Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Kalanović, mislim da ste nam bili dužni malo više obrazloženja. Ovako dva minuta poklonjena parlamentu, koji treba da raspravlja o sedam zakona, govore ili o nezainteresovanosti Vlade za ozbiljnu raspravu o predložnim zakonima, ili o činjenici da vi zapravo ne znate šta biste nam rekli.
U svakom slučaju, i to je ono što je loše, parlament se informiše ne na osnovu dijaloga, rasprave i diskusije koju vodi sa predstavnicima Vlade, nego čitajući intervjue Vladinih ministara po dnevnoj štampi. Tako smo danas saznali ono što nismo imali prilike da čujemo u dvonedeljnoj raspravi kojoj je prisustvovala ministarka finansija.
Saznali smo praktično da se razmišlja o povećanju poreza na dodatu vrednost, što nas neizostavno uvodi u raspravu o rebalansu budžeta, baca potpuno drugačije svetlo na situaciju u kojoj smo se nalazili pre svega dve nedelje i od Vlade, koja stalno apeluje na ozbiljnost i traži efikasnost ovde u parlamentu, definitivno imperativno zahteva potpuno drugačiji odnos.
Mi vodimo raspravu o sedam zakona i svaki od tih sedam zakona je apsolutno u funkciji realizacije budžeta ,koji je krajem godine bio pitanje svih pitanja i problem ispred svakog problema, što mislim da je i sam parlament svojim odnosom prema raspravi, u kojoj je, na kraju, izglasan taj budžet, pokazao.
Za nas iz LDP je nemoguće da prema ovim zakonima imamo drugačiji odnos nego što je to slučaj sa samim budžetom. Mali je problem u nekim od zakona, mislim da državni sekretar Ilić zna o kojim se zakonima radi, koji su davno morali stupiti na snagu, kao deo onog zakasnelog paketa Vladinih mera kojima se reaguje na svetsku finansijsku krizu, koja se provlači kao obrazloženje svakog zakona o kojem mi raspravljamo, a koja, pre dva ili tri meseca kada smo mi želeli ozbiljnu raspravu, ne sa ciljem da nekome držimo lekciju ili nekoga saplićemo, nego svesni neophodnosti dogovora - ta kriza je bila tumačena kao velika šansa za nas.
Moram da kažem da za LDP nije problem i da ćemo mi podržati zakon koji je deo tog paketa o kojem se ovde glasa i kojim se praktično ukida porez na prenos apsolutnih prava na hartije od vrednosti. To ćemo uraditi, ali šta ćemo da radimo sa svim drugim kontradiktornostima?
Doveli ste nas u poziciju da glasajući za zakon, o kome niste rekli nijednu reč, mi omogućimo i afirmišemo proces evropskih integracija u ovoj zemlji. Tu mislim na zakone kojima će se izmeniti carinska politika ove zemlje i koji će omogućiti privremenu primenu Prelaznog sporazuma i na takav način, makar sa naše strane, jednostrano deblokirati proces stabilizacije i pridruživanja.
Zašto vi kao ministar baš nijednu reč nemate da nam kažete o jednom takvom gestu? Prvo, pre Srbije proces evropskih integracija, u ovakvoj formi u kojoj mi to radimo, prošle su mnoge druge istočnoevropske zemlje. Taj kriterijum koji mi ne uspevamo da preskočimo je kriterijum koji su preskočili svi naši susedi.
Ako nam juče ministar inostranih poslova saopštava da je kandidatura za članstvo u EU prioritet ove zemlje, onda mislim da Vlada mora obezbediti kompetentnu raspravu, u trenutku u kojem mi jako puno ulažemo u svoju evropsku budućnost, jer taj prelazni sporazum ima svoju cenu. Je l' tako ,gospodine Iliću?
Od 30 milijardi dinara, plus ili minus, sada zavisi u kojoj meri, ali pretpostavlja se da je 30 milijardi dinara, za koliko će biti siromašniji naš budžet, koji se inače popunjava tako što se između ostalog naplaćuju carine na robu koja će sada biti oslobođena carine? Pretpostavlja se da će to uticati na liberalizaciju našeg tržišta, da će konkurencija uticati na smanjenje cena itd, ali mislim da je jasno da je prvi efekat te odluke budžetski rashod veći za 30 milijardi.
Ako mi sada nemamo snagu da objasnimo ljudima ... Dobro, da li je to smešno? Dobro, mogli smo da kažemo budžetska rupa, budžetski minus, ali na onoj strani na kojoj imate rashode, je l' tako, imate sada nedostatak od 30 milijardi? (Obraća se ministru.)
Mislim da smo o tome, gospođo ministarko, morali da razgovaramo tako što biste vi počeli tu raspravu, onda vam mi pružili priliku i rekli zašto je to ipak korisno za naše društvo. Ovako kada sama Vlada ćuti, odlukama koje donosi, onda ona veću štetu nanosi evropskoj budućnosti ove zemlje od onih koji su se suprotstavljali evropskim integracijama, jer se kompromituje evropska ideja. To je naš zajednički problem.
Dakle, podržaćemo jedan zakon koji je odocnio, o kome se govorilo u oktobru i novembru, a evo nas sada u polovini januara. S druge strane, podržaćemo zakon koji omogućava jednostranu primenu trgovinskog sporazuma, odnosno nastavak evropskih integracija, makar sa naše strane.
Ali, kako se Vlada pripremila? Koje su to dodatne mere koje će omogućiti ovoj zemlji da ima neki benefit i neku korist od jedne takve odluke? Juče smo videli ministra, resornog ministra trgovine, koji je dao intervju prošle godine. Emitovan je sa dve nedelje zakašnjenja, što je očigledno pravilo rada same Vlade, koji nam najavljuje za kraj meseca raspravu na samoj Vladi o Zakonu o zaštiti konkurencije, a tek potom naravno, apostrofirajući neefikasnost Skupštine, dovodi zemlju do konstatacije - da će koristi od tog novog zakona biti tek kada se parlament udostoji i pokrene raspravu o nečemu takvom.
Neizostavno je morao na ovoj sednici da bude taj zakon. Neizostavno, jer bez tog zakona ova mera nema nikakvog smisla. Nema ništa od slobodnog tržišta bez zakona koji tako nešto regulišu i omogućavaju. Ovako mi ćemo imati sa jedne strane minus, rupu, deficit veći za 30 milijardi, a sa druge strane niko neće moći da uđe u ovu zemlju i ako odluči da u nju uđe, makar i da zaluta, jer ne postoji efikasno zakonodavstvo koje tako nešto omogućava.
Mi o tome sada treba da razgovaramo. O tome sada treba da razgovaramo, a ne 30. januara, kada se vidi da nam je ostvarenje planiranih prihoda 15, 25 ili 30%, mogućnost zaduženja na nekoj drugoj strani više nego sporna, kada počnu da kasne plate onima kojima su obećane.
Mi danas nemamo problem sa zaposlenima u ovoj zemlji zbog toga što oni nemaju razumevanja za tešku finansijsku situaciju, nego zbog toga što im je vaša vlada nešto obećala pre mesec dana, kada smo mi rekli - ne radite to. Mesec dana posle toga ona je rekla - baš nas briga, jer se i tada kada se potpisivalo znalo da nema novca za realizaciju kolektivnog ugovora.
A taj kolektivni ugovor je posledica izmenjenog Zakona o radu, koji je opet rezultat politikantske igre tadašnje parlamentarne većine, koja je plaćala cenu opstanka na vlasti od mesec ili dva, ne razmišljajući o posledicama svojih odluka koje mi sada ispaštamo.
Ništa niste rekli o penzijama. Ključno pitanje, ništa nije rečeno o penzijama. Vladina uredba je sada pretočena u zakon. Da li sam u pravu? U jednom članu, ali je taj član u zakonu. Tih 10% povišice, u situaciji kada je evro 95 dinara, sada ima potpuno drugačiju težinu. Sada treba da razmislimo o ceni koju plaćamo za tako nešto. Dokle će ova država tolerisati greške iz prošlosti zbog toga što je to cena opstanka na vlasti? Što ne tražite drugu većinu za jednu razumnu politiku?
Koja od zemalja u našem okruženju ima uspostavljene odnose plata i penzija koje uspostavlja ova vlada, uništavajući pri tom budućnost i penzionera i zaposlenih? Gde je to odnos plate - penzije na takvom nivou na kom je utvrđeno ovim zakonom, 70% prosečne plate penzija? Pošto je ovde kolektivna opsednutost Rusijom - u Rusiji je 30%.
Kako ćemo onda mi da budemo konkurentni, u situaciji u kojoj su tako velika opterećenja, na tako uskom prostoru koji danas zauzima naša efikasna privreda? Dokle ćemo prelaziti preko činjenice da oni koji su ispuni puni radni staž imaju penzije koje su iznad kriterijuma koji se ovde pominju, da mi zapravo imamo problem sa činjenicom da je penzija ovde postala socijalna kategorija, pa da su ljudi koji su ostali bez posla tako što su godine provodili na privremenim odmorima, u naponu radne snage, recimo ovi o kojima je govorila potpredsednica Skupštine iz Kragujevca, u naponu radne snage su penzionisani? Sada traže da im se omogući život od te penzije, iako taj penzioni fond ima svoj maksimum.
Mi smo bili za potpuno drugačiju politiku. Zbog toga ne možemo da podržimo ovaj vaš zahtev, ne zato što mislimo da penzioneri ne treba da dobiju svoje penzije, nego što mislimo da tu mora biti mnogo više reda.
To praktično znači da se ne može povećavati penzija svakome, nego onima koji su najugroženiji, pošto je odavno to prestala da bude politika koja proizilazi iz činjenice da postoji spremnost čoveka da investira u svoju budućnost. To je slučaj sa penzijama, to je slučaj sa zdravstvenim osiguranjem, jer i o tom zakonu treba da raspravljamo, ali vi nijednu reč o tome, ali nam zato ovde objašnjavate kako je uobičajeno da se radnici u Kragujevcu testiraju, jer je to standard "Fijata".
Šta mislite kako bi prošla vaša Vlada da se sprovede test po standardima Evropske komisije? Kako bi prošli direktori javnih preduzeća koje ste imenovali, koji nam ovde drže lekcije, da su prošli testiranja koja moraju da prođu direktori državnih kompanija EU ili "Gasproma"? Mislim da nam ta osionost neće ništa dobro doneti, a kada se suočimo sa krizom, onda više neće biti važno ko je tu iz LDP-a, ko je iz G17, a ko je nestranačka ličnost u Vladi.
Pre nekoliko dana Vlada je organizovala susret i razgovor sa predstavnicima sindikata, sa predstavnicima krupnog kapitala, sa preduzetnicima, svi su se na jednom mestu našli, razgovarali dva sata i otišli. Složili su se da je kriza teška, svako je imao neki zahtev i evo nas tri ili četiri dana posle tog susreta bez ikakvih vidnih rezultata.
Ako razgovaramo sada o zakonima koji treba da omoguće realizaciju budžetu kojim smo otvorili vrata krajem godine, onda prvo treba da nam odgovorite - da li je Vlada pravila rebalans budžeta ili ne? Treba da nam odgovorite - da li se u Vladi razmišlja o povećanju PDV ili ne? Ne zbog toga što mi te odgovore ne znamo kao poslanici, nego zbog toga što je ovo jedini način komunikacije sa društvom.
Jer ako se sada kalkuliše sa tim da će biti eventualno povećana stopa poreza, onda se sada otvaraju vrata za kalkulacije kojima su skloni svi, i oni koji trguju, i oni koji proizvode, i oni koji rade, pa ćete već sada u glavi svakog čoveka imati tih 20%, iako možda o tome ne razmišljate.
A čak i ako razmišljate, onda recite - u kom trenutku će to stupiti na snagu i pod kojim uslovima - da ljudi mogu unapred tako nešto da prihvate. Najveći problem Srbije nije u činjenici da moramo da stegnemo kaiš, nego u činjenici da je kaiš na pogrešnom mestu. Kaiš se ovim ljudima stavlja oko vrata, a ne oko pasa, i to je problem i to previše dugo traje.
Nikada nije u parlamentu Srbije, u kome sam osam godina, bila kooperativnija opozicija po pitanju krupnih političkih tema. To nije zbog toga što je opozicija opčinjena kvalitetom Vlade, nego što je opozicija svesna okolnosti u kojima se zemlja nalazi. Iskoristite tu činjenicu.
Kada objedinite raspravu o sedam zakona u pet sati i kada o tih sedam zakona govorite dva minuta, šta mislite kakvi će efekti biti u našem društvu koje treba da razume ono o čemu mi sada raspravljamo? Ko će da plati te penzije? Pa ljudi koji rade u ovoj zemlji. Ko će da plati te poreze i akcize koje povećavate? Ljudi koji rade u ovoj zemlji.
Ne možemo da podržimo promenu taksi i akciza, zato što je ona direktno suprotna zakonu o kojem takođe raspravljamo. S jedne strane ukidamo poreze, a sa druge strane poreze povećavamo zajedno sa taksama i akcizama.
Kako se zove ta politika? Mi ovde imamo dvoja vrata. Jedan porez niži, drugi porez veći. Jednu taksu ukidamo, pomenuli ste koju, za pasoše, ali zato uvodimo akcize.
Koji su interesi naveli Vladu, to ste morali da nam objasnite, da odustanete od akciza na kafu? Koji su to interesi? Potrebno je da nam se nešto objasni, zbog toga što će sutra oni kojima su povećane akcize reći da su žrtve lobija koji je imao snage da zaštiti svoj interes i da sada oni plaćaju akcize i za sebe i za njih. Imaće puno pravo tako nešto da kažu, jer nam vi nikakvo obrazloženje niste dali.
Kakva je razlika u vašoj politici? Šta je ono što je opravdanje, obrazloženje jednog takvog stava? Možda bi ga mi podržali, ali ako na jednoj strani ukidate porez, onda morate biti konzistentni. Nema poreza za prenos apsolutnih prava, ali zato su ovde veće akcize.
Opterećenje po osnovu penzija, opterećenje od 30 milijardi zbog realizacije privremenog trgovinskog sporazuma, ali nema novog zakona o zaštiti konkurencije, koji bi omogućio stranom kapitalu da uđe ovde i reši problem monopola koji imamo i čijim bi rešenjem praktično bio relativizovan pritisak kom smo izloženi zbog jednostrano primenjenog sporazuma.
To se zove odsustvo politike, a cenu za odsustvo takve politike uvek plaćaju građani. Pošto mi vodimo računa o građanima i ne pravimo razliku između građana koji su glasali za nas i građana koji su glasali za neke druge stranke, u ovom trenutku vam kažemo da nam niste ostavili prostor da vam mi pružimo podršku. Ne znam da li je to vama važno ili ne, bilo vam je važno pre dve nedelje i razmislite o tome za sedam dana, za dve nedelje ili za mesec dana.
To o čemu mi sada razgovaramo, na ovakav način na koji razgovaramo, ne uverava nas, i to je manji problem sa nama, ali ne uverava ni građane, da vaša Vlada uopšte zna šta hoće i u kom pravcu želi da vodi ovu zemlju. O tome moramo zajedno da razgovaramo.
Zakon koji je sveden na politikantstvo i zakon kojim vladajuća koalicija plaća cenu svog opstanka nije zakon za koji LDP može da glasa i to nema nikakve veze sa našim odnosom prema penzionerima, jer ako nema novca, nema ga, oni mogu računati na naše poštovanje i uvažavanje. Konačno, ne znamo ni za jednog penzionera koji svojoj ličnoj sreći ne pretpostavlja sreću svoje dece ili svojih unuka. Ovo što sada radi Vlada je uništavanje budućnosti ove zemlje zbog načina na koji to radi.
Mi smo za potpuno drugačiju meru koja bi omogućila povećanje penzija onim penzionerima koji su najviše ugroženi, a onim penzionerima koji to nisu pruža satisfakciju kroz činjenicu da se oni, na način na koji to čini svako od nas u ovoj zemlji, žrtvuju investirajući u njenu budućnost.
To su već jednom uradili, onda kada su bili radno najsposobniji, i naša je nesreća zbog činjenice da to moramo ponovo od njih da zatražimo, ali bolje tako nešto, nego da svi živimo na ruševinama sveta koji su oni stvarali, da bi ga ostavili nama u boljem stanju.
Velika zamerka Vladi je zbog odsustva ministarke finansija. Ovo su par ekselans zakoni za koje je ona zadužena. Ako je lično sprečena, imamo za tako nešto razumevanja, ali onda mora za tako nešto razumevanje pokazati i sama Vlada kroz prisustvo potpredsednika zaduženog za tu oblast ili kroz prisustvo samog predsednika Vlade, jer je ovo nastavak rasprave o paketu zakona koji će omogućiti realizaciju budžeta.
Odsustvo spremnosti Vlade na tako odgovoran odnos banalizuje samu temu i nas čini vrlo nezadovoljnim, i o tome treba da razmišljate sada, jer će pre ili kasnije cena koju će ispostaviti ne LDP, nego vaša neefikasnost, biti tako velika da čak ni mi nećemo moći da je platimo, u ime građana koji ne smeju da budu žrtve takve politike.
Dakle, ni reči o primeni privremenog trgovinskog sporazuma koji predstavlja nastavak evropske integracije, što je veoma loše, taj zakon podržavamo, ali vas podsećamo da niste obezbedili sve one prateće zakone koji bi taj korak učinili logičnim i racionalnim.
Ovako će sve to biti više nego neizvesno, a puno pravo će imati mnogi da vas kritikuju zbog činjenice da se odričete 30 milijardi, a da ništa zauzvrat ne dobijate, imajući u vidu, pre svega, istinu da smo mi zemlja koja prvi put tako nešto radi, s obzirom da je proces evropskih integracija proces u kome postoji, s jedne strane spremnost na transformaciju zajednice, a sa druge strane spremnost EU da takvu transformaciju finansira, jer je besmisleno započeti proces promena da bi se u njima nestalo.
Zato smo zabrinuti za efekte ovog zakona. Ne glasamo za zakon kojim se, praktično, penzionerima daje ono što već ne postoji, a čitavo društvo zbog toga dodatno ugrožava, i nemamo razumevanja za povećanje akciza, s obzirom da je jasno, s jedne strane, Vlada skida poreze, a sa druge povećava akcize i na takav način zadržava isti odnos koji je za nas neprihvatljiv, odnos države koja je jako skupa, a pri tom ništa efikasno ne nudi. Hvala vam.
