Reč ima poslanik Slobodan Maraš.  

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, kao što sam i rekao još prilikom prvog amandmana na član 4, koji je podneo kolega Radovanović, sledeći amandmane DSS kojim oni pokušavaju da utiču na neravnomeran razvoj po regionima odnosno po opštinama u Srbiji.
Međutim, prethodnik gospodina Radulovića, gospodin Željko Tomić, osim što je bio neprecizan kada je rekao da je Vojvodina sa ovih 7% dobila više nego što je dobijala pre, ne znam u odnosu na čega više, možda više kada su u pitanju dinari, ali to je daleko od onoga što Vojvodini pripada, a bio je i nekorektan.
Gospodine Tomiću, veoma dobro znate da LDP nije učestvovala nikada u pokrajinskoj vlasti, niti na bilo koji način je imala priliku da utiče na raspodelu sredstava iz Fonda za razvoj. Mnogo korektnije bi bilo da ste rekli koja partija kontroliše taj fond, kako raspolaže njime, kada se ta sredstva najviše koriste i u koje svrhe idu.
Još jednom podvlačim, žao mi je što se ova rasprava povodom ovoga člana sa suštine pomera. Stalno postoji pokušaj da se građani Vojvodine označe kao neko ko dobija nešto, a ostali delovi Srbije to ne mogu da dobiju.
Podvlačim, vaš predsednik partije, predsednik poslaničkog kluba tada SRS, predsednik Srbije napravili su Ustav koji je sada važeći. Definisali ste najmanje 7% za Vojvodinu. Problem je taj što uvek kada dođe period da se pravi predlog budžeta postoji problem da se tih 7% ispoštuje.
Implicirati sada da je to puno sredstava ili da treba da idu na neku drugu stranu jeste bežanje od suštine. Ova vlada je Predlogom zakona o budžetu pogazila Zakon o privatizaciji, kao što ga je pogazila kada je NIS prodala direktnom pogodbom u dogovoru, a ne u skladu sa Zakonom o privatizaciji.
Predsedavajuća, molim vas, ako vama ne smeta gospodin Bečić što šalje laserske zrake u oči govorniku, meni smeta. Molio bih vas da ga opomenete. Gospodin Bečić sedi tamo i upire mi laser u oči.
(Predsedavajuća: Nastavite.)
Neću da nastavim dok ga ne opomenete.
Gospođo predsedavajuća, upirao mi je laser u oči i molim vas da ga opomenete da to prestane da radi.

Narodni poslaniče, nastavite izlaganje, vođenje sednice ostavite predsedavajućem. Mogu da izreknem meru upozorenja, a zatim i meru opomene kada vidim da je došlo do kršenja nekog od članova Poslovnika, a ne kada mi je to rečeno. Sve narodne poslanike molim da poštuju članove Poslovnika koji nas obavezuju na međusobno ophođenje i na međusobno uvažavanje.
Izvolite, nastavite.

Gospođo Čomić, stvarno me je sramota što dolazimo iz istog grada. Više se neću javljati za reč, ovo je krajnje nekorektno što niste opomenuli poslanika koji ometa govornika na ovakav način.        

Narodni poslaniče, i vas upozoravam da način kojim se ophodite sa govornice narodnim poslanicima i izraze koje upotrebljavate. Molim narodne poslanike da se sete svih odredaba Poslovnika koji nas sve obavezuje, pa tako i govornike i predsedavajućeg i poslanike koji sede u klupama.
Ponavljam, po članu 106. mogu da izreknem meru onda kada vidim da je neko od narodnih poslanika prekršio, sedeći u sali, članove Poslovnika ili kada govornik za govornicom to uradi. Na prepričavanje to ne može da se uradi jer bi do sada na osnovu prepričavanja bilo izrečeno jako veliki broj opomena i bez prethodnih upozorenja u odnosu na to kako neki poslanici shvataju Poslovnik.
Narodni poslanik Slobodan Maraš želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo predsedavajuća, sada ste čuli verovatno šta je rekao gospodin potpredsednik Skupštine, a odgovoriću mu ovom prilikom. Gospodine Novakoviću, rekao sam da više neću razgovarati o amandmanima, ali ne očekujući da će gospođa Čomić ponovo da pribegne starom triku, da počinje da pravi haos u ovoj sali.

Narodni poslaniče, upozoravam vas da se uzdržite od daljeg kršenja članova Poslovnika Narodne skupštine. Nastavite.

Morate mi reći na koji način sam prekršio Poslovnik. Izreknite mi opomenu, gospođo Čomić, siguran sam da ne radite u skladu sa ovim poslovnikom.
Nisam tražio od vas ništa drugo nego da opomenete gospodina Bečića da prestane da radi to što je radio. Ometao me je dok govorim na način da mi upire laser u oči.
Ako želite da ovo prođe na način na koji ste vi zamislili da prođe to može, ali mislim da je krajnje nekorektno da pokušate da ovo svedete na to da moj pokušaj prepričavanja vama onemogućava da reagujete. Reagujete u situacijama kada to niko od vas ne očekuje niti kada ima neke potrebe.
Javio sam se da govorim u skladu sa Poslovnikom, po amandmanu. Nisam imao nameru da bilo koga na bilo koji način uvredim, da ometam raspravu itd, ali sam ometan dok govorim. Vaša je obaveza da reagujete. Te simpatije, koje očito pokazujete prema tom poslaničkom klubu, to je vaša stvar, ali ovde smo svi isti.
Već koji put dok vi vodite sednicu dešava se da dođe do incidenta. Zbog toga sam pokušao da vam skrenem pažnju šta se događa i da vas zamolim da reagujete. Reagovali ste, po meni, na najgori mogući način.
Pozivam vas, ako smatrate da kršim Poslovnik, uradite u skladu sa Poslovnikom, nije nikakav problem, ali smatram da kršite Poslovnik zato što nećete da reagujete, bar da kažete poslaniku da prestane to da radi, ako je radio, ako nije onda meni izrecite opomenu što lažem. Ne možemo da se pravimo kao da se ništa nije dogodilo.
Ako vi ne umete da cenite konstruktivnost LDP da ne podnese nijedan amandman da bi moglo da se raspravlja tako da se stigne izglasati budžet, ako ne cenite našu konstruktivnost što svaki put kada se javimo pokušavamo argumentima da govorimo o nekom amandmanu, ali dovodite nas u poziciju da se zaista osećamo bar u neravnopravnom položaju u odnosu na neke poslaničke grupe.
Još jednom vas pozivam, gospođo potpredsednice, ukoliko smatrate da kršim Poslovnik postupite u skladu sa istim.

Narodni poslaniče, nema povrede člana na koji se pozivate. Kada smatram da neko krši Poslovnik to i kažem, i to u skladu sa Poslovnikom govorim, upozoravam narodne poslanike, a zatim ako se narodni poslanik koji krši Poslovnik ogluši o upozorenje izreknem prvu opomenu, kažem na osnovu čega, pozovem se na član 106. Ako se i tada narodni poslanik ogluši, izreknem drugu opomenu, sve do oduzimanja reči, odnosno do primene svih nepopularnih sredstava i mehanizama koje Poslovnik omogućava.
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Poštovane kolege narodni poslanici, iako sam se javila da uzmem reč i po pitanju amandmana prethodnog govornika, gospodina Tomića, predsedavajuća je to prenebregla, nije me valjda videla na vreme, prešli smo na amandman gospodina Miloša Radulovića. Ima takvih petnaestak amandmana koji za cilj imaju preraspodelu sredstava od privatizacije NIS u okviru AP Vojvodine i SRS ima naravno svoje mišljenje po tom pitanju i smatram da treba da iznesemo, mada smo ga izneli tako što smo reagovali na taj član amandmanom gospodina Martinovića, kojim smo tražili da se ceo ovaj član stav 5. briše.
Iz obrazloženja Vlade smo videli da se taj amandman ne prihvata iz razloga što se odredbom čl. 4. stav 5. stvaraju uslovi da budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% budžeta Republike Srbije radi sprovođenja ustavne odredbe, a koji će se obezbediti prodajom NIS.
Jedno logično pitanje koje se postavlja je šta bi bilo da nije bilo prodaje NIS-a, odnosno šta bi onda radili da ispunimo tu ustavnu obavezu da budžet Autonomne pokrajine dobije 7% od budžeta republičkog? Dakle, to je osnovno pitanje. Kako je u ovoj skupštini postalo sve normalno, kako smo se navikli da je normalno da se lome ruke, da se izbacuju narodni poslanici, da im se psuje majka, da im se laserskim zracima onemogućava ovde da normalno rade, pitanje je šta je sve još što će biti normalno. Jedino nije normalno da to mogu svi da rade.
Dakle, vrlo je važno ko to radi. Ovi mogu da psuju majku, a ovi ne smeju da psuju majku. Ovaj sme da gađa laserskim zracima direktno u oči poslanika, neko drugi to ne bi smeo da uradi. Neki dan je bila jedna emisija gospođe Mire Adanje-Polak na televiziji, gde je pokazala momka koji je zahvaljujući upravo tome ostao bez vida, 90% ne vidi na jedno oko, pa možda bi trebalo da na ulazu u ovu salu malo pregledamo i džepove i vidimo ko šta sve ima. Jednog dana neko može i sa nekom čakijom ovde da se pojavi ili ne znam čime.
Iskreno da vam kažem, gospođo predsedavajuća, prosto je nepojmljivo da vi za obrazloženje zašto nekoga ne možete čak ni da ukorite koristite to što vi niste videli svojim očima, ispred vas stoji čovek od dva metra.
Verujem da od njega ne vidite pola sale, preko moje glave verovatno vidite celu salu, ali od njega niste mogli da vidite ništa. Da li je moguće da mu baš toliko ne verujete ili mislite da bi on zloupotrebio ovu govornicu da o tako nečemu govori?
Međutim, da se mi vratimo ovom amandmanu, iako mislim da je ovo bilo vredno pažnje, obzirom na to da pokazuje kakva je atmosfera u parlamentu, a kakva je atmosfera u parlamentu takva je atmosfera u političkom životu.
Obrazloženje koje je Vlada dala na ovaj amandman, odnosno zašto ga ne prihvata, a kao razlog navodi to što sredstva od prodaje NIS-a, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, pripadaju budžetu AP Vojvodine za finansiranje kapitalnih razloga na teritoriji ove Autonomne pokrajine, radi sprovođenja ustavne odredbe, prema kojoj budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, apsolutno je neistinito.
Vi znate da prema Zakonu o privatizaciji Autonomna pokrajina, ukoliko se preduzeće koje se privatizuje dobija 50% od vrednosti te privatizacije. Ovaj zakon, Zakon o budžetu, mora da uvažava apsolutno svaki zakon koji egzistira u pravnom prometu u Republici Srbiji.
Nije ovaj zakon obavezujući za neke druge zakone, pa ćemo sada ugrađivati u te druge zakone ono što ste vi stavili u zakon o budžetu, već upravo obrnuto.
Dakle, 50% i kvit, nema više. Ako niste imali 7% da ispoštujete Ustav za AP Vojvodinu kao teritorijalnu jedinicu, onda je verovatno ovaj vaš deficit morao da bude i veći ili je moralo da se uskrati nešto sredstava sa nekih drugih pozicija.
Osim toga, kažete da odredbom čl. 4. stav 5. Predloga zakona vrši se preraspodela ostvarenog prihoda od prodaje NIS-a između budžeta Republike Srbije i budžeta AP Vojvodine kojima bi i pripadao navedeni prihod, što nije istina, pa samim tim nema osnova za participiranje u ostvarenom prihodu od strane opština koje nisu na teritoriji AP Vojvodine, kako se predlaže amandmanom. Dakle, vi iznosite kompletne neistine u vašim obrazloženjima.
Moram da kažem da SRS zaista ne može da podrži ove amandmane. Iako u našem narodu postoji tako jedan, čini mi se, ne samo običaj nego potreba da porodica koja ima, recimo, dvoje dece, pa ima jedno napredno dete, Bog mu dao nešto malo više sposobnosti pa ono napreduje, i ima jedno dete koje je, hvala bogu, isto zdravo i pametno, ali nešto mu baš ne ide sve od ruke, valjda zvezde nisu bile njemu naklonjene kad se rodilo kao ovom prvom detetu. Šta roditelji rade? Uvek pomažu ono dete koje malo kaska i koje ima malo manje.
Uvek sam se pitala da li je to pravedno ili nije pravedno. Možda je pravednije pomagati ono baš kome ide da ide još više napred, jer će svi imati mnogo više koristi od toga, ali prosto nije moralno, pa onda pomažete ono slabije. Tako vam je isto i kada delite sredstva u budžetu i kad odlučujete o tome kome šta pripada.
Eto, slučaj je hteo, Bog je hteo da ta Vojvodina, zbog resursa koje ima i zbog slučajnosti da je sedište neke firme baš tamo, ima više sredstava, ima više mogućnosti za razvoj. Imate, recimo, jug Srbije ili istočnu Srbiju, kojoj Bog nije bio toliko naklonjen, ili neko pre nas 50-60 godina razvijajući privredu nije omogućio da postoje tako velika i snažna preduzeća, koja sada idu u privatizaciju, pa imaju manjak sredstava. Kako mi sad to da izravnjamo? Tu mora da postoji neka solidarnost.
Upravo smo to imali u vidu kada smo donosili Zakon o privatizaciji, zašto ovima 50%, a 50% budžetu Srbije. Da bi i drugi delovi države imali taj deo sredstava.
Razumem one koji su iz Vojvodine da to traže, ali mislim da to, ne samo da politički nije dobro, nego da to ne može da bude nacionalni interes, ne ulazeći čak ni u to da li je to ustavno ili je neustavno, da li je zakonito ili nezakonito.
Iznad svih pravnih akata postoji neki nacionalni interes, postoji neki opšteprihvaćeni moral, kome, verujem, težimo svi, ili bi trebalo da bude pretpostavka da su ovde došli upravo takvi ljudi. Očigledno da to baš nije takav slučaj, jer imali smo do sada više primera.
Evo da pođemo upravo od te privatizacije NIS-a. Puna je štampa bila argumenata protiv toga, a pitanje je šta bi sad da toga nije bilo, ali zato je sva štampa prećutala gotovo privatizaciju Sartida, koji je prodat za bednih ili nikakvih 20 miliona, ne evra, nego dolara. Šta sada radi taj isti Sartid? Gde izvozi? Izvozi isključivo na rusko tržište i došao je upravo zbog toga ovde, odnosno poklonjen je bukvalno US "Steel"-u.
Šta ćemo dobiti ovim gasnim sporazumom? Za one koji ne znaju, a verujem da mnogi građani ne znaju jer ih štampa neprestano u drugom pravcu usmerava, samo ću ukratko da kažem jer je vezano za ovaj amandman. Dobićemo gas i gorivo za oko 20% jeftinije. Drugo, Rusi će ovde, preko preduzeća koje će biti vlasnik 51% NIS-a, prerađivati i izvoziti naftne derivate, što će naravno iz godine u godinu, složićete se sa mnom, smanjiti naš spoljnotrgovinski deficit.
Država se i u slučaju prodaje "Zastave", i u slučaju prodaje NIS-a i uopšte ovog gasnog sporazuma ponašala potpuno na isti način. Dogovorila se bez tendera, jedino što je u slučaju cene "Zastave" dobit bila nula. To je valjda svima jasno.
Gasprom će u budžet uplatiti 400 miliona, a Fijat ni evro. Fijat treba da uloži nekih 700 miliona, o tom potom, u novo preduzeće, Srbija još 100 miliona u besplatno davanje zemljišta, oslobađanje od svih lokalnih poreza i taksi na republičkom nivou, i Srbija bi uložila 200 miliona kroz subvencije i poreze, i još će podeliti rizik sa Fijatom. Ovde kada je u pitanju NIS - nema gotovo nikakvog rizika.
Sada vas pitam - da li bi zbog svega ovoga, ukoliko ovaj budžet bude ovako usvojen, mogao da bude predmet razmatranja i pred Ustavnim sudom. Trebalo bi Ustavni sud da dobro sluša šta mi ovde radimo, govorimo i da ovaj zakon uzme i pogleda i da vidi da li ima mesta njegovom reagovanju. Mi mislimo da ima i da bi bilo najbolje da prihvatite amandman SRS i izbegnete rizik jer ovaj član budžeta nikako ne može da bude u saglasju niti sa Zakonom o privatizaciji, niti sa Ustavom Republike Srbije. Hvala.