Zahvaljujem, gospođo predsednice. Vlada nas je obavestila da ima nekoliko ovlašćenih predstavnika Vlade za ovu tačku i molim da nam daju važne informacije koje su nam bitne da bismo mogli da analiziramo ove zakone u načelu.
Zakonom o akcizama, Zakonom o administrativnim taksama se značajno povećavaju i akcize i razni oblici administrativnih taksi iz svih oblasti života, i iz poljoprivrede, i iz ekonomije i regionalnog razvoja, tu je gospodin Dulić, razne takse vezano i za građevinsku dozvolu, i za upotrebnu dozvolu i za sve te elemente.
Ni u jednom od ovih zakona ne postoji nikakva analiza finansijskih efekata ovih zakona. Koliko će to uticati kao prihod budžeta, a koliko će to imati neke druge efekte po građane Srbije i koliko će to uticati i na, ako hoćete, otvaranje novih radnih mesta. Jer ako značajno opteretite raznim taksama i opterećenjima svaku proceduru, onda će to sigurno uticati i na to da broj novootvorenih radnih mesta bude malo manji ili značajno manji nego što je predviđeno.
Molim predstavnika Vlade da nam dostavi tačnu informaciju koliko se očekuje da će biti porast prihoda u budžetu i analiza primene ovih zakona, pošto to ni u jednom od ovih zakona nije dostavljeno.

Reč ima gospođa Lidija Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalaze predlozi zakona koji su neophodni za primenu budžeta za ovu godinu i trebalo je da budu usvojeni istovremeno sa budžetom.
Na poslednjoj sednici u decembru bili su na dnevnom redu. Rasprava o njima bila je objedinjena sa raspravom o budžetu, i zbog važnosti budžeta o ovim predlozima zakona vrlo se malo govorilo. Zbog nedostatka vremena o podnetim amandmanima na ove zakone nije bilo rasprave, takođe nije bilo moguće ni o njima glasati.
Sada se o svim ovim zakonima, njih je sedam, vodi zajednički načelni pretres. Neki od ovih predloga zakona treba da omoguće punjenje budžeta, i to su: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, dok su drugi pak uzrok smanjenja prihoda budžeta, a to je Predlog zakona o dopuni Zakona o carinskoj tarifi, koji omogućuje jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma.
Što se tiče Predloga zakona o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta prihoda, za njega Vlada kaže da ga je na svojoj sednici 27. novembra 2008. godine usvojila u okviru paketa mera za ublažavanje efekata svetske ekonomske krize.
Takođe, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu predloženo je izuzimanje hartija od vrednosti i udela u pravnom licu od oporezivanja porezom na nasleđe i poklon i porezom na prenos apsolutnih prava. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje predviđeno je stvaranje uslova za regulisanje obaveza od plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje za osiguranike za koje se sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.
Predlogom zakona o dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju predloženo je da se iznos penzije ne menja u 2009. godini. Kada smo govorili o Predlogu zakona o budžetu za 2009. godinu, srpski radikali su više puta ukazivali na šetu koju će sa sobom doneti jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, jer se na taj način Republika Srbija odriče značajnih prihoda od carina na uvoz robe iz zemalja EU.
Zato što se Vlada Srbije dobrovoljno odrekla ovih svojih prihoda u korist proizvođača iz EU, morala je da ih nadomesti na drugi način i jedini način koji preostaje jeste povećanje akciza i taksi. Time su u vrlo nepovoljan položaj dovedeni privrednici Srbije, ali i svi ostali građani Srbije.
Prvi od predloga zakona, o kojima se danas vodi zajednički načelni pretres, jeste o dopunama Zakona o carinskoj tarifi. Predlagač kao razlog za donošenje ovog zakona navodi kako bi se ubrzali procesi evropskih integracija i omogućila primena Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane.
Tako se ovim predlogom zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifi predlaže da se na uvoz robe, poreklom iz zemalja sa kojima Republika Srbija ima zaključene sporazume o slobodnoj trgovini, primenjuju stope carina predviđene tim sporazumima.
Dalje se predlaže da ako Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, ne stupi na snagu do dana stupanja na snagu ovog zakona na uvoz robe poreklom iz Evropske zajednice, stope carina utvrđuju se u skladu sa dinamikom smanjenja stopa carina predviđenih Zakonom o potvrđivanju Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane. Svima je jasno da do dana stupanja na snagu ovog zakona neće stupiti na snagu Prelazni sporazum.
U vreme kada je u Skupštini potvrđivan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Prelazni trgovinski sporazum, SRS je ukazivala na neravnopravnost strana potpisnica, tj. da je srpska strana u podređenom položaju u odnosu na drugu stranu, države potpisnice koje su članice EU, a vrhunac poniženja je odbijanje primene sporazuma od strane država članica EU, jer Holandija nije prihvatila ovaj sporazum, a za njegovu primenu je potreban konsenzus.
Time je samo dokazan ucenjivački stav EU prema Srbiji i jasno pokazivanje da ne postoji namera da nas tretiraju kao ravnopravne partnere, već da žele da od nas izvuku ekonomsku korist.
Sve to upakovano je kroz priču o sticanju statusa kandidata kroz članstvo u EU. Ne možemo za sve da krivimo njih, jer je krivica na našoj Vladi, koja je i pored svega odlučila da jednostrano primenjuje sporazum i da nanosi štetu građanima svoje države.
U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu predlagač kao razlog za donošenje zakona navodi nameru da hartije od vrednosti i udeli pravnom licu budu izuzeti iz predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon i porezom na prenos apsolutnih prava. Međutim, ono što je nepovoljno jeste to da se ovim predlogom zakona predviđa i ukidanje poreskog kredita za stan u kojem obveznik ne stanuje, koji je bio propisan u visini od po 10% za člana porodice obveznika i svakog člana njegovog porodičnog domaćinstva koji u obveznikovom stanu stanuje, a najviše do 30% utvrđenog poreza. Na ovaj način zadržaće se pravo na poreski kredit samo u slučaju stana u kome obveznik stanuje, a za ostale će se porez plaćati bez umanjenja za poreski kredit.
Želim da napomenem i to da je SRS predložila svojim amandmanima da stopa poreza na prenos ostalih apsolutnih prava bude 1,5%. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama vrši se usaglašavanje predmeta taksene obaveze sa spisima i radnjama koji su u nadležnosti organa, za čiji se rad plaća republička administrativna taksa.
Ovde se radi o spisima i radnjama koji su bili u nadležnosti organa državne zajednice SCG, za koje se plaćala taksa u skladu sa Zakonom o saveznim administrativnim taksama. Visina ovih taksi nije menjana od 2001. godine, a inače je trebalo usklađivati ih godišnje.
Sada će se izmeniti visina taksene obaveze, pa će povećanje pojedinih taksi u uslovima ekonomske krize predstavljati izdatak koji će opterećivati i privrednike i sve ostale građane. Tako će na primer taksa za zahtev za davanje tumačenja, objašnjenja, odnosno mišljenja o primeni republičkih propisa sada biti 1.000 dinara, dok je ranije bila 870 dinara. Još samo jedan primer. Za žalbu organu taksa će biti 300 dinara, a ranije je iznosila 170 dinara.
Što se tiče Predloga zakona o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta prihoda, njime se predlaže privremeno izuzimanje od oporezivanja porezom na dohodak građana, prihoda od kapitala po osnovu kamate na devizne štednje i druge depozite građana, kapitalnih dobitaka po osnovu prihoda od prenosa uz naknadu hartije od vrednosti i udela u imovini pravnih lica i prihoda od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod.
Predviđeno je da se ova mera, koja se preduzima radi ublažavanja efekata svetske ekonomske krize, primenjuje od dana stupanja na snagu ovog zakona do 31. decembra 2009. godine. Narodni poslanici SRS smatraju da ovu meru treba primenjivati do kraja 2010. godine, jer će se negativni efekti krize manifestovati kako u ovoj, tako i u narednoj godini. U skladu s tim smo i podneli amandmane kojima smo ovo rešenje predložili, jer smatramo da je to u interesu građana Srbije.
Kod Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje treba istaći da je on predložen kako bi bili stvoreni uslovi za primenu odredaba Zakona o zdravstvenom osiguranju i regulisanja obaveze plaćanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje za 2009. godinu za fizička lica, osiguranike za koje se sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.
Za ove korisnike sredstva su obezbeđena u budžetu za 2009. godinu i valja istaći da se radi o fizičkim licima, koja su u kategoriji socijalno ugroženog stanovništva, koja ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika po drugom osnovu.
Kada vladajuća većina usvoji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, a usvojiće ga jer ima 126 poslanika koji će za njega glasati, većina korisnika prava po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju naći će se u velikim neprilikama.
Naime, njime je predloženo da se iznos penzije, najniži iznos penzije, iznos novčane naknade i iznos opšteg boda zadrži na dostignutom nivou, odnosno da se ne menja u 2009. godini. U 2008. godini ovi iznosi su povećani za 10% Uredbom o vanrednom povećanju penzija, a pored toga i redovno su usklađeni.
To je sve na šta su penzioneri mogli da računaju, jer u 2009. godini neće biti ni redovnih usklađivanja, već će čitave godine primati isti iznos penzije koju primaju sada. Tako će mnogi penzioneri uveliko osetiti posledice ekonomsko finansijske krize.
Predizborna obećanja koja su dobili da će penzije biti visoke, da će iznositi 70% od prosečne zarade, bila su samo način da se od onih koji su u teškom položaju dobiju glasovi i uđe u Vladu. I tada se znalo da je to ne moguće i nerealno ostvariti. Onda su obećanja, naravno, zaboravljena.
Vanredno povećanje od 10% ne znači mnogo onima čija je penzija 8.000 ili 9.000 dinara. Oni su dobili povećanje za 800 do 900 dinara mesečno, ali ovo povećanje značilo je jednom broju penzionera čije su penzije preko 54.000 dinara.
Onda su penzioneri koji mesečno žive sa 8.000, 9.000 ili 10.000 dinara shvatili da su njihovi glasovi i te kako zloupotrebljeni, a tek sada kada se iznosi penzija zamrzavaju za čitavu 2009. godinu, penzioneri shvataju koliko su poniženi od strane vlasti i da ova vlada, predvođena premijerom Mirkom Cvetkovićem, nije nimalo socijalno odgovorna.
Ekonomska kriza je uveliko počela u Srbiji da ubira danak. Svakodnevni pad vrednosti dinara, otpuštanja radnika, poskupljenje cena namirnica, lekova. Nedavno poskupljenje lekova će umnogome pogoditi penzionere, jer je to populacija kojoj su lekovi uglavnom svakodnevno potrebni.
Uglavnom su to ljudi koji su se u toku svog radnog veka istrošili, ostareli, razboleli se i žive od tog skromnog iznosa penzije. Nisu retki penzioneri u Srbiji koji svojim penzijama izdržavaju čitave porodice, kojima je ta penzija jedini izvor prihoda, jer deca ne mogu da im se zaposle, pa neretko bake i deke penzioneri školuju unuke.
SRS smatra da će ovakav Predlog zakona doneti mnogo štete penzionerima, koji već godinama žive preteško. Jedna socijalno odgovorna Vlada ovakav predlog zakona ni u kom slučaju ne bi usvojila i poslala Skupštini na usvajanje, naročito ne ako su mnogi njeni predstavnici pre samo sedam-osam meseci u predizbornoj kampanji tako puno govorili o boljem životu penzionera i mnogo većim penzijama.
Glasovi penzionera pripali su njima jer su im penzioneri poverovali, jer su se nadali da će to biti ostvareno. Ovakav predlog zakona samo potvrđuje da su penzioneri koji su dali svoje glasove onima sa lažnim obećanjima najgrublje obmanuti i dovedeni u situaciju da strahuju za svoju egzistenciju.
Moram samo javnost da podsetim na neke izjave iz oktobra prošle godine. Naime, 17. oktobra potpredsednik Vlade Srbije zadužen za socijalnu politiku najavio je povećanje penzija na 65% sredinom 2009. godine, a krajem godine iznos penzija će biti 70% prosečnog primanja u Srbiji. Izgleda da je potpredsednik vrlo brzo zaboravio šta je obećao penzionerima, oni koji žive sa 150 do 300 dinara na dan, i da je zaboravio obećanja da će rešavati pitanja invalidskih penzionera, posebno onih koji su u penziju otišli zbog povreda na radu.
Ne samo da penzije neće dostići nivo koji je obećan, jer trenutno to nije moguće, već će sada biti zamrznute i neće biti ni redovnog usklađivanja, tako da će penzioneri na svojoj koži baš osetiti posledice ekonomske krize.
Pored Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, još jedan nepopularan i za građane Srbije nepovoljan predlog zakona u ovom setu jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Njime se predlaže povećanje akciza na derivate nafte, duvanske prerađevine i pivo.
Zbog odluke da Srbija jednostrano primenjuje Prelazni trgovinski sporazum i na taj način ostaje bez značajnih prihoda, morao se pronaći način da se ti prihodi nadomeste. Odluka je doneta da se to učini tako što će se povećati iznosi akciza, a u trenutnim uslovima ekonomske krize to predstavlja i za privrednike i za građane Srbije veliki udarac. Predlogom zakona predviđeno je povećanje iznosa akcize na derivate nafte, i to na motorni benzin sa sadašnjih 35,91 dinar po litru na 42 dinara po litru.
Moram da napomenem da je prvobitnim predlogom bilo predloženo da taj iznos bude 40,50 dinara. Međutim, u međuvremenu desilo se to, kada danas govorimo o ovom zakonu, da taj iznos bude 42 dinara po litru. Na dizel gorivo sa 19,10 dinara po litru na 26 dinara po litru i tečni naftni gas sa 11,01 dinar po kilogramu na 13 dinara po kilogramu. Povećanje akcize utiče na povećanje maloprodajne cene.
U poređenju sa zemljama u okruženju kod nas su zahvatanja bez PDV-a mnogo viša nego kod njih. Kada pogledamo strukturu cene benzina u decembru u Srbiji videćemo da akciza čini 44% maloprodajne cene. Napominjem da nas, pored ovog povećanja akciza, već se u februaru može očekivati još jedno povećanje redovno akcize u skladu sa rastom inflacije. Povećanje akcize na cigarete predviđeno je na 11 dinara po pakovanju u 2009. godini, 16 dinara u 2010. godini, 20 dinara u 2011. godini, a 24 dinara od 1. januara 2012. godine po pakovanju. Pored ovoga, platiće se i još jedna akciza po stopi od 35% umesto dosadašnjih 33%. Akcize na pivo će umesto dosadašnjih 9 dinara po litru iznositi 15 dinara po litru.
Prvobitno je Predlogom zakona bilo predloženo povećanje akcize na kafu. Onda su se oglasili ministar trgovine i usluga i proizvođači kafe. Rekli su da bi povećanje akciza uslovilo povećanje maloprodajne cene kafe, što bi predstavljalo osnov za šverc kafe iz okolnih zemalja u kojima je kafa jeftinija. Predlog da akcize budu povećane je povučen. Da li ovo povlačenje možda ima veze sa ovim reakcijama?
Da zaključim, povećanje akciza usloviće nova poskupljenja naftnih derivata, duvanskih prerađevina i piva u Srbiji. Građani Srbije za to mogu zahvaliti svojoj Vladi, koja se odlučila na ovo jer mora da nadomesti smanjenje prihoda od carina koje gubi jednostranom primenom štetnog Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU. Poskupljenja u trenutnim uslovima ekonomske krize uopšte nisu potrebna građanima Srbije.
Međutim, sudeći po najavama ministra finansija, gospođe Dragutinović, da ne isključuje mogućnost povećanja poreza na dodatu vrednost u toku ove godine, i to sa 18% na 20,5% - poskupljenja će i te kako biti.
Na kraju bih samo postavila pitanje Vladi, a ono se samo odnosi na član 24. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Član 24. kaže: "Posle člana 40đ. dodaju se... (Predsednik: Vreme.) izvinite, završiću odmah ...dodaju se poglavlje 12b. i član 40e. koji glase. Poglavlje 12b: "Promet akciznih proizvoda sa Autonomnom Pokrajinom KiM", a član 40e: "Vlada će urediti izvršenje ovog zakona na teritoriji AP KiM za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN br. 1244". Moje pitanje je - kako? Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković, predstavnik Napredne stranke.

U ime poslaničkog kluba "Napred Srbijo", Srpske napredne stranke, mogu da vam kažem da set od sedam zakona koji su bili prateći uz budžet, usvajan krajem prošle godine, mogu da se sažmu jednom karakteristikom, u jednoj rečenici - da država ipak više voli bogataše.
Jer ono što je set ovih sedam zakona karakterisalo u smislu promene predloga od 8. decembra, kada nam je stigao prvi predlog zakona do 31. decembra, kada je Vlada u iznudici povukla set zakona i vratila ih Skupštini na odlučivanje, desila se jedna promena koja vrlo bitno govori o odnosu Vlade prema budžetu, prema građanima kao potrošačima, kao poreskim obveznicima i mnogo govori o sebi kao Vladi koja najviše brine upravo o bogatašima.
Kako se desilo, pitam Vladu i odsutnog ministra finansija, koja ne može povodom ovih zakona da dobije pohvale, da predlog da se akcize na kafu sa 30% povećaju na 40% u međuvremenu izbriše? Moram da obavestim građane da sam prosto imala nevericu kada sam u štampi 5. januara pročitala da Vlada odustaje od tog predloga, i to, nije nebitno, na predlog gospodina Dinkića, objavio je "Pres" 5. januara, i to je prihvaćeno od strane ministra finansija, predsednika Vlade i predsednika države, sa obrazloženjem da će to povećanje akciza bitno uticati na kućni budžet.
Poštovani građani Srbije i kolege poslanici, po izjavi proizvođača kafe, predsednika Upravnog odbora "Droga" Kolinska, u čijem sastavu je "Grand kafa", gospodina Slobodana Vučićevića, iznet je podatak da bi promena akcize sa 30 na 40% dovela do poskupljenja kafe po kilogramu od 12 do 14 dinara.
U Srbiji se potroši godišnje 34 hiljada tona kafe. Prosečna potrošnja po glavi stanovnika se kreće od 4,2 do 4,5 kilograma kafe.
Prosečna srpska porodica troši kilogram kafe mesečno, a tih porodica ima 2.700.000. Govorim o verodostojnim podacima koji su potpuno zvanični. To znači da se pod udarom na kućni budžet podrazumeva 12 do 14 dinara većeg troška na kilogram kafe mesečno.
Šta govori o sebi Vlada koja ovako obrazlaže gubitak od 5,5 miliona evra u budžetu, a pri vrednosti kursa 85 dinara za evro, koliko je ukalkulisala prilikom vraćanja svojih kredita koji stoje u budžetu? Ima li Vlada Republike Srbije pravo, njen ministar finansija, vi koji ovo danas branite, zastupate, da u budžetu umanji prihod od 5,5 miliona evra, sa obrazloženjem da će građanima biti udar na kućni budžet 12 do 14 dinara mesečno?
Nije sad tako strašna drskost kojom obmanjujete javnost i ono što ste poslanicima uradili od 8. do 31, menjajući Predlog zakona. Pitanje je - ko je izašao sa predlogom da se akciza poveća? Ko to preti proizvođačima kafe da će imati problema? Ko ih je držao u uverenju da će njihov proizvod da poskupi? Ko je i na čiji nagovor odustao od takvog predloga i ko će se kome zahvaliti za ono što znači da u budžetu neće biti 5,5 miliona evra?
To je osnovno pitanje koje želim da građani čuju, a postavljam Vladi - čijim se interesima rukovodite? Da li su važni poreski obveznici, potrošači koji uredno pune budžet, ili su važni proizvođači kafe, kojih ima dva, najveći su u zemlji, Grand kafa i Donkafa, od kojih je jedna izraelsko-švajcarska kompanija.
Njen generalni direktor vrlo iskreno 2007. godine, kada smo im smanjili akcizu na kafu ovde jula, gospodin Arik Gilboa kaže da veliki politički i ekonomski rizici posla kojim se on bavi, kao menadžer Donkafe, kao i nagle promene cene sirove kafe na berzi, promene kursa i ekonomski neopravdane takse, jesu rizici s kojima oni računaju. Ali, kaže on, ako firma uspe da izgradi brend i poverenje partnera i potrošača, onda ćete sa njima deliti rizik i neće vas napustiti u kritičnim situacijama.
Ako jedan veliki proizvođač kafe računa na taj rizik i ne brine što će ta cena da učini da njegov proizvod bude skuplji, koji je, uzgred budi rečeno, za tri godine poskupeo 200%, pri inflaciji od svega 45%, zašto vi brinete toliko za njih? Da li se u tom postupku sažima sva priča o Vladi koja postoji na pohlepi, proviziji i sukobu interesa?
Nije ovo jedna epizoda, ovo je princip poslovanja koji treba da nas zabrine sve ozbiljno. Jer, ako gospodin Vučićević 2007. godine, kada smo smanjili za tih istih 10% akcize opterećenje na kafu, kaže da niko ne treba da očekuje pojeftinjenje kafe, zato što to iznosi svega 2% u ceni kafe koja će se naći na polici, zašto je kada to treba da se vrati, sada tih 2% veliko, da se brinemo za proizvođače kafe, i to "Drogu Kolinska" i "Donkafe"?
Koliki je broj ljudi zaposlen u proizvodnji kafe? Kakva je to strateška proizvodnja da dobija takav značaj, da ovu vladu nije sramota da promeni Predlog zakona o akcizama i izađe sa ovakvom neprimerenom zaštitom jedne proizvodnje?
Zašto uopšte država mora da ide sa povećanjem akciza? Zato što nam šalju još jednu neprimerenu i nedopustivu poruku u trenutku u kojem se nalazimo. Želimo u EU da uđemo na način kako nijedna zemlja nije ušla. Tu autentičnost i jedinstvenost dokazujemo jednostranom, prevremenom primenom Prelaznog sporazuma.
Šta u nekom sledećem dogovoru, aranžmanu bilo koje vrste, političkom, trgovinskom, ova zemlja može da ima kao odstupnicu u pregovaračkoj poziciji, ako nudite ono što niko od nas ne traži? Da li vredi poruka - želimo u Evropu toliko da ovaj budžet treba da bude uskraćen za 24 milijarde dinara, po vašim izjavama, odnosno 250 miliona evra, zbog čega ulazite u nove troškove poreskog postupka, promenu poreskog sistema, što ovo jeste, ulazite u nove troškove prikupljanja i obračunavanja poreza.
Još jedna poruka, da mi nemamo minimum ekonomskog, političkog i nacionalnog dostojanstva, želeći da uđemo u integrativne procese kakva je i EU. To nas je dovelo do toga da idete sa povećanjem akciza ne na alkohol, zašto niste išli na alkohol, i on kao kafa ima tretman luksuza, idete samo na povećanje akcize za pivo i na povećanje akciza za cigarete, što jeste dopustivo iz zdravstvenih razloga i tretmana te robe kao luksuza.
Da li ste razmišljali koliki je udar na kućni budžet kad je za 10 dinara po paklici cigareta poskupeo svaki proizvod duvanske industrije, kad jedan pušač koji puši samo paklu cigareta dnevno za 30 dana ima trošak od 300 dinara. Šta je to 12 dinara za kafu prema 300 dinara u jednoj kući pušača, gde puši npr. samo jedan član familije?
Priča o tome da razmišljate o potrošaču je potpuno neprihvatljiva. Odmeravanje ove akcize znači da se oni koji puše, oni koji piju alkohol, ne mogu lako lišiti tih svojih navika i neće od njih odustati bez obzira na povećanje cena. Zato i idete na ovaj izdašan porez.
Ali, odlično znate, i proizvođači kafe kojima idete na ruku, i proizvođači duvana koji se navodno bune, da iskustvo iz BiH govori da ipak pada potrošnja ovih proizvoda kojima rastu cene zbog povećanja akciza. Ta želja da zaštitite proizvođače nije istovremeno i želja da zaštitimo privredu Srbije, kada idemo na jednostranu primenu.
Jer kad kažemo - štitimo privredu - štitimo sasvim konkretne ljude koji rade u nekim fabrikama, njihove porodice, njihove plate, njihovu kupovnu moć. Vi u ovim predlozima zakona nemate nijedan podatak kvantifikovano, koliko to za budžet znači novih prihoda, koliko to znači novog opterećenja.
Čak ima, izvinite na izrazu, suludo obrazloženje, gde se izvinjavate poslanicima što ove izmene u Skupštini činite zakonom. Kao, pokušali ste na neki drugi način to da promenite, pa ne može, nego eto zakonom moraju da se promene ove odredbe.
Neverovatno je da ta ekipa, koja verovatno u Vladi radi ove poreske zakone, nema mnogo sličnosti sa onima koji su radili budžet. Uradili su ga do te mere drsko, ne obrazlažući nijednom cifrom šta to znači za budžet, za potrošače i za konkretne industrije, da jedini mogući odgovor na ove vaše zakone znači da se protiv njih obavezno mora glasati.
Šta znače ostali predlozi? Idete sa Predlogom zakona o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta prihoda, pa će u 2009. godini od oporezivanja biti izuzeta štednja, što se mora pozdraviti, jer ova država mora da se razvija na štednji, a ne na kreditima i ne na emisiji novca.
Međutim, od koga očekujete ozbiljnost i analitičnost, od nas, od poslanika, ako nijednom brojkom niste rekli koliko će budžet biti umanjen za taj iznos poreza, ili te podatke čuvate za vaše okrugle stolove, za sastanke sa nekim stranim investitorima? Ovaj dom i ovi ljudi ovde ne zaslužuju, ne da nas ubedite, da nam obrazložite jednom brojkom koliko to iznosi.
Nešto što moram da primetim i nije sitničavost, kad kažete - oslobodićete poreza štednju, vi nijednog trenutka ne govorite o tome da treba posvetiti pažnju visini kamata koje se nude na štedne uloge.
Ovo je trenutak, dok u borbi za štednju neki nude izuzetno visoke kamate na štednju, koje će ovoj i ovakvoj privredi izuzetno poskupeti kredite. I kada se budemo pitali - zašto neko ugrađuje tako skup kredit u proizvod koji nudi na ovom tržištu, koji nije konkurentan onima koji dolaze iz Evrope, setićete se da sam vas upozoravala da i ovo oslobađanje mora biti selektivno.
Moramo krenuti sa stimulisanjem realnih kamata i oslobađati od poreza: da, štednju, da, katastarski prihod iz 2008. i 2009. godine, ali razmislite da li treba stimulisati trgovinu hartijama od vrednosti u trenutku kada ceo svet shvata da trgovina papirima ne znači da se iz ničega može stvoriti nešto.
Mi kao država moramo vrlo ozbiljno da se odnosimo prema onome što se zove proizvodnja, a ne da nam danas kada nudite carinsku tarifu kažete - snižavamo kamate za one proizvode koji se i inače ne proizvode kod nas. Da, mnogo toga se više ne proizvodi kod nas, jer je liberalizacijom, nedostatkom kreditne podrške veliki deo domaće proizvodnje uništen i sada se hvalite da omogućujete uvoz kombajna i traktora u sklopovima, pa se ovde tako montirani mogu, kao, lakše prodavati.
Izlazite sa carinskom tarifom gde se smanjuje porez na automobile iz uvoza, nove i stare, sa 20%, ne na onih obećanih deset kako je Dinkić govorio, nego na 12,5%. Da li vi stvarno verujete da postoji veliki broj onih koji će potrčati da kupuju automobile ili onih koji treba da za egzistencijalne potrebe, a to su hrana, lekovi, gorivo, grejanje i prevoz, obezbede sebi platu?
Koliko su poskupeli ti proizvodi i koliko oni učestvuju u troškovima svake porodice pojedinačno? To je posao države. To je briga Vlade, a ne izaći sa carinskom tarifom, gde zaista po onoj priči Marije Antoanete kažete - narod nema hleba, a ona kaže - dajte mu kolača.
Mislim da ovo u velikoj meri govori o neodgovornosti vas koji izlazite sa ovim rešenjima i da set od sedam zakona koji prate budžet govori o tome da je Vlada zaista u zadnji čas, u unutrašnjem koalicionom neslaganju, izašla ponovo sa jednom Dinkićevom genijalnom idejom, o kojoj najbolje govori Luis Heren, direktor BAT-a...

Molim vas, više zaista nisam u stanju da pratim šta govori narodni poslanik.

... koji je u obrazloženju kaže da akcize koje će se povećavati na cigarete za njih mogu da znače veliki problem, jer iako u jednom delu znače predvidivost poslovanja, sa druge strane ipak nose određene probleme. Jer, tvrdi gospodin Heren, nije moja izjava - "ima indicija da će posle usvajanja zakona o besplatnoj podeli akcija država prisiliti da kupimo akcije, te akcije, po cenama koje su znatno iznad tržišnih. Tako nešto imalo bi ozbiljne posledice na strane investicije u Srbiji. Mi jesmo spremni da platimo tržišnu cenu, a ne cenu koju definiše država.''
Trgovina u kojoj država sebi uzima akcize i prisiljava vlasnike duvanske industrije da kupuju akcije onih preduzeća, da priča o besplatnim akcijama ne bi bila tek priča, kao i mnogi genijalni potezi dosad svaliće se na teret građana samo kao potrošnja u kojoj država, koja ne ume da odmeri snagu poreskih obveznika troši mnogo više, idući na uništavanje supstanci proizvodnje i samih poreskih obveznika.
Da zaključim, ova država voli bogataše više nego građane, nego svoje poreske obveznike i više joj je stalo da od njih dobije zahvalnost nego da puni svoju poresku kasu. Zato mi za ove zakone nećemo glasati.
(Tokom ovog izlaganja poslanici SRS lupali u klupe.)

Zahvaljujem. Reč ima gospođa Elvira Kovač.

Poštovani gospodine ministre, gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SVM i poslaničkog kluba manjina će, naravno, glasati u danu za glasanje za ove predložene zakone. Oni ih u potpunosti podržavaju.
Naravno, pre obrazlaganja moram da izrazim svoje lično veliko žaljenje što jednostavno Narodna skupština nije uspela da do završetka redovnog jesenjeg zasedanja usvoji ove tzv. prateće finansijske zakone uz budžet, ali zato apelujem na sve vas da sada, kada se nalazimo u vanrednom zasedanju, što pre usvojimo ove zakone na dnevnom redu.
Radi javnosti bih želela da u nekoliko rečenica sumiram koji se to zapravo predlozi zakona nalaze pred nama, odnosno koje su to izmene i dopune određenih zakona i zašto je toliko bitno i hitno njihovo usvajanje. Čuli smo ovde danas da se radi o sedam predloga zakona. Radi se tačno o dopunama Zakona o carinskoj tarifi, o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta prihoda, izmeni i dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, o porezima na imovinu, o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, o akcizama i republičkim administrativnim taksama.
Najpre bih želela da pričam o dopunama Zakona o carinskoj tarifi. Bitno je bilo precizirati da se na uvoz robe, poreklom iz zemalja s kojima naša zemlja ima zaključene sporazume o slobodnoj trgovini, primenjuju stope carine predviđene upravo tim sporazumima.
Dopunama ovog spomenutog Zakona o carinskoj tarifi biće omogućeno stvaranje integrisane tarife kojom će biti obuhvaćene stope carine propisane već postojećim Zakonom o carinskoj tarifi, kao i nove stope koje se primenjuju po osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini.
Kako bi se ubrzali procesi evropskih integracija za koje se SVM zalaže i omogućila jednostavna primena od strane naše zemlje spomenutog Prelaznog sporazuma o trgovini između Evropske zajednice i Republike Srbije bila je neophodna dopuna Zakona o carinskoj tarifi.
Ovim zakonom, kao što smo čuli, predviđeno je smanjenje carinskih stopa za otprilike oko 95% robe koja dolazi iz Evropske unije, za deo proizvoda koji se u našoj zemlji uopšte ne proizvodi carine će biti ovim zakonom potpuno ukinute.
Primena Prelaznog trgovinskog sporazuma znači da će prihodi od carine za našu zemlju biti umanjeni, čuli smo ovde koliko će to rupu predstavljati u samom budžetu, ali moram da naglasim zašto ćemo mi ipak glasati za ovaj zakon, pošto je sama primena ovog sporazuma od veoma velike koristi za građane i privredu Srbije. Upravo zbog ovih smanjenja carina biće jeftiniji mnogi proizvodi i repromaterijali, sirovine i spisak uvoznih proizvoda sa nižom carinom će, naravno, automatski, zahvaljujući ovome, imati nižu cenu.
Sledeći zakon je zakon o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta proizvoda. On je potreban zbog stvaranja uslova za ublažavanje udara toliko korišćene i spominjane svetske finansijske i ekonomske krize na naše ekonomsko i finansijsko tržište.
Osnovna sadržina ovog zakona i cilj koji se želi njime postići je stimulisanje devizne štednje, doprinos poboljšanju funkcionisanja samog deviznog tržišta i tržišta kapitala. Njime se predlaže izuzimanje od oporezivanja poreza na dohodak građana prihoda koje ostvaruju na osnovu kamate na devizne, štedne i druge depozite, kao i prihode od kapitalnog dobitka po osnovu prometa, uz naknadu od hartija od vrednosti i udela u imovini pravnih lica i prihoda od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod.
Stranka kojoj pripadam, Savez vojvođanskih Mađara, pozdravlja, što bi sa ovim predloženim izuzimanjem od oporezivanja prihoda od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod za 2008. i 2009. godinu zapravo produžio period izuzimanja od oporezivanja ove vrste prihoda, koji inače traje od 2004. do 2007. godine i na taj način bi se zapravo obezbedio kontinuitet, odnosno nastavak dosadašnjih zakonskih rešenja koja su išla na poboljšanje položaja poljoprivrednika, odnosno na poreski podsticaj za razvoj veoma značajne delatnosti u Vojvodini, poljoprivrede.
Potrebno je da se, uzimajući u obzir okolnosti pomenute svetske finansijske i ekonomske krize, i uticaj svega ovoga na sistem javnih finansija u našoj zemlji, izvrše neophodne izmene i u spomenutom Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju. Potrebno je zapravo otkloniti neravnopravan položaj, odnosno dovesti u istu situaciju one osiguranike koji su prava na penziju stekli pre 1. januara 2008. godine, odnosno pre 31. decembra 2007. godine i onih koji su prava na penziju stekli tek istekom tog roka.
Svi znamo da su penzije prošle godine uvećane za 10%, međutim, imajući u vidu da se obezbeđivanje ostvarivanja navedenih prava, ukoliko bi se usklađivanje ovih penzija vršilo po još uvek trenutno važećim odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, jednostavno, prema budžetu koji smo usvojili krajem prošle godine, ne bi se moglo realno finansirati redovno usklađivanje penzija ove godine. Zbog toga je jednostavno bilo neophodno, odnosno potrebno naći adekvatno rešenje kako da se reši taj nedostatak sredstava.
Znači, po ovom predlogu se penzije, na veliku žalost naših penzionera, jednostavno neće usklađivati u ovoj 2009. godini, i one za sada moraju da budu zamrznute, odnosno da ostanu na tom nivou na kome se nalaze.
Sledeći predloženi zakon je Predlog zakona o izmenama i dopunama o porezu na imovinu i on mora da se donese radi podsticanja razvoja tržišta kapitala. U ovom predlogu zakona se predlaže izuzimanje hartija od vrednosti i udela u pravnom licu iz predmeta oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava. Ovim fiskalnim rasterećenjem bi se naravno doprinelo smanjivanju troškova.
Jedan od najvećih razloga za donošenje sledećeg zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje je zapravo stvaranje uslova za primenu odredaba Zakona o zdravstvenom osiguranju i regulisanje obaveza plaćanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, za određene kategorije lica, naravno, ovo se uglavnom odnosi na osiguranike za koje se sredstva na osnovu tog doprinosa obezbeđuju u spomenutom budžetu Republike Srbije koji smo doneli krajem prošle godine.
U ovom zakonu o budžetu za ovu 2009. godinu je opredeljeno izdvajanje sredstava za ove namene preko aproprijacije resornog ministarstva, te je donošenje ovog zakona neophodno radi primene upravo tog budžeta.
Sledeći, ovde više puta spomenuti Zakon o akcizama se takođe mora izmeniti i dopuniti zbog dalje postepene harmonizacije akcizne politike naše zemlje sa propisima i standardima Evropske unije, smanjenje pojava sive ekonomije u prometu akciznih proizvoda spomenutih, cigareta, naftnih derivata itd. i obezbeđivanje priliva sredstava od akciza u republički budžet, spomenuli smo zapravo koja je rupa zbog smanjenja carina i ovaj nedostatak Vlada planira da pokrije povećanjem akciza.
Znači, izmenama i dopunama Zakona o akcizama se predlaže izmena postojećeg sistema oporezivanja cigareta akcizom, radi, s jedne strane i daljeg približavanja standardima Evropske unije, naravno da će se sa jedne strane ovako povećati prihodi od akciza na cigarete, a sa druge strane i zaštititi naše domaće tržište od jeftinijih cigareta i cigareta lošijeg kvaliteta. Predlaže se, kao što sam spomenula, i povećanje akciza na derivate nafte, kao i na više puta spomenute akcize na pivo.
Povećanje ovih akcija je jednostavno neophodno, bar zbog pokrivanja izostanka prihoda od carina, što je ipak značajno i što podržavamo. Znači, Savez vojvođanskih Mađara jednostavno shvata koliko će biti prihodi od carina umanjeni, a to je toliko i korisno zbog jednostavnog iskazivanja dobre volje našem daljem približavanju Evropskoj uniji.
Na kraju, krajnje je vreme propisati republičke administrativne takse za spise i radnje republičkih organa koji su nekad bili u nadležnosti državne zajednice Srbija i Crna Gora. Od poslednjih izmena i dopuna Zakona o republičkim administrativnim taksama koje se zapravo primenjuju od sredine 2005. godine, mere i aktivnosti u procesu unutrašnjih ekonomskih reformi rezultirale su velikim brojem novodonetih spisa i propisa u čijem se sprovođenju vrše određene radnje, odnosno za koje je neophodno plaćanje ovih administrativnih taksi.
Savez vojvođanskih Mađara naročito pozdravlja i podržava što će se doneti određeno takseno oslobođenje za određene spise koji se tiču društvene brige o deci, socijalnog osiguranja i naravno, takođe podržavamo i pozdravljamo što će se izdavanje putnih isprava osloboditi plaćanja republičke administrativne takse. Istina je da se predloženom tarifom u odnosu na sadašnju visinu taksi menjaju iznosi na pojedine spise i radnje, neke takse se povećavaju, ali neke se i smanjuju.
Na kraju bih želela još jednom da naglasim da će poslanici Saveza vojvođanskih Mađara i poslaničkog kluba Manjina podržati u danu za glasanje ove tzv. finansijske, odnosno budžetske prateće zakone, pošto mi podržavamo Vladu i smatramo da naša zemlja ove godine treba da stigne na belu šengen listu i da što pre dobije status kandidata za priključivanje Evropskoj uniji. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem gospođo Kovač.
Reč ima predstavnik poslaničke grupe DSS, gospodin Zoran Nikolić.