Hvala, gospođo Čomić.
Dobro je što u ovoj kamernoj atmosferi možemo da objasnimo suštinu ovog amandmana, da javnost u Srbiji sazna šta je bila ideja podnosioca amandmana.
Ideja podnosioca amandmane je u suštini da ako kabinet predsednika Vlade treba da troši neke pare u 2009. godini, i to je predloženo da bude 61 milion dinara, onda toliko treba da ima i kabinet potpredsednika koji je obuhvaćen amandmanom, a to je potpredsednik koji istovremeno i nije ministar. To je, moram da kažem, stvarno čudna logika. Znači, ako onaj nezakonito troši 61 milion, hajde i ovaj drugi neka troši nezakonito 61 milion.
Kabineti su stvoreni kao jedna posebna kategorija, pre nekoliko godina kada je menjan Zakon o Vladi, a menjan je u vreme dok je bio samo jedan potpredsednik Miroljub Labus, pa je kasnije, kako se menjao broj potpredsednika Vlade, tako i menjao broj kabineta.
Onda smo došli do neke organizacije državne uprave, a to jeste organizacija državne uprave, gde imamo i previše potpredsednika, i previše kabineta i previše zaposlenih koji predstavljaju trošak. Ali, 61 milion, ako se planira za ovog potpredsednika, treba staviti u odnos sa, danas smo pričali o tome, 60 miliona dinara koji se preko Koordinacionog odbora odvaja za sanaciju i rešavanje stambenih potreba ugroženih građana na teritorije one tri opštine, Preševo, Bujanovac i Medveđe.
Onda, kada to stavite u tu srazmeru, onda vidite da jednostavno zdrava logika to ne može tako da prihvati. Ako je već tako organizovana Vlada, ako već postoje potpredsednici, onda smo sigurni da tu treba da budu odvojena skromnija sredstva za te kabinete, pošto očigledno da ih ne možemo sad izbeći jer su postali zakonska kategorija.
Znači, i pored mog političkog neslaganja da postoje kabineti, ne mogu da osporim činjenicu da oni u skaldu sa zakonom postoje i da u skladu sa zakonom postoji obveza u budžetu da se kao tehničkom propisu planiraju sredstva, ali smatramo da možemo da intervenišemo i da ukažemo na neophodnost jednu, a to je da se za taj kabinet planiraju i predvide daleko, daleko manja sredstva i da se kao kriterijum koristi neka zdrava logika. Primer za tu zdravu logiku je upravo ono što je izdvojeno za zgrade i objekte u one tri opštine na jugu Srbije.
Međutim, problem ovog amandmana jeste što je to amandman bez zakletve. Da je podnosilac amandmana potpisao na kraju teksta amandmana - zaklinjem se čašću, obrazom, ugledom, svetim Savom, Bogom, kompjuterom, sekretaricom, to bi već bilo mnogo ozbiljnije. Molim vas, nemojte da se smejete, jer imam materijalne dokaze za sve što iznosim.
Podnosilac amandmana je gospodin Arsić, do pre dve meseca član SRS, od pre dva meseca visoki funkcioner neke druge stranke, stranke koja nije učestvovala na izborima. On je uredno, kao i svi poslanici, podneo ostavku i stavio na raspolaganje svoj mandat SRS, a onda je neko sve to sklonio na stranu i doveo u pitanje legitimitet rada i legalnost odluka Narodne skupštine.
Onog dana kada je rešio da promeni ideologiju, on je odneo i kompjuter i sekretaricu. Kompjuter smo dobili nazad, sekretaricu je zadržao. Ali, dobro. Šta da radimo, tu su činjenice. Možete vi da bečite oči koliko god hoćete. Ovo nije prvi put da se iznosi i da se priča o tome. Pre dva meseca smo pričali o tome. Molili smo vas da nam se makar vrati kompjuter sa kojim je zadužena poslanička grupa.
Odneli su oni još tri stranačka kompjutera koji su zavedeni kao osnovno sredstvo SRS, gradski odbor Beograd, tri laptopa, to ne vraćaju.
Ako uzmete u obzir koliko nas je zadužio onaj zumbul preko banke Inteze, gospođo ministar, nezakonito uzeo kredit, posle odložen kredit, kratkoročni u dugoročni, iz budžeta ste uplatili 100 i nešto miliona za rezultate izbora, umesto da se vrati kredit, mi sad dobijamo neke račune, produžen kredit kao dugoročni do 2012. i mi blokirani.
Mislim da je to veći problem, znate? Vi niste odgovorni za to. Vi samo treba da date jedno tumačenje - da li Zakon o finansiranju političkih stranaka dozvoljava da se kredit uzme od banke, pogotovo banke sa stranim kapitalom, jer onda zaključujemo šta je šta.
Kada ste već ovde i kada učestvujete u ovoj raspravi, gospođo ministar, skrenuo bih vam pažnju, a ovde vidim ima i nekoliko poslanika DS koji su i 2001. godine bili u Narodnoj skupštini - da je tada Narodna skupština, čini mi se preko Administrativnog odbora, donela neku odluku da jedan od šefova jedne poslaničke grupe, mora da vrati sve one pare koje je od 1993. godine primao na ime troškova putovanja od mesta gde mu je navodno prebivalište do Beograda, a imao je službeni stan u Beogradu.
Niste me dobro čuli, to je od 93. godine, možda imate problema... uzmite stenogram. Vrlo precizno pričam, znate. Vrlo precizno pričam, doneli ste neku odluku i onda znate valjda šta je napisano - da li ste to realizovali ili niste, mnogi su se zgražavali nad tom činjenicom, nad tim zakasnelim saznanjem?
Znači, ipak moram da vam skrenem pažnju da morate da vodite računa i kada neko podnese amandman - kakva je prava pozadina tog amandmana, koliko je on u stanju dosledno da se bori za taj amandman, koliko preko tog amandmana izražava svoj politički stav. Jer, znate, ukrade čovek kompjuter, pa vam podnese amandman i kaže - da se saniraju neki troškovi, da se smanje neki troškovi i vi se hvatate za glavu.
Znam da se vi hvatate za glavu, ali morate da skrenete pažnju i Borisu Tadiću da će i njemu da prsne glava od bolova, jer to svakodnevno postaje sve veći i veći bol, i to ozbiljno jeste problem. Legitimitet rada ove Narodne skupštine već nekoliko meseci je pod znakom pitanja. To se proteže i na legalnost odluka, bez obzira da li neko učestvuje ili ne učestvuje u glasanju ili je prisutan prilikom glasanja ili nije prisutan prilikom glasanja - to se proteže.
Znači, izašao sam u ime SRS da podržim svaku ideju, bez obzira koji poslanik da je podnese - da se smanje troškovi kabineta, jer to odgovara nečemu što ste obećali. Doduše, niste se zakleli, ali ste obećali. Obećali ste da ćete na svim nivoima da izvršite neke organizacione promene, koje će u krajnjem rezultatu da imaju uštedu - uštedu javnih sredstava.
Ne vidim tu uštedu ovde, jer predlog budžeta za 2009. godinu je veći nego ono što je bilo planirano za 2008. godinu. Veći je obim budžeta, ali znate, ako se kaže "ušteda", onda to treba da se smanji. Ne prava, jer kod kabineta kada pričamo, tu nemamo prava.
Imamo prava zaposlenih, njihovo socijalno osiguranje itd, ali kada pričamo o troškovima službenih putovanja onda tu nema prava - da li će gospodin potpredsednik jedanput da ide u inostranstvo ili će svaki dan da ide u inostranstvo, to je već odraz politike te vaše vlade.
Mi smatramo da oni treba što manje da se šetaju, jer kada krenu u te svoje mirovne misije, onda nastaje velika glavobolja za Republiku Srbiju.
Ko zna šta im tamo rade? Da li im zavrću ruke, da li ih truju nekim lekovima - oni nekritički prihvataju sve, sve. Da vas samo podsetim i Euleks, i ova operacija koja se zove "Statut Vojvodine"?
Videli ste da su sve te javne manifestacije tokom izborne kampanje gde se završava državni posao, sa potpisivanjem, besplatnim akcijama, Fijatom itd. bio izborno-propagandni trik kako prevariti građane, kako ih naterati da još jedanput glasaju za nekoga, a da nisu svesni da su glasali protiv svojih vitalnih interesa.
To ovih dana postaje i suviše, svakim danom sve više i više jasno građanima Republike Srbije. Prekjuče smo u stvari videli da vi ne želite da izdvajate za dečji dodatak veća sredstva, za studente, za talente, za sportiste, to smo dokazali.
Vi ste više zainteresovani za nešto što je materijalna vrednost u pogledu tonera, toalet papira itd, a manje za ovu našu decu i za ovo što je, ako mogu da kažem - socijalna grupa koja mora da se respektuje. To smo dokazali, mi sada idemo samo dalje i nema potrebe da ponavljamo te stvari.
Smatram da vi možete ovde da izađete i da kažete - znate, u kabinetu postoji toliko i toliko zaposlenih, mi moramo njihova prava iz radnog odnosa da poštujemo i da im garantujemo budžetom. Slažem se, ali ta prava isto postoje i kod zaposlenih u Robnim kućama "Beograd". Samo da vas podsetim da oni su već 20 i nešto dana ovde u šatorima ispred zgrade Predsedništva, samo su pogrešili ulaz. Tadić ulazi na ovaj sporedni ulaz, pa nikako da ih vidi, a on je kao human čovek dao dva WC, ona poljska, ''Toi'', znate ona plastična. Verovatno zbog onoga kada je Depos organizovao vidovdanski sabor. Tada je bilo leto, pa nisu bili ti ''Toi'' vecei i bilo je većih problema sa tim parkom, kada je završen taj protest.
Znači, morate na objektivan način da pristupate pravima građana. Ne mogu da budu građani koji slučajno rade u državnoj službi, sa pravima prve kategorije, a drugi zaposleni da budu druga, treća ili poslednja kategorija neka. Ne znam u toj vašoj nomenklaturi koja bi to po slovu mogla da bude kategorija.
Moram da vam skrenem pažnju, da ono što je u Subotici na plenumu rekao gospodin Tadić, neću da pričam o onome što je pričao na zatvorenom delu, to vi najbolje znate, ne bih smeo da odam svoj izvor informacija, ali na javnom delu je rečeno - radna mesta moraju da se čuvaju. Ako ih čuvate u državnoj službi, čuvate ih i u drugim preduzećima.
Zadužite ministra Ljajića da bude efikasan, da maksimalno angažuje inspekciju rada, da se ljudi vraćaju na posao, da se poništavaju ta rešenja o otkazima. Ako tehnološki proces dozvoljava ili nalaže otpuštanje, da se po onoj gradaciji poštuju prava - drugo mesto, pa na kraju tek otpremnina i neka prava na birou.
Ako krenete neselektivno, onda ćemo imati ovu situaciju, da će svakodnevno da se povećava broj građana koji će da ostanu bez posla, a da istovremeno imamo neracionalno trošenje para poreskih obveznika za neke kabinete, za neke komisije, za neke agencije, pa i u okviru svakog ministarstva može da se pronađe neka od ekonomskih pozicija, gde sigurno možete da nađete neku uštedu.
Međutim, vi ste pribegli jednom drugom triku. Vi sada kažete - ovo što mi predlažemo budžetom je daleko manje od onoga što su tražila ministarstva. Znam? Zašto? Oni će uvek da traže, po njihovoj proceni, šta je optimalno i uvek će da navedu - ova sredstva su neophodna za normalno funkcionisanje i ispunjavanje svih funkcija i zadataka koje su u nadležnosti ministarstva.
Ali gospođo, to je stereotip koji se 60 godina javlja u svim vladama, još dok je bilo Republičko izvršno veće, dok su bili sekretarijati i kasnije kada su ministarstva. To je uvek i sva ministarstva traže, pa onda Vlada, kao mesto gde se kreira i vodi ekonomska politika - vrši neka usaglašavanja. Vlada je zauzela stav o štednji, mi podržavamo taj stav o štednji, ali bismo hteli da, ako već treba da damo tu podršku - da vidimo u novčanom iznosu da ste opredeljeni za štednju.
Prema novčanim iznosima i brojevima koje ste vi ovde izneli mi ne vidimo opredeljenje - štednja po saku cenu. Mi to ne vidimo. Pazite, vi da ste krenuli sa nekom procenom, ne znam dva posto više nego prošle godine, odnosno zašto ne uporedite sa 2001. ili sa 2000. godinom? Verovatno ne može da se uporedi sa 2000. godinom, pošto ste promenili način obračunavanja bruto društvenog proizvoda, ali da uporedite sa 2001. godinom, pa da ste našli neki uprosečeni koeficijent kako da se to podigne i da to završite. Onda ćete da kažete - da, u međuvremenu su se promenile nadležnosti, pa su došli neki novi poslovi.
Ama, izmislili se poslove, kao što ste izmislili agencije.