Amandmanom kojim se posle člana 18. dodaje novi član 18a.  podnela je narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili Amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč želi gospođa Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se govori o Predlogu zakona o porezima na imovinu i svim ovim zakonima kako se u medijima predstavljaju kao budžetski zakoni, a naravno da nisu, neophodno je prisetiti se onoga što smo mi poslanici SRS govorili u vreme kada se raspravljalo o Predlogu zakona o budžetu i amandmanima na taj zakon.
Mi smo podsećali da donošenje zakona o budžetu bez ovih pratećih zakona je poprilično besmisleno, jer zapravo ako nemate zakone kojim se puni budžet, onda i samo postojanje budžeta kao takvog nema neku posebnu svrhu. Naravno, to što smo mi tada govorili nije prihvaćeno i nije shvaćeno ozbiljno, ali već posle Nove godine puni mediji su bili upravo takvih naslova i takvih tekstova.
Mi danas, odnosno već dva-tri dana imamo na dnevnom redu takve zakone i da malo krenem otpozadi, od poslednjeg člana, to je član 26, koji kaže da ovaj zakon stupa na snagu 8 dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Onaj prvi predlog, koji je išao uz budžet, predviđao je da zakon stupi na snagu 30. decembra 2008. godine, jer ako se to ne desi, nastaće smak sveta.
Nije se desilo, a trebalo bi da ovde imamo nadležnog ministra, koji je u stanju da komunicira sa poslanicima na ovu temu i da nam objasni šta se to desilo zato što ovaj zakon nije stupio na snagu onda kada je bilo predviđeno u njegovom prethodnom tekstu.
Sledeći unazad član 25. kaže da se odredbe članova 1, 2, 3. 4, 16. i 17. ovog zakona primenjuju od 1. januara 2009. godine. Sada ovde bi bilo dobro da se u ovu raspravu uključe bar pravnici iz vladajuće većine u parlamentu, pa da malo ovako kao stručnjaci porazgovaramo o retroaktivnoj primeni člana 25, koji zapravo podrazumeva retroaktivnu primenu šest članova ovog zakona.
Naravno, retroaktivnost u nekim izuzetnim slučajevima je moguća sa određenim obrazloženjem i zaista kada ona ima svrhu. Ovo što je predviđeno u članu 25. bukvalno nema nikakvu svrhu. Zapravo ne može da se primenjuje i sada ću, pre svega zbog javnosti, da podsetim šta neki od ovih članova predviđaju, da bih vam dokazala da je ovaj član 25. potpuno neprimenljiv.
Naravno da sve ovo ima vrlo bliske veze sa amandmanom koji sam podnela, koji se odnosi na dodavanje novog člana, jer taj član 18a. mogao je da bude i 25a, jer predlažemo da se uvede nešto što niste predvideli, a što je svakako neophodno da bi se i ovaj zakon i neki prethodno doneti zakoni mogli da primenjuju.
Šta ste rekli u razlozima za donošenje ovog zakona po hitnom postupku? Kažete - zakonom se, između ostalog, uređuje i izuzimanje hartija od vrednosti i udela u pravnom licu iz predmeta oporezivanja porezom na nasleđe, poklon i porezom na prenos apsolutnih prava.
Ovo čitam da bih vas podsetila na ono na šta vas je juče podsećao i kolega Krasić, da smo mi, srpski radikali, godinama unazad svaki put kada je donošen budžet za narednu godinu i prateći zakoni u budžetu insistirali upravo na ovome i eto, hvala bogu, da ste makar sa zakašnjenjem od nekoliko godina prihvatili ove naše predloge do sada izražavane kroz amandmane.
Dalje kažete - nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da ima štetne posledice na tržište kapitala, a time i na rad organa i organizacija. Pitanje na koje bi neophodno bilo da nam da odgovor ministar finansije je upravo - šta se dešava zato što zakon nije donet, jer ovo je pripisano iz onog zakona koji je bio krajem 2008. godine na dnevnom redu, i šta se desilo zato što zakon nije donet po hitnom postupku, jer je ovo vrlo ozbiljno predviđeno da bi moglo da ima štetne posledice na tržište kapitala, a time i na rad organa i organizacija?
Pitanje za gospođu Dianu Dragutinović jeste - da li su nastupile te štetne posledice na tržište kapitala, jer zakon nije donet, a time i na rad organa i organizacija?
Ako jesu nastupile posledice, da vidimo najpre kakve posledice su u pitanju, a onda i ko je odgovoran zato što su te posledice nastupile. Ili ste se vi šalili, ili hteli da uplašite narodne poslanike, da navrat-nanos donesemo ove zakone, da ne bi bili odgovorni za ovo za šta je odgovorna Vlada Republike Srbije.
Prokomentarisaću samo dva člana, čl. 2. i 5, u odnosu na ovu retroaktivnost o kojoj sam govorila, a odnosi se na član 25. Predloga zakona. Ako je u stanju neko, da li vi, gospodine Duliću, ili resorni ministar makar naknadno, da mi objasni kako je ovo najpre pravno moguće, žao mi je što kolega, predsednik Zakonodavnog odbora, Vlatko Ratković nije ovde, pošto on vrlo često utvrđuje, odnosno donosi odluke zajedno sa skupštinskom većinom, da odbija neke amandmane iz ovog ili onog razloga, zašto nije reagovao na ovaj član 25. Predloga zakona, zašto nije pogledao i zašto sve kolege pravnici nisu pogledali i skrenuli pažnju Vladi Republike Srbije bar na ova dva člana?
Kažete u članu 1. koji se odnosi na član 2. osnovnog zakona da se porez na imovinu plaća na sledeća prava na nepokretnosti, pa ste izbrisali pravo plodouživanja, pravo stanovanja, samo ste pravo upotrebe brisali, pravo vremenskog korišćenja "tajm šering", kako stoji u zagradi.
Ako se ovo primenjuje od 1. januara, ako je danas 15. januar, ako će ovo biti usvojeno 20 i nekog januara, koja je onda svrha da i ovaj član 25, kao i ostali članovi, ne stupa na snagu 8. dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku. Još drastičniji je primer člana 5, a član 5. je zapravo član 2, odnosi se na član 5. osnovnog zakona.
Gospodine Iliću, pretpostavljam da ste vi taj stručnjak koji je u Ministarstvu za finansije ovo radio, i član 5. stav 2. kaže - visinu tržišne vrednosti nepokretnosti utvrđuje nadležni poreski organ, to ste brisali, pa ste umesto toga stavili - organ jedinice lokalne samouprave je nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave, u daljem tekstu organ jedinice lokalne samouprave.
Ovo je i veza sa mojim amandmanom i ovo je u redu što stoji u ovom zakonu, ali pitanje Vladi Republike Srbije, a onda i lokalnim samoupravama koje moraju da postupaju u skladu sa zakonom - šta se dešavalo, ko je utvrđivao visinu tržišne vrednosti nepokretnosti od 1. januara do danas ili do dana kada će zakon biti utvrđen? Ako je to radio nadležni poreski organ, koji je sada organ jedinice lokalne samouprave, onda je radio nezakonito, jer ovaj zakon nije stupio na snagu do 1. januara 2009. godine. Jesam li u pravu, gospodine Iliću? Jesam.
Ne možete u zakon da unosite formulacije reda radi, da bi bila zadovoljena forma. Morali ste da kažete ono što je faktičko stanje. Kasnili ste sa ovim zakonom, kao što ste kasnili sa budžetom, kasnimo sa primenom ovih zakona i nema potrebe da član 25. postoji na ovaj način.
Kad smo kod organa jedinice lokalne samouprave, koji utvrđuju visinu tržišne vrednosti nepokretnosti po ovom zakonu, predložili smo da se posle člana 18. Predloga zakona, a u članu 36a, posle stava 1. doda stav 2, koji glasi da na zahtev jedinice lokalne samouprave poreska uprava dostavlja podatke u vezi sa nepokretnostima i druge raspoložive podatke od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Rekli smo u obrazloženju, stav SRS je da na osnovu inicijativa poreskih odeljenja na terenu, govorile su moje kolege o tome i juče i danas, lokalnim samoupravama treba dati mogućnost da same utvrđuju cenu prosečnog kvadratnog metra, što bi bilo prirodno, jer je to sada lokalni prihod. Zaista nema ništa prirodnije, nema ništa zdravorazumskije od ovoga.
Ako lokalne samouprave rade ovaj posao, ako je to njihov prihod, zašto bi se neko na nivou Republike Srbije bavio time i na osnovu kojih parametara ćete vi utvrđivati ove podatke? Valjda na osnovu toga što ćete tražiti podatke iz lokalnih samouprava.
Potpuno nepotrebno mešanje države u lokalne samouprave, potpuno nepotrebno u ovom delu. To nema nikakve veze sa decentralizacijom, naprotiv, vi se stalno kunete u decentralizaciju, ali to morate i da pokažete.
Ako ne biste prihvatili ovaj amandman, najpre vrlo komplikujete ovaj posao, složićete se sa tim, i dovodite lokalne samouprave u situaciju da oni opet ne mogu ni da utvrđuju svoje prihode, oni raspolažu njima, ali onoliko koliko im vi utvrdite i koliko im vi date. To nije dobro rešenje.
Vi ste meni, Vlada Republike Srbije, ovde dali odgovor da se amandman ne prihvata iz razloga što se uređivanje prenošenja nadležnosti za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih prihoda jedinica lokalne samouprave i s tim u vezi dostavljanja raspoloživih podataka od starne poreske uprave jedinicama lokalne samouprave radi ostvarivanja prenetih nadležnosti ne vrši zakonom kojim se uređuje oporezivanje imovine.
Bilo bi dobro da nam kažete kojim se to zakonom vrši, u koji zakon ste vi uneli ovu odredbu, koju sam u ime poslaničke grupe SRS predložila da se unese u ovaj zakon? Kao pravnik vam tvrdim da je ovom članu mesto upravo u ovom zakonu. Vi niste rekli u obrazloženju da ovo nije dobar amandman i nemate neko mišljenje suprotno onom što stoji u amandmanu.
Samo može da bude u pitanju neki vaš hir, nećemo baš da prihvatimo amandman nekog poslanika SRS, pa ćemo onda opet ovde da se bavimo nekim izmenama i dopunama nekog trećeg zakona.
Pričaćemo o tome opet pet dana i opet će opozicioni poslanici biti odgovorni zato što učestvuju u radu parlamenta, odnosno medijski će biti odgovorni, a mi znamo da to nismo, jer mi ovde jesmo zato da bismo učestvovali u radu parlamenta.
Predlažem vam, vreme mi je za amandman isteklo, samo još jednu rečenicu, gospodo iz Ministarstva i vama gospodine Duliću da vašoj koleginici predložite da prihvati ovaj amandman i vi kolege iz skupštinske većine da glasate za njega, jer ni Vlada nije rekla da ovo nije dobar amandman, nego mu traži neko drugo mesto, možda u ovom vašem zakonu, gospodine Duliću, što ga čitate.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo poslanik Dragan Stevanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodin Stevanović želi reč, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 19, a dozvolićete mi gospođo Đukić-Dejanović samo minut ili dva vremena, od svog vremena na koje imam po amandmanu, da iskoristim za nešto što sam pokrenuo pred kraj 2008. godine, a to je, čini mi se da sam poslednji dan zasedanja spomenuo predstavnicima Vlade jedno pitanje u opštini Bujanovac.
Naime, tamo su lokalne vlasti, koje drže Šiptari, naumile da smene i dva preostala direktora javnih preduzeća. Tada su političke stranke Srba u Bujanovcu postigle konsenzus i na jedan politički primeren način prekinule su sednicu Skupštine. Sednica je odložena za januar, otprilike tada sam rekao oko 15. januara.
Dužan sam da obavestim javnost, predstavnike Vlade i vas narodne poslanike da se ta sednica održala juče i juče je lokalna skupština u Bujanovcu smenila preostala dva direktora javnih preduzeća, Srba, u tom gradu. Opet je zbog problema, kako ga definišu sve političke stranke, a predstavljaju Srbe u tom gradu, postignut konsenzus i sve političke stranke su napustile sednicu skupštine. Kako će se dalje određivati, pretpostavljam da će biti stav dogovora, ali oni svakako više neće učestvovati u radu lokalnog parlamenta.
Zbog toga bih, a i zbog činjenice da nam u narednoj godini treba jedna politička, a pre svega i svaka druga stabilnost, apelovao na vas koji predstavljate Vladu da iskoristite mehanizme koje kao država i vlast imate, da se zainteresujete za političke interese Srba koji su dole postigli konsenzus, da reagujete i da se u ovom smislu određujete prema Srbima isto onako kako se na jedan adekvatan i dobar način odnosite prema manjinama koje žive u Vojvodini i svim ostalim delovima Srbije. To je jedno.
Druga stvar za koju smatram da je jako važna, a treba da vam se kaže, Srbi su manjina u opštini Bujanovac postali veštački. Nije sada umesno da otvaram pitanje kada i kako zbog političkog jedinstva koje su dole postigli, pa vas još jednom molim i insistiram da reagujete dole kako biste interesima Srba izašli u susret.
Što se tiče ovog amandmana, podneo sam amandman koji je u principu tehničke prirode, da se overeni ugovori u nadležne poreske organe šalju u roku ne od 10, odnosno u roku od 15 dana iz diplomatsko-konzularnih predstavništva.
Vlada je u svom obrazloženju, između ostalog, rekla i sledeće - diplomatsko-konzularno predstavništva imaju obavezu da nadležnom poreskom organu dostavljaju primerak ugovora na kojem su izvršili overu potpisa ugovorača u istom roku u kome su dužni da dostavu vrše i drugi organi. Ti drugi organi su organi u Srbiji. To su sudovi. Pored toga, ovaj rok je ocenjen kao primeren, imajući u vidu savremena sredstva komunikacije i razmene podataka.
Ako je Vlada odredila da je rok za dostavu tih ugovora u Srbiji 10 dana, verovatno se nekim kriterijumima vodila. Nemoguće je da za isti vremenski rok stigne neki papir iz suda u jednom te istom gradu, kao što će doći iz konzularnog predstavništva iz bilo koje druge države, recimo Australije ili Kine, sasvim je svejedno odakle.
Nije čest slučaj da organi suda, opštinski organi ili neki drugi republički organi budu u istoj zgradi gde i lokalna samouprava. Naravno, SRS smatra da te organi treba ne samo administrativno, nego politički, čak i fizički odvojiti jedne od drugih, ali ako ste se opredelili da 10 dana ti organi imaju rok da dostave to nadležnim organima ili poreskim, ili jedinicama lokalne samouprave, onda ste objektivno mogli da prihvatite da rok za diplomatsko-konzularna predstavništva bude duži od 10, odnosno da bude, kako sam predvideo, 15 dana.
Ako ste svesni savremenih tehnologija i sredstava komunikacije mogli ste da skratite taj rok na pet dana, pa da ovo bude primereno, da za diplomatsko-konzularna predstavništva bude 10 dana.
To je još jedan dokaz koliko je pristup ovom zakonu s vaše strane bio površan. Bio je površan, to sam rekao i u načelnoj raspravi, samo zato što je ovo prihod lokalne samouprave. Državu, odnosno Vladu Republike Srbije ovi prihodi ne interesuju zato što su to prihodi lokalne samouprave.
To otvara mnogo problema. Nisu samo problemi tehničke prirode problem za sprovođenje ovog zakona. Postoje mnogi drugi problemi i okolnosti. O nekima ću sada da govorim i da ih spomenem, koji se objektivno postavljaju kao problem koje država u proteklih osam godina ne samo da nije uredila, uopšte se istima nije bavila.
Još jedna stvar koja će ukazati na površnost pristupa ovome, pogledajte šta ste u obrazloženju za ovaj zakon napisali. Predlagač zakona najpre u obrazloženju sam sebi postavlja pitanje - zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema?
Onda daju odgovor - "Donošenje zakona je najbolji način za rešavanje problema iz razloga što se radi o zakonskoj materiji koju je jedino moguće menjati i dopunjavati odgovarajućim izmenama i dopunama zakona". Šta je pisac hteo da kaže? Bolje da se ne čita, nego da se čita. Površno je i nažalost šturo. Prvi problem s kojim ćemo se susresti, kada je zakon, odnosno porez o imovini u pitanju, jeste koliko će građana u narednoj godini biti solventno, koliko njih će moći da plati ovaj porez.
Pitam vas, gospodine Iliću, vi ste tu, da li će ovo moći da plaćaju radnici "Sintelona" iz Bačke Palanke, radnici bivši Robnih kuća "Beograd", "Beka", "Trudbenika"? Gospođa ministar Dragutinović kaže da u narednoj godini treba da očekujemo milion nezaposlenih. Kako će i iz kojih sredstava ti ljudi plaćati porez na imovinu? Ili ćemo, naravno, kako zakon daje za pravo, ići u prinudnu naplatu? Šta ćemo im uzimati: trosede stare 20-30 godina, dvosede, frižidere, televizore itd. To je prvi problem s kojim ćemo se susresti kada je porez na imovinu u pitanju i ići će na teret lokalne samouprave.
Sada ide jedno pitanje koje je otvorila gospođa Radeta, a to je problem fiskalne centralizacije. Nikada država nije bila centralizovanija kada su finansije u pitanju od 2000. godine pa naovamo, a puna su vam usta decentralizacije. Svako od vas koji sedi iza vas, a imao je iskustva u funkcionisanju lokalne samouprave to vrlo dobro zna i vrlo je dobro kao odgovoran državni službenik na lokalnom nivou osetio na svojim leđima.
Bilo je inicijativa i razgovora, pozivali ste predsednike opština i sugerisano vam je stotinu puta šta nije dobro i s kakvim se problemima susrećemo. Na sve to ostali ste gluvi, nažalost. Zato što se bavite visokom politikom. I to ne samo da je u suprotnosti sa decentralizacijom o kojoj pričate i koju zagovarate, nego i sa principom policentričnosti. Takođe, jednim od elementarnih principa kada je razvoj i Srbije, i regije, i Evrope i celog modernog sveta u pitanju. Baš vas briga za sve to.
Sa čime se još lokalna samouprava susreće? Pre nekoliko dana sam ovde spominjao, postoji jedan zakon, odnosno to je Zakon o finansiranju lokalne samouprave kojim je predviđeno da deo sredstava, odnosno sredstva koja se ubiru na osnovu korišćenja prirodnih resursa sa teritorije opštine idu u jedinica lokalne samouprave. Vlada je donela uredbu i to usmerila na budžet Republike Srbije, lokalne samouprave koje imaju resurse, koji se dobro koriste i dobro unovče, ne mogu da koriste dinar od tih sredstava.
Apelujem na vas da tražite da se uredba stavi van snage. Znate zašto? Gospodin Krasić je juče nešto spomenuo da država treba da zadrži kontrolu na tom, da kažem, finansijskom delovanju i ponašanju lokalne samouprave. Slažem se, svaka sloboda, to sam već jednom rekao, koja nema limita pretvori se u anarhiju.
Ali, vidite, vi svojom uredbom uskratite opštinu za ozbiljne prihode. Konkretno, da ne idem dalje, iz svoje opštine ću navesti primer, na teritoriji opštine Surdulice posluje "Koka kola" i Vlasinske hidroelektrane. I jedni i drugi koriste vodu, jedni kao elektroenergetski potencijal, a drugi kao komercijalni resurs kao potencijal. Dinar jedan od korišćenja tih dobara opština nema.
Šta se onda doseti lokalna samouprava, ne samo iz koje dolazim, nego širom Srbije, to svi ovde znaju. Onda se oni opredele da svoja izvorna, lokalna davanja, odnosno lokalne takse i firmarine podignu do neba.
Znate, kada su lokalne samouprave u pitanju i finansiranje lokalnih samouprava, zbog neodgovornog odnosa države politički konsenzusi na lokalnom nivou se uvek nađu. I za firmirane koji su izvorni prihodi lokalne samouprave, a koja takvim proizvođačima i takvim profiterima treba da se stave na vrat, uvek se konsenzus nađe i uvek su visoke. Ti koji profitiraju na osnovu tih resursa mnogo zarađuju i nije im problem to da plate, plate to i ućutkaju sve ostale.
To je nešto što vi prenebregavate, što okrećete glavu od toga, objektivno svi koji dolaze ovde kao, da kažem, bivši ili sadašnji funkcioneri sa lokalnog nivoa nemaju sagovornika u Vladi da se ove stvari reše. Osam godina nemaju sagovornika u Vladi, to je problem. Kada biste se time bavili, sve bi bilo drugačije, i sve bi bilo lakše, prvo Vladi u Beogradu, a onda svima nama po Srbiji.
Šta je još problem? Gospodin Dulić nije tu. Problem će biti što Srbija u dve trećine opština nema uređen katastar. To je jedan od problema. Osam godina pričate o evropskim standardima. Ako apstrahujete Hag i sve ono što ti iz Brisela traže od vas, kada počnete da pričate o normalnim stvarima, o stvarima koje vas objektivno kvalifikuju i definišu kao kompatibilne za Evropsku uniju, to su planska dokumentacija i katastar nepokretnosti.
Kako država koja nema katastar nepokretnosti da ima uvid u imovinu? Šta je njeno, a šta je privatno? Na osnovu čega će se utvrditi koliki je iznos i šta kao porez na imovinu treba da se naplati? Obećavate to tek 2010. godine, i u 2010. godini naplata poreza po ovom osnovu takođe će biti problem i grcaćemo i zbog toga.
Da ne govorimo o Direkciji za imovinu. Direkcija za imovinu, pa nema goreg i neefikasnijeg državnog organa od Direkcije za imovinu, nema.
Imaju predmete koji stoje po nekoliko godina, za koje neće da se udostoje da odbiju onoga koji je poslao zahtev ili traži neku uslugu od njih, a kamoli da pozitivno nešto reše, da uvećaju imovinu države Srbije ili da omoguće onome ko je zainteresovan da stiče, da širi svoju imovinu, kako bismo mogli sve ovo da naplaćujemo i da na osnovu tih prihoda živimo i funkcionišemo normalno i kao ljudi.
Vi, nažalost, prodajete maglu, prodajete fikciju, pričamo o Evropi, o evropskim standardima i sve se to svodi samo na puku priču, na izmaglicu, na nešto što je objektivno apstraktno, nije ni na jedan način opipljivo. Postoji mnogo problema, postoji mnogo stvari koje objektivno treba i mogu da se po ovom pitanju otvore.
Takođe, smatram da postoji još jedna stvar tehničke prirode, i time ću završiti, na koju bi hteo da vam sugerišem. Nažalost, nisam stigao, zakasnio sam, mislio sam da je i po tom pitanju trebalo podneti neki amandman, ali mislim da ste ovde, u ovom članu, mislim da je to član 37, trebalo da predvidite da organi nadležni za overu potpisa ugovarača, pored toga što su obavezni da dokumente overene šalju poreskim organima, da to šalju i u jedinice lokalne samouprave.
Znači, slaće ih? To je dobro zato što će se time omogućiti jednostavno ažuriranje i ozbiljan i odgovoran pristup sređivanju baze podataka, na osnovu kojih će se opet imati uvid u to koliki je prihod ostvaren, da li je sve obuhvaćeno i šta smo uradili. Zahvaljujem.