Reč ima gospođa Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, podržavajući amandman kolege Miroslava Markićevića i u ime Nove Srbije dužna sam da kažem nekoliko podataka koji su nas rukovodili da ovaj amandman dostavimo, ali pre nego što ih iznesem moram reći da ova celokupna situacija pomalo podseća na onaj vic o razgovoru dva premijera, premijera Japana i premijera Srbije.
Naime, premijer Japana slušajući premijera Srbije kakve resurse Srbija ima, reče: "Bogami, da imam takve resurse, misleći naravno na Vojvodinu pre svega, hranio bih kroz tri sezone ceo svet". Na to premijer Srbije kaže: "Da imam resurse Japana, potrošio bih to za jednu sezonu". Mi to izgleda dosledno sprovodimo.
Ono što jeste bitno u ovom amandmanu, što sam želela da vam kažem i na šta treba obratiti pažnju zašto je taj amandman podnet, to je da ono minimalno povećanje, pre svega mislim na dizel gorivo, za koje smo predložili da se sa 16 dinara i 66 para poveća akciza samo na 17 dinara, samo za 34 pare. U čemu je to utemeljenje i šta ono govori?
Vojvodina u svojih sedam okruga ima preko milion i 780.000 ha zemlje obradive. Od toga 52% je najkvalitetnija crnica. Jedan zemljoradnik, prosečno obrađujući hektar zemlje, potroši oko 80 litara nafte. Do sada po pitanju akciza, odnosno po osnovu akciza vojvođanski zemljoradnici su u ime 142,5 miliona litara nafte koje su tako trošili uplaćivali budžetu preko 23 milijarde.
Ako bi se samo za 34 pare povećala ova akciza, ta bi cifra došla do skoro 30 milijardi. Malo li je od vojvođanskih paora? Lep prihod i zaista oni koji su do sada izneli teret svih mogućih kriza, oni koji su do sada stoički svaki put izvlačili državu u najtežim momentima i uvek bili predmet svake političke kampanje koja onog momenta kada se završi uglavnom se za njih u potpunosti završi, ne treba da podnesu najveći teret ove krize. Nemaju oni to odakle.
Ako se ponovi ovakva agrarna politika kao što je bila ove godine sa cenom kukuruza, neće seljak propasti, on će prehraniti sebe, srpski seljak ume da preživi, ali neće više hteti da ga niko prevari, neće dopustiti da vuče jedini ovu krizu.
Gospodin Krstin je rekao podatke o opštini Zrenjanin, koji se u stvari u svim opštinama vojvođanskim mogu proveriti. Da se ti dužnici o kojima je govorio doteraju u red i da im se naplati ono što duguju, a postoje mehanizmi kako se to može naplatiti, verujte, ovaj budžet bi procvetao i ova kriza bi daleko lakše prošla.
Poslušajte ga, proverite sve vojvođanske opštine, proverite ko su ti ljudi koji duguju, jer svi ti koju duguju to mogu da plate. Odgovorno tvrdim, oni mogu da plate, neće da plate. Oni su to uzeli i ostali da duguju u dogovoru s nekim. Blaga sumnja je, a iskustva iz moje opštine, iz mog Zapadnobačkog okruga, kazuju da ti koji su ostali dužni uglavnom imaju neke partijske knjižice i verujte imaju ih nekoliko u fiokama, pa s kim duže, to bolje, oni to menjaju po potrebi. Naterate vi njih da oni plate, bez obzira da li sada imaju jednu od onih desetak ili 14 knjižica partijskih koje čine vladajuću većinu.
Znate, svaka ekonomska kriza ne pogodi sve jednako, ali definitivno zakoni ekonomije kažu da svaka ekonomska kriza pogodi najviše najsiromašnije. Potvrdila je do sada istorija nekoliko puta da kada dođu ekonomske krize, kada dođu ta smutna vremena, onda se budale razgalame, mudri zaćute, ali fukara se uvek i neizostavno obogati. To mi ne smemo dopustiti.

 Reč ima gospođa Aleksandra Janković, po Poslovniku.

Član 225. i 226.
Izuzetno mi je drago da je među nama ponovo ministar prostornog planiranja, inače ortoped. Pošto sam još u prepodnevnom izlaganju konstatovala da verovatno nije slučajno što se baš ortoped kao predstavnik Vlade danas nalazi ovde, verujem da će me pre svega kao lekar podržati da potražim informaciju od večitog ministra zdravlja, nekad sjajnog interniste, dr Tomice Milosavljevića.
Šta će nadležno ministarstvo, a i Vlada u celini, preduzeti povodom velikog broja povređenih građana Srbije u ovo novo ledeno doba, koje će, sudeći po prognozama meteorologa, potrajati?
Gospodine Duliću, molim vas da informišete ministra, koji izgleda ima neku selektivnu gluvoću, jer čuje samo kolege iz Vlade, a ne i narod, koji se nama uporno javlja kao predstavnicima opozicije, da je napolju opasan led.
Ne znam da li ministar čita novine, ali, evo, sada ću da vam pročitam deo iz novina. "Stotine građana širom Srbije, zbog ledom okovanih ulica, početak dana umesto na radnom mestu dočekalo je u bolnicama i urgentnim centrima. Stići nepovređen do odredišta bio je pravi podvig, pa su pored pažljivog hodanja, čarapa preko čizama, i svih drugih proverenih metoda protiv klizavice, danas sam pokazivala nešto od toga, mnogi morali da se pomire s gipsom na nozi ili ruci.
Samo u prestonici u toku noću pre podne ekipe Zavoda za hitnu medicinsku pomoć intervenisale su više od 250 puta, više od dve trećine tih poziva odnosilo se na povrede zbog pada. Zato portparol Hitne pomoći, Nada Macura, poručuje svima, a posebno starijim sugrađanima da danas bez preke potrebe ne izlaze na ulice". Znači, ovo zvuči stvarno tragikomično. Šta to znači? Šta će kada imaju preke potrebe?
Građani Gornjeg Milanovca su, recimo, sudeći po broju intervencija, prošli još gore. Samo u toku prethodne noći, zbog padova izazvanih ledenom kišom, pomoć na Odeljenju hirurgije Zdravstvenog centra zatražilo je preko 50 ljudi, od kojih je 15 zadržano na lečenju, tu su prelomi karlice itd, vi vrlo dobro znate o čemu se radi.
U Užicu je isto tako bila bob-staza. Zabeležen je čitav niz ozbiljnih povreda, od uganuća i preloma ruku i nogu, povreda glave, pa čak i potresa mozga. Dr Aco Moljević, ortoped u užičkoj bolnici, kaže da za 22 godine, koliko radi na Odeljenju ortopedije, nije zapamtio ovoliki broj povređenih u jednom danu. "Od juče, kaže čovek, radimo neprekidno. U ovom trenutku na operaciju čeka 11 pacijenta sa teškim povredama nogu".
U Urgentni centar Kliničkog centra Vojvodine je stiglo 114 pacijenata u ranim jutarnjim časovima koji su se žalili na povrede prouzrokovane poledicom.
Ono što je bitno, jeste da izgleda da postoje druga viđenja. Recimo, kolega Srđan Milivojević je malopre konstatovao da je stanje prilično normalno zato što se svugde u svetu i naravno u Evropi voda mrzne na temperaturama ispod nule. Ako je to ispunjenje slogana ove vladajuće koalicije da Evropa nema alternativu, onda svaka vam čast.

Gospodin Petar Jojić, izvolite.

Dame i gospodo, neki iz Vlade Srbije poručuju građanima da će naša država da profitira u procesu svetske ekonomske krize, a kao obrazloženje i dokaz kako će to i zašto Vlada da učini, kaže - mi smo naučili na krize i mi imamo kvalifikacije za krize, i u krizama smo uvek pobeđivali. Molim vas, to izgleda da nije tačno.
Naime, kada je reč o akcizama, treba naše građane da obavestimo i da protumačimo da su akcize i PDV u stvari povećanje cena, drugo ništa nije, tipičan primer povećanja cena svega onoga na šta se akcize i PDV primenjuju. To je nešto novo u novoj Vladi.
Ono što sam želeo da vam kažem jeste da podržavam ovaj amandman gospodina Markićevića, a postavljam i ponovo pokrećem, po ko zna koji put, pitanje agrara, agrarne mafije, agrarne pljačke i pljačke države od lopova i tajkuna u odnosu na korišćenje i uzurpaciju državnog poljoprivrednog zemljišta.
Postavljam pitanje - ko stoji iza tih tajkuna? Ko stoji iza leđa tih mafijaša koji su profitirali u ovim kriznim vremenima? U procesu privatizacije, kao što vidite, zna se ko može u Srbiji da profitira - onaj koji je produžena ruka Vlade ili pojedinih političkih stranaka.
Šta je Mišković, šta je Peconi? Otkud Todorić iz Hrvatske? Otkud uvoznički lobi? Otkud Pevec usred Beograda, sa 54.000 kvadratnih metara, a roba 90% iz uvoza, iz Hrvatske i Slovenije, a 10% samo iz Srbije? Gde je Mišković tu, MK komerc, gde su ti ljudi? Što Vlada ne preduzme odgovarajuće mere?
Zamoliću za strpljenje, samo da vam skrenem pažnju, obratite pažnju na jedan izveštaj iz jedne opštine. Sa odbornicima SRS u gradskoj skupštini u Pančevu postavio sam pitanje izdavanja u zakup poljoprivrednog državnog zemljišta: kolika je površina, kome se izdaje i da li plaćaju?
Sada ću vas informisati. Evo, u 2007. godini zaključeni su ugovori za katastarske opštine: Jabuka, Glogolj, Kačarevo, Dolovo, Omoljica, Banatski Brestovac, Ivanovo i Pančevo. Da vidimo sada kako se izvršavaju ugovori, ko prikriva kriminal i ko ne pokreće postupak za naplatu? U 2007. godini izdato je u zakup 3.637 hektara poljoprivrednog državnog zemljišta. Ko ne plaća i koliki su iznosi? Siniša Radovančev duguje iznos od 765.000 evra. Dalje, Miroslav Aleksa... ne udaljavam se, mnogo se ne bih udaljio, a može da bude još neko tu. Pazite, molim vas, gospodin Miroslav Aleksa duguje 267.000 evra.
Vidite, taj isti je nedavno kupio "Stari Tamiš" Pančevo za 11 miliona evra. Radi se o poljoprivrednom dobru koje ima 2.800 hektara, pod objektima 45.000 metara kvadratnih, poseduje 70 traktora, devet kombajna, 329 priključnih mašina, opremu za dve farme, godišnje se proda 25.000 tona tovljenika. Farma krava broji 1.000 grla. To je bilo, ali sada nema ni 5%.
Vidite, on sada ide dalje. Duguje državi, država ga ovde finansira. Kupuje novo zemljište, pljačka državu - država ćuti, niko ne pokreće postupak naplate. Ovo treba proveriti je li istina. Ovaj izveštaj sam dobio jer sam tražio od opštinske Komisije za izdavanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.
Ko nije platio dalje sledeće iznose. AD "Vojvodina" Starčevo duguje 158.000 evra, DOO Nicko agrar, Banatski Brestovac, duguje 111.000 evra, AD Dolovo duguje 117.000 evra.
Kaže - moramo takođe istaći da su neka pravna lica koristila poljoprivredno zemljište u državnoj svojini u 2007. godini. Na licitaciji održanoj septembra 2007. godine licitirani su najveći iznosi - nisu potpisali ugovore o zakupu, a nastavili su da koriste zemljište, i u 2008. godini su odbili da zaključe vansudska poravnanja.
Radi se o sledećim licima: DOO "Nicko agrar", Banatski Brestovac duguje, gospodine Duliću, izvinjavam se, evo, bespravno koristi 902 hektara; PP "Jabuka", AD "Jabuka", bespravno koristi 26 hektara; AD "Kačarevo" bespravno koristi 129 hektara; PDP "Dunav" Ivanovo bespravno 166 hektara.
Dakle, u zakup u 2008. godini na teritoriji ove opštine, ono je bilo za 2007. godinu, izdato je u zakup 7.525 hektara. Dugovanja su velika, mnogi se bogate, Ministarstvo poljoprivrede ne preduzima odgovarajuće mere, ni taj Inspektorat ne radi svoj posao, MUP i javna tužilaštva ne rade svoj posao, ne pokreću postupke pred sudovima da se zaključe poravnanja.
Ono što je protivzakonito i nije u skladu sa Zakonom o davanju u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta - niko nikog nije po tom zakonu ovlastio da se zaključuju vansudska poravnanja u ovom procesu.
Sada se postavlja pitanje - da li je komisija za izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup dala realan iznos i da li je pravična tržišna cena zakupa poljoprivrednog zemljišta ili nije? Može da zaključi poravnanje kako ko hoće u opštinskoj komisiji, uz saglasnost Ministarstva za poljoprivredu.
Moram istaći da ne bi trebale ni akcize ni PDV, niti bi budžet bio prazniji - da se samo pristupi proveri, reviziji svih ugovora o izdavanju u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Milijarde i milijarde ne plaćaju tajkuni i bogataši, i privilegovani koji pripadaju određenim strukturama i određenim političkim strankama.
Nađite jednog radikala, mi bismo voleli da znamo da jedan radikal ima koji je zaključio ugovor o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta, a da ne bi bio sankcionisan. Svakako da bi i postupak za izvršenje, to jest za naplatu, bio bi davno sproveden.
U poslednje vreme smo ja i gospodin Krstin govorili o ovim problemima u agraru, jer sada nam je najveća pljačka u agraru, ama najveća, najozbiljnije vas upozoravam i skrećem pažnju. Demantujte me, izvršite reviziju svih ugovora i dobićete rezultat - da ovo što sam rekao nije dovoljno, da je to veoma blago i da za ovo neko treba da odgovara, jer je državni budžet oštećen.
Država je opljačkana, običnim građanima i prosečnim poljoprivrednicima nije omogućila država da i oni mogu da učestvuju u licitaciji državnog poljoprivrednog zemljišta. Zašto i kako - evo? Nemate seljaka poštenog koji može da kupi 3.000 hektara, ali imate sada u Dolovu, u Omoljici, u Banatskom Novom Selu, u Brestovcu, Kačarevu, Vršcu, Beloj Crkvi, poljoprivrednih proizvođača koji mogu uzeti u zakup 50 hektara. Mogu da uzmu 100 hektara, da ih obrađuju uspešno i da pre svega unapred plate. Šta i gde sada država greši? Ovo je veliki propust države koji se kosi sa kriminalom.
Otkud državi pravo da izda u zakup, a unapred ne plati zakupoprimac zakupodavcu određenu sumu koja je postignuta na tenderu? Molim vas, u Srbiji državi kada se uzima zemlja u zakup, zakupac plaća unapred utvrđenu zakupninu. Šta je sad ovo?
Država pomaže bogatašima i lopovima da se obogate, država pomaže da oni pošteni ljudi ne mogu da dođu u posed određenih površina, a budžet Republike Srbije je mnogo oštećen. Ima još jedan problem. Vidite šta kaže u izveštaju na poslaničko pitanje koje sam postavio i Ministarstvo za poljoprivredu, jer sam tražio ugovore, kad je zaključen ugovor, s kim, na koji iznos, je li plaćena zakupnina i da li je plaćena posle dospelosti zatezna kamata. Evo šta sam dobio od Vlade i Ministarstva za poljoprivredu.
Ugovorima o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, koje je zaključilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sa zakupcima nije predviđena kamata u slučaju docnje, već je predviđeno da se zakupnina plaća u dinarskoj protivvrednosti u evrima.
Kakve to veze ima? Tu nema blage veze. Iznos u dinarima se prilagođava i pretvara u evre, ako onaj ko duguje ili onaj ko traži, kome se duguje, poverilac pretvara i obračunava. Ko je taj koji je oslobodio ove mangupe i ove profitere zatezne zakonske kamate? Je l' znate vi da običan građanin ako duguje nekome 5.000 dinara da mu se kamata po Zakonu o obligacionim odnosima zaračunava od dana stupanja u docnju do dana naplate, odnosno isplate.
Evo, primer Opova. Komisija za izdavanje u zakup poljoprivrednog zemljišta, dobio sam izveštaj od Ministarstva, 12 zakupaca uzeli državno zemljište, nema dinara da je uplaćeno. Ovde nema u izveštaju.
Dakle, zaključio sam da sadašnji ministar poljoprivrede, odnosno Ministarstvo poljoprivrede neke mere prema ovim odgovorima preduzima, a treba da se preduzmu drastične mere bez odlaganja, da se uključi kriminalistička policija, nadležni državni organi, da Ministarstvo aktivira svoje resore i da na taj način država u budžet preuzme ono što joj pripada.
Čudo je jedno da su svi zanemarili državno poljoprivredno zemljište, to je alajbegova slama.
Nikoga to više ne interesuje. Propala preduzeća, propale firme, zadruge, farme, šta ćemo mi sad, ako neko neki dinar da u zakup, daće, ako ne da, mi ćemo da mu tolerišemo.
Znači, zateznu zakupsku kamatu sada neko možda voza 10 godina da ne plati. Šta će se svesti? Ako je dugovao 100.000 evra, nađe li pametnog advokata da voza parnicu 10 godina, kako su naši pravosudni organi efikasni, taj će sutra da plati 1.000 evra. Doći će u situaciju da 1.000 evra plati.
Imam ovde za sve opštine Južno-banatskog okruga, a pošto nemam toliko vremena, dozvolićete mi da izvestim poslanike sledećeg puta, a ono za šta se zalažemo gospodin Krstin i ja, mi ćemo u tome istrajati, jer ćemo ipak tražiti bezbroj puta, ne odustajemo više, a neoborive dokaze imamo.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Gospodin Zoran Krasić.

Ovaj amandman sam najavio u načelnoj raspravi. On se razlikuje od svih amandmana koji su podneti na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, u tom smislu što se član 9. Zakona o akcizama praktično dopunjuje nekim novim stavovima.
Ti stavovi se pre svega odnose na bioetanol, biodizel, biometanol, bio-etb, bio-ntb i nešto novo što po nekim standardima treba da se ugradi, a sa gledišta, ako mogu da kažem, oslobađanja, odbijanja, popusta ili beneficija, ukoliko se u stvaranju motornog benzina ili dizel-goriva koriste bio-komponente.
Ovim amandmanom obuhvatio sam i apsolutni alkohol i bio-etb, to je etil-tercio-butil-etar.
Naravno, nisam stručnjak za ove stvari, ovo su mi uradili neki ljudi koji se razumeju u tu tehnologiju, ali koliko sam shvatio njih, ideja jeste da se u namešavanju motornih benzina koriste bio-komponente, ako je to pravi izraz, i da se za sve to što se ubaci u goriva za toliko umanji i akciza.
To verovatno u 2009. godini neće biti moguće, zato što je potrebno da se urade i tehnički standardi, ali i to je predviđeno ovim amandmanom, kao što je predviđeno da za sve te komponente u namešavanju, koje su bio-porekla, postoji i pravo na povraćaj plaćene akcize.
Da skratim ovu priču, s obzirom da je Vlada rekla da neće da prihvati ovaj amandman, našli su kao izgovor da se Zakonom o akcizama ne propisuje šta sve može da ide u namešavanje, bez da je to stvar nekih drugih tehničkih propisa, i to sam uspeo ovim amandmanom da razrešim, poslednjim stavom, gde sam predložio da dva ministarstva i jedna agencija zajednički dorade ovaj koncept, naravno, u skladu sa ovom idejom koja je ovde izložena.
Samo da podsetim javnost da postoje standardi u EU i da oni već kreću na 10% od ukupne potrošnje goriva namenjenog za transport, gde će ići to ekološko gorivo, gde neće dovesti do zagađenja i da postoji velika potreba i u zapadnoj Evropi i drugim državama za tim bio-komponentama. Ovo je interesantno i sa gledišta razvoja poljoprivrede, zato što bio-masa koja ulazi u ovo služi kao sirovina za proizvodnju ovih komponenti. Sada ne bih više pričao o tome, zato što je Vlada jasno stavila do znanja da ovakav amandman ne prihvata, ali stičem utisak prema ovom odgovoru da su voljni da nastave razgovore sa drugim ministarstvima i da verovatno u nekim sledećim izmenama Zakona o akcizama pronađu neko rešenje. Samo da skrenem pažnju, sada je standard da 5,7% u Evropi mora da bude tog biogoriva ili sa ovim dodacima, da se ide na 10% potrošnje i verovatno će svake godine da se povećava to.
Da ne bismo prošli kao sa skladištem gasa, da ne bismo prošli kao što prolazimo u pogledu nekih drugih inicijativa koje se tiču energetike, korišćenje vetra, vode i drugih stvari, koje mogu da posluže kao energija, mislim da treba na vreme razmišljati o ovim stvarima i na vreme treba pripremati, jer očigledno energija i voda su nešto što će biti najinteresantniji i najveći problem u 21. veku.
Na to ukazuju brojne analize, još pre 10-15 godina je rečeno da će voda biti veliki problem, tako da sve inicijative u pogledu regulisanja količina vode za piće i uopšte i sve što može biti supstitucija postojećim izvorima energije, moramo da razvijamo i moramo merama poreske politike da to stimulišemo.
Ova moja ideja je upravo bila ta, kao što sam i pre nekoliko godina vodio neku ideju oko biodizela i biogoriva, i to je na neki način usvojeno, pošto to više nije predmet akcize, već tri godine, nadam se da bi uskoro trebalo i ova inicijativa da se prihvati, da se pripremamo za ono što neminovno dolazi, to svi svetski stručnjaci ukazuju.
Nastavak bih iskoristio da skrenem pažnju da Zakon o akcizama, pored toga što treba da obezbedi prihode Republici Srbiji za finansiranje nadležnosti Republike Srbije i da se iz tih sredstava namiruju javni rashodi, interesantan je i zbog toga što proizvođači akciznih roba, bez obzira da li je u pitanju gorivo ili su u pitanju cigarete ili alkohol, zaslužuju posebnu pažnju iz razloga što oni verovatno po definiciji imaju jedan specifičan monopolski položaj.
Kod derivata nafte je to izraženo. Imamo dve rafinerije koje se bave tom proizvodnjom, kod cigareta takođe postoji nekoliko fabrika, kod alkohola postoji veći broj proizvođača, ako uzmemo u obzir da su ovom odredbom o akcizama obuhvaćene i pivare.
Znači, imamo daleko veći broj tih proizvođača i oni su vrlo interesantni, jer njihov položaj njima praktično zabranjuje da finansiraju neke stvari. Ako postoji negde zabrana, onda postoji zabrana kod proizvođača akciznih proizvoda da finansiraju političke stranke, što je po meni, vrlo značajna odredba, kao što postoji zabrana da političke stranke mogu da uzimaju kredite za svoje aktivnosti, kao što postoji zabrana da se iz inostranstva finansiraju političke stranke, mada je tu propis dosta nedorečen.
Mislim da bi bilo zabranjeno i za nevladine organizacije, jer kod nekih nevladinih organizacija nije jasno da li je njihova delatnost neka društvena ili je politička. S obzirom na učestalost pojavljivanja na televiziji, javljanja i komentara koje daju, očigledno je da je njima primarna politička funkcija, a kada onda imamo u vidu da do juče bili nevladina organizacija, a sada poslanici neke političke stranke, onda nam je jasno da je to bilo predvorje za ulazak u politiku.
Nije to samo gospodin Dulić, kao otporaš. I drugi otporaši su ovde prisutni, Srđan Milivojević, Konstantinović, Jorga je nema, doduše, ima ih puno, Andrić kod ovih tamo, doduše on se odvojio od njih, imamo Homena koji je sad državni sekretar, nekad je bio u Otporu, vidim sad u nekim novim predlozima da pola Otpora ide u Agenciju za borbu protiv korupcije. Gde naučiše u vladinoj organizaciji kako da se bore protiv korupcije, kad se oni u Otporu dohvatiše, samo što se nisu poubijali oko toga ko će više da uzme, to je bila tuča. Homen se nije tukao sa ovima. Vi ste ranije izašli, 15 minuta ranije ste izašli iz prostorija, sad mi je jasno.
Proizvođači akciznih proizvoda zaslužuju posebnu pažnju, verovatno i propisi koju regulišu njihovo poslovanje, Zakon o akcizama reguliše njihovo poslovanje makar u jednom delu, to je akcizna dozvola i akcizno skladište, zaslužuju posebnu pažnju.
Prilično smo daleko od nekih rešenja koja bi možda bila prihvatljiva, neću temu da otvaram, ali kod nas proizvođači akciznih proizvoda postaju svojevrsni politički monopolisti. Ako oćete da dirnete u akciznu politiku kod proizvodnje cigareta, duvanskih prerađevina, onda proizvođači kažu - samo li to dirnete, mi selimo proizvodnju.
Prva mera upozorenja jeste ona na početku, kad su ušli na naše tržište, kad su otkupili ove naše fabrike, što su prekinuli da otkupljuju duvan proizveden u našoj zemlji i doveli u pitanje naše proizvođače.
Da su se tako ponašale duvanske industrije u Nišu i Vranju, verovatno odavno ne bi imali sopstvenu proizvodnju duvana. Oni su ipak imali obavezu da razvijaju te kooperantske odnose.
Sada proizvođači cigareta, proizvođači te vrste akciznih proizvoda, nemaju tu obavezu i naša proizvodnja duvana, sama po sebi, stagnira, ne mogu da kažem da se gasi, ali stagnira. Naravno, to je nama naša vlada dala od 25. januara 2001. godine do danas.
Proizvođački akciznih proizvoda snose i posebnu odgovornost, ajde sad da upotrebimo ove nove termine. Treba da pokažu da su socijalno odgovorni deo društva. Međutim, oni ne pokazuju tu odgovornost. Oni pokazuju samo veliku žeđ, veliku glad i veliku halapljivost, da što pre i što više otmu, uzmu, jer kažu, došla su nova vremena, došlo je vreme profita, kako se zvaše jedna emisija.
Vreme profita i socijalno odgovorno ponašanje su dve kontradiktorne stvari. Ko te dve kontradiktornosti treba da smiri? Vlada Republike Srbije. Zašto? Jer ima mehanizme. Mehanizmi su državna politika, mehanizam su zakoni, zakoni kojima treba da se sputava, ograničava i na drugi način kontroliše monopol, kako ne bi izašao iz nekog okvira i postao opasnost za sve.
Još nismo imali prilike da vidimo mere državne politike usmerene ka postizanju ovih ciljeva. Naprotiv, imamo mere od strane države gde se podstiču monopolisti da budu još jači i još snažniji monopolisti.
Dovoljno je podsetiti samo kod proizvodnje cigareta, za pet godina unapred su oni dobili, čini mi se 2004. godine, u jednoj od izmena Zakona o akcizama, dinamiku kako će da se menja iznos akciza na duvanske prerađevine. Kod derivata nafte to nije bila situacija, to moram da kažem. Postavlja se pitanje - koja je njihova funkcija? Da li njih obavezuje neki zakon? Da li oni moraju da poštuju neki zakon?
Pre nekoliko sati smo imali prilike ovde da vidimo, mislim da je gospodin Popović izneo neke podatke o tome, koliko iznos akcize učestvuje u ceni derivata nafte, ako se odbaci PDV, pa ste videli da to ide od 40 do 60% i da je to verovatno najveće učešće akciza u strukturi cene derivata nafte u Evropi.
U slučaju pomeranja cene sirove nafte, to će biti još, pašće uticaj zbog rasta ovih drugih inputa i onoga što ulazi u strukturu cene, ali mislim da je najispravnija logika poređenja, da se i akciza kao specifična vrsta poreza i PDV zajednički uzmu kao kriterijum koliko učestvuju u maloprodajnoj ceni derivata nafte. Kada se oba fiskalna prihoda uzmu u obzir, onda ćete videti šta predstavlja i šta ostaje kao proizvođačka cena, a šta ostaje kao rabat. Onda ćete videti koliko država uzima na derivatima nafte.
Jesam za to da se dobar deo sredstava uzima preko ovih izvora.
(Predsedavajući: Hvala.)
Morate voditi računa o celini ekonomske politike, ili da budem precizniji, o celini perspektive i mogućnosti da građani 2009. godinu prežive. Mislim da ste na tom ispitu pali.

Hvala, gospodine Krasiću. Za reč, po Poslovniku, javio se narodni poslanik Aleksandar Pejčić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, poštovanje, javljam se po članu 225. i 226, imam jedno pitanje za vas. Neću vam postavljati pitanja o PDV-u, vidim da su vas time zamarali poslanici. Postaviću vam konkretno pitanje, a vezano je za vašu struku.
Naime, istovremeno sam bio načelnik jednog okruga, Jablaničkog okruga. Kroz Jablanički upravni okrug prolazi Koridor 10. Nas iz Jablaničkog okruga zanima da li će taj koridor nastaviti trasom kroz Grdeličku klisuru? Iz prostog razloga, jer imamo tamo nacionalni brend, to je motel "Predejane". Verovatno ste svraćali i vi kada ste putovali prema Grčkoj ili Makedoniji ili otuda. S obzirom da ste ministar za prostorno planiranje, nas zanima vaš odgovor, da li će trasa Koridora 10 proći tuda?
Motel "Predejane" je privatizovan pre pet godina. Privatizovao ga je gospodin Dragan Pavlović i u njega je uložio negde oko tri miliona evra. Sada motel izgleda izuzetno predivno. Motel zapošljava oko 90 radnika, u vreme sezone plus 40 i negde oko 450 gladnih usta hrani. Iz tog razloga, ako nemate odgovor na to pitanje, možete mi odgovoriti i pisanim putem, da li Koridor 10 prolazi kroz Grdeličku klisuru? Hvala puno.