Da li još neko želi reč? (Ne.)
Prelazimo na amandman, čiji je tekst već pročitan, ali ću ga ponoviti.
Na član 5. razdeo 3. amandman je podneo narodni poslanik Riza Halimi.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, kada sam podneo ovaj amandman nisam imao nikakve iluzije da će on biti prihvaćen od Vlade ili da ima šanse da obezbedi većinu u ovoj skupštini. Ne samo moji amandmani, nego i amandmani mojih prethodnika, koji su zastupali Albance Preševske doline u Narodnoj skupštini u toku 90-ih godina, nisu ni izbliza imali šanse da prođu, baš nijedan.
Osnovna zamisao ovog amandmana je da upoznam javnost o ogromnim problemima koji se javljaju u sprovođenju Vladinog programa za ovo područje, usvojenog još u februaru 2001. godine. Da ima problema i suštinskih razlika u konceptima rada Koordinacionog tela, koje je zaduženo da ostvaruje ovaj program, moglo se videti i u polemici koju sam imao sa predsednikom ovog vladinog organa prilikom diskusije u načelu o predlogu budžeta.
Prvo, morao bih zbog vas, a i zbog javnosti, da objasnim da se stvarno ne radi o ekstra novcu kojeg samo ove opštine dobijaju. Poznato je da dobar deo opština, koje nemaju dovoljno svojih izvornih sredstava, investicione projekte ostvaruju preko sredstava koje dobijaju iz ministarstava - infrastrukture, ekonomije, poljoprivrede, prosvete, kulture i drugih ministarstava, koja imaju svoje investicione razvojne fondove, a za podršku razvoja opština.
U poslednje dve godine, ove investicione aktivnosti su integrisane u Nacionalni investicioni program i onda je bilo moguće da i mi konkurišemo na ta sredstva. Nakon određenih sukoba na području ovih opština, uzimajući u obzir i činjenicu da su ove opštine ujedno najnerazvijenije, pomenutim Vladinim programom omogućeno je ovim opštinama da obezbeđuju sredstva za investicione projekte preko Koordinacionog tela, a da ne konkurišu za sredstva kod drugih ministarstava.
To je bio prećutni dogovor. Mi smo bili redom odbijani u bilo kom drugom ministarstvu kada smo se javljali za investicije, jer su rekli - vi imate Koordinaciono telo. Počev od 2007. godine, kada se pojavio NIP, konkurisali smo i u NIP-u. Bujanovac i Medveđa ostvarivali su određene projekte, ne sve, ali Preševo nije uspelo baš nijedan, iako su prvobitno bili odobreni.
Na primer, Preševu je bilo odobreno 2007. godine oko 100 miliona, a 2008. godine 40 miliona, ali nijedan od tih projekata nije dopušteno, i to namerno, da se ostvari. Znači, opet smo svedeni, reducirani na one projekte koji su nam odobreni preko Koordinacionog tela. Znači, nema ekstra novca. To je apsolutna dezinformacija.
Tako da je opština Preševo u 2007. godini ostvarila ukupno investicija u vrednosti od 75 miliona dinara. Ove godine je bilo planirano 80, do sada su svega 73 ostvarena. Verovatno, nakon ovih tenzija, neće ni onih dodatnih sedam miliona da se uputi prema Preševu. To je ono što sam rekao u načelu.
Negde su u pitanju dve hiljade dinara investicija po stanovniku u poslednje dve godine u opštini Preševo. Dajte vi stručnjaci, kažite mi, verovatno bolje znate od predsednika Koordinacionog tela, da li jedna opština sa dve hiljade dinara po stanovniku može da ima razvojni program, a pogotovo ako je ona nerazvijena i najnerazvijenija. Kako ona s tim novcem može da dostigne prosek, a kamoli nešto drugo?
Za period od 2000-2006, kada nije bilo NIP-a, sve tri opštine su investicione projekte ostvarivale isključivo preko Koordinacionog tela. U isto vreme, druge opštine su to radile sa ministarstvima.
Znači, ponavljam, ne radi se o ekstra novcu za investicije koji se samo u opštinama ostvarivao, nego da su druge opštine, zavisi od sposobnosti, kapaciteta, ostvarivale mnogo veća sredstva, jer su mogle ravnopravno da konkurišu, imali su veće kapacitete, bile su sposobnije. Zašto Preševo nije tako osposobljeno?
Oko toga nam je potrebna diskusija, a ne tako uprošćena, kao što je ovde ponuđena prošli put.
Uveliko se manipuliše sa 64 miliona evra. Nikad se nije pristajalo da se za Preševo, Bujanovac, Medveđu, tačno svake godine da se iznese koliko se u njihovo ime troši sredstava. Tek smo sada dobili podatke, pre 4-5, tamo se vidi da je Medveđa dobila milijardu 415 miliona dinara za devet godina. Bujanovac je dobio milijardu 348 miliona dinara, a Preševo milijardu 155 miliona dinara. Ako to svedete po stanovniku, onda ćete videti da je Medveđa dobila 14.600 dinara po stanovniku, Preševo 3.600, Bujanovac 3.500.
Ako sada neko udara u nacionalnu poentu, postavljam pitanje zašto Medveđa, u kojoj trenutno ima 700 Albanaca, dobija 3-4 puta veća sredstva od Preševa, u kojem otprilike 90% žive Albanci. Da li tu ima neke pozadine, čiji je motiv etnička podeljenost, a tu priču nam je ponudio predsednik Koordinacionog tela na onoj sednici kada smo u načelu raspravljali?
Moja računica je da u ovim trima opštine, ako prevedemo tri milijarde i 900 miliona dinara, ako smo pratili i kurs kako je išao od 2001. do današnjeg dana, u pitanju je 56 miliona evra. Od toga za devet godina opština Preševo za sve investicije, ukupne koje je imala, dobila je 16 miliona evra.
Nije to moglo da ide sve u investicije. Od tih 16 miliona evra ili milijardu i 155 miliona dinara, evo šta je išlo, najveći deo, nekih 70% je išlo u investicije, ali to su sredstva koja su bila usmerena, prvo, bez Koordinacionog tela, direktno su bila usmerena određenim privrednim firmama.
Zatim, određena sredstva su bila usmerena za projekte vojske, negde oko milion maraka i više, milion i 100 hiljada samo u Preševu je tada obezbeđeno za planinske puteve koje je koristila u to vreme samo vojska. Još uvek većinu tih puteva ne koriste stanovnici tih opština, jer Kopnena zona bezbednosti je, vi znate, napuštena.
Odatle su otišli ljudi. Samo iz onih šest planinskih sela u Bujanovcu 3.200 stanovnika je 1999. godine otišlo, nema ih više, nemaju uslove za život, da se tu vrate. Da ne govorim o Medveđi, gde je ranije bilo 5.500 Albanaca, a sada imate samo 700 Albanaca i oni nemaju gde da se vrate.
Nudi nam koncept idealne opštine predsednik Koordinacionog tela kada je u pitanju Medveđa. Hoće čak i fakultete da otvori u Medveđi, i to za Albance, gde ima 700 Albanaca, a ne govori o jednoj težoj i osetljivijoj temi - da se Albanci već devet godina ne mogu da se vraćaju u svoje kuće, jer nemaju uslove. Porušeno je, zapaljeno, nemaju struju, osnovne stvari nemaju. Gde onda da se vrate?
Mi ćemo sada, u ime tih 700 Albanaca, koliko je preostalo, da otvorimo fakultete, pravni i ekonomski. Time nam gospodin ministar nudi, verovatno u ime Vlade, rešenje problema visokog obrazovanja opština Preševo, Bujanovac i Medveđa. Na koji način?
Što se niste setili, umesto u Novom Pazaru, univerzitet da otvorite u Novoj Varoši? Vi sada, u slučaju Albanaca, izvrgavate nas ruglu, podsmevate nam se. Osetili problem, ljudi završavaju fakultete u Tirani, u Tetovu, u Skoplju, čak i do Sofije idu, jer ova država im nije obezbedila tu mogućnost.
Koju sad priču nudi Vlada? Da će da reši problem visokog školstva Albanaca tako što će da otvori odsek fakulteta, pravnog i ekonomskog u Medveđi, i čitava priča se stavlja ad akta. Šta je sa drugim fakultetima? Šta je sa onima koji sada studiraju? Oni sada da čekaju dve-tri godine. Neće ni univerzitet u Nišu, ni u Beogradu, ni oni manji da nostrifikuju diplome Makedonije, Albanije, a oni sa tim diplomama rade po Evropi. Srbija ne priznaje. Iako su počeli, 2003. godine Niški univerzitet je počeo da nostrifikuje diplome.
Zbog političkih određenih zbivanja u međuvremenu, oni su napustili taj koncept i prestali su da nostrifikuju diplome. Mladi ljudi, stručni kadrovi čekaju dve-tri godine, nemaju zaposlenje, ne priznaju im se diplome i onda mora da idu ili na Kosovo ili u Evropu.
Zamislite situaciju da u ovih osam-devet godina, u ovom strašnom ekonomskom stanju u kome je Kosovo trenutno, naši mladi ljudi su uspeli tamo da dođu do posla, a ne u svom rodnom kraju, u situaciji kada je Srbija daleko razvijenija. Koja je sada to priča?
Sada se pokušava svaliti celokupna ta tragična priča sa katastrofalnom ekonomskom situacijom koja nije povezana sa ministrom Markovićem, nije čak povezana ni sa Čovićem. To je duga priča. Kada je država bila centralizovana u ovoj oblasti nije investirano, kada je mogla država da investira.
Šta smo mi imali? Imali smo pogone ljudi od nekoliko fabrika iz Vranja, Kumanova i Zaječara, koji su, kada je međunarodni embargo uvođen, odmah zatvoreni, sem "Simpa", koji još uvek radi, svi drugi su zatvorili i nestali.
Idemo dalje. Šta je Koordinaciono telo radilo za privredni razvoj? Dalo je jedno 54 miliona samo firmi "Eurofleks". Znate zašto? Oni su radili gornji deo cipele. Lom-posao su radili za jednog Italijana. Dolazi 99. godina, bombardovanje, oni čak nisu prekidali posao i odmah nakon bombardovanja uvode vojsku u njihov pogon. Prestaje proizvodnja, mašine idu u Vranje.
Šta onda radi Koordinaciono telo? Plaća radnike koji nisu radili. Otišlo je nekih 25 miliona da se plate radnici koji nisu mogli da rade. Onda plus nekih 20 miliona da ponovo kupuju mašine. Kada se to opet svelo u normalu, nakon nekoliko godina, Italijan je otišao, niko neće samo gornji deo cipele i opet se ne radi. Vidite za šta je oko milion maraka u to vreme otišlo.
Evo jedan primer koliko je Koordinaciono telo imalo sluha za ekonomski razvoj Preševa. Raniji objekat za stanove, investiran od Fonda za razvoj, 16 stanova za stručnjake iz privrede, sve je Koordinaciono telo usmerilo policiji i zaposlenima u državnim organima. To je ta pomoć koja je pružena za privredu. Sada bi neko da svali celu srdžbu i kritike na predsednike opština i, eventualno, to je smešno pitanje, tri godine nemam tamo nikakvu izvršnu funkciju, na poslanika u ovoj Narodnoj skupštini.
Šta je cela suština? Jedno vreme su perfidnije radile vlasti, da bi kontrolisale jedinu opštinu sa većinskim albanskim stanovništvom, koja je izlazila na izbore, imala svoje rukovodstvo, dosetili su se da u celoj državi samo u Preševu imaju pomoćnika ili zamenika načelnika Pčinjskog okruga. Drugi okruzi nisu imali zamenika samo za jednu opštinu. To je zarad kontrole.
To isto radi sada predsednik Koordinacionog tela, koji bi direktno da deli sredstva nevladinim organizacijama koje bi držale okrugle stolove, a to oni koji su pošteno o tome razmišljali, to već rade. Određene nevladine organizacije takve okrugle stolove već drže, ne manipulišući sredstvima Koordinacionog tela.
(Predsedavajuća: Petnaest minuta i trideset sekundi.)
Znači, ovde je u pitanju pokušaj da se uzurpiraju prava lokalne samouprave i da o jedinim sredstvima koja imamo za razvoj ne odlučuju organi lokalne samouprave, nego da o tome odlučuje opet neko ko je postavljen od strane vladajuće stranke. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, posle njega narodni poslanik Radoslav Mojsilović, pa narodni poslanik Borislav Pelević.

Možda je dobro što je moj prethodnik krenuo široko sa obrazlaganjem svog amandmana, ali mnogi detalji koje je izneo u svom govori nisu obuhvaćeni amandmanom.
Na početku moram da kažem da je amandmanom obuhvaćen razdeo - Služba Koordinacionog tela Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa. Tu postoje ekonomske klasifikacije. Svaka ekonomska klasifikacija, gospođo ministar, znači određivanje namene određenih sredstava. Znači, EK 511, recimo, tačno je napisano na šta se odnosi, to su zgrade i građevinski objekti. Rečeno je tu 60 miliona dinara.
Gospodin Riza u svom amandmanu kaže da se na toj klasifikaciji 511, da se 60 miliona dinara zameni iznosom, meni se čini, 7,5 miliona. Rizin amandman se stvarno kreće u okvirima sredstava koje je Vlada predvidela za Koordinaciono telo, to je 404 miliona dinara.
On samo traži unutrašnju preraspodelu tih sredstava, "samo". Moram radi javnosti da kažem da na drugim pozicijama ovog budžeta u okviru transfernih sredstava postoje sredstva namenjena tim opštinama. Iz budžeta se transferišu sredstva jedinicama lokalne samouprave, prema kriterijumima koji su određeni posebnim propisom o raspodeli tih sredstava i drugim propisima se definiše koliko iz poreza itd, da ne pričamo o obrazovanju, da ne pričamo o zdravstvu koje je kao celina prikazano, ali ima svoju kapilarnu strukturu prema jedinicama lokalne samouprave i rasporedu zdravstvenih ustanova.
To nije obuhvaćeno amandmanom. Amandmanom je obuhvaćen samo onaj plus, onaj dodatak koji država izdvaja za ove tri opštine. Znači, da podvučemo crtu.
Što se tiče onog redovnog, prema redovnim kriterijumima, teritorija, jedinica lokalne samouprave, broj stanovnika, broj zdravstvenih ustanova, broj predškolskih ustanova itd. Taj deo se ne tretira amandmanom. Amandmanom se tretira ono što je plus, što pripada ovim opštinama i ne pripada drugim opštinama.
Ne možemo sada ovde da intervenišemo amandmanom i da kažemo, u okviru ove 3.11. molim vas, odvojte pare za Niš. To bi bilo smešno. Ovo su namenska sredstva za te tri opštine. Tu smo podvukli drugu crtu, da definišemo gde se nalazimo.
Moram da kažem da je prošle godine za ovu službu Koordinacionog tela Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa bilo planirano 385 miliona 161 hiljada dinara, za sledeću godinu se planira 404.895.000. To je povećanje za 5,1%. Ako izuzmemo iz tog uporednog pregleda druge korisnike, koji praktično 2009. godine počinju, gde imaju indeks 400 i nešto, malo ćete naći pozicija gde je povećanje sredstava u odnosu na 2008. godinu veće od 5%.
Šta želim na ovaj način da kažem? Želim da kažem da su pri povećanju sredstava za 2009. godinu ipak uzeti u obzir neki kriterijumi, verovatno i kriterijum da se taj prostor već osam godina sagledava sa plusom, znači budžet plus. Sada pričamo o tome šta je plus. Ovde ide nešto što meni ne odgovara. Moram da vam kažem, meni ne odgovara.
Ako je država rekla, zbog demografskih kretanja na toj teritoriji, te tri opštine, zbog činjenice da se prazne neka sela, da jednostavno Srbi i Romi napuštaju te teritorije, jer verovatno imaju nekih problema za normalan život, država posebno interveniše u zgrade i objekte sa 60 miliona sledeće godine planira, a Riza kaže, to treba da se svede na 7,5, a sva razlika da se da transfernim sredstvima opština za neku drugu potrošnju, onda mi praktično ne definišemo politiku.
Onda se gubi smisao Koordinacionog tela. Koordinaciono telo ima smisla da uspostavi dijalog, kontakte, smiri strasti, omogući da se ne remeti demografska struktura tamo i da se na teritoriji opština Preševo, Bujanovac, Medveđa svi prijatno osećaju kao na svome. To je svrha ovog plusa koji se odvaja.
Ako vi iz budžeta odvojite deo sredstava da Srbi i Romi, kao ugrožena populacija, opstanu na svojim kućnim pragovima, pa to je pohvala, pa zato postoji, to je svrha Koordinacionog tela. Nije svrha Koordinacionog tela da se ljudi iseljavaju nego da ostanu na svojim pragovima. Kada Riza kaže, znate šta, mislim da je mnogo 60 miliona da bi Srbi ostali, nego treba samo sedam miliona, onda moram da obavestim ministra, a vi to znate da to teško radim kada je u pitanju DS, prosto krvarim. Vi me ne razumete.
Mislim da je 60 miliona malo. Evo da vam kažem, iskreno, mislim da je 60 miliona malo, mislim da trebate da date 250 miliona. Sada ću na nekoliko primera da vam to objasnim, jer neko je ovde juče rekao, a dobar mi je drugar pa nisam hteo da mu repliciram, da ne znam Vojvodinu. Znam Vojvodinu, znam Preševo i Bujanovac, Crnu Goru, Republiku Srpsku, Republiku Srpsku Krajinu, sve to znam.
Da li vi znate, recimo, da u Preševu postoji Srpska pravoslavna crkva. Verovatno je jedna od retkih koja ima dva zida, ograđena, i ako je ograđena. Postoji mladi sveštenik, sa dvoje ili troje male dece, oni moraju tri kilometra da idu do škole, vrlo lepa i dražesna deca. Mislim da je sveštenik iz Republike Srpske došao službeno tamo da radi. Prosto strepe kada deca treba da krenu tamo u školu.
Bilo je tu velikih problema, bilo je nekih paljevina, pisanja grafita itd. Bilo je kada je Riza bio predsednik opštine. U jednom selu između Preševa i Bujanovca, kada idete onim sporednim putem, ne znam kako se zvaše selo, ima srpsko groblje iz 13, 14. veka, ne znam, tu je velika koncentracija i starih manastira koji treba da se obnove na tim obroncima. Tamo su porušeni spomenici.
Pored groblja postoji jedna naša karaula, vojska tamo nešto, policija u stvari nešto čuva. Kada se postavi pitanje, ko je porušio te spomenike, ne mogu ljudi da dođu, teško je da gledate porušene spomenike, u Preševu, molim vas, da se ne čudite, onda kažu mala deca, to su srušila malji deca, šta zna malji deca, uzme macolu od 300 kilograma, udari po spomeniku i polupa se spomenik, malji deca.
Gospođo, zamolio bih vas da obavestite predsednika Tadića i Cvetkovića, mislim da možete malo da popravite utisak kod mene, mada to teško ide, da ovo iz stalne budžetske rezerve planirate još jedno sto miliona za renoviranje tih kuća, da se renoviraju te kuće, da se obezbedi ljudima opstanak, opstanak na kućnom pragu.
Svakome želimo opstanak na kućnom pragu, da nam se ne prazne teritorije, da moj stric ne bude najmlađi čovek u selu, a ima 73 godine, pa da li možete da zamislite koje su godište ovih 27 koji žive na prostranstvu koje obuhvata teritoriju Palilule, Starog grada i Savskog venca. Sve da uradimo da se ljudi vrate na svoje kućne pragove.
Idemo sa sledećom stavkom, šta je gospodin Riza predložio da se smanji. Predložio je da se smanji deo koji se odnosi na, ako mogu tako da kažem, multietničku komunikaciju. Sredstva koja su potrebna da komšije razgovaraju u drugoj klimi, u drugoj situaciji, da zajednički rešavaju pitanje vodovoda, kanalizacije, da rešavaju pitanje koegzistencije. Zašto bi se to smanjivalo? Objasnite mi. Kažem vam, poterajte sve ove druge, kako vi kažete socijalno odgovorne, socijalno odgovorna preduzeća, neka uplate da se naprave manifestacije koje će da zbliže komšije. Da li će to biti folklor, da li će to biti pesma, da li će biti bilo šta, da se druže, da se zbližavaju. Ne znam zašto se ta stavka smanjuje.
Pričamo o nečemu što je sa gledišta budžeta Republike Srbije plus, nije redovno, nego dajemo plus. Zašto dajemo plus? Osam godina je politika da se stabilizuje ta situacija tamo.
Tamo su prisutne i međunarodne organizacije, imaju svoje kancelarije, izdvajaju sredstva, prave neke projekte tamo. Kada idete kroz ona tamo njihova sela i one ulice, pa vidite EU, i one zvezdice, pa ovaj most su pomogli ovi, pa ovaj put su pomogli ovi itd. Neka su i špijunski, nije bitno, ali dajte vezivno tkivo za te ljude.
Problem posla. Problem posla nije samo u Preševu i Bujanovcu, molim vas ljudi, problem posla je problem cele države, zašto je na subotičkom plenumu Tadić rekao - čuvajte radna mesta. Kada je rekao - čuvajte radna mesta, to se odnosi i na Beograd, i Suboticu, i Niš i Preševo. Nije on rekao čuvajte samo mesta vi u Beogradu, a vi u Preševu hajde svi otkaz. Ne može tako.
Pričamo o ovom plusu. Moguće je da ova sredstva, Vlada je mogla da predloži, ukidamo Koordinacioni odbor, ne treba nam više. Šta bi onda pričali?
Sada neko prigovara oko onog plusa. U kom smislu prigovara? Da, Koordinacioni odbor će da potroši 404 miliona, ali je gospodin Riza hteo da to ne ide za zgrade, za manifestacije zbližavanja i treća stavka, nije bitno koja je, da se smanji, da ide u transferna sredstva. Kome? Opštinskim administracijama u te tri opštine. Tako je.
Da vas podsetim, pre nekoliko dana je pričao o blokadi računa zbog neke sudske odluke.
Da li biste to čuli kada bi bila u pitanju, recimo, opština Malo Crniće ili Žagubica, ili Kučevo? Da li biste onda pokazali blagonaklonost i gledali na taj problem istim očima? Ne.
Pošto pričamo o plusu za to sam da, ako ste u mogućnosti, ova sredstva prerasporedite, pa dajte malo više za opstanak, dajte malo više za lokalne puteve, za povezivanje tih sela. U nekim selima je lako, dogovore se ljudi i naprave asfalt. Oni su relativno bogati.
Imate tamo i bogatih sela, da znate. Vidite po kućama kako to izgleda. Baš sam išao tim sporednim putem i nisam imao problema, Riza, moram da ti kažem. Tvoji prijatelji su me sačekali tamo, pili smo i kafu i pošto je u crkvi glavni vodovod za Preševo, i to je lepa voda, da znaš.
Kada pričamo o ovom plusu neka bude ova logika, ali malo povećajte ova sredstva za sela, za opstanak, za sređivanje kuća, jer ste rekli tu su ipak dva populacije prilično ugrožene. Svi su ugroženi. Ali su neki malo ugroženiji. Koji? Pa oni kojih ima malo, znate, malo ima Srba. Imaju tamo velikih problema, i oko škole, i oko putovanja, i oko drugih stvari, da sada ne otvaram ovu temu.
Znači, neka ostane ovakva unutrašnja raspodela u okviru ovih 404 miliona, ali ako već želite da vodite tu politiku, molim vas, dajte malo da napravimo pozitivnu diskriminaciju, pošto je to u modi.

Narodni poslanik Riza Halimi.

Članovi Poslovnika 225. i 226. Gospodin Krasić je mogao u holu da se više interesuje o stvarima o kojima nije dovoljno informisan. Jednom prilikom sam mu oko groblja na slične optužbe jedanput već odgovorio.
Nije ništa konkretno, ni o jednoj mesnoj zajednici, ni o jednoj crkvi nisam čuo da je konkretno govorio, ali sam mu konkretno prošli put rekao - džamija i muslimansko groblje u selu Slavujevac su ruševina. Nikad tu temu nismo otvorili, a znamo tačne podatke ko je šta uradio, a ti proizvoljno govoriš o nečemu za šta nikada nikakav podatak nisi izneo. Ako su u pitanju klasifikacije, mislim da smo prošli put dosta to objasnili, da nije u pitanju, ljudi, da neko sad, jer to je predsednik Koordinacionog tela stvorio tu veštačku temu, šta će njemu ostati. Čije su opštine? Gde se nalaze te opštine, gospodine Krasiću?
Sada si počeo stopama onoga Lazića koji govori da se Albanke namerno porađaju u Vranju da bi dobile srpsko državljanstvo. Ako bi imali porodilište ili bolnicu u Preševu, gde bi bili? Sada slična pitanja postavljaš. Ko treba da odlučuje o tim parama? SO Preševo? SO Bujanovac? SO Medveđa? Čije su one opštine? Govorim o tome, po kom moralnom pravu govorite ovde, da jedan čovek u Koordinacionom telu, jedan ministar treba da odredi kojoj nevladinoj organizaciji koji novac da se da?
Kome da se obrati sirotinja za socijalna pitanja, umesto da to radi Centar za socijalni rad u Preševu, umesto da to rade komisije ili nadležni organi u ovim opštinama? O tome govorimo. Ili, hoće sa tim parama da gradi fakultet u Medveđi za Albance, a gde samo osam Albanaca završava ove godine srednju ekonomsku školu. Što se tiče one ekonomske klasifikacije o zgradama i objektima, 60 miliona, koji su veštački postavljeni od početka, otkud tako glomazno Vlada stvara organ i sada toliku sumu za to, osim za manipulacije.
Ljudi božiji, nema tu logike. Po ovome što sada čujemo, 273 miliona će sada opštine samo za Albance, ali će ovih 60 miliona samo za Srbe. Da li sada to propagirate? To propagirate jer ako je iseljavanje u pitanju, rekoh vam prošli put, 11.800 Albanaca je od 1991. do 1992. godine manje u odnosu na apsolutni broj. Ako računamo priraštaj, u poslednjih 15 godina je sa te tri opštine otišlo 25.000 Albanaca, a u periodu 1991-2002. godine Srba je manje 1.100 i od toga 1.000 je iz Medveđe.
U Bujanovcu ima 150 više, u Preševu ima 200 manje, a najveći manjak je u Medveđi, tamo gde ste dali hvalospev da se tamo odlično radi. Ljudi božiji, pa to je nerazvijeno područje. I Medveđa je nerazvijena, iako njihov predsednik odlično radi, ali šta može ako država ne pomogne. Gde ste videli da je predsednik opštine u nerazvijenim područjima uspeo da napravi čuda ako nije imao pomoć od strane države, od strane razvojnih fondova države? Hvala.

Narodni poslanik Zoran Krasić, replika.

Gospođo Čomić, čudi me da niste primetili kako me je gospodin Halimi unapredio, postavio je pitanje u smislu čl. 225. i 226, kao da sam državni faktor. Jesam, znam da jesam, zato i kažem. Zna Riza kako da postavi to pitanje, ali da objasnimo neke stvari.
Gospodine Halimi, nisam pričao o porodilištima niti gde ko treba da se porodi, nisam pričao o univerzitetu, nisam pričao o tim stvarima koje ste iskoristili da sa ove govornice takvu poruku pošaljete. U potpunosti vas razumem.
Moram radi vas da ponovim, ukoliko stvarno smatrate da ovih 60 miliona, što je odvojeno za zgrade i objekte, predstavlja vid manipulacije Milana Markovića, možete čak i u to da me ubedite ako imate neki dokaz i vrlo rado bih prihvatio vaše dokaze. Zašto? Zato što bi to bio dokaz o nenamenskom trošenju sredstava.
Ono što sam pokušao da kažem, to je da tih 404 miliona koji su planirani za sledeću godinu samo tražite unutar njih preraspodelu i otvarate neka pitanja, pa sve je to namenjeno svim stanovnicima sa tih teritorija. Verovatno dve-tri pozicije treba da spreče neke negativne tokove i to zaslužuje pažnju.
Iznosite neke statističke podatke, možda ste i rekli tačne statističke podatke, ali je problem u tome šta ste uzeli kao osnovu, kao bazu za izračunavanje tih podataka. Uzeli ste verovatno zvaničnu statistiku, ali u celoj Srbiji teško se živi. Teško prihvatam koncept pozitivne diskriminacije, da je neko ravnopravniji od drugog, ali ovde imamo situaciju da se cela Srbija prazni, a i vi ste svesni značaja te teritorije.
Vrlo dobro taj kraj znam, gospodine Rizo, maksimalno učestvujem da se iznad Preševa i Bujanovca svi oni manastiri prema Gnjilanu obnove. U toj eparhiji ima 400 neobnovljenih manastira. Da li vi znate šta je to? To je riznica, to je naš ponos, to je civilizacijski ponos, da nije toga ne bi bio srednji vek tako tmuran i taman, ovi na zapadu jurili veštice u to vreme kada se kod nas razvijala kultura. Dajte da to obnovimo, da pokažemo celom svetu našu istoriju, našu tradiciju i naravno da ćete me podržati u tome.

Narodni poslanik Riza Halimi želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Po čl. 225. i 226 - dopunsko objašnjenje.
Gospodo, stvarno ovde ima velikih nesporazuma, ali niste krivi, jer stvarno ste dezinformisani. Proceduru sam pratio od 2001. do 2005. godine, od 2005. nemam nikakvih izvršnih funkcija ni u jednoj od ovih opština o kojima se govori.
Ne može dinara nijedna od opština od Koordinacionog tela da dobije ako prvo ne podnosi predloge. Ti predlozi se usvajaju, verovatno, prvo u Koordinacionom telu, gde apsolutno nijednog Albanca nema, sve su ovde ranije Čović, Ljajić, sada Marković i drugi. Onda, šta?
Oni daju informaciju koji od naših predloga je prošao. Da bi uzeo novac za ostvarivanje tih projekata, dopunski šalješ situaciju za svaku pristiglu građevinsku situaciju da bi dobio novac da bi isplatio izvršioca. Gde ima tu mogućnosti za manipulaciju?
Sada je uvedeno od septembra da predlog ne može ni Skupština, ni Opštinsko veće, ni predsednik da podnosi za projekte, ako im ne potpiše potpredsednik koga je postavila Vlada, opet kadar iz Beograda. Znači, ni predlog ne može da prođe da dođe u proceduru u Beogradu ako prethodno taj predlog ne odobri potpredsednik Koordinacionog tela koje ima kancelariju u Bujanovcu. Znači, nema nikakve šanse ni u nivou predloga bez dozvole Koordinacionog tela da dođe ovde u razmatranje.
Onda zbog čega te strepnje da treba nešto dopustiti jednom čoveku, mimo svih ovih procedura, predloga Skupštine, predloga Opštinskog veća, prolazak kroz sito i rešeto u nekoliko nivoa i tek se ostvaruje na terenu. Umesto toga, šta se sad traži? Da direktno iz Beograda neko kaže - ovom i ovom socijalnom slučaju dati ovoliki novac, a mi tamo imamo socijalni centar. Mi tamo imamo organe u lokalnoj samoupravi koji su po zakonu nadležni da rade to.
Šta se sad drugo ovde nudi? Opet vam kažem, nezaposlenosti ima svugde, ali u Preševu je 70% nivo nezaposlenosti. To nema svugde, gospodo. Umesto da nam se nude projekti, ovako zajednički, o otvaranju novih radnih mesta, nama se nudi, neko se dosetio iz Koordinacionog tela da nama nedostaje još onih okruglih stolova. Imamo to. Ko to kaže? Dođi Krasiću i videćeš u Bujanovcu da se svake nedelje drže i tribine i Srbi i Albanci zajedno i Romi i svi su tu.
Ja, čovek iz te oblasti, koji znam kako idu stvari, govorim da to što je oblast nevladinih organizacija rade ljudi odavno, nisu čekali Markovića, oni već rade to bez sredstva Koordinacionog tela. Govorim da su naši imperativi privredni projekti, da oko toga po ovim procedurama koje zajedno radimo u to usmerimo sredstva. Tu je suština i apsolutno ne vidim dalje potrebe da ovo objašnjavam. Ako ima neko ko hoće da sluša, ovo je sasvim dovoljno.