Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 4. je sličan određenom broju amandmana koje su podneli poslanici DSS na ovaj član, a osnovna intencija je da se skrene pažnja i da se nešto konkretno učini po pitanju ravnomernijeg regionalnog razvoja.
Još u ekspozeu tadašnjeg mandatara, a sada predsednika Vlade, govoreno je o širokom spektru podsticajnih mera radi smanjenja regionalnih razlika na nivou razvijenosti. Usvajanje seta amandmana DSS bi upravo bilo demonstracija tih namera.
Još kada se vodila debata oko nacrta ustava Republike Srbije bilo je predloga da se, u smislu teritorijalne organizacije Srbije, uvede da se Srbija uredi kao država regiona. DSS je to i predlagala tada, koristeći najbolja iskustva regionalizacije iz Španije i Italije. Naravno, zbog toga što je bilo neophodno postići što širi konsenzus, a svi partneri u ovom procesu nisu delili mišljenje DSS, od toga se tada i odustalo. To ne znači da to nije dobra ideja i da od regionalizacije treba trajno odustati, već treba imati u vidu kao dugoročan cilj.
Ukoliko nema uravnoteženog razvoja, onda se desi da su jedni povlašćeni, drugi podređeni itd.
Država koja pretenduje da usvoji evropske vrednosti mora voditi računa o tome da izbegava asimetriju u razvoju, jer će vremenom nerazvijeni delovi postati još zaostaliji, demografski će posrtati, a područja će se prazniti.
Posle pada Berlinskog zida, odnosno ujedinjenja Istočne i Zapadne Nemačke, najbolje se mogla videti slika disproporcije u razvoju. Naravno, ovaj primer je vrlo specifičan, jer se radilo o integraciji dva različita sistema. S jedne strane su tada preopterećeni razvijeni delovi Nemačke zbog toga što je dolazilo do masovnih ekonomskih migracija u te krajeve, a s druge strane su opustili delovi na istoku.
Čak i u samom Berlinu bilo je avetinjski praznih kvartova i to i danas Nemačka, koja je jedna od najrazvijenijih država Evrope i kao deo motora razvoja Evrope, ulaže velike napore i materijalna sredstva kako bi se sa tim problemom izborila. Cilj tih ulaganja je da se motivišu stručnjaci da ostanu i dođu da rade u nerazvijenim delovima, kako bi pospešili njihov razvoj.
Prema zvaničnim statističkim, odnosno državnim podacima, na teritoriji Srbije postoji 46 nerazvijenih opština. To je podatak koji zabrinjava i upućuje na to da je neophodno preduzeti značajne korake, kako bi se prevashodno vodilo računa o ulaganju u infrastrukturu, kao što su putevi i slično, kao i u primeni poreskih olakšica i drugih razvojnih mera u skladu sa posebnostima svake oblasti. Država ima adekvatne mehanizme da to i učini, a izvor sredstava može biti i iz NIP, kao i iz Fonda za razvoj.
Amandman koji sam predložio predviđa prebacivanje 5% od prodaje NIS za finansiranje razvojnih projekata na teritoriji Braničevskog okruga. Nažalost, demografska struktura tamo je loša, sa stopom demografskog pražnjenja od 25,6% za period u poslednjih 35 godina.
Obrazovna struktura tamo je nezadovoljavajuća, jer mnogi mladi po završenom školovanju odlučuju da se ne vraćaju svojim kućama, već ostaju u velikim gradovima ili idu u inostranstvo, jer lakše dolaze do posla, dobijaju bolje plaćene poslove i imaju bolje uslove života.
Mislim da je važno reći da je tokom Vlade Vojislava Koštunice upravo ulaganje u Kostolac najveće investiranje koje je u to vreme bilo u EPS. Fokus je bio na proširenje proizvodnje i jačanje ekoloških standarda. Time je ojačao i Požarevac, kao grad koji treba da bude i motor razvoja Braničeva.
Nažalost, snažna industrija, poput mesno-prerađivačke, tamo ne radi onako kako bi trebalo, a samo Braničevo ima veoma plodnu stišku ravnicu sa potencijalom za razvoj ratarstva, kao i Homolje sa velikim potencijalom za razvoj stočarstva i šumarstva. Takođe, Podunavlje je velika razvojna prilika.
Preduslovi postoje, ali neophodno je dalje angažovanje države na tom planu. Zbog toga mislim da bi bilo vrlo važno da ovaj amandman bude prihvaćen i kao demonstracija da Vlada konačno želi da preduzme mere, kako bi se na planu ravnomernog regionalnog razvoja nešto pokrenulo. Što se tiče sredstava iz NIP namenjenih gasifikaciji Braničeva, odvojeno jeste 220 miliona dinara za gasovod od Male Krsne do Požarevca, ali zbog proceduralnih razloga je nužno da se ta sredstva prenesu u 2009. godinu, kao i da se obezbede dodatne pare za ostale opštine.
Još jednom napominjem da je vladajuća većina dovela državu u cajtnot po pitanju izglasavanja budžeta, da od nje zavisi na koji će način i dalje rasprava da se odvija.
Nadam se da će dosadašnja praksa automatskog odbijanja svih predloga i amandmana opozicije biti prekinuta i da će ovaj predlog budžeta, koji koncepcijski nije dobar, makar biti popravljen u svojim određenim segmentima. Hvala.