Gospođo predsedavajuća, gospođo ministre, dame i gospodo poslanici, podnela sam amandman u ime DSS na član 25, odeljak A, tarifni broj 66, i to je tzv. glava 12, spisi i radnje u oblasti poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i moj amandman se odnosi upravo na onaj deo koji se tiče poljoprivrede.
Ono što je moje prvo zapažanje jeste činjenica da, kao i obično, Vlada Srbije nije prepoznala da u ovom slučaju u izvoznim klanicama i izvoznim objektima za izvoz ribe, pernate živine za priplod i jaja za reprodukciju ima partnere i saradnike u izvozu i da to negde na kraju te jednačine stoji visoki standard i viši standard građana ili zapravo to nije bilo mnogo briga Vladu.
Tek ono što je činjenica i što ovde vidimo jeste da je Vlada Srbije vrlo efikasno, odmah po budžetu dostavila i predlog kako da poveća administrativne takse i kako će što više da uzme ovim izvoznicima sredstava kojima treba da napuni budžet.
Dakle, moj amandman se zapravo odnosi na povećanje administrativnih taksi za rešenja po zahtevu za utvrđivanje uslova za izvoz pošiljki mesa i proizvoda, sirovina i otpadaka životinjskog porekla, odnosno rešenja po stavu 2. ovog člana, po zahtevu da izvozni objekti ispunjavaju uslove za izvoz ribe, pernate živine za priplod i jaja za reprodukciju. Znači, vrlo precizno na ovaj deo se odnosi moj amandman.
Dakle, hajde sada da potpuno pojednostavimo. U ovom vremenu kada postoji izuzetno veliki problem, tzv. globalna ekonomska kriza, koju Srbija čeka tek na kolenima, s obzirom da ovo što sada imamo nisu efekti te krize, nego efekti nesposobnosti Vlade, u tom trenutku kada je naša privreda potpuno ugrožena, naročito izvozna privreda, ovde govorimo o klanicama, čitamo makar medije i novine i vidimo da se svaki put pojavljuje priča o tome šta se radi, šta Srbija radi svojim klanicama i opet je posledica to da građani izuzetno skupo plaćaju meso.
Dakle, imamo ekonomsku krizu s jedne strane, privredu koja je potpuno ugrožena i Vlada Srbije tog trenutka želi da poveća administrativne takse za usluge koje njene službe treba da rade izvoznicima, koji su i te kako velika šansa Srbije.
U ovom trenutku govorim o ovim izvoznicima mesa, mesnih proizvoda, živine za priplod i jaja za reprodukciju, a to su izuzetno velike mogućnosti Srbije u tom delu. To je potpuno apsurdno i sramotno.
Ali, s druge strane, to je razumljivo, jer neko mora da plati to što je Srbija, odnosno Vlada Srbije poželela da se dodvori EU tzv. jednostranom primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma. Taj prelazni sporazum će i te kako koštati Srbiju i njene građane. U ovom trenutku to možemo da merimo materijalno, ali ćemo vrlo brzo to moći da izmerimo i politički, i moralno i na svaki drugi način.
Hajde da sada pogledamo samo nekoliko činjenica i elemenata koji govore u prilog ovome što sam sada malo dotakla. U budžetu koji je bio pred nama, nema ni mesec dana, poljoprivrednicima su subvencije smanjene za 15%. Istovremeno, ta čuvena jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma je otvorila granice Srbije za proizvode poljoprivredne iz EU.
Dakle, kada dođe na naše tržište, pošto ne plaćaju carinu, oni će biti mnogo jeftiniji u odnosu na naše proizvode. S druge strane, mi ne možemo da znamo kakva će biti zdravstvena bezbednost i ispravnost tih proizvoda, jer ono što mi znamo jeste da nam ovde dolaze, najbanalniji primer, kinder jaja za zapadno i istočno tržište, nama dolaze ona koja su za istočno tržište. Onda imamo milion sitnica, recimo sojina sačma, genetski modifikovan materijal i ostalo. Šta će da jedu građani Srbije kao prvo pitanje?
Drugo pitanje je to što će naš budžet u tom slučaju ostati kraći za 300 miliona evra i to bogami nije mala cifra, s obzirom da ta sredstva na neki način moraju biti u budžetu, to će naravno platiti ponovo naša privreda i posredno građani.
Ono što je zanimljivo, stalno slušam da su prioriteti Vlade Srbije građani Srbije i s druge strane privreda, ovih dana smo imali priliku da se predsednik Srbije, premijer i pojedini ministri susretnu sa privrednicima. Ono što su tada dobili kao povratni efekat privrednika i te kako treba diskutovati, i jednom prilikom javiću se samo povodom toga, jer je Vlada tu mogla da dobije vrlo konkretno šta je to što muči te ljude koji treba nešto da urade za građane ove zemlje, kako bi oni sačuvali svoja radna mesta.
Ono što je činjenica, niti su građani prioritet, niti je privreda prioritet. Ono što jeste prioritet to jeste EU. Mi smo EU oslobodili carina na robu koju ona dovozi u Srbiju. S druge strane, EU nije Srbiju oslobodila i srpske proizvođače tih, delimično jeste, ovim trgovinskim.
Ono što se iz ovog može zaključiti jeste da Vlada Srbije možda zapravo i ne želi da izvozi mesne proizvode, ribu, živinu, na neke druge prostore osim Srbije.
To je vrlo moguće, s obzirom da bi moglo da izveze sve ove proizvode bilo gde, u EU ili na neko drugo tržište, sva ova roba mora da ima i te kako jako dobre potvrde o zdravstvenoj ispravnosti, o kvalitetu i o poreklu.
Govorila sam i kada je bilo o budžetu o jednom paradoksu koji se zove status veterinarske službe u svemu tome i tada sam komentarisala da su tokom 2008. godine veterinarska služba, terenski radnici praktično zaštitili kompletan stočni fond Srbije od zaraznih bolesti, naravno i građane Srbije, jer ima jako mnogo zoonoza koje se prenose sa životinja na ljude.
Naravno, ono što su oni tada radili bila je preventiva, jer u veterini kada neka životinja oboli lečenje često nije moguće kod nekih bolesti, tako da je preventiva to što je izuzetno važno.
No, za rad baš tih terenskih službi Srbija i Vlada Srbije duguju toj istoj službi 700 miliona dinara, a za laboratorije, razne preglede mleka i slično duguju još oko 200 miliona dinara. Komentarisala sam i činjenicu koja je tada bila jako očigledna, sada je već nešto što vidimo, a to je da je ove godine u budžetu upravo za ove poslove sprovođenja programa mera zdravstvene zaštite životinja predviđeno 60% sredstava u odnosu na prošlu godinu.
Dakle, od 2,5 milijarde, koliko je bilo u 2008. godini, ove godine je predviđeno 816 miliona. Verovatno nećete da vraćate te dugove od 700 miliona, pa ste predvideli da ovo izgleda ovako budžet.
Šta se može postići i dogoditi? Prosto, pitanje proizvodnje bezbedne hrane u Srbiji, zatim uklanjanje klaničnog otpada, suzbijanje i iskorenjivanje naročito opasnih zaraznih bolesti životinja, sve će to doći u pitanje i mi možemo da se nadamo da ćemo od komisije EU, koja je ovih dana u Srbiji, mislim baš danas 19, i koja je sastavljena od vrlo visokih profesionalaca koji se bave bezbednošću hrane i koja treba da obiđe nekoliko izvoznika klanica, nećemo dobiti nikakav dobar povratni odgovor, što znači da nećemo moći da izvezemo ni komad mesa u EU, niti bilo gde. Jer oni bez potvrde o sprovođenju programa mera koje država mora da obezbedi, veterinarskih programa mera, oni neće dalje ni da razgovaraju.
Ono što je zanimljivo, mogu da očekujem da dobijem odgovor da ste vi zapravo hteli sa ovim povećanjem taksi da veterinarskoj službi neka sredstva upumpate kako bi ona mogla dalje da funkcioniše, ali ono što je moj problem i što je briga svih nas ovde sa ove strane, kad malo proanaliziramo budžet, vidimo da ta sredstva koja možda i postoje u budžetu nikad ne odu na onu stranu gde su potrebna, jer ovog momenta imam informaciju da recimo ministar Dulić treba da ide u Keniju sa 11 svojih saradnika, pa se plašim da se može desiti da ova sredstva odu baš u tom pravcu, jer nije jeftin put sa 12 ljudi do Kenije i nazad.
S druge strane, još nešto što je zanimljivo je činjenica da vi želite da ugasite službe koje se brinu o bezbednosti hrane u Srbiji. To je nešto što nam sugerišu mnoge laboratorije koje kontrolišu mleko, jer kažu da postoje favorizovane laboratorije, iz ministarstva stižu uputstva kojim laboratorijama mogu da se dostavljaju uzorci, kako bi njihova rešenja imala prioritet.
Još jedna stvar do koje može da dođe vrlo brzo na ovaj način, kada upropastimo sve ono što je nama jako dragoceno i vredno, a sa čim mi zaista možemo u svet, jer nema mnogo zemalja koje stočne proizvode i proizvode biljnih i ratarskih kultura mogu da ponude na ovakav način, da su zdravi, ispravni i genetski nemodifikovani, doći ćemo u situaciju da uvozimo meso i mleko vrlo sumnjivog porekla, što je činjenica, jer mi to već radimo.
Imali smo priliku da se uverimo da je jedan veliki trgovinski lanac imao problem sa sumnjivim mesom iz Argentine i Brazila. To sumnjivo meso, bez porekla, bez toga da je jasno istaknuto poreklo, prodavali su po nešto nižim cenama, po nekim tzv. akcijama preko vikenda, ali radilo se o tome da je to prvo bilo zaleđeno meso, da je bilo meso koje nije imalo istaknuto poreklo.
Ono što je istina je da je ovih dana postignut dogovor sa MMF-om i da je MMF odobrio sredstva od 402,5 miliona evra, uz komentar MMF-a da je dozvoljeni deficit povećan na 1,75% bruto društvenog proizvoda.
Ono što je istina, gospođa Banović je rekla činjenicu, da to nisu sredstva koja mogu trenutno da se troše, nego su to sredstva na stend-baju koja mogu da budu povučena kada budu potrebna, istina je da ta sredstva i te kako trebaju i da ta sredstva moraju da dođu do budžeta koji je ispražnjen vašim nesavesnim radom, jer ste tom jednostranom primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma doveli Srbiju u situaciju da 300 miliona baci u vetar.
To znači da Vlada nije bila sposobna da obezbedi ekonomsku stabilnost zemlje bez zaduživanja. Vrlo jednostavno.
S druge strane, to zaduživanje, imamo priliku da slušamo kako nam naši ministri neprekidno šalju poruke - nemojte se, građani, zaduživati, nećete moći da vratite, neodgovorno je u ovakvim vremenima se zaduživati.
Sad dolazimo do situacije da nam se država zadužuje, da ne znamo kako će to država da vrati, a u stvari znamo, neko mora da vrati, to će vratiti građani i privreda, koja je opterećena do kraja i koja teško može da izađe na kraj sa svim ovim dažbinama koje mora da plati državi. Naravno, radi se o pozajmljenim sredstvima MMF-a, ali ona moraju da budu vraćena.
Za Srbiju nema boljih dana, sve dok ova neodgovorna vlada koja ne zna da radi svoj posao ne bude otišla sa scene i za Srbiju nema boljih dana. Naročito govorim za poljoprivredu, koja je i te kako ugrožena, koja je godinama grcala i koja je konačno na kolenima.
Ne trebaju nam naši proizvodi, dolaze nam proizvodi iz EU, oni su tako lepo upakovani, oni su sa lepim šarenim papirićima i mašnicama, kao i ova vlada. Ona je proevropska zato što je našminkana, doterana, ima izuzetnu propagandu, a iza toga nema ničega. Hvala.