Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 104. Poslovnika Skupštine Republike Srbije. Postavljam vrlo jednostavno pitanje, uzmite izveštaje Administrativnog odbora, zadnjih četiri-pet sednica i pogledajte ko je potpisnik. Potpredsednik Odbora, gospodin Nenad Konstantinović.
Znate li zašto? Zato kad je žutima nešto stalo da se uradi, onda stigne poruka na telefon i kaže - Tomo, ne dolazi na sednicu, i Toma sluša, nema šta, nema ga. Kada im je stalo da se održi Odbor za finansije, takođe stigne poruka - nemojte da dolazite, predsedavaće neko, odnosno i da glasate, to će da uradi Demokratska stranka. To vi objasnite, to je za građane Srbije važno.
Kako to jedan Tomislav Nikolić, koji je ovde od 92. godine, dozvoljava sebi posle 16 godina da na pejdžer dobije, sad jesi, sad nisi? Boris Tadić se javi, ajde u kućicu, pa onda Boris Tadić kaže - aj sad malo iz kućice, i kad god mu se prohte, on to tako radi.
Ima li još neki predsednik odbora kome stiže poziv i kaže - nemoj sada da predsedavaš ti odborom, nego će da predsedava potpredsednik? Nema. Samo dva odbora koje vode ovi predstavnici stranke koju nazivaju štula ili štaka, štaka gospodina Tadića. Kada vi to budete objasnili, nećete imati nikakvih problema. To je ovde osnovna stvar. Mislim da vi to polako i shvatate. Polako to i shvatate, jer će mnogo brže da se neke stvari dese nego što sam pretpostavio.
Što se tiče Vojislava Šešelja i toga da li on pati zbog toga što sam trenutno šef ili ne, uopšte nemam dilemu, šta da mu radim, neka pati. Između ostalog, za razliku od Tomislava Nikolića i od mnogih, Vojislavu Šešelju sam uvek govorio sve što mislim, da li sam bio u pravu ili ne nije bitno.
Jutros sam ovo isto rekao. Rekoh, ima još nekih omiljenih političara. To sam njemu isto jutros rekao kada smo razgovarali. Prema tome, tako ću se uvek ponašati. Nemam dva mišljenja, imam jedno, i to svoje mišljenje izražavam. Ono što mislim, to kažem, ono što kažem to i radim. Ne kažem da je to dobro... (Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.) i da sam dobar, apsolutno.
Niti tražim da me vole. Šta ima da me vole, radim svoj posao u stranci, za koji mislim da treba da ga radim u interesu Srpske radikalne stranke. Možda on nije na najbolji način, ali tako radim već od 96. godine. Radiću ga ili će me smeniti, ili ću reći - ljudi moji, ne postizavam više, mator sam, idem u penziju.