Todoroviću. Duboko se nadam da će sutrašnja sednica Odbora biti izuzetno ne samo značajna, nego i održana. Reč dajem gospodinu Momiru Markoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno je teško govoriti o zakonu koji je na dnevnom u trenutku kad se ovakve stvari dešavaju u državi, pogotovo kada se dešavaju u tzv. snagama sile, dakle, vojsci i policiji, jer ovo može da ima nesagledive posledice.
Ali, da se vratimo ovom poslu. Prvo, žestoko nas je kao narodne poslanike pogodilo određeno ponašanje pojedinih sredstava javnog informisanja usmereno na kritiku parlamenta, zbog toga što se zakoni, po njihovom, u parlamentu ne donose onom brzinom kojom bi oni hteli, i svu krivicu svaljuju na parlament.
Istovremeno, znamo da nam je budžet kasnio mesec i po dana, da nam mnogi zakonski projekti za koje nas okrivljuju još nisu stigli u parlament, pa evo i ovaj zakon je stigao 17.12, danas je na dnevnom redu, ispoštovali smo potrebu Ministarstva pravde da ispuni ono da od 31.12. stupi na snagu.
Prosto je nemoguće da ovaj zakon počne od 1. januara da funkcioniše, ovaj zakon o izmeni i dopuni Zakonika o krivičnom postupku.
Zamolio bih predsednika Vlade ili predsednika države da nađe sponzora pa da svim ministarstvima obezbedi kalendare, jer ovde nije reč o satu ili dva nego se radi o danima i morali bi da vode računa o tome, jer smo imali prilike da raspravljamo o zakonima koji je trebalo da stupe na snagu pre mesec dana nego što je došao u parlament, pre tri meseca nego što je došao u parlament. Sećate se, nedavno smo raspravljali o zakoni koji je dva meseca ranije trebao da stupi na snagu, a došao je u parlament dva meseca kasnije.
Nisu ispunjeni elementarni uslovi za sprovođenje ovog zakona. Dobro je da su u zakonu objedinjeni čitavi sistemi poslova. Recimo, tužilačka istraga sigurno je dobar potez i da se na jednom mestu od saznanja, od dojave, od prijave, pa do kraja procesa da se iz jednog centra, iz jedne kancelarije, iz jedne službe rukovodi tim delom.
Ali, nisu ispunjeni uslovi, ni tehnički, ni materijalni, ni procesni, ni proceduralni, pogotovo nisu ispunjeni kadrovski uslovi, pogotovo nisu ispunjeni prostorni uslovi. Dakle, imamo tužilaštva, sudove koji rade u izuzetno lošim uslovima.
Novi zakon o sudovima će tek doneti posebne probleme u sprovođenju, odnosno u radu ovih tužilaštava i sudova, jer će samo u Beogradu, gde ih je bilo pet, koliko se sećam, sve biti spakovano u dva osnovna suda, jedan za gradske opštine, jedan za prigradske opštine.
Da podsetim narodne poslanike i javnost da se i sada pred sudijama nalazi mnogo nerešenih problema, mnogo i nerešivih problema zbog drugih stvari koje nisu iz nadležnosti i nije krivica Ministarstva, ali jeste krivica nekoga u ovoj državi.
Kada se sve to bude sada spakovalo na jednu gomilu i kada istovremeno imate kadrovski sve na jednom mestu, kada imate predsednika suda, koji će rukovoditi sa nekoliko stotina sudija, govorim o Prvom osnovnom sudu u Beogradu sa dve-tri stotine sudija, a sa nekoliko stotina saradnika, pripravnika itd - imate čitavu armiju pod jednim čovekom.
Kako će on kontrolisati izvršenje poslova svojih sudija, to je sada posebno pitanje? S druge strane, tom čoveku se daje neverovano velika važnost i on se izjednačava sa najvišim ličnostima vlasti u ovoj državi..
Isti je slučaj i sa tužilaštvima. Ono što nije dovoljno definisano kod tužilačke istrage, nije dovoljno definisano ni zakonom i ne može biti primenjivo u praksi, a to je - da istraga počne, da istovremeno imate i neke ingerencije koje policija, sama po sebi, u toku istrage može da sprovodi, čak i ne obaveštavajući tužilaštvo. Dobro je, sa ove strane, da čovek koji će voditi od početka, od istrage, pa do presude, bude uključen u taj predmet i do kraja da ga sprovede.
S druge strane, kadrovska problematika u sudovima, vi gospođo Malović vrlo dobro znate da imate situaciju kada vam se raspisuju konkursi za sudije, za tužioce, da se često ide politika ispred struke.
Dođete u situaciju da vam bude izabran za zamenika tužioca ili sudiju čovek koji je bio sekretar osnovne škole ili je bio sekretar zemljoradnike zadruge. Sticajem okolnosti je položio u ono vreme pravosudni ispit, ali mu to uopšte nije trebalo, i on sada dolazi u jednu novu sredinu, sa jednim sasvim novim poslom i bukvalno uči onako kako se uče pripravnici, kada dođu u sud ili u tužilaštvo.
Naše pravosuđe je imalo dobru praksu, jer je i pravosuđe i sudijske i tužilačke funkcije su u krajnjoj liniji zanat. Imalo je dobru praksu da uzmu kvalitetne i uglavnom kvalitetne i svršene studente i da ih školuje i priprema. Takvi ljudi su posle dolazili u pravosuđe i u tužilaštvo - kvalitetne sudije i tužioci, odnosno zamenici tužioca.
Kapaciteti sudova su, govorim o sudovima u Beogradu, nezadovoljavajući. S druge strane, država Srbija, ima i u Beogradu, država Srbija ima mnogo prostora koji je ostao prazan, neiskorišćen. To su evo ove četiri banke koje je Dinkić uništio. Njihovi kapaciteti su neiskorišćeni. Imamo zgradu bivšeg SIV-a, pa SIV1, SIV2 i SIV3, i ima mnogo toga što se daje pod zakup, što će reći, u arendu, a da ova vrlo bitna i vrlo važna uloga nema kapacitete.
Ono što je mnogo bitno, to je usaglašenost zakona sa Ustavom. Danas sam čuo kritiku kako treba menjati Ustav, jer Ustav nije dobar, a žao mi je što je ta kritika došla od nekih ljudi za koje sam smatrao, smatram doduše i sada, da su kvalifikovani pravnici - jer ne menja se ustav kada zakon nije u skladu sa Ustavom, nego se menja zakon.
Ustav je vrhunski, odnosno prvi pravni akt u jednoj državi. Ne može, ako nešto viri izvan okvira ustavnih da se proširuje Ustav, nego da menjamo taj zakon. Prema tome, moraće i ovaj zakon da se usklađuje u onim delovima gde nije usklađen, sa ustavom - mora da bude usklađen.
Prethodni Zakonik, koji samo menjamo, u krajnjoj liniji je napabirčen iz nekih prethodnih zakona, napabirčen od nekih delova zakona iz okruženja i iz EU i zbog toga su uglavnom neke norme koje su na taj način prepisane u ovaj zakon neprimenjive. Dakle, kozmetičke izmene su samo, a suštinski se ništa ne menja. Ovo je samo pokušaj da se uskladi sa trenutnim stanjem u pravosuđu i ne rešava osnovni problem. Osnovni problem u ovoj državi predstavlja jedan novi savremeni zakonik o krivičnom postupku, koji morate doneti. Ovo će držati vodu, što kažu, do nekog perioda, ali državi Srbiji, srpskom pravosuđu je potreban jedan nov, potpuno nov, savremen, zakonik o krivičnom postupku.
Dobro je rekao gospodin Petar Jojić - uzmite Zakonik o krivičnom postupku koji je radio ekspertski tim SRS, u saradnji sa vrhunskim stručnjacima ove zemlje, sa najvišom pravnom pameti ove zemlje u to vreme, uskladite ga, njega je mnogo lakše uskladiti sa trenutnom situacijom, jer se odnosio na saveznu republiku, samo izmeniti delove koji su se odnosili na taj deo - on odmah, tog trenutka postaje savremen zakonik o krivičnom postupku.
Nadam se da će gospođa Malović, čim prođe Nova godina, početi sa pripremama tog krivičnog zakonika, a pravni stručnjaci SRS će joj stajati na raspolaganju da joj pomognu u pripremi tog zakona.