Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, ovo je sad bila dobra ilustracija kako Vlada Republike Srbije zaista treba da vodi više računa koji od ministara će biti ovlašćeni predstavnik o kom zakonu.
Gospodin Dulić je odmah odgovorio na dva pitanja koja su iz njegovog resora, odnosno iz Ministarstva za prostorno planiranje. Ali, nije čuo pitanje da li će se uvesti i PDV na gips? To pitanje je dodirno. Imamo i PDV, i gips koji je ovih dana aktuelan, pa bi možda i to bio način da se popuni veliki manjak u budžetu.
Vraćam se na svoj amandman. Podnela sam amandman na član 5. i to amandman koji glasi "briše se", odnosno tim amandmanom predlažem da se briše predlog člana 5, koji je u stvari predlog Vlade da se na pivo poveća akciza. U samom tekstu ovog predloga zakona stoji da je sada akciza na pivo devet dinara po litru i da se taj broj zamenjuje brojem 15. To bi bilo povećanje akcize za 68%.
Međutim, poslanici su čitali i obrazloženja. Oni koji se bave trgovinom sigurno i znaju. Sumnjam da su građani znali koliki je bio PDV na pivo. Kada pročitate obrazloženje, onda se vidi da je akciza na pivo sada 12,40. Predlaže se povećanje akcize od 21%. Smatram da ne treba povećavati akcize na pivo.
Ujedno hoću da podržim i amandman na član 4, gde se predlaže povećanje akciza na duvanske prerađevine. Nekoliko poslanika je podnelo amandman i na taj član, takođe "briše se". Želim da podržim amandmane na član 3, da ne dođe do povećanja akciza na naftne derivate.
Zašto DSS smatra da ne treba povećavati akcize na naftne derivate, na duvanske prerađevine, na pivo? Prosto nije u redu i nije pošteno od strane Vlade Republike Srbije, koja je sama odlučila, ne pitajući građane, da jednostrano primenjuje Prelazni trgovinski sporazum, a sada kada se usled tako nerazumne odluke pojavljuje manjak u budžetu od 300 miliona evra, odlučuje da to svaki građanin Srbije nadoknadi.
Vlada ovim predlozima zakona i povećanjem akciza, povećanjem administrativnih taksi, a ukidanjem nekih carina ili smanjenjem, stvara ogroman manjak u budžetu i zavlači ruku u džep svakog građanina. To nije pošteno. Tih 300 miliona evra su, da kažem, neki gubitak i šteta za 2009. godinu, koji se može iskazati i ovog trenutka izračunati. To je 300 miliona evra manje u budžetu za 2009. godinu. Međutim, niko nije izračunao i nama rekao kakvi su dugoročni gubici i privrede, i naših preduzeća, i građana Srbije od nerazumne odluke da se jednostrano primenjuje taj sporazum.
Pre nego što je Vlada uopšte donela jednu takvu odluku, trebalo je da napravi ozbiljne analize i da se dobro razmisli kako će te mere pogoditi pojedine privredne grane i građane uopšte. Povećanjem akciza možemo da vidimo da je svaki građanin ponaosob pogođen takvom odlukom. Dakle, trebalo je svako ministarstvo, počev od Ministarstva poljoprivrede, pa Ministarstva ekonomije, pa Ministarstva trgovine, da napravi analizu kako će pojedina grana industrije, odnosno privrede, kakvu će imati štetu, a kakve će imati gubitke. Svi znamo, to je ona čuvena Swot analiza, to je vrlo jednostavno, to svako može da napravi. Znači, u jednoj koloni imate kakva je šteta, a u drugoj kakva je korist. No, to nije urađeno.
Poslanici DSS su veoma razočarani što je Vlada Republike Srbije donela tako jednu ishitrenu i neozbiljnu odluku, i što na taj način ugrožava i privredu i domaća preduzeća. Lično sam razočarana načinom na koji uopšte teče rasprava u ovoj skupštini o ovih sedam jako važnih zakona koji će svakog građanina pogoditi ponaosob.
Dakle, nekad mi imamo zakone sistemske i veoma značajne, oni koji se tiču neke određene branše. Međutim, ovih sedam zakona se zaista tiče svakog građanina ponaosob, zato sam razočarana načinom na koji teče ova rasprava sad u pojedinostima.
Pre neki dan je bila i rasprava u načelu. Očekivala sam od gospođe Kalanović, koja je bila ovlašćeni predstavnik Vlade, da nam obrazloži ove zakone u načelu. Dakle, najmanje što smo očekivali, to je da nam podrobno objasni svaki zakon. Ali, ne ono što mi imamo u obrazloženju, dakle, mi to možemo da pročitamo, da razumemo ili ne, ali to je trebalo malo jasnije i objasniti zbog građana Srbije. Njeno obrazloženje za svih sedam zakona je trajalo, čini mi se, tri minuta, a i tu se nije baš dalo razumeti koji zakon kakvu izmenu nosi.
Posle toga je bio poštovani moj prijatelj, gospodin Dulić, koji je ipak ministar za prostorno planiranje. Posle ministra Dulića je bio ministar Šijaković, ministar vera. Danas popodne dva sata smo diskutovali, nije bio nijedan ministar, pa je opet došao gospodin Dulić. Dakle, nemamo kvalitetnu raspravu.
Poslanici iz opozicije kao da razgovaraju sami sa sobom. Ovde, ne znam, osim što je sada gospodin Dulić objašnjavao oko Koridora 10, mi razgovaramo jedni s drugima, a mi smo i podnosili amandmane, i mi iz amandmana i vidimo šta koja poslanička grupa misli o tome. Prosto sam očekivala da će ovde biti malo ozbiljnija i kvalitetnija rasprava.
Kada već nisu napravljene kvalitetne analize o tome šta donosi jednostrana primena Prelaznog sporazuma, kada to nemate, onda obično gledate kakvo je iskustvo, ne samo po tom pitanju, nego i nekim drugim odlukama koje donosite, ako postoji, znači, gledate kakvo je iskustvo drugih zemalja.
Zato što je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Prelazni trgovinski sporazum, koji i jeste na neki način njegov sastavni deo, to je instrument ili mehanizam koji je EU kreirala ili da kažem stvorila za zemlje Jugoistočne Evrope koje imaju ambicija ili su imale da postanu deo EU.
To tuđe iskustvo ne postoji. Zašto? Zato što, recimo, Rumunija i Bugarska kada su prolazile kroz ovu fazu, kroz primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, oni ga nisu jednostrano primenjivali, kao što ćemo to mi. Oni su ga dvostrano primenjivali, pa je EU, koja je drugi potpisnik tog sporazuma ili ugovora, otvorila i svoje fondove, pa onda određene privredne grane, zahvaljujući tim fondovima nisu, da ne upotrebim neku reč, propale i nisu doživele nikakav stres ili traumu zato što im država primenjuje sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Znači, mi nemamo iskustvo, ne postoji dobra praksa, zato što se ovaj sporazum nikada u istoriji, dakle, otkako postoji EU, nije jednostrano primenjivao. Dakle, ako ne postoji dvostrana primena i ako EU ne ispuni svoje obaveze, drugim rečima otvori svoje fondove za određene privredne grane, onda smo mi u velikom problemu. Dakle, naša vlada tu ima jedinstven pristup.
Kada govorimo konkretno o članu 5, gde se za 21% povećava akciza na pivo, ali ne samo to, nego uopšte ovo povećavanje akciza, tu se polazi od prilično pogrešne logike. Govoriću o pivu, jer ono je jednostavna roba ili proizvod, da je pogrešno uverenje da ako vi povećate akcizu za 20%, da će vam i prihod u budžetu biti veći za 20%. Neće.
Zato što svaki odgovoran čovek ili građanin Srbije neće sada trošiti viši novca na kupovinu piva, on će trošiti isti iznos. A ostalo, radije će kupiti mleko, meso i ono što je mnogo važnije, od čega se živi, a neće kupovati više piva.
Dakle, trošiće se ista količina novca, ali će se zato prodavati manje piva. Kada se prodaje manje piva, opada potražnja. Ako se manje prodaje, onda će naše pivare i fabrike, u kojima rade srpski potrošači, oni će proizvoditi manje.
Čim se smanji proizvodnja, u najboljem slučaju će se smanjiti plata, a u najgorem slučaju, nadam se da će toga biti što je manje moguće, onda će se izgubiti radna mesta. Taj čovek kome se smanji plata ili ne daj bože izgubi radno mesto i primanja potpuno, onda će on manje da kupuje i ostalih roba na koje se plaća redovan porez. Tako da je ova logika potpuno pogrešna. To je točak, ali koji naša vlada vrti u potpuno pogrešnom pravcu.
Ozbiljne evropske države, kao što je Nemačka, razmišljaju potpuno suprotno. Oni idu na smanjenje akciza, idu na smanjenje PDV-a, pa kada se to smanji, onda se poveća potrošnja. Zašto?
Zato što su onda ti proizvodi jeftiniji, pa vi kada povećate potrošnju, vi povećavate proizvodnju i na taj način se mogu zapošljavati novi radnici, a neće se otpuštati.
Prosto apelujem i pozivam i predstavnika Vlade i Vladu da razmišljaju na jedan zdraviji način. Pokušajte vi da povećate potrošnju tako što ćete smanjiti poreze i tako što nećete povećavati PDV. Kad god je neki poslanik danas izgovorio reč PDV ovde i pozivao se na intervju koji je ministar Dragutinović, čini mi se, juče dala u "Novostima", da Vlada razmišlja o tome da podigne stopu PDV-a sa 18% na 19%, gospodin Iliće je, kao što i sad radi, vrteo glavom.
Neko od poslanika ga je pozvao da izađe, ali on, kao državni sekretar, nema tu mogućnost da izađe za govornicu i da nas razuveri, a onda nešto opet nije tu kako treba, jer možda je on lično protiv, ali gospođa Dragutinović je ministar finansija, on je državni sekretar u tom istom ministarstvu. Dakle, to je ilustracija da u jednom te istom ministarstvu dva stručnjaka za oblast finansija imaju drugačije viđenje priče oko PDV-a. Živi bili pa videli, videćemo šta će se desiti. Prijatno.
