Vidite, kada Bolonja da kadar, kako to ispada. Prvo mora da se zna da privremenom merom nismo tražili da se vrati meso, nego smo tražili da se odloži prinudna naplata menica i ugovornih ovlašćenja. Meso nam nije potrebno. Zašto bi mi uzimali meso, da neko dođe sa nekim mesom da bi nešto ispotpisivao? Mora javnost u Srbiji da zna, Tomislavu Nikoliću je zabranjeno da kreditno zadužuje SRS.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Neću više.)
Kaže da više neće. Stvorio je dugoročnu obavezu SRS od 68 miliona dinara i izazvao blokadu SRS. To je sastavni deo puča, jer je obećao da će 60 poslanika SRS da otme i da će da otme Centralnu otadžbinsku upravu i da na taj način ugrozi odbranu Vojislava Šešelja, i to u vreme kada je u Hagu vođen postupak da se Vojislavu Šešelju na silu nametne branilac. To je istina.
Druga stvar, pogledaćete stenogram. Mi ovde ne raspravljamo o amandmanima SNS, jer takva stranka nije učestvovala na izborima, a ja sam vam 17 puta dostavio izveštaj sa sajta Narodne skupštine, gde se vidi koje su stranke učestvovale na izborima i kojim strankama pripadaju mandati. Te i to možete priključiti, ovaj deo stenograma, kao prilog budućoj inicijativi, a moraće da bude buduća inicijativa, jer ovo postaje preteško za DS. Neko otme mandat, izađe ovde i glumi neki legitimitet i neki legalitet.
Čitao sam ovde i zakletve, sećam se da je klečao u crkvi kada je polagao zakletvu, da je odan SRS, patriotizmu, tako mi Bog pomogao, ali to je njegov problem, šta imam s tim.
Nemam takvih problema i nemam probleme da se vraćam na to šta je bilo pre 5. septembra. Mi tražimo naše mandate, mandate koje su građani Republike Srbije poverili SRS. To je važno. To su mandati ideologije SRS. To je ono, poštovani građani. Pustite ove pričice, da se skrene diskusija.
Druga stvar, molim vas, zašto bi neko iz neke stranke tamo sa neke ulice razmatrao kakva je strategija SRS i poslanika SRS u Narodnoj skupštini? Sve političke stranke zastupljene u Narodnoj skupštini podnele su amandmane na ovaj zakon o budžetu, i vlast i opozicija. Svi su podneli. Zašto?
Zato što je Predlog zakona o budžetu izuzetno loš zakon. Želimo da skrešemo te troškove, kako bi bio život podnošljiv 2009. godine. Verovatno nekima smeta što smo uporni u toj borbi. Mi nismo opozicija narodu, mi smo opozicija vlasti.

Gospodin Paja Momčilov, po Poslovniku. Gospodin Paja se javio pre, mada vi ste šef poslaničke grupe, kada je replika u pitanju, onda gospodin Paja.

Dame i gospodo narodni poslanici, nerado učestvujem u ovakvim raspravama, a pogotovo da izlazim na replike. Međutim, dve stvari koje su upućene ka poslaničkoj grupi SRS zaslužuju bilo kakav odgovor da se da.
Prvo je pitanje zašto mi istrajavamo u raspravi o budžetu? Prosto, mi smatramo da je nedozvoljeno voditi jednu restriktivnu raspravu o najvažnijem dokumentu koji ovaj parlament donosi. S druge strane, ekonomska kriza koja je već u svetu zavladala i cunami koji se očekuje da će zahvatiti i nas nalaže sveobuhvatnu raspravu.
Treće, zakonski rok koji je predviđen, a to je prvi novembar, sigurno to uvažava i ostavlja dovoljno prostora da bi se moglo u jednoj kvalitetnoj i nerestriktivnoj raspravi detaljno pretresti ovaj predlog i da se dođe do nečega što je najbolje za građane Srbije.
Još jedan razlog, koji sada navodim, to je što predlog budžeta koji je pred nama nije primeren prilikama koje nas čekaju u narednoj godini. Naravno, da li će se gospođa ministarka složiti i članovi Vlade, to i ne očekujem da će, ali potkrepiću to sa par dokaza.
Prvo, nema ravnomerno raspoređene štednje u budžetu. Skupština je štedela. Mi smo smanjili sredstva Skupštine. Međutim, ko ne štedi? Ne štedi ni predsednik države, ne štedi ni grupacija koja je okupljena u Vladi. Ako gledate potpredsednike Vlade, preko dva i po miliona evra će da potroše iduće godine, ako sve to lepo saberete. Nije teško sabrati.
S druge strane, ako hoćete da govorimo istinu, ni sredstva budžeta nisu usmerena u prave prioritete. Čitajte šta govore eksperti ekonomski i drugi. Lepo vam se govori da u poljoprivredu treba ulagati. To vam je i gospođa Borka Vučić, u "Politici", jasno poručila, sa još i drugim ekonomistima koji nisu iste političke provenijencije.
Dalje, ono što je suludo, po nama u SRS, jeste insistiranje na odricanju od carinskih prihoda prihvatanjem jednostrane primene trgovinskog sporazuma sa EU. Sve su to razlozi zbog kojih mi smatramo da ovde ima smisla voditi jednu kvalitetnu raspravu.
Tačno je i to da se nama ovde zamera da se mi ne pridržavamo dnevnog reda i da način i argumenti koje prostiremo ovde pred vama nisu primereni. Ali, nemojte zaboraviti, te primere kojima se mi služimo ne možete da nađete ni u dnevnoj štampi, ne možete naći ni u elektronskim medijima, oni se kriju zbog blokade svojevrsne. Sa druge strane, što je nama najvažnije, jeste da nam to dostavljaju građani Srbije i najčešće ne oni koji glasaju za nas. Sve su to razlozi, za pametnog čoveka mislim da je dovoljno, zašto mi istrajavamo u ovoj raspravi. Hvala vam.

Zahvaljujem. Gospodin Nikolić ima reč. Izvolite.

 Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam zašto se upuštate u polemiku oko nečega u čemu sam u pravu. RTS je u tri sata danas objavila da ste se u pauzi, ali ne vi, vi ne znate ništa o tome, da se poslanička grupa SRS u pauzi zasedanja dogovorila sa Vladom da povučete određeni broj amandmana da bi se glasalo o budžetu.
Okrenite sada priču na tu stranu. Nemojte, gospodine Momčilov, da govorite da ćete da insistirate i istrajavate. Ne znate. Nećete da insistirate i da istrajavate. Treba samo da vas pozovu, da vam kažu nemojte više, recite da Srbija mora da ima budžet i sve će biti u redu.
Ovako mi je žao. Ovi koji znaju, koji su krivi za sve ovo, oni mudro ćute. Vas puštaju da se borite, a onda će vas pozvati pa reći - e sad nećemo. Šta ste vi tu?
(Tokom ovog izlaganja poslanici SRS lupali su o klupe.)

Nemojte se ljutiti ako se neko dogovara. Bilo bi dobro da se i vi dogovorite, svi skupa. Gospodin Martinović najpre, pa onda gospodin Vuković, pa gospodin Krasić. To je redosled, ali vas zaista molim da se vratimo amandmanima.

Nije za Srbiju dobro da bude žrtva sukoba bivših i aktuelnih radikala. To nije dobro.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Tomislav Nikolić je gledao u mene. Pogrešio je prezime, možda nenamerno rekao je da sam Marinković, ali je gledao u mene i verovatno je mislio na mene.
Dakle, gospodine Nikoliću, stvari stoje ovako, oni koji su podneli inicijativu pred Međunarodnim sudom pravde su unapred znali kakvu će odluku, odnosno kakvo će mišljenje da da Međunarodni sud pravde. Možda vama to nije poznato, ali u diplomatskim krugovima se sa tom tezom operiše od onog momenta kada je ta naša inicijativa, odnosno inicijativa Borisa Tadića i Vuka Jeremića stigla u Generalnu skupštinu UN. Nisam ja to izmislio, ako vas to toliko zanima. Samo sam rekao ono sa čim se operiše u diplomatskim krugovima.
Uostalom, vi ste se hvalili kada ste se zalagali za glasanje za SSP, da imate prijatelje koji predaju međunarodno pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu, pa pitajte njih kako se u tim profesorskim krugovima komentariše naša inicijativa? Oni će vam reći verovatno ovo isto što sam rekao i ja.
Vidite, gospodine Nikoliću, jedan naš poznati književnik, Aleksandar Popović je napisao jednu komediju, koja se zove "Razvojni put Bore Šnajdera". Taj vaš razvojni put je takođe vrlo impresivan. Kada ste iz Narodne radikalne stranke prelazili kod Vojislava Šešelja, uputili ste mu jedno pismo, ako se ne varam, vi me ispravite, u kome ste rekli "Molim vas, Vojislave, primite nas jadničke u SRS".
Godine 1993. ste, opet me ispravite ako grešim, proglašeni za četničkog vojvodu od strane tog istog Vojislava Šešelja, pa su možda i neki ljudi odlazili na ratište u Republiku Srpsku krajnu i Republiku Srpsku i tamo gubili živote ili bivali ranjavani slušajući, između ostalog, i vaše vrlo nadahnute i vatrene govore o potrebi da srpski narod živi u jedinstvenoj državi koja će se zvati Velika Srbija.
Vi ste sada u poziciji onog biblijskog cara Davida, koji je karijeru počeo tako što je čuvao goveda, pa je jednog dana u travi našao carsku krunu, a tražio je izgubljene magarce. Vi ste u životu zahvaljujući Srpskoj radikalnoj stranci i Vojislavu Šešelju dobili ono za šta nikada u životu niste sanjali da možete da dobijete. Verujte, meni je degutantno sa vama da o tome polemišem. Nekoliko puta sam rekao samom sebi da se neću javljati za reč, ma koliko da me provocirate pogledima, pogrešnim navođenjem prezimena itd.
Nemojte da se nervirate, gospodine Nikoliću, dobićete svoju priliku da kažete. Vi često puta imate naviku da prebacujete nama u SRS zašto slušamo ovog ili onog funkcionera SRS. (Predsednik: Vreme.)
Završavam. Koliko znam i u SNS ima mnogo mladih, obrazovanih ljudi, verovatno i poštenih itd, pa što njima ne dopustite da vode SNS kada vam je toliko stalo do mladosti, obrazovanja, perspektive itd. Zašto tražite od drugoga nešto što vi ni sami ne dozvoljavate?
Samo da vas posetim o tome koliko ta stranka počiva na jednom programskom jedinstvu. Setite se, gospodine Nikoliću, a verujem da znate, kada ste poslednji put kandidovani za predsednika Republike od strane SRS, kakav komentar je dao Aleksandar Vučić na tu temu.

Gospodin Jadranko Vuković ima reč. Izvinite, gospodine Jadranko, gospodin Nikolić ima prednost, sačekajte.

Kada govorite o nastanku SRS, pročitajte poneku knjigu i nemojte da vređate gospodina Krasića i mene. Nije stranka nastala tako što nas je Vojislav Šešelj primio u stranku, nego sam ja njemu napisao pismo kojim je nastala SRS i u pismu predložio da formiramo stranku, a ne da on nas primi, jer on je tada bio samo vođa Četničkog pokreta.
Nije to smešno, gospodin Krasić to zna bolje od vas, vaša mladost može da vam dozvoli da se smejete mnogo čemu, ali po nečemu bi trebalo i da preskočite, pošto je to istorija SRS kojoj sada pripadate, onda je samo malo bolje naučite.
Moj životni put je zaista razvojni put Bore Šnajdera. Šta ću, nisam rođen u svili i kadifi, nisam imao roditelje, morao sam da radim, morao sam da se razvijam sam, i evo stigao sam dovde, i zadovoljan sam onim što sam postigao, i ponosan na ono što znam, i ponosan na ono što ću još za Srbiju da uradim.
Vi možete da me ne volite, a možda ćete jednog dana biti poznati po tome što ste govorili o meni sa ove govornice, možda će to da bude sva vaša zasluga za Srbiju. Želim vam bolju budućnost. U ovoj stranci vaše političke ambicije biće svedene na minimum. Vama je mesto u drugoj političkoj stranci, u većoj, ambicioznijoj, u onoj koja će da pobeđuje.
Vi možete da ostanete sa ovima, nikoga od vas nisam pozvao, ima nekih koje bih rado. Čujem da ste negde izjavili da sam vas zvao. Nisam vas zvao. Čujem da ste na sednici svog odbora u Rumi izjavili da sam vas zvao, pa ste se hvalili time da ste me odbili. Nisam vas zvao, gospodine Martinoviću.
Nemam ništa lično protiv vas, vi ste mlad, darovit čovek i to što se na silu smejete govori koliko ste u stvari iskreni i pošteni i da vam je sve ovo neprijatno.
Prema mnogima od vas se osećam očinski. Neki od vas me mrze, neki od vas izazivaju fizički sukob, pokušavaju da izazovu fizički sukob sa mnom. Sve ću to da izdržim, vi nećete sve da izdržite, nećete moći, jer evo, pogledajte, koliko vas ima što ih vodite, vas šest-sedam, upropastićete ih načisto.
Vi ste nadojeni nekom mržnjom, vi čak ne umete ni da promenite ono što vam naredi Vojislav Šešelj, doslovce prenesete svaku kletvu, svaku mržnju, svaku laž, svaku obmanu.
Kada sam to onemogućavao odbranu Vojislava Šešelja, Krasiću? Kada sam to ubijao Vojislava Šešelja u Hagu? Kada sam to uticao na to da njemu ne dozvole da se sam brani? Kada sam uticao da on ne može sa vama da razgovara? (Predsednik: Vreme.)
A kada ste vi, gospođo Đukić-Dejanović, odlučili da ovu skupštinu pretvorite u mesto na kome ćete, umesto da vodite skupštinu unapred, umesto da budete jedan od nas, da sav ovaj nesporazum, da sve ove lomove u Vladi, da ovo pripremanje za izbore predstavite kao haos koji su stvorili bivši i sadašnji radikali?
Što se vi ne okanete toga, gospođo Đukić - Dejanović? Vašu političku stranku ne pominjem, ni po dobru ni po zlu, iako je umešana u sve ovo što se dešava u Srbiji, iako je umešana i u ove dogovore, iako je kurirska služba kod Ivice Dačića. A što se vi mešate gospođe Đukić-Dejanović. Što niste prema svima jednaki i što vam svi mi nismo jednaki, što se trudite uvek da dokažete kako su tobože radikali u pravu…
(Predsednik: Vreme, gospodine Nikoliću. Peti minut govorite)
… samo vi ne možete da izađete iz toga, ne možete da iznesete svoje mišljenje, imate drugačije mišljenje, nego vas sprečavaju nekakve druge obaveze.
Da znate, onom upadicom malopre niste postili da se između vas i mene uspostavi bilo kakvo razumevanje. I vi, gospođo Đukić-Dejanović, učestvujete u ovom haosu, uglavnom ste ga vi i stvorili.
(Tokom izlaganja poslanika Nikolića poslanici SRS lupali su o klupe.)

Gospodine Nikoliću, vi ste rekli neke kvalifikacije iz samo vama znanih razloga. Vi najbolje znate da sve što ste rekli ne odgovara istini.

(Žagor u sali.)

Molim vas, određujem pauzu od deset minuta. Rad nastavljamo u 16.15 časova. Molim šefove poslaničkih grupa da dođu kod mene.

(Posle pauze – 16.15)