PRVO VANREDNO ZASEDANjE, 19.01.2009.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANjE

5. dan rada

19.01.2009

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 18:00

OBRAĆANJA

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala i vama. Da li se još neko javlja za reč?
Gospođica Marina Raguš. Imate još sedam i po minuta.
...
Srpska napredna stranka

Marina Raguš

Srpska radikalna stranka
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, gospođo ministar, naravno podržavam amandman kolege Munjića i naravno specifičan i vrlo originalan način da skrene pažnju na ono što jesu naše dileme i naši strahovi, bez pretenzija da pokušavamo to da koristimo kao političke poene u situaciji kada zaista ne postoji nijedna kategorija društva.
Niti je vlasti, niti je opoziciji lako da predoči i da pronađe rešenja u svetlu nastupajuće krize u Srbiji, za koju niko od vlasnih i kvalifikovanih ne može dati precizan odgovor kako će Srbija izgledati zapravo ove godine, kako će izgledati sledeće ili 2011. godine.
Mi, dakle. gospođo Dragutinović, znamo i upoznati smo sa tim koje napore ulažete, šta pokušavate da uradite u smislu predikcije nastupajućih kriza, ali isto tako vrlo sam uverena u to da vi nećete zameriti svaki naš pokušaj, nadam se da će biti argumentovan, da jednostavno deo po deo analiziramo, pokušavajući da zajedno obezbedimo što bolje prevazilaženje krize koja će zadesiti Srbiju.
Najčešće, kada poslanici SRS izlaze, na osnovu onoga što im je garantovano i što uređuje rad ovog prestižnog doma, a jesu članovi Poslovnika, to se nažalost koristi za jednu opstruiranu i orkestriranu zapravo kampanju u beogradskim i srpskim medijima da je reč o opstrukciji.
Evo jednog dokaza da se ne radi o tome. Zapravo, ono što nama Ustav garantuje jeste direktan nadzor od strane parlamenta, od strane zakonodavne vlasti, kao jedne od najviših vlasti u jednom političkom sistemu, nad radom svih ministarstava, odnosno Vlade.
Mi smo pred kraj prošle godine postavili konkretno pitanje, koje je istini za volju bilo bazirano samo na pisanju medija, gde je data vrlo ozbiljna predikcija stope nezaposlenosti koja će zapljusnuti Srbiju 2010. godine i u odnosu na skok cena izrazili bojazan u smislu kako će naši sugrađani i narod u Srbiji uspeti da preživi ono što se tada predikovalo u srpskim medijima.
S tim u vezi, zaista se radujem da čujem kakvi su vaši utisci vezano za razgovore sa bordom direktora MMF-a i eventualno da li postoji neka novina u smislu predikcija ili eventualnog akcionog plana Vlade Republike Srbije, konkretno i vašeg ministarstva, da bi naprosto imali kvalifikovanu informaciju.
Dakle, mi smo postavili to pitanje i gospodin Rasim Ljajić, u saradnji sa ostalim ministarstvima vlasnim da daju precizan odgovor, dao je zvaničan srpski odgovor na temu nezaposlenosti, rasta cena i onoga što nas očekuje u 2009. i 2010. godini.
Bojim se da meni vreme neće dozvoliti da predočim ovu informaciju javnosti u Srbiji u kompletu, ali ću to pravo koristiti, koristeći naravno i priliku da govorim po određenim amandmanima, a tiče se zakona za koji mi mislimo da kao varijanta punjenja budžeta će zaista opteretiti naše građane, koji će u perspektivi nažalost da ostanu bez svojih mesečnih prihoda.
Dakle, na osnovu ankete koju je izvršio Savez samostalnih sindikata Srbije u cilju utvrđivanja stvarnog stanja u najavama masovnog otpuštanja zaposlenih, kontrole odeljenja, odseka inspekcije rada u Srbiji i u okviru Ministarstva rada i socijalne politike, kao i podataka Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, sa stanovišta finansijskog učešća države u rešavanju viška zaposlenih, može se zaključiti da je otpuštanje zaposlenih u zadnjih nekoliko meseci posledica nekoliko različitih faktora.
Prvi, analiza raspoloživih podataka u novembru 2008. godine ukazuje da su evidentirani ili najavljeni otkazi ugovora o radu u većoj meri posledica pre svega utvrđivanja viška zaposlenih u društvenim preduzećima koja su u procesu restruktuiranja i pripreme za privatizaciju, u cilju bržeg oslobađanja viška zaposlenih, kako bi se lakše realizovala privatizacija.
Dakle, radi se pre svega o velikim bivšim gigantima, kao što su - "Viskoza" - 100 radnika, "Zlatara Majdanpek" - 80 radnika, "Prahovo", proizvodnja đubriva - 160 radnika, "Iris" Prijepolje - 450 radnika, "TK Raška" - 100 radnika. Takođe, najavljeno je da će narednih dana prestati radni odnos za još jedan broj viškova zaposlenih, i to su: "Zastava" automobili 700 radnika, "Goša" fabrika šinskih vozila 200 radnika, "Šamot" Aranđelovac 300 radnika, "Elektroporcelan" Aranđelovac 259 radnika i "JAT" 850 radnika.
Drugo, utvrđivanje viškova zaposlenih u privatizovanim preduzećima u cilju oslobađanja novih viškova zaposlenih. Naime, u momentu kupovine preduzeća, odnosno privatizacije, kupci su se kupoprodajnim ugovorom obavezali da će u narednim godinama investirati u razvojni program, ali da će otpuštati zaposlene u nekom određenom periodu.
Za veći broj privatizovanih preduzeća u toku je nova faza sa dodavanjem optimalnog broja zaposlenih i utvrđivanjem viška zaposlenih, pa sada pazite koje su tu cifre - "Zdravlje" Leskovac 194 radnika, "Rubin" Kruševac 63 radnika, "Prima" Pek 200 radnika, "Krajina vino" 270 radnika, "Krajina vino" ide u stečaj i uljara "Sunce" od 70 do 100 radnika.
Treći osnov je upućivanje zaposlenih na prinudni odmor, uglavnom u privatnim preduzećima i onim preduzećima gde nema mogućnosti da se radnici proglase viškom, a to su - "Zamber" Vranje 720 radnika, gde je država preko Sijepe dala bespovratna sredstva za grinfild investicije, gde je Nacionalna služba za zapošljavanje dala bespovratna sredstva za obučavanje zaposlenih; "Drekslmajer" iz Zrenjanina oko 400 radnika.
Prestanak rada po osnovu otkaza ugovora o radu, na određeno vreme i rada preko omladinske zadruge, to su učinili: "Belijer" iz Kikinde za 130 radnika, "Vik" iz Vršca za 100 radnika, "Vital" Vrbas za 230 radnika, "Ju-es-stil" iz Smedereva za 400 radnika, "Dunavka" iz Gradišta za 125 radnika. (Predsedavajući: Vreme.)
Izvinjavam se, samo da završim ovaj podatak, pa ću se javiti po još nekim amandmanima. Mislim da je ovo najvažnije pitanje i pitanje svih pitanja u Srbiji u ovoj i sledećih nekoliko godina.
Dakle, sledeći osnov je utvrđivanje viška zaposlenih u namenskoj industriji, prestanak rada dohodovnih institucija u okviru vojske i po tom osnovu utvrđivanje viška zaposlenih i isplata otpremnina, u skladu sa Zakonom o Vojsci, još jedna rečenica i završavam, po ovom osnovu prestao je rad - u "Milan Blagojević" iz Lučana za 170 radnika, "Remontni zavod" iz Čačka za 360 radnika, "Cer" iz Čačka za 150 radnika.
Na kraju današnjeg dana mi ćemo kao poslanički klub SRS izaći, nažalost, ne sa preciznom cifrom, ali za sada sa cifrom ljudi koji po bilo kojem od navedenih osnova ostaju bez posla. Mi ovde takođe u ovom odgovoru koji je priredio gospodin Ljajić imamo vrlo opširne odgovore i najave - na koji način država, kroz budžet, donacije, subvencije, pokušava da amortizuje ono što je talas otpuštanja.
Ali, i te kako očekujemo, gospođo Dragutinović, od vas da čujemo zaista vrlo objektivan, bez nadamo se državnog optimizma, jer naprosto moramo da znamo sa čime ćemo se, bez obzira što vam je to u okviru opisa posla, susresti, ne bili smo svi zajedno pokušali da amortizujemo ono što će svaku, ali zaista skoro svaku porodicu u Srbiji da zadesi, a jeste egzistencijalni problem. Hvala vam na pažnji.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Dva minuta. Reklamira povredu Poslovnika gospođica Nataša Jovanović, potpredsednica Narodne skupštine. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Pre dva meseca, gospodine Novakoviću, postavila sam pitanje na molbu zaposlenih, odnosno Samostalnog sindikata fabrike "Šamot" Aranđelovac- kada će posle višegodišnjih peripetija biti raspisan javni poziv za prodaju ove čuvene aranđelovačke firme?
Sada me je koleginica Raguš podsetila na ovaj problem. Zapravo, dok je ona govorila, javili su mi se telefonom zaposleni iz aranđelovačkog "Šamota", koji traže da vas, gospođo ministar, pitam - da li ste u toku toga šta je Agencija u međuvremenu uradila, kao član Vlade, s obzirom da je bilo mnogo zloupotreba i da su u više navrata sastanci održavani sa gospodinom Ljubić Aleksandrom, direktorom Centra za tendere, koji im je predočavao da ima problema u samom procesu raspisivanja poziva?
U međuvremenu, kao što sam i onda govorila, i zaista nikada nisam dobila odgovor od Vlade, Agenciji za privatizaciju, i to na ruke direktora, prijavili su se neki zainteresovani kupci. Moram sada da vam kažem i da vas upozorim, s obzirom na to da je tender raspisan, da 900 zaposlenih radnika u fabrici "Šamot" u Aranđelovcu neće prihvatiti ovo što realno, očigledno, nagoveštava koleginica Raguš - da ostane 250 do 300 radnika bez posla, a oni prethodni koji su u procesu koji je usledio pre toga, podele fabrike na više delova, u proteklih osam godina od dolaska DOS-a na vlast, i te kako oštećeni za zarade koje je trebalo da im budu isplaćene po osnovu socijalnog programa. U proseku im je, gospođo Dragutinović, isplaćeno samo 241 hiljada dinara, a njima je pripadalo mnogo više.
Dakle, ova fabrika, sa postojećim radnicima, koji treba svi do jednog da budu angažovani, oni koji su radno sposobni, koji ne ispunjavaju uslove za penziju, i te kako može da proizvodi i to je fabrika koja je uvek imala na domaćem, a naročito na svetskom tržištu poznatog kupca.
Vodite računa o tome da ne pravite još jednog privrednog bogalja, jer u slučaju da se to desi, budite sigurni da će radnici aranđelovačkog Šamota biti solidarni i da oni koji se ne nađu na toj, ne daj bože, crnoj listi otpuštanja, o čemu je govorila koleginica Marina Raguš, i te kako će biti solidarni sa onima koji se eventualno na toj listi nađu.
Optimalan broj je upravo ovaj broj koji je ostao posle svih socijalnih tzv. programa koje je sprovela Vlada Republike Srbije. Prema tome, danas 19. januara upozoravam vas da se ne šalite sa time, jer podršku zaposlenima i radnicima u aranđelovačkom Šamotu, pored naše poslaničke grupe, daje i opštinsko rukovodstvo, na čelu sa predsednikom opštine, dr Radoslavom Švabićem, koji je izabran sa liste SRS.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Srboljub Živanović.

Srboljub Živanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, kao što vidite, vreme se od 46. godine obnavlja. Obnavlja se zato što vlast pokušava određenim putem da napuni budžet, da li novcem, ali čini mi se nekada robom, ali sada novcem.
Otac mi je nekada pričao kako i na koji način su one inkvizicije posle 46. godine čistile magaze, ali sada čini mi se to se radi dosta perfidnije. Sada vi nećete da čistite ni magaze ni obore, nego naterate seljaka i bilo kog drugog radnika da svoju robu može da proda, da bi mogao da plati akcize ili određene administrativne takse, koje bi vam služile da bi mogli da napunite vašu praznu kasu, odnosno kasu koja je potrebna za vaše preživljavanje.
Imao sam jednu veliku čast da 2001. godine jedan od najvećih stručnjaka, jedan od najvećih političara sveta današnjice, jeste prof. dr Vojislav Šešelj, koji je još tada govorio šta će se za deset godina desiti ili šta će dočekati Srbija za 10 godina. Eto, nažalost, kažem, to se obistinilo.
Obistinilo se možda brže nego što je prof. dr Vojislav Šešelj još tada govorio, rekavši dobro onu narodnu - ovca se jednom godišnje šiša, ne može više puta, jer ako je ošišate više puta ona mora da crkne. Čini mi se vama to nije bilo bitno. Vi biste hteli na bilo koji način da uništite ovo što je decenijama, vekovima stvarano.
Ono što daljem želi reći jeste da ovim administrativnim taksama, kao što je legalizacija, kao što je prenos imovine, kao što je registracija, kod svega je u stvari došlo do povećanja ovih administrativnih taksa.
Sada vas pitam, ovaj porez na imovinu, obično prvo koleno ne treba da ga plati, već plati određenu administrativnu taksu, ali sada kad pogledate ovo povećanje i kada sve saberete vi ćete videti da je prenos na imovinu takoreći izjednačen sa veličinom same administrativne takse.
Pogledajte, verovatno mnogi od vas ove zakone nisu ni pročitali, jer bitno je samo da to prođe, bitno je da se zadovolji pro forma, ali vi niste ovde izašli da bi preko vaših predstavnika, preko ministra za finansije ili određenih ministarstava, ipak na neki način poboljšali ovo što sa ovim vi hoćete da opljačkate običnog već opljačkanog Srbina, odnosno građanina Republike Srbije.
Ono što takođe moram da kažem jeste, kada pogledate, vidite ovde su kolege mnogo pričale o poljoprivredi, zato što je vama spas jedini još ostao u poljoprivredi, ali vi ste ga već u toku prošle godine opljačkali određenim minimalnim otkupnim cenama.
Dobro se sećam, jer obično hoću da vam kažem i podatke i primere, a to je kada je seljak štrajkovao u šabačkom ili mačvanskom okrugu, kada je blokirao šabački most. On je blokirao kada je otkupna cena žive stoke, ali svinja, bila 40 dinara.
Bio sam s njima, gledajući, jer ne znam ni sam kako bih mogao odgovoriti. Niti da ih tešim, niti da im govorim da nastave dalje, ali u jednoj ruci su držali komad hleba, u drugoj kobasicu koja je verovatno najlošijeg kvaliteta, ali njena cena je bila 150 dinara. Sada vi vidite ko je u stvari skupljao taj kajmak, odnosno ko je pljačkao tog mučenog heroja rada.
Dame i gospodo, ono što moram reći, naročito pred izbore vi se setite seljaka. Juče je bio Slobodan Milosavljević, ali verovatno i vaši određeni kandidati za poslanika kreću u jednu veliku hajku na seljaka, da mu obećaju kako će njemu biti lepo ako oni vama daju poverenje, kako će njihov život mnogo biti bolji, odnosno vi mu sve to obećavate.
On ne traži za sebe i svoj rad ništa, nego samo da ne posluje u minusu, već da bude na pozitivnoj nuli. Videli ste ove godine, novi ministar Saša Dragin, dobro se prošle godine borio sa požarima, ali mislim da ovaj veliki požar u poljoprivredi u toku ove godine neće moći da ga spase.
Znate li šta preti Srbiji, još jedna velika nestašica svega, jer neće niko ništa moći da proizvede. Shvatite, vi ne znate još kako je danas na terenu, kako je po mačvanskim i sremskim selima.
Dame i gospodo, u jednom periodu kada je bila jedna velika robna razmena, kada kažem robna razmena, mislilo se kada se određeni deo plaćao, određena robna razmena mogla je robom da se izvrši. Kao što je gas iz Rusije mogao da se plaća određenim poljoprivrednim proizvodima.
Kada je to prestalo, dame i gospodo, to je onog momenta ostalo u minusu i to je u stvari doprinelo da dođe do devalviranja samog budžeta, jer time em što niste omogućili seljaku i proizvođaču da može svoju robu da proda po adekvatnim cenama, već ste mu sami sebi stavili omču oko vrata koju danas preživljavate.
Ali, nemojte, vi ste ipak u jednoj velikoj pozitivi, zato što suficit u jednoj robnoj razmeni jeste pozitivan, ali u sekundarnim sirovinama. Tu je Srbija danas na prvom mestu u Evropi. Sekundarne sirovina, ona oprema i ona preduzeća, one fabrike koje su nekada radile, danas se ti tehnološki sistemi seku i bacaju se na otpad.
Ali zato, dame i gospodo, Evropa svoj otpad i svoje tehnološke sisteme danas doprema u Srbiju i tu niču takve fabrike, čija produktivnost proizvodnje ne može da se meri sa novim tehnološkim sistemima koje danas ima Evropa.
To je cilj Evrope, da nam ne dozvoli nikako da se sa svojom robom ili sa bilo kakvom konkurencijom nađemo sa njima u nekakvom dilu, ili bar da budemo u istoj liniji. To je ono što danas hoće Evropa, to je ono što vi ne znate. Šta, u stvari, vi hoćete sa EU? Ne znate gde treba da bude mesto vašeg delovanja.
Dame i gospodo, ono što je takođe vrlo bitno jeste taj disparitet cena. Pogledajte koliko je nekada seljak mogao da proizvede svoje robe da bi mogao da kupi nekakvu poljoprivrednu mašinu, koliko mu je danas potrebno i kako i na koji način, a vi mu dajete određene uslove - oslobađamo uvoza carina, možete da uvezete traktore, možete da uvezete polovnu robu ili određene rezervne delova za kombajne, za poljoprivredne mašine.
Pitam vas - gde je IMT, gde je Rakovica, gde je Zmaj? Tamo gde smo bili najkurentniji u proizvodnji na svetskom tržištu. To je ono što danas treba da vas pitam i to je osmogodišnji rad vaših vlada koje su vladale u ovih osam godina.
Vama je, dame i gospodo, bilo bitno da u predizbornoj kampanji prevarite glasače i da nastavite u istom trendu, tamo gde se u prethodnom periodu stali.
Ono što takođe hoću da vam kažem, šta je sa jednim velikim problemom, sa problemom Kosova, sa problemom onih ljudi koji tamo žive. Obično u predizbornoj kampanji posetite te ljude tamo, ministri se svi sjate, obećavaju kako će iz Vlade i kako će pojedini parlament ih držati tamo u tim enklavama. To su najveći logori u 21. veku u Evropi. Je l' se za to bori EU?
Gledate televizijske emisije gde građani KiM, Srbi i nealbanski živalj, jedinu želju koju imaju je sloboda. Čak nemaju ni hrane, ni struje, ni grejanja, ali hoće slobodu, slobodu koju ste im vi u predizbornoj kampanji obećavali, ali im niste omogućili. To je ono, dame i gospodo, što ovu vladu i ovu vlast muči osam godina, što na osnovu tih Srba, tog zadnjeg bedema srpstva i srpskih granica na KiM, to je ono zbog čega ste ih vi prevarili u predizbornoj kampanji.
Jer vi ih uopšte ne posećujete, mnogi u kontejnerima žive, videli ste prikazane mnoge porodice sa decom. Ti ljudi treba da nam budu ponos, ti ljudi ne treba ništa drugo da rade, jer tamo su svi dobili otkaz u mnogim preduzećima u kojima su radili, zato što se bore za ličnu egzistenciju i opstanak.
Dame i gospodo, važno je da vi imovinskom kartom možete pokriti i da se pohvalite. Pogledajte mnogi ministri koliko stanova imaju, koliko kapitala, koliko su opljačkali Srbiju za ovih osam godina. To je ono što treba duboko da se zamislite.
Vi se smejuljite, u predizbornoj kampanji glavna floskula vam je borba protiv korupcije i kriminala. Gde je taj kriminal i korupcija nego među vama? Nije to među srpskim radikalima. Nismo mi na vlasti, nego ste vi na vlasti. Vi ste sve to opljačkali.
Ne treba da idete daleko da ih tražite, već su oni u vašim redovima.
To je ono što vi u svakoj predizbornoj kampanji hoćete, da prevarite, ali nažalost, građani Srbije se zalepe za taj lepak zato što je gladnog najlakše prevariti, zato što mu u datom momentu ponudite novac, a vi ste naučili, preko vaših, da ih nazovemo američkih sponzora i onih nalogodavaca, naučili su kako treba da kupe glasove u Srbiji. Nažalost, novcem se kupuje, ali to je kratkog daha.
Na kraju, ono što bih mogao da kažem, jeste, čuli ste, verovatno svaki građanin zna, kada je Mesić napuštao, ili kada se pohvalio da je uništio Jugoslaviju, rekao je - završio sam svoj posao, onaj zadatak koji sam dobio od Amerikanaca.
To je, dame i gospodo, u ovoj našoj najnovijoj istoriji, takav zadatak su dobila dva čoveka, a to su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić.
Dobili su takav zadatak, ali nažalost to nisu uradili. Zbog čega? Nisu uradili zato što su, kako su se hvalili, svih 18 godina, ili ovaj drugi 15 godina, bili badavadžije u SRS. Jedini zadatak im je bio kako da napune svoj individualni džep.
Na kraju su sa onima koji su ih sponzorisali morali zajedno da odu. Ali, i otići će u istoriju, znate gde odlazi otpad, na reciklažu ili na đubrište... (Predsedavajući: Molim vas, gospodine Živanoviću, vratite se na temu.)
Završavam. To je ono gde je verovatno njima mesto i mesto onima koji su sa njima. Polako, vreme čini svoje. Sa njima su svi oni koji su iz svih drugih političkih stranaka otpad. To se danas nalazi u tim političkim strankama, pa se obično pohvale u novinama kako kod njih dolaze novi članovi.
Pita me, na kraju moram pomenuti njegovo ime, Tomislav Nikolić (Predsedavajući: Vreme.) da nisam i ja dobio dva miliona dinara. Nisam, jer sam domaćinsko dete, nisam naučio na takav lopovski način da dobijam, kao što on i Aleksandar Vučić dobijaju novac u svoj džep.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na član 25. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, konačno dođosmo, gospođo Dragutinović, do člana 25. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, koji je zapravo suština ovog zakona i koji je osnovni razlog zbog čega smo mi predložili brisanje svih prethodnih članova, da bismo predložili brisanje i ovog člana i da bismo našim amandmanima sprečili Vladu Republike Srbije da, povećanjem administrativnih taksi, puni budžet.
Vi ste odbili ovaj predlog sa jednim detaljnim obrazloženjem koje je prepisano iz obrazloženja Predloga zakona, pa između ostalog kažete da se amandman ne prihvata jer član 2. Predloga zakona predlaže prestanak važenja zakona o saveznim administrativnim taksama, čime se daje doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje transparentnija i jednostavnija primena propisa kojima se uređuju takse.
Prošle nedelje sam, kada sam govorili o nekom od amandmana na Predlog ovog zakona, skretala pažnju na ovo poprilično smešno obrazloženje, jer istina je, kada je prestala da postoji državna zajednica Srbija i Crna Gora, već tada je trebalo staviti van snage sve one zakone koji su regulisali i ovu i bilo koju drugu materiju na tom nivou i da je trebalo uskladiti te republičke propise sa novim nadležnostima koje je dobila Republika Srbija. Tek sada ste se setili da ovo uradite, a nisam dobila odgovor šta je bilo u međuvremenu? Šta je to u međuvremenu bilo netransparentno, jer kažete da ovaj zakon doprinosi transparentnosti u naplati administrativne takse? Šta je to davalo pravnu nesigurnost, jer kažete da ovaj zakon obezbeđuje pravnu sigurnost građana Srbije?
Ako je tačno i jedno i drugo, i nema razloga da ne bude, ali ostaje pitanje na koje bi trebalo da nam date odgovor, gospođo ministar, šta je bilo u međuvremenu? Kako ste vi kao ministar finansija dozvolili do sada da se administrativne takse naplaćuju na netransparentan način? Kako ste dozvolili da, zbog nepostojanja ovog zakona, živimo u pravno nesigurnoj državi, jer ste vi predlagač ovog zakona i morate da nam odgovorite na ta pitanja.
Član 25, rekoh to je suština, to su tarifni brojevi, negde oko 250 ili konkretno 248 tarifnih brojeva koji, svaki pojedinačno, predlaže koliko će za koji akt ili posao biti naplaćena republička administrativna taksa.
Prošle nedelje kada smo govorili o ovom zakonu, mislim da je Zoran Krasić, između ostalog, napomenuo, odnosno zapitao se koliko će sada koštati izdavanje novih pasoša. Gospodin Ilić, državni sekretar, vaš saradnik je tada sa mesta pokazao da će koštati nula dinara, i naravno da je slagao, da je obmanuo građane.
Nema tog posla koji može građane da košta nula dinara. Pre svega, kada su konkretno u pitanju pasoši, da bi se dobio pasoš neophodno je da se priloži, između ostalog, uverenje o državljanstvu. Uverenje o državljanstvu se plaća. Tu su potrebne fotografije, još neki obrasci i plus opštinska administrativna taksa, koja se plaća u MUP-u, jer je MUP na opštinskom nivou, ali zašto sam pomenula upravo ovaj primer?
Zbog uverenja o državljanstvu, zbog kojeg vi niste morali, odnosno uopšte zbog uverenja niste morali da menjate, beše to valjda član 20, bio je to amandman Milovana Radovanovića, gde ste dodali novi stav, da se mora naglasiti da uverenje ne može da se koristi u neku drugu svrhu.
Hoću da vas podsetim ili nekoga ko vam je pomagao kao saradnik u izradi ovog predloga zakona da se uverenja izdaju na osnovu Zakona o opštem upravnom postupku. Nekada je to bio član 176, dobro se sećam, i u uverenju uvek stoji da se uverenje izdaje na zahtev tog i tog i da se koristi u svrhu tu i tu.
Niste morali da pravite farsu da bismo došli do člana 25. Predložili smo da se ceo član briše. Kasnije ćemo aktivno učestvovati u raspravi kolega koji su tražili da se menjaju pojedini tarifni brojevi, ali mislili smo da nema mesta uopšte da se ovo u ovom momentu na ovaj način reguliše, jer je sve ovo do sada bilo regulisano. Sve takse su se naplaćivale i do sada.
Ne možete da nas ubedite da ovaj zakon, između ostalih, ne služi samo da bi Vlada Republike Srbije što lakše prevazišla ekonomsku krizu, koja je prisutna i u Srbiji, kao i u celoj Evropi, i tek će biti. Umesto da budete, kako ste se hvatili, socijalno odgovorna Vlada, pa da vi kao Vlada nađete neka rešenja, neke moduse da građani Srbije, što je moguće lakše, prevaziđu ovaj veoma težak period koji nam sledi.
Radi javnosti ću, pre svega, da skrenem pažnju na neke od taksi koje ste predvideli u članu 25, odnosno visinu tih taksi. U tarifnom broju 2. predvideli ste da za zahtev za davanje tumačenja, objašnjenja, odnosno mišljenja o primeni republičkih propisa košta hiljadu dinara. Moje pitanje je najpre, od koga će se tražiti ovo mišljenje? Jedini koji je ovlašćen za autentično tumačenje propisa jeste Skupština Srbije. Ne bi trebalo i ne bi smelo da se za takvo mišljenje Skupštine Srbije naplaćuje bilo kakva taksa. Mi smo narodni predstavnici i mi ne bismo smeli da dođemo u situaciju da za takve usluge naplaćujemo, i to taksu od hiljadu dinara, koja uopšte nije mala.
U tarifnom broju 3. predvideli ste da se zahtev za otkup stana, recimo, plaća 900 dinara. Ovome mora da se doda i opštinska administrativna taksa, jer se otkup stanova, u skaldu sa Zakonom o stanovanju, vrši na nivou lokalnih samouprava.
Sami znate da je vrlo mali broj stanova koji su neotkupljeni, da više nema mogućnosti da se dobijaju stanovi koji bi mogli da se otkupljuju u skladu sa ovim zakonom, osim nekih koji su još ostali neotkupljeni. Potpuno je besmisleno da na tako malom broju, odnosno u završnici nekog posla, da upotrebim taj izraz, da se naplaćuje taksa od 900 dinara, plus opštinska administrativna taksa.
Tarifni broj 5, recimo, kažete zahtev za utvrđivanje ispunjenosti uslova za početak obavljanja delatnosti plaća se taksa od hiljadu dinara. Koliko se tek ovde plaća taksi, to nisam bila u mogućnosti da izračunam, ali znaju građani i podsećam da se ovde ne radi samo o taksi od hiljadu dinara.
To je, da kažem, završna republička taksa i tu sledi opštinska administrativna taksa. Ono što prethodi donošenju rešenja ili zaključka o ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti jesu rešenja bar tri inspekcije i zahtev za sve tri inspekcije se plaća, pa onda donošenje rešenja tih inspekcija se takođe plaća. Tako da ovo nije taksa od hiljadu dinara, već bar pet hiljada dinara najmanje. To je moja slobodna procena, neprecizno izračunata.
Za žalbu organu, tarifni broj 6, ako ovim zakonom nije drukčije propisano, taksa je 300 dinara. Ovde imate napomenu, ako se u istoj upravnoj stvari podnosi jedna žalba protiv više rešenja taksa iz ovog tarifnog broja plaća se prema broju rešenja koja se osporavaju žalbom.
Ovo je već bezobrazluk od strane Vlade Republike Srbije. Podnosi jedna žalba, a plaća se taksa na onoliko rešenja na koliko se žalba odnosi ako eventualno ima više rešenja. Na žalbu protiv rešenja o prekršaju plaća se 900 dinara, za žalbu protiv rešenja carinarnice donete u upravnom postupku plaća se taksa od 1.100 dinara. Da li mislite da su ovo adekvatni iznosi?
Mi mislimo da nisu, da je ovo zaista, rekla bih, otimanje para građanima Republike Srbije, kao što ste predvideli da se za vanredni pravni lek, to je tarifni broj 8, plaća taksa od 1.750 dinara. Uopšte mi nije jasno, ako smo već usvojili zakone, da organi za prekršaje postaju sudovi za prekršaje, na koga će se odnositi onda ove takse, ko će plaćati taksu za vanredni pravni lek?
To je ono o čemu smo mi govorili godinama unazad, otkad je DOS u raznim oblicima na vlasti, da ste vi uz svaki zakon koji smo ovde donosili uvrstili i prekršaje, i krivična dela, i mi smo stalno insistirali na tome da mora da se izvrši kodifikacija tih propisa, da ne može svaki zakon da ima prekršaj, da ne može svaki zakon da ima krivično delo, nego da sve to bude u jednom, odnosno u dva zakona, jedan je zakon o prekršajima, a drugi je krivični zakonik. Vi to niste prihvatili i ne prihvatate, zato podmećete ovakva kukavičja jaja i ovo je jedan od načina kako vi zapravo zavlačite građanima ruku u džepove.
Tarifni broj 10, za rešenje o utvrđivanju opšteg interesa za eksproprijaciju nepokretnosti predvideli ste 17,5 hiljada dinara. Moje pitanje je najpre: ko plaća tu taksu. Da li ste imali u vidu Zakon o eksproprijaciji kada ste predvideli ovu taksu?
Da li ste imali u vidu na koji način se, po aktuelnom Zakonu o eksproprijaciji, utvrđuje opšti interes, kako se ulazi u posed eksproprisanog zemljišta i uopšte ovo nije jedini tarifni broj koji se odnosi na ovu materiju, ali nažalost prošlo je 15 minuta, pa kada budemo govorili o amandmanima o ovim tarifnim brojevima čućete još mnogo pitanja.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na član 25. odeljak A, tarifne brojeve 13, 14. i 15. amandman je podneo narodni poslanik Milan Lapčević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik, gospodin Milan Lapčević.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Milan Lapčević

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođa ministarka, izražavam veliko zadovoljstvo što ste prisutni danas ovde da slušate ove primedbe koje iznose poslanici DSS na Predlog zakona o administrativnim taksama, jer prošle nedelje ste bili, koliko znam, sprečeni i niste mogli da prisustvujete zasedanjima. Imali smo puno toga da vam kažemo, predložimo, damo sugestije itd.
Na predloženi zakon je podneto više desetina amandmana, oni su uglavnom vrlo smisleni i predstavljaju način da se pokuša da se izmene odredbe novopredloženog zakona u onom smislu koji će biti manje opterećenje za građane Srbije. U obrazloženju Predloga zakona o administrativnim taksama se kaže da razlog za njegovo donošenje je potreba propisivanja republičkih taksi za spise i radnje koji su bili od važnosti državne zajednice Srbije i Crne Gore, pa se sada prebacuju na Srbiju.
Drugi od razloga je i da se usaglase predmeti i taksene obaveze sa spisima i radnjama koji su bili u nadležnosti organa za čiji rad se plaća administrativna taksa itd.
Uglavnom, ni u jednom od obrazloženja se ne kaže da je osnovni razlog ili verovatno jedan od osnovnih razloga za propisivanje ovakvog zakona, donošenje ovakvog zakona, u stvari nadomešćivanje manjka u budžetu Republike Srbije iz razloga jednostrane primene Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji.
U budžetu koji je usvojen krajem godine od republičkih administrativnih taksi se predviđa ostvarivanje oko 16 milijardi dinara, što je za nekih 30-ak posto više nego što je bilo u prethodnom budžetu.
U predlogu za izmenu pojedinih tarifa Zakona o administrativnim taksama, na koji sam podneo amandman, pre svega za one stvari koje su od značaja za svakodnevni život građana, to su one najosnovnije stvari koje se tiču raznih overa kod suda, kod opštinskih organa, prepisi, fotokopije, overe potpisa i slično, gde je povećanje taksi negde i do dva puta više nego što je bilo do sada.
Recimo, za prepis akta, odnosno overu prepisa se do sada plaćalo 97,5 dinara, a predloženo je u zakonu da bude 260 dinara. Za overu potpisa je takođe bilo 97,5 dinara, a predlaže se 260 dinara.
Dakle, dva i po puta više nego što je do sada bilo i to očigledno će najviše pogoditi najširi sloj stanovništva, dakle građani Srbije će plaćati sve ono što nećemo moći da nadomestimo od carina i od akciza na uvozne proizvode, jer je Vlada odlučila da jednostranom primenom SSP ukine ili smanji najveći deo carina za uvozne proizvode, čime će navodno omogućiti da ti proizvodi budu jeftiniji za građane Srbije.
Ali, na taj način će pomoći da uvozna roba preplavi domaće tržište, a da domaći proizvodi zbog visokih kamata koje komercijalne banke, naterane od strane Narodne banke, jer ona daje visoku referentnu kamatnu stopu, daju veoma skupe kredite, koji su ugrađeni u cenu domaćih proizvoda i po tom osnovu ne mogu da budu nikako konkurentni stranoj robi, ako i onaj poslednji mehanizam zaštite domaće proizvodnje, a to su carine na uvozne proizvode, budu umanjene.
Ovim predlozima zakona o ukidanju ili smanjenju carina se to čini, doći će do znatnog slabljenja domaće privrede, znatnog smanjenja prodaje domaćih proizvoda, jer neće biti konkurentna, neće moći da izdrže tu utakmicu, a to znači da će doći i do smanjenja proizvodnje, odnosno do gubljenja radnih mesta u nekim delatnostima i nekim oblastima domaće privrede, što će sigurno imati višestruke posledice, ne samo po budžet, nego uopšte po život u Srbiji.
Ovim amandmanom sam predložio da se te takse znatno smanje, odnosno da budu onoliko više koliko su realni troškovi života bili ovih godina i da otprilike, ako je pre dve godine donet propis da overa propisa bude 97,5 dinara, za dve godine inflacija bi bila negde oko 20%, realno bi bilo da se ta taksa poveća za 20%, pa sam i predložio da umesto 260 dinara, koliko je predloženo u zakonu, overa potpisa bude 120 dinara.
Mislim da to nešto što to nije populistička politika, već mogu da se uberu porezi i oni se ubiraju tamo gde je luksuz i gde se najviše troši, ali ono što mora da plati svaki čovek u ovoj zemlji, pa to znači i oni najsiromašniji, oni koji najmanje imaju, on da neka te takse budu najminimalnije, odnosno, povećanje tih taksi neka budu minimalna, onoliko koliko otprilike i jesu realni troškovi života.
Mislim da, u tom smislu, ima opravdanja da se ovakav amandman prihvati, jer on neće bogzna koliko uticati na ukupnu strukturu primanja u budžetu po osnovu povećanja administrativnih taksi, a uticaće na standard naših građana, naročito onih najsiromašnijih kojima svaki dinar znači, pa i jedna overa potpisa.
Ako bude 120, a ne 260 dinara, značiće onome ko prima 7.000 penziju, pa nije mogao da ostvari mnogo veće povećanje koje mu je bilo obećano nego što je onih 700 dinara, koje su pretplata na telefon i povećanje impulsa odavno pojeli.
Ako se uzme u obzir, i vi ste to rekli, a verovatno će završni račun to pokazati, da su primanja u budžetu prošle godine bila za otprilike 25 milijardi manja nego što su predviđena rebalansom budžeta i da će, po osnovu jednostrane primene SSP-a, takođe biti manja primanja za otprilike 250-300 miliona evra, što otprilike opet iznosi 25 milijardi dinara, uz dugove koje odavno ova država duguje, recimo putarima ili nekim drugim kategorijama, dolazimo do opasne cifre zaduženosti države.
Prošle nedelje sam ovde govorio o jednom velikom problemu koji se provlačio kroz medije, a tiče se grada Niša. Grad Niš je, po osnovu privatizacije DIN, 2003. godine dobio onih mizernih 5% od ukupne sume, prodajom kapitala "Filipu Morisu". Tih 5% je iznosilo oko 20 miliona evra u tom trenutku.
Tadašnji ministar finansija, a današnji potpredsednik Vlade Božidar Đelić, nije istog trenutka kada je legla uplata od "Filipa Morisa" na budžet Republike Srbije prebacio tih 5% lokalnoj samoupravi, već je u nekoliko tranši, posle nekoliko meseci, izvršio zakonsku obavezu prebacivanja novca i po tom osnovu je grad Niš zakinut za 1,3 miliona evra.
To nije nikako mala cifra, naročito za Niš, u kome ne radi 35 hiljada ljudi i čiji budžet godinama stagnira, a doživeli smo trenutak da će ove godine, nažalost, taj budžet biti manji i od kragujevačkog, a grad Kragujevac je manji bar za 50 hiljada stanovnika ili možda i više od Niša.
Pored toga, po osnovu likvidacije MB "Banke" Niš, koju je izvršila NBS, grad Niš je držao 100 miliona dinara u MB "Banci" Niš, po osnovu likvidacije, presudom Trgovinskog suda NBS je bila u obavezi da vrati tih 100 miliona dinara lokalnoj samoupravi. Ni to nije uradila.
Od 2005. do 2008. godine deo sredstava budžeta grada Niša od otprilike milijardu do milijardu i po dinara, zavisi u kom trenutku se radilo, stajalo je na konsolidovanom računu Trezora Narodne banke. Po tom osnovu, po osnovu mizernih kamata koje daje Narodna banka, a to se kreće negde oko 2,5-3%, za te tri godine Narodna banka i država je bila u obavezi da isplati gradu Nišu opet, otprilike, oko 100 miliona dinara.
Grad Niš je prošle godine uputio zahtev da se uplate ta sredstva, Narodna banka to nije uradila, niti je prebacila naš gradski novac, koji je bio u MB "Banci", pa je likvidirana, niti je prebacila novac od kamata koji po pravu pripada, jer su držana sredstva na računu trezora.
Onda, naravno, u sve naša povike i ono što smo i sa ove govornice više puta iznosili, gradonačelnik Niša je izašao sa izjavom da će tužiti državu i NBS zato što sistematski zakida gradu Nišu čak i ono što su njegove pare.
Prošle nedelje sam ovde rekao i pitao vašeg državnog sekretara da mi odgovori gde su naše pare, kome su otišle pare građana Niša i ko je za to odgovoran.
Ako vam je grad pozajmio svoje pare da se njima služite, kako one mogu da ispare, da odu drugom korisniku, a da ih ne vratite onome ko vam je pozajmio?
Pri tom, kamate ne isplaćujete, ne isplaćujete čak i one pare koje su držane u banci koja je likvidirana, a te pare su se vratile NBS. Da ne pričam o redovnim transferima koji su, takođe, kasnili i nisam siguran da su još uvek isplaćeni za decembar.
Nisu bili prošle nedelje, možda su izvršeni, jer ste slali vašeg izaslanika, državnog sekretara ili pomoćnika u Ministarstvu finansija, da se dogovara sa lokalnom samoupravom kako da se to reši u narednim mesecima.
Pohvaljujem ovaj potez gradonačelnika, iako je on iz suprotne stranke od moje.
Moja stranka, DSS ne učestvuje u vlasti u gradu Nišu, ali pohvaljuje ovaj potez, jer je to, čini mi se, jedini način da se izbori sa ovako fatalnom centralizacijom države i sa kontrolom svih para u državi na jednom mestu, pa onda onaj ko je glasniji i ko je bezobrazniji, on dobije novac, onaj ko ide nekim redovnim putem, na njega se uvek zaboravi.
Molim vas da razmislite o ovom problemu, jer će biti jako ružno da se grad tuži sa svojom državom i da zakidate gradu koji je najviše pogođen u tranziciji, u kome je prosek primanja 28 hiljada dinara, naspram republičkih prosečnih 35 hiljada, u kome 35 hiljada ljudi ne radi, od kojih 13 hiljada sa visokom stručnom spremom.
Na taj grad ste zaboravili, a on je treći grad u Republici. Šta da kažu oni bednici koji žive u Surdulici, u Bojniku, u Prokuplju, Blacu, Kuršumliji, Zaječaru, Boljevcu i da ne nabrajam gradove jugoistočne Srbije koji su potpuno devastirani, što ekonomskom migracijom i demografskom depopulacijom stanovništva, a bogami najviše zbog nebrige države i zbog ovakvih slučajeva kakav se desio gradu Nišu.